Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 6 Jun, 2019 | read_nums (40)
Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо.

Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.

Празник Вазнесења зове се и аналипсис ту кириу имон Иису Христу, или само аналипсис. Григорије Ниски каже да се овај празник у Кападокији звао и еписозомема, ваљда српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице.

Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.

Апостолске установе казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору, што значи у правцу према Витанији.

Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.
- Свети Владика Николај - 
Јеванђеље о вазнесењу Господа
 
Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2019 | read_nums (75)
 
На данашњи дан, 5. јуна 1933. године, 
рођен је славни српски глумац

ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ

  
 
 
 
Легендарни глумац Велимир Бата Живојиновић, 
велики ЗВЕЗДАШ 
и његов колега велики Партизановац Бора Тодоровић 
који су сједили тик уз терен.

Био је то 55. вјечити дерби, из октобра 1974. године. 

Бата је бодрио Звезду, Бора свој Партизан, а славили су, 
као и много пута црвено-бели са 3:1.


 
Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2019 | read_nums (41)
 
Данас, 5. јуна је Свјетски дан
заштите животне средине!

Још само да 
заштитимо људе
и биће добро!



 
Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2019 | read_nums (39)
 
На данашњи дан, 5. јуна рођен је
славни шпански пјесник
Федерико Гарсија Лорка
Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2019 | read_nums (44)
 
На данашњи дан, 5.6. рођен је
драмски и филмски глумац и пјевач
Душко Јакшић
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Jun, 2019 | read_nums (56)
 
Код спомен-обиљежја у Жепи данас је обиљежено 27 година од страдања 45 припадника Војске Републике Српске које су припадници муслиманских снага напали из засједе и мучки убили, а потом масакрирали.
Прије 27 година десио се страшан и трагичан догађај не само за општину Пале, него и за читаву Сарајевско-романијску регију. На једној локацији, у једном дану, погинуло је 45 српских бораца и с правом се може рећи да је то један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Пала.

Био је то напад на хуманитарну колону, која је ишла да обезбиједи неопходна средства, прије свега, храну, за припаднике ЈНА који су обезбјеђивали релеј на репетитору Зловрх.

И поред  договора, и овог пута се показало да се непријатењу није могло вјеровати, али српска наивност се и овај пут крваво потврдила као и безброј пута раније. Нико није одговарао за стравичан злочин муслимана који су на подмукао и кукавички начин направили запреке које су нашу колону са техником спријечиле да пруже било какав отпор.
Српска колона је дочекана у кланцу, а када су изашли на брисани простор, муслимани су баражном ватром са обје стране поубијали српске јунаке.

Колона је нападнута са свих страна, српски војници су убијани. Припадници такозване Армије БиХ су 12 заробљеника затворили у оближњу шталу и живе запалили.

У овом масакру углавном су страдали борци са Пала. Међу погинулим су била и три српска борца из општине Источни Стари Град, гдје им је касније постављена спомен-плоча.

Обиљежавање страдања српских војника на Жепи уврштено је у календар обиљежавања значајних датума из ослободилачких ратова у Републици Српској.


Уз свештенике Српске православне цркве и преживјеле учеснике тог трагичног догађаја и данас је одржан парастос, прислужене су свијеће и положено цвијеће на спомен-обиљежје у Жепи.

На мјесном гробљу у мјесту Љубогошта у општини Пале реконструисано је спомен-обиљежје борцима погинулим на Жепи 4. јуна 1992. године.

ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!

Autor sjovicicslavuj | 3 Jun, 2019 | read_nums (85)
 
Пјесма за данас ...
 
ЈОВАН ДУЧИЋ П Е С М А "... Који је сат у свемиру? Дан или поноћ, шта ли је? ..."
 
Слика
Autor sjovicicslavuj | 3 Jun, 2019 | read_nums (69)

Српска православна црква слави Светог цара Константина и царицу Јелену. 

Црква је овај римски царски пар прогласила светитељима, јер је цар Константин Миланским едиктом 313. дао хришћанима слободу вјере и окончао њихов прогон. 

Хришћанској цркви, у којој је почео да тражи ослонац, дао је многе привилегије и на Првом васељенском сабору у Никеји 325. Помогао је у борби против аријевске јереси.

Одмах по доласку на трон цар Константин је имао три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву и Византију. 

 Пред борбу са Максенцијем, према предању, на небу му се указао сјајан крст као знак побједе. Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику побједу. 

Одмах потом 313. године, издао је знаменити Едикт у Милану, којим је престао прогон хришћана. Послије побједе над Византијом, саградио је диван град на Босфору и назвао га Константинопољ. 
Када се цар тешко разболио, јавили су му се апостоли Петар и Павле и савјетовали да га епископ Силвестер крсти. Одмах потом је оздравио. 

Константин је сазвао Први васељенски сабор у Никеји 325. године због раздора у Цркви насталог појавом јеретика Арија. Сабор је осудио јерес и утврдио православље. 

Света Јелена, царева мајка, радила је много за вјеру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, сазидала цркву Васкрсења на Голготи и многе друге цркве на Светој земљи. Ова света жена умрла је 327. године, а цар Константин поживио је још десет година послије своје мајке. Умро је у Никомидији 337. године, а сахрањен је у цркви светих апостола у Цариграду.
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Jun, 2019 | read_nums (61)

 

Чудни су путеви господњи ...

 

На слици су некадашњи, један од најпопуларнијих предсједника Сједињених Америчких Држава Џон Кенеди и тада млађани, а каснје такође предсједник САД, ратни злочинац Бил Клинтон.

 

За каснију историју човјечанства била је то кобна тадашња случајност ...

 

За оне који памте то вријеме или су бар чули за то:
Џон Фицџералд „Џек“ Кенеди је био 35. предсједник Сједињених Америчких Држава од 1961. до 1963. године као члан Демократске странке.

 

Кенеди је био најмлађи предсједник и први католик на том мјесту.

Атентат на њега, 22. новембра 1963. године се често сматра дефинишућим моментом америчке историје 1960-их година ...

Кенеди и Клинтон

Autor sjovicicslavuj | 2 Jun, 2019 | read_nums (53)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 2. јуна погинуо је

РАДИВОЈЕ КОРАЋ

један од најбољих кошаркаша 
који је икада рођен 
на балканским просторима ...



Радивој Кораћ је погинуо у 30. години 
у саобраћајној несрећи 
2. јуна 1969. године, код села Каменице
12 км од Сарајева

 послије утакмице између репрезентације Југославије 
и селекције Босне и Херцеговине. 

 
Радивој Кораћ је први спортиста 
који је сахрањен у Алеји великана у Београду.

Autor sjovicicslavuj | 1 Jun, 2019 | read_nums (57)


У здравље!
На многаја љета!
Живот ће ти проћи узалуд!

Кад престанеш бити оно што си некад био,
кад постанеш неко, а то раније никад ниси био.

Кад заборавиш ко си и шта си некад био,
кад помислиш да ће вјечно трајати ово што си сад,
а што прије никад ниси био.

Кад заборавиш на све људе који су били уз тебе,
кад помислиш да си самом себи довољан,
кад заборавиш како си стигао до врха,
и кад не будеш имао времена да размишљаш о свему,
и кад почнеш да падаш у амбис и у понор без краја,
тад никоме не пружај руке,
јер нико ти неће дати подршку,
нити ће пожељети да ублажи твоје падање.

Тада ти неће помоћи никакво кајање,
јер садашњост те неће
подсјећати на прошлост.
Ничим добрим никога ниси задужио.

Нема се кад, све је прошло!
Завршио си и прије него
што си након сласти осјетио горчину.

Нема се куд даље!
 
«Prethodni   1 2 3 4
    My picture!

Kategorije

Arhiva