Slavko Jovičić -

Жељко Комшић и koмшијско комешање?!

Autor sjovicicslavuj | 23 Maj, 2009 | read_nums (719)

    ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

     Мало је новинског простора да би се само чак и побројали сви политички, дипломатски и правосудни гафови и лакрдије хрватског члана Председништва БиХ  Жељка Комшића.

      Најновији и најбизарнији је недавни авантуристички потез Жељка Комшића када је, очито исфрустриран легалним потезима Тужилаштва Републике Србије, које је сасвим оправдано и на међународном праву заснованом легалитету и легитимитету оптужило и  путем Интерпола расписало међународну тзв. црвену потерницу за 18 лица бошњачке и хрватске националности који су држављани Босне и Херцеговине, а  за које постоје основане индиције да су планирали, учествовали и да су,   изван сваке разумне сумње, и починили ратни злочин 02. маја 1992. године над припадницима тада регуларне Југословенске народне армије у Добровољачкој улици у Сарајеву.

     

    Том приликом, у наведеном предмету o почињеном ратном злочину, сва осумничена лица су директно учествовала  или су, по командној одговорности, одговорна за стравичан ратни злочин у којем су убијена 42, те рањено 73 и заробљено преко 200 војника и официра тадашње ЈНА.

     

    / НАПОМЕНА: Годинама уназад  Добровољачка улица се више не зове тако. Сарајевске /бошњачке/ власти су јој променули име и сад се зове -  Улица Хамдије Крешевљаковића. Дакле, могли су јој променути име, али  никада бошњачка страна неће моћи избрисати нити уништити истину о почињеном ратном злочину, који су починиле муслиманско-хрватске војне и полицијске формације над припадницима ЈНА!/

     

    Жељко Комшић 

    Није тешко закључити да је Жељко Комшић исфрустриран и озлојађен у својој немоћи посегао за, најблаже речено, глупаријом и по сили „реципроцитета“ 21. овог месеца је Тужилаштву БиХ поднео кривичне пријаве против Добрице Ћосића и Зорана Лилића. Уједно, Жељко Комшић је затражио од надлежних институција БиХ да распишу међународну Интерполову потерницу за бившим председницима Савезне Републике Југославије, Добрицом Ћосићем и Зораном Лилићем?! У само својој оптужници, Жељко Комшић, ничим изазван, је путем саопштења из свог кабинета навео да је Добрица Ћосић као председник Савезне Републике Југославије од 15. јуна 1992. године до 1. јуна 1993. године обављао дужност председника СРЈ и  да је био главнокомандујући оружаних снага те земље, те је, како Комшић истиче, руководио активностима и акцијама које су њему подређене оружане снаге СРЈ спроводиле на територији БиХ!? 

    Такође, захтев је упућен и за покретање истраге и расписивање међународне потернице против Зорана Лилића, бившег председника СРЈ који је ту дужност овбављао у времену од 25. јуна 1993. године до 23. јула 1997. године, који је као главнокомандујући оружаних снага СРЈ био упућен и руководио је активностима и акцијама које су њему подређене оружане снаге проводиле на териториоји БиХ до потписивања Дејтонског споразума. 

    Како је наведено из Комшићевог кабинета, поред ова два, у припреми је и подношење кривичних пријава и против других високих званичника бивше СРЈ за које постоје основи сумње да су починили најтежа кривична дела против интегритета БиХ, против човечности и вредности заштићених међународним правом, у периоду од 1992. до 1995. године. 

    Ето, тако стоји у оптужници коју је поднео Жељко Комшић?!

    У први мах сам помислио да су поменуту оптужницу подигли – булумента антисрпских активиста и занемарљивих ликова као што су: Наташа Кандић, Биљана Ковачевић-Вучо, Соња Бисерко, Сташа Зајовић, Соња Лихт, Борка Павичевић, Чеда Јовановић, Ненад Чанак, Наташа Мичић, Жарко Кораћ анд компани. Али, истину сам сазнао исту вече гледајући ТВ БХ1 која је саопштила аутентичност пријаве и име ауторског дела тог памфлета – Жељка Комшића... 

    Вратићу се овој теми, али да се неколико година вратим уназад и да све подсетим на неке дипломатске гафове, тада младог јуноше и СДП-еовог „јастреба“, дипломате и бившег амбасадора БиХ у Београду. 

    Сада већ давне 2003. године, негде крајем фебруара месеца Жељко Комшић, актуелни амбасадор БиХ у Београду је поднео оставку на своју дипломатску функцију. Рекло би се ништа чудно, нити изненађујуће, јер је његов партијски лидер Златко Лагумџија изгубио власт у БиХ. Распала се тадашња Алијанса чији је неприкосновени шеф био Златко Лагумџија, неспорни ментор Жељка Комшића. 

    Дакле, иако је поднео оставку на место амбасадора БиХ у Београду, ето, супротно свим дипломатским процедурама – Жељко Комшић је узео себи за право да се супростави одлуци тадашњег министра иностраних послова БиХ Младену Иванићу који је до именовања новог амбасадора у Београду, вођење амбасаде поверио тада првом отправнику послова Радомиру Богдановићу. Али, злоупотребљавајући свој положај иако је поднео оставку на амбасадорско место, Жељко Комшић је нострификовао као отправника послова беха амбасаде у Београду висококог службеника Мирсада Муховића. 

    И тај дипломатски скандал показује како и шта је радио Жељко Комшић. Противећи се одлуци министра иностраних послова БиХ Младена Иванића, Комшић је свим расположивим средствима распалио по Иванићу, оптужујући га да „спроводи“ политику отимања предајника и стварања САО“, да је нарушио националну структуру руководећег кадра. Комшић је тада оптужио и Радомира Богдановића, тврдећи да се ради о човеку који има држављанство Србије и Црне Горе. Комшић је тада изјавио и следеће: „У складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима, као отправника послова именовао сам висококог службеника амбасаде БиХ Мирсада Муховића, који би до доласка новог амбасадора требало да води послове“ – поручио је тада јавности Комшић.

    Истине ради,  нагласићу да је Радомир Богдановић већ био отправник послова југословенске амбасаде у Сарајеву и да има и БиХ и југословенско држављанство, те да је МИП БиХ, одлучио да Богдановић буде у техничком мандату, све до именовања новог беха амбасадора у Београду. 

    Овде желим да направим једну малу дигресију. Са ове временске дистанце заиста  смешно изгледа чињеница да је Радомир Богдановић имао двојно држављанство и да је то био "државни" проблем, јер се ради о ниже рангираном дипломатском службенику, у односу на чињеницу да данас министар иностраних послова БиХ Свен Алкалај, поред држављанства БиХ има и држављанство Републике Хрватске?! И то, очито је, не забрињава члана Председништва БиХ Жељка Комшића?! А, и зашто би? Разумљиво, за онога ко жели да схвати све односе у Босни и Херцеговини.

    Но, да наставим о "амбасадоровању" Комшића у Београду. Дакле,  сам је за себе рекао да ће остати у амбасади до 6. марта исте те године, до рока који му је одредило тадашње Председништво БиХ, мада је у то време тврдио како је он свој посао у Београду завршио на „лични захтев“?! На бројне Комшићеве оптужбе нико из амбасаде БиХ у Београду није реаговао, али остаће забележена изјава тадашњег порпарола Министарства иностраних послова Миранде Сидран-Бешлагић. Она је тада све Комшићеве изјаве прокоментарисала као ратнохушкачке и једностране и одбацила је све што је он изрекао и то је, колико је мени познато, остало у архивама Министарства иностраних поcлова БиХ.

    Треба, такође, подсетити на још једну чињеницу, а то је да је Председништво БиХ 29. јануара 2003. године разрешило дужности амбасадора Комшића и он од тог датума више није био амбасадор. Већ сам напред рекао да је то био лични захтев Комшића и он је то образложио чињеницом да је његова Социјалдемократска партија, чији је био члан, доживела дебакл на тадашњим општим изборима у БиХ.. 

    Остаће забилежено да је Жаљко Комшић тада направио незабележен дипломатски скандал, јер је игнорисао све налоге својих надређених, а посебно министра иностраних послова Мадена Иванића, јер је као „одлазећи амбасадор“ он правио „распоред“ именовања у амбасади?! Из свега је лако закљућити да је Комшић имао намеру да испровоцира скандал у амбасади у Београду да би заштитио сам себе. Из његове намере и борбе да постави Мирсада Муховића за отправника послова, само се крила перфидна намера Комшића да преко свог човека Муховића покрије све оне противзаконите радње и дипломатске послове које је Комшић обављао у Београду изван дипломатских правила. 

    Такође, треба нагласити да су Комшићеви брутални дипломатски иступи били изван било каквих дипломатских правила и истина је да се он није са функције сам тек тако повукао, већ да је та формулација о „разрешењу на властити захтев“ изведена ради заштите достојанства БиХ и самог дипломате. 

    Ето, толико о дипломати Жељку Комшићу! 

    И ту не престају скандалозни потези Жељка Комшића. Сад се са дипломатског пребацују на политички полигон и све чини и покушава да се бави „одстрелом“ јавних и највиших политичких званичника и функционера из реда српског народа и ту Комшић не прави међудржавну разлику, већ у свом препознатљивом стилу наставља политичку рашомонијаду и у политичко блато уваљује како му ко допадне његових „изузетних реторичких и умних мисли“ и још више дела. 

    Тако 25. октобра 2007. године Жељко Комшић отворено прети тадашњем премијеру Републике Србије Војиславу Коштуници. Вокабулар Комшића све говори: „ Коштуници би било боље да се бави питањима која су му посао, односно будућношћу Србије и њених грађана, односно својом земљом, а да прсте држи даље од БиХ, јер би могао добити и по прстима и по носу и зато нека не заборави како је завршио његов претходник, Милошевић“ Да би боље разумели невероватну глупост коју је тада изговорио тадашњи председавајући Председништва Жељко Комшић, овај пут ћу само укратко подсетити шта је то рекао Војислав Коштуница, након чега је Комшић, најблаже речено, реаговао као према школском „другу“ или сарајевском јарану. 

    Наиме, Коштуница је тада осудио мере високог представника у БиХ Мирослава Лајчака, који је наметнуо Пословник о раду Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и који је изменио Закон о функционисању Савета министара БиХ. Коштуница је, како је тада говорио, прозрео намере високог представника у БиХ Мирослава Лајчека да путем наводне реформе полиције у БиХ жели да укине Републику Српску. Коштуница је тада врло одлучно у име Републике Србије, као потписнице Дејтонског споразума – стао у одбрану Републике Српске, па и самог премијера Милорада Додика. Дакле, Коштуница је само чврсто стао у заштиту Дејтона, а самим тим,  дао је и максималну политичку подршку премијеру Републике Српске Милораду Додику у заштити уставне и институционалне позиције Републике Српске у оквиру Дејтонског споразума, па и саме БиХ. 

    Мислим да овакав дипломатски скандал и политичку неодговорност Жељка Комшића није уопште потребно коментарисати, но ово је само било кратко подсећање на лик и дело Жељка Комшића. 

    Нажалост, Жељко Комшић се ту не зауставља, већ изјављује да никада неће посетити Србију и Београд, све док правосудне институције Србије не ослободе Илију Јуришића којем се у Београду суди за почињени ратни злочин над припадницима тада регуларне ЈНА у тзв. Тузланској колони 15. маја 1992. године. Oчито је да се Жељко Комшић меша у правосудни систем друге, нама пријатељске, а Србима из Републике и братске државе Републике Србије!

    Најновије, из арсенала политичких вратоломија и враголија, су и два последња Комшићева потеза. Наиме, 7. маја ове године члан Председништва БиХ Жељко Комшић је упутио захтев главном тужиоцу БиХ Милораду Барашину да покрене кривични поступак против председника Владе Републике Српске Милорада Додика због, како је то Комшић мислио и нагласио, „подстрекивања на извршење кривичног дела (чл. 30 КЗ БиХ), а у вези са чланом 246 а, став 1, КЗ БиХ који се односи на неизвршење и одбијање наређења“?! 

    А, шта је тада Милорад Додик рекао? Председник Владе Републике Српске Милорад Додик је нешто раније позвао Србе припаднике Оружаних снага БиХ да се врате и да не иду на војну вежбу НАТО-а у Грузију. Изјава Милорада Додика је била политичке природе и била је само у функцији да БиХ не квари добре и пријатељске односе са Русијом. Заправо, Руска Федерација се оштро супростављала војним вежбама НАТО-а на границама Русије. 

    По устаљеном свом обичају, Комшић се није ту зауставио, већ је, такође, од високог представника у БиХ Валентина Инска тражио да употреби тзв. бонска овлаштења и да смени Милорада Додика, председника СНСД-а и председника Владе Републике Српске, те да му забрани обављање било које политичке функције.  Све је то тражио Жељко Комшић?! 

    И најновија лакрдија произашла из сарајевске кухиње и са башћаршијских миндерлука, а промовисана путем члана Председништва БиХ Жељка Комшића, јесте подношење пријаве против Добрице Ћосића и Зорана Лилића, бивших председника СР Југославије?! Невероватно, али истинито! 

    Шта након свега речи или закључити? Жељку Комшићу би боље било да је прочитао бар једну књигу академика Добрице Ћосића, једног од најплоднијих књижевника у савременој српској историји. Да је то урадио, ваљда би нешто више научио, али његово је право шта ће да чита и говори.

    Међутим, никада му српски народ из Републике Српске неће дозволити, нити дати право да говори у наше име. Јер, кад би се то, не дај боже, којим случајем и десило, то би по српски народ било зло и наопако. 

    О ратној улози Жељка Комшића нећу много говорити, јер сам у бројним ранијим изјавама рекао да Жељко Комшић није највеће муслиманско војно признање „Златни љиљан“ заслужио зато што је рат провео радећи и некој библиотеци? „Златни љиљан“ Комшић је „зарадио“, јер се с пушком у руци борио против Срба у БиХ! 

      Највише муслиманско ратно одликовање - "Златни љиљан", чији је носилац и ЖељкоКомшић

     

     

    Немам ништа против што Жељко Комшић у свом кабинету држи слику Јосипа Броза и то је његово право. Али, Комшић никада неће бити нови „Тито“, нити ће одлучивати у име српског народа и Републике Српске!!! 

    Убеђен сам да је због оваквих  својих потеза Жељко Комшић данас у Сарајеву популарнији од свих бошњачких политичких лидера заједно. Једино испред њега је реис Мустафа Церић, који је највећи верски и политички ауторитет у једном - федералном делу БиХ и то  због последњих невероватних, а поготово неистинитих изјава о угрожености бошњачког народа у Републици Србији. Али, то је нека друга тема, која такође, заслужује коментар. 

    И да закључим. Нисам ни хроничар, нити биограф Жељка Комшића, али само подсећања ради,  направио сам најкраћи могући осврт на, слободно могу речи – антисрпско деловање Жељка Комшића.  Већ у уводу сам реакао да Комшић припрема и нове оптужнице, сад се само питам где ће се зауставити? Неће ваљда на именима славних српских спортиста – Немање Видића који је један од најбољих светских фудбалера или Новака Ђоковића, светске тениске звезде који широм света проносе славу српског народа и, за подсећање Комшићу, Републике Србије, која је нама Србима из Републике Српске увек у срцу и тако ће и остати! Јер се ради о једном - српском братском народу, без обзира што смо сви ми у БиХ потпуно свесни да живимо у две суверене државе!

    Нема казни нити пријава за искрену љубав!


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva