ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 Народ каже - "све је могуће"! Али многи, такође, кажу да није могућа дрвена пећ!? Ево, ја кажем да јесте! Па, могућа је дрвена пећ и то за једнократну употребу! Или у другом случају као сувенир! Све те варијанте, наравно,  зависе од тога ко и како и из којег угла гледа на одређене ствари.

Свако има право на своје мишљење и то је индивидуално право сваког појединца. Исто тако, није забрањено сањати, желети, маштати... Био бих обрадован да се чују многа мишљења, али да их изговарају људи који ће се притом јавно идентификовати и који ће стајати иза својих изговорених речи или још боље – који ће стајати иза својих урађених дела, без обзира какав је њихов карактер или ефекат?! На тај начин, и мени би било много лакше разумети многе, јер бих онда знао  кога  уз себе имам као поузданог "саборца" у реализацији наших идеја, циљева...

Наравно, никада нико неће моћи да донесе закон о љубави, односно неће моћи да  ултимативно захтева или нареди оном другом  да то прихвати и да воли ако он (тај) то не жели или једноставно ако неће!? Јер, као што желимо да живимо у слободи и да имамо сва људска права, исто тако морамо имати и обавезе да поштујемо устав и законе који спречавају насиље или било какву доминацију једних над другима...Свака дискриминација, без обзира на њен карактер или њено усмерење према било коме или било чему, је врло опасна и она је, у ствари, недопустива!

Извини "пријатељу" што ти овако пишем?! Звао бих ја тебе мобилним, али изгледа да си у "ромингу" и нећу да иде на твој трошак?! А, право да ти кажем - не знам да ли бих ти све овако јавно и транспарентно и рекао путем телефона, јер "прислушкују ме", па ко велим да је боље да ти неке ствари овако напишем. Јер, оно што није за(на)писано, није се ни десило! 

Ако си икада чуо шта ја говорим или шта радим, онда си могао да запамтиш да највећу захвалност дугујем најбољим синовима из нашег народа - српским јунацима, који су своје животе уградили у темеље и стварање Републике Српске! Претходних година био сам више него  разочаран (не)бригом овог друштва за породице и децу чији су очеви дали своје животе за опстанак и останак српског народа на својим вековним огњиштима. У последње две три године стање се поправља, истина не онако и оним темпом како бих ја то желео, али поправља се и то је видљиво у скоро сваком сегменту нашег друштва и наших пролазних овоземаљских живота!

Ето, овде на овом вечито трусном и текстонски поремећеном балканском простору и перманентној ветрометини - народи су се међусобно  убијали  и шта смо на крају добили? Добили смо несрећу за све и зато се само прагматичном и реалном политиком могу решавати многа још увек отворена питања, а не ратовима који се кроз векове циклично и генерацијски понављају и догађају. Доста је више страдања српског народа, не доста, већ и превише!

Знаш ли ти да су честити српски борци и родољуби који су бранили српску нејач и српски народ огорчени управо на српске лопове и криминалце који су се енормно обогатили на патњи и крви сопственог народа. Знаш ли да многи од њих нису имали дана радног стажа у књижици, а погледај какву данас имају имовину и материјално богатство?

Поред стварања Републике Српске, највећи успех је што у претходном рату није дошло до поделе српског народа и међусобног сукоба. То је неизмерљиво важно! Рата на сву срећу више неће бити, бар се надам! Мир је најважнији, запамти то!

Много је ту тешких питања, која су, нажалост, остала без одговора. Неоспоравам ја теби право на твоје мишљење, али уважени "пријатељу" изађи из анонимности и стани јавно у одбрану српских националних интереса! Учини нешто! Не кажем да и ја чиним много, али бар покушавам и надам се да ти је то познато? Подржаћу те у свим твојим нормалним активностима, али јавно и под својим именом и презименом заступај све оно што си мени много пута до сада анонимно писао!? Јер, доста је мени кафанског бусања у прса и манифестовања српства по Републици Српској у којој смо као народ у великој вечини.

Хајдемо заједно да помогнемо оној шачици преосталог  нашег народа у Федерацији БиХ, који још живи по разним вукојебинама без струје и воде?! Хајде да помогнемо нашој браћи да се врате на своја огњишта у Хрватску, наравно ако им то Хрватска држава уопште и дозвољава?!? Можемо ли ми то? Јеси ли спреман на то? Колико смо сви заједно моћни да то урадимо? Чиме то располажемо, којим ресурсима? Морамо бити реални! Жеље и стварност су углавном различите и многе жеље ће остати неостварене.

Имам и ја подоста жеља, и само да знаш да су многе искључиво везане за просперитет српског и свих других народа који живе са нама. Задатак свих нас је трајно очување Републике Српске!!!

Јасно је мени да у овој светској глобализацији и хегемонији влада закон јачег! Сила и моћ имају јурисдикцију над правом и правдом што уништава сваку и помисао о демократији, о суверенитету народа... Направи личне процене и види колико смо ми као народ јаки? Колико нас то има за било шта осим што нас има и превише кад су у питању српско српски неспоразуми и свађе. Знаш ли ти да је у прошлој години у Хан Пијеску рођено само 25 беба - 25 и дечака и девојчица??? Слична је ситуација и у другим градовима Републике Српске. Знаш ли ти да је у много градова у Републици Српској већи морталитет од наталитета!? Знаш ли где нас то води? У нестанак, мој "пријатељу"!?

Има много питања која стоје пред нама, која ћемо решавати деценијама. Опет народ лепо каже: "Покри се колико си дуг"! Толико од мене, па ти размисли!