Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 22 Jun, 2019 | read_nums (50)

ЖИВИ ЖИВОТ,
па како ти буде?! Судбину не бирају људи, судбина бира нас!
 
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 22 Jun, 2019 | read_nums (47)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Неке друштвене мреже и сајтови су препуни злурадих чланака и гомиле уврједљивих објава и коментара. 
Питам се да ли је ово "new age" настојање појединаца, па и цијелих група да вријеђају оне друге и то за све и свашта или је ово само посљедица напретка наше цивилизације или њеног назадовања.
Ништа више "на овом бијелом свијету" нико не може рећи, а да се при том не увриједи или овај или онај појединац, припадник ове или оне нације, вјере, расе или пола. Страначки острашћени ликови су посебна групација. Политика је незаобилазна. Она је, дакле, свугдје присутна, па чак и у политици!

Ето, за више од два миленијума непретка човјечанства стварно нисмо научили да смо различити и да то није само по себи лоше, већ би требало бити чак занимљиво и интересантно. Али у стварном животу није тако и никада неће ни бити.

Не може се побјећи од данашњег тзв. толерантизма који се пропагира и с друге стране цензуре коју намећу људи који гледају како да се што дуже одрже на власти. Не може се ни замислити како би све још горе изгледало да разне пошасти ухвате дубље коријене и да се све то "прими" у стварном животу. Посљедица тако нечег је очигледна: ради се о једноумљу. 
С тога постају смијешни ликови који цензуром и оспоравањем слободе говора покушавају да заштите "мир" и да њиме одбране своје привилегије које нису стечене радом и знањем, већ полтронством и класичном издајом сопствених принципа, а онда и свих друштвено прокламованих вриједности.

Та уврједљивост код људи је, по мени, само резултат искривљене стварности и иде од политике ратова, па све до недостатка објективних информација на глобалном свјетском нивоу, али и од личног незадовољства у приватном животу.
С друге стране, само од себе поставља се питање да ли се тај лако уврјеђени појединац икада запитао да ли је можда проблем у њему самом. Не, није сигурно. Увијек је крив неко други. И све се тако врти у круг.

У сржи проблема је, изгледа, она стара људска: "Боље ме слажи него да ми кажеш истину, јер ме лаж чини срећним, а истина боли". 
Лијепо је када вас обасипају комплиментима. То је она ситуација кад некој жени кажеш: "Ти си најљепша, имаш прелијепе очи и извајано тијело, а она се сва разњежи и заиста осјети лијепом, па ти узврати истом мјером. Треба само замислити ову сцену и како ово изгледа у стварности између двоје "мање лијепих" људи. Но, то и није толико битно, јер нема мјере којом би се могла измјерити лаж.

Питам се шта онда треба политичарима и душебрижницима (н.п.а. сленговски - ботовима) који тако лијепо брину да се "ви" не увриједите. Вјероватно ваша слобода и ваш глас на изборима. Аха, ово је изборна година у Босни и Херцеговини.

И за крај једна порука - Никад не покушавај да цијели свијет покријеш својом ногом, јер је то илузија.
 
Autor sjovicicslavuj | 21 Jun, 2019 | read_nums (73)


За становнике сјеверне Земљине полулопте љето 2019. године почиње данас, 21. јуна у 17 часова и 54 минута.

У исто вријеме, у овом 172. дану у години, за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње зима. 

Љето ће трајати до 23. септембра. На дан почетка љета обданица је најдужа, а ноћ најкраћа. 

Како је Сунце у Београду изашло у 4 часа и 51 минут, а заћи ће у 20 часова и 27 минута, обданица ће трајати 15 сати и 36 минута, а ноћ свега 8 сати и 24 минута.


Насупрот уобичајеном мишљењу да је љети Земља најближа Сунцу, она је тада најдаља од њега и у тзв. афелу ће бити 6. јула у 00 часова и 10 минута.

Autor sjovicicslavuj | 21 Jun, 2019 | read_nums (40)

 

За сва времена ...

 

Хоћемо ли остати оно што јесмо
или ћемо постати оно што
никад били нисмо!?
 

Најистакнутији и најпаметнији Срби

у нашој историји много тога су нам оставили,

али нас су други слудили европским пошастима

и развратом који ће уништити цивилизацију!

 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°

Autor sjovicicslavuj | 20 Jun, 2019 | read_nums (88)
 
Пише: Славко Јовичић Славуј

Јесмо ли још увијек оно 
што смо некад били или се временом прилагођавамо 
наказној Европи 
и тако срљамо у провалију 
из које нема повратка. 



Европска унија је запалила 
ватру на Балкану 
и никако не дозвољава 
да је сами угасимо.

Напротив, Европска унија  стално досипа уље на ватру и тако нас држи у евроском непријатељском лавиринту.

Зашто то ради Европска унија?
Одговор је једноставан и јасан.  

Европа је неправедна према Србима.
Непријатељски је расположена према
 Србији и Републици Српској ...


 

Ништа нисмо научили из непролазних дјела владике Николаја Велимировића, који је говоирио да српски и други православни народи који живе на Балкану представљају неку врсту јединог преосталог бастиона хришћанске вјере између духовно пропалог - 'трулог' и крајње секуларизованог Запада и још увијек тек полуосвјешћеног Истока".

Додуше, Исток се буди и ту, наравно, треба одати признање Владимиру Путину који је успио да пропали СССР из времена "гробара" Михајила Горбачова и ништа мање пропалу Русију из доба владавине стално пијаног и помахниталог Бориса Јелцина, подигне са кољена и да руском народу врати достојанство, а тиме и да врати православље на заслуженио религијско мјесто које припада православној Русији.

У своје вријеме владика Николај Велимировић је говорио: “Политеистичном Истоку је тешко веровати у човека. Материјалистичном Западу је тешко веровати у Бога. Православни Балкан иако географски стоји између Истока и Запада, управо стоји изнад Истока и Запада". 

На тај начин владика Николај утјеловљује идеју „Небеске Србије“ и њеног колективног назначења, Божијег посланства српског народа који, како каже владика Николај, има апостолски задатак, и треба да “приволи Исток крштењу а Запад покајању”.

Са оваквим размишљањем владике Велимировића у потпуности се слагао његов ученик, један од највећих теолога Српске православне цркве, Јустин Поповић, који је неријетко указивао на погубности које носе европске тзв. културне вриједности: 
“Коме ћемо ићи: европском човеку или православном, светосавском Богочовеку? Пођеш ли првом, претворићеш се у пролазног мољца; пођеш ли другом, претворићеш се у бесмртног творца...“, упозоравао је Јустин Поповић.

На овакав начин настављена је традиција националног и пансловенског мита о месијанском предодређењу словенских народа које се наставља до данашњих дана. Када се оваквој сложеној констелацији, вјерских и националних осјећања придода и компонента снажног завјереничког дискурса, који долази из миљеа радикалних политичких опција, онда добијамо слику савремене - пропале националне свијести једног дијела српског народа.

Да су Срби кренули странпутицом најбоље се види код злоупотреба вјерских и националних вриједности и погубних посљедица које су оставили ратни сукоби. Колико је још времена потребно да би као народ дошли до закључка да хтјели ми то или не - представљамо неизоставни дио европске посрнуле цивилизације.

Неспорно је, да је кроз цијелу историју српски народ проживио своју голготу, и да је у одређеном смислу још увијек доживљава и преживљава, али остаје питање - можемо ли и даље овакви какви смо опстати на балканској вјетрометини, разједињени и подијељени у свим сферама живота.

Наш вјерски и културни идентитет представља богатство за Европску културу, али може ли се ово духовно и национално благо уистину открити другим европским народима. Тешко. Јер, Европа срља у многа зла и пошасти и у фази је незаустављивог пада у понор сопствених заблуда и имагинација. Скоро, па је неподношљива европска атмосфера ксенофобије и националног елитизма.

Свака европска држава идеализује сопствену величину и преувеличава своју геополитичку улогу и тако наставља да живи у идеологији архаичног мита. Наравно да то ниједан европски народ никада неће признати и терет европског посрнућа никад нико неће прихватити на своја леђа.

Српска јединственост може да буде афирмативна једино у оквиру различитости која се налази у оквирима историјске цивилизације. Наша духовна и културна богатства могу обогатити друге народе једино ако смо спремни да и даље истрајавамо на нашем светосавском путу.

Другог исправног пута ми немамо.
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Jun, 2019 | read_nums (117)
 
На данашњи дан, 19. јуна рођен је 
славни српски композитор

СТЕВАН ХРИСТИЋ
 
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји

------------------------
Гроб СТЕВАНА ХРИСТИЋА, 
славног српског композитора и педагога ...
Autor sjovicicslavuj | 18 Jun, 2019 | read_nums (107)
 
На данашњи дан /18.6/ умро је 
славни руски књижевник
МАКСИМ ГОРКИ





Autor sjovicicslavuj | 18 Jun, 2019 | read_nums (59)
  

После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи.

Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове.

Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.
 
  
Autor sjovicicslavuj | 17 Jun, 2019 | read_nums (66)
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

је у четвртој утакмици финалне серије 
Суперлиге Србије савладала Партизан 
и постала шампион.
 пољу. 
 Звезда је пети пут заредом и по 20. пут 
у историји клуба подигла трофеј намијењен државном прваку.

Друга звездица на грбу Кошаркашког клуба Звезде.

 
Партизан – Црвена звезда 
75:76 (23:16, 19:18, 10:18, 23:24)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: 
Човић 8, Кешељ, Давидовац 13, Ненадић, Лазић 7, 
Фаје 3, Берон 21, Добрић, Ристић 2, Симанић 2, 
Риверс 8, Оџо 12. Тренер: Милан Томић.

Титулом државног првака, 
ЗВЕЗДА је ставила тачку на још једну трофејну 
и више него успјешну сезону.
 

Autor sjovicicslavuj | 17 Jun, 2019 | read_nums (62)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 17. јуна умро је 
прослављени српски глумац

ВЛАСТИМИР ЂУЗА СТОЈИЉКОВИЋ



-------------------------

ТУЖАН ЖИВОТНИ КРАЈ!

Живот је суров према многима. 
Увесељавао је многе, а умро је 
у великој биједи, чак толикој да није 
имао пара да купи ципеле! 

То није судбина. 
То је иронија живота којем се сви радују, 
али га многи на невјероватан начин 
и несрећно завршавају.
 

Autor sjovicicslavuj | 17 Jun, 2019 | read_nums (49)
После Христовог Вазнесења Његови ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом.

На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. 

Овај дан се сматра даном
рођења Цркве Христове.

.
Autor sjovicicslavuj | 16 Jun, 2019 | read_nums (54)
СРБИЈА
Рукометаши Србије пласирали
су се на Европско првенство!


СРБИЈА - Швајцарска 32:31


СРБИЈА: Пушица, Вујић 3, Црноглавац 7, Пешић 1, Радивојевић 8, Н. Илић 1, Мошић, В. Илић 1, Николић 1, Кукић 6, Зеленовић 2, Сретеновић 1, Марсенић 1, Иванишевић (3 одбране), Станковић, Милосављев (6 одбрана, 2 седмерца).

Србија је у драматичном мечу славила против Швајцарске са 32:31 и на тај начин обезбиједила је пласман на Европско првенство које ће бити одржано у Норвешкој, Шведској и Аустрији од 9. до 26. јануара 2020. године.


Autor sjovicicslavuj | 16 Jun, 2019 | read_nums (52)
 
На данашњи дан 16. jуна,
рођен је славни српски сликар 

ПАЈА ЈОВАНОВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји


Павле Паја Јовановић 

Био је један од највећих српских сликара 
и типичан представник академског реализма. 
---------------------

Сеоба Срба

----------------------

Карађорђе Петровић

 ----------------------
Autor sjovicicslavuj | 16 Jun, 2019 | read_nums (58)
Љубомир Стојановић
 
Био је српски државник, политичар и филолог, 
редовни члан Српске краљевске академије.

 
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји
  

Мирослављево јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у 12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада километара, важне станице је везују и за ужички крај.
 
Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају
 краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд. 
Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановић
односи га у Беч, да би се израдило фототипско издање.


Он надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.
Autor sjovicicslavuj | 16 Jun, 2019 | read_nums (45)
 
Новозаветна књига Дела апостолских, у којој је описана историја првих Хришћана и најранијег ширења Хришћанства, управо и почиње описом онога што се догодило педесет дана после Васкрсења Христовог, односно десет дана после Његовог славног Вазнесења на небо.

Дела апостолска започињу речима које је Христос рекао Својим ученицима пре Свог Вазнесења: „Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца, које чусте од Мене…“.

И, гле, после десет дана  по речима јеванђелиста Луке „бејаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум с неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују….“ (Дјела 2, 14).

Онима који су ово видели и нису разумели, апостол Петар објашњава смисао догађаја који се збио речима пророка Јоила које сам већ навео: „Него оно што је рекао пророк Јоил: ‘И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа Мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше…'“.
едесетница, тако, за Хришћане представља испуњење свега што је у Свом земаљском служењу савршио Христос.
Христос је учио о Царству Божијем и, гле, оно се открило у Педесетници!

Христос је обећао да ће Дух Божији открити људима Истину и, гле, то се догодило у Педесетници!

Свет, историја, време, живот: све је у Педесетници обасјано последњом светлошћу, све је преиспуњено крајњим смислом. Педесетницом је, у свету и историји, почео велики и славни дан Господњи!
 
Autor sjovicicslavuj | 16 Jun, 2019 | read_nums (45)
 
Пјесма за данас ... Данило Киш ОПРОШТАЈ С МАЈКОМ
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 15 Jun, 2019 | read_nums (64)

Тог дана се обиљежава сјећање на све преминуле. Иде се на гробља или у цркве и прислужују свијеће. Црква је прописала посебне дане - Задушнице, и то четири пута годишње.


Задушнице падају увијек у суботу: 

- Зимске задушнице су пред Месне покладе, 
- У суботу пред Духове су љетње задушнице, 
- Михољске су у суботу пред Михољдан, 
- А јесење, Митровске задушнице
у суботу пред Митровдан.


На дан Задушница иде се у цркву, где се служи света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.

На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у свјетлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха.

Свијећа је симбол свјетлости Христове, која треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих.

У овој недјељи се не припрема рухо за невјесте и никако се сиротиња и просјаци не тјерају од гроба који обилазите већ им се да милостиња, мало новца или нешто хране.
Autor sjovicicslavuj | 14 Jun, 2019 | read_nums (59)
  
Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.

Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 7. априла 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.

Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.

Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке 


По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије.

У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.

Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.

Свети Отац Јустин је умро у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла  1979. године.


 
Autor sjovicicslavuj | 14 Jun, 2019 | read_nums (47)
 
14. јуна 1904. године у Сремској Каменици 
УМРО је српски писац и љекар

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

једна од најмаркантнијих личности 
српског друштва у другој половини XIX вијека.


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Борац за национално и олитичко ослобођење,
члан Српске краљевске академије
и драматург Народног позоришта
у Београду (1890-98), најпознатији је као дјечији пјесник
и аутор елегичних личних исповести
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").


Споменик Јовану Јовановићу Змају 
у Новом Саду у Змај Јовиној улици
Autor sjovicicslavuj | 14 Jun, 2019 | read_nums (42)

 Добро јутро! 

Помаже Бог свим вјерујућим људима!
 
Из серијала - Прођох кроз
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
Слика
    My picture!

Kategorije

Arhiva