Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 2 Maj, 2019 | read_nums (66)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић  Славуј

Овако је изгледао Храм Светог Саве у Њујорку.


+++++++++++++++++++
+++++++++++++
На дан коначног затварања усташког концентрационог логора смрти у Јасеновцу, на данашњи дан - 29. и 30. априла 2006. године, на позив директора њујоршког Института за холокауст и геноцид Берија Литучија био сам у Њујорку на обиљежавању Дана геноцида у Јасеновцу.

30. априла био сам гост ТВ "Глас Америке" гдје сам између осталог рекао: Данас српски народ у Њујорку има спомен обиљежје које симболизује страдање и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу.

У оквиру обиљежавања Дана страдања у усташком концентрационом логору смрти у Јасеновцу, у организацији њујоршког Института за холокауст и геноцид, 29. априла служен је и парастос жртвама Јасеновца у Српској православној цркви "Свети Сава" у Њујорку.

Истог дана у амфитеатру који је био у саставу Храма Светог Саве говорио сам о страдању српског народа на просторима бивше Југославије. 

Говорио сам о српском страдању у грађанском рату у БиХ, страдању Срба у Хрватској, погрому Срба на Косову и Метохији и злочиначкој  НАТО  агресији на Србију. 

 30. априла одржана је комеморација у Спомен парку жртвама холокауста у Њујорку гдје сам такође говорио. Тада сам избројао 37. камених стубова /спомен обиљежја/ на којима су исписана мјеста страдања Јевреја и мјеста фашистичких логора холокауста.


Само на једном каменом спомен обиљежју пише:

УСТАШКИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ

- ГЕНОЦИД НАД СРБИМА,

 ЈЕВРЕЈИМА и РОМИМА

++++++++++++++++++++

НЕВЈЕРОВАТНО је да је на десетогодишњицу моје посјете Светом храму и мог боравка у Њујорку - потпуно изгорио Храм Светог Саве.

+++++++++++
Хвала Богу, Свети храм се обнавља 
... стигло се до крова ...
Autor sjovicicslavuj | 2 Maj, 2019 | read_nums (67)
 
ПИШЕ Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Ратни члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић никад није оптужен за злочин 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој, данас Улици Хамдије Крешевљаковића.

Нећу хипотетички да нагађам, нити да правим спекулације, a нити да пресуђујем, јер нисам ни судија ни тужилац. Само тражим правду за српске жртве. 
Нека Ејуп Ганић изађе пред суд и нека се докаже је ли крив или није. Али како да му се суди кад никад ни од једног тужилаштва није оптужен.

На жалост био сам у великој заблуди јер сам мислио да постоји правда. Но, правда је само фикција и њу дијеле само они који су најјачи и који имају силу, моћ и пушку, уз то и паре наравно. Надао сам се да ће то утврдити Хашки трибунал, јер сам лично предао предмет "Добровољачка улица" тадашњем главном хашком тужиоцу Карли дел Понте.

Антисрпски тужилац и жена монструм
               Карла дел Понте

Моје се надање није остварило. Јер док је она била главни тужилац Хашког трибунала није хтјела да отвори ниједан предмет гдје су Срби били жртве. Свима је познато да је Хашки суд политички и селективни суд који је имао задатак само да суди Србима.

Послије престанка вођења истрага од стране Хашког трибунала никада ни Тужилаштво а ни Суд БиХ нису отворили предмет "Добровољачка" и тако је Ганић, један од главних актера у случају "Добровољачка улица", сад за сад, амнестриран од било какве одговорности. Постоје живи свједоци и бројни документи, тонски и видео-записи, захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин над припадницима ЈНА.


Ганић и даље као папагај понавља већ излизану матрицу да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације - Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи. 

И данас подсјећам Ганића и живе муслиманске злочинце да је ЈНА тада била једина регуларна армија у бившој Југославији.

То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА, била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД у Београду Ворен Цимерман који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе имао је и Ганић. 


Надам се да ће једног дана бар суд у Београду отворити предмет "Добровољачка", јер ако судови у Њемачкој и САД могу да суде за злочине почињене на подручју бивше Југославије, не видим разлог зашто онда Ганићу не би могао да суди и суд у Београду. 

 
 

Безброј пута сам поставио питање зашто Тужилаштво и Суд БиХ нису отворили тај, као и неке друге предмете гдје су Срби страдали, али увијек као одговор добијао сам једну флоскулу - истражне радње су у току.

Ганић је годинама понављао исту причу - да су Срби 2. маја 1992. срушили "пола Сарајева". Њему се у магли причањавало да је пола Сарајева било сравњено, вјероватно због једне виле чији је власник био Србин, а коју је у току рата Ганић отео, као што су отели и многе куће и пословне просторе Срба које им ни дан данас нису вратили, као ни огромну имовину Српске православне цркве. Кад смо већ код Српске православне цркве, желим да подсјетим да је један дио Сарајева изграђен на имовини СПЦ која још није враћена.

Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем 2010. године покренуло је истрагу против 19 држављана Босне и Херцеговине, које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.

Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се, као високи политички и војни функционери тадашњих власти у БиХ, терете за планирање, организовање и издавање наређења за напад на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.

Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на Војну болницу, Дом ЈНА и касарну у Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, као чланови Предсједништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу /у међувремену умро/ и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године, нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.


Ганић и Кљујић су, према пријави, издали наређење за напад иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.

За овај злочин, упркос доказима који су достављени Тужилаштву БиХ, још нико није одговарао.
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Maj, 2019 | read_nums (42)
 
Док сам био бољег здравља први сам 
са групом Срба отишао у тадашњу Добровољачку 
да одам помен невино убијеним припадницма 
тадашње регуларне ЈНА

 

3. МАЈ 2010.
Први одлазак у бошњачко Сарајево 
и прво обиљежавање страдања припадника 
ЈНА на мјесту њихове ликвидације.

------------------
3.5.2019.
Страдање припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву већ трећу годину заредом неће се обиљежавати у некадашњој Добровољачкој већ у Миљевићима у Источном Сарајеву, јер тамо постоје „услови за то”.

Делегација Републике Српске ће страдање припадника ЈНА обиљежити 3. маја у Миљевићима.

Већ три године се страдање војника ЈНА не обиљежава на мјесту њихове погибије, јер је, 2016. године, након полагања, цвијеће бачено у контејнере.

Представници Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова подсјетили су и да им градске власти у Сарајеву не дозвољавају да се подигне спомен-плоча страдалима на том мјесту.

У Добровољачкој улици убијено је девет припадника ЈНА, док је 26 рањено и преко 200 заробљено, а у Сарајеву 2. и 3. маја живот су изгубила 42 војника ЈНА, заробљено их је 207, а 71 је рањен.
----------------------
        
      
САРАЈЕВО, 3. МАЈА 2010. (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић оцијенио је да данашње обиљежавање 18 година од страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву на мјесту злочина представља велику побједу, јер је то први пут да су Срби имали прилику да на некој локацији у Сарајеву обиљеже годишњицу страдања њихових најмилијих. 

        "Суд ће одредити ко је крив за ратне злочине, али ипак се, на одређен начин, признало да се ту десио злочин", рекао је Јовичић Срни. 

        Он је нагласио да је веома важно то што су породице на миран и достојанствен начин обиљежиле годишњицу страдања недужних голобрадих младића, припадника ЈНА, који су 1992. године "ликвидирани у злочиначкој акцији".

        "Нисмо ишли у Сарајево да било кога провоцирамо. Ми смо на миран и достојанствен начин положили руже, прислужили свијеће, помолили се Богу и одали помен невино страдалим голобрадим младићима, припадницима тада регуларне ЈНА", нагласио је Јовичић. 

        Он је истакао да је полиција Кантона Сарајево ангажовала огромне снаге и да је заслужила сваку похвалу и захвалност за потпуну безбједност свих учесника, иако су претходних дана у Сарајеву подизане тензије да ће доћи до нереда, "као да ми долазимо да освајамо град". 

        "Наважније је да се није ништа десило, да није било никаквих провокација, поготово са наше стране. Представници многобројних медија могли су да се увјере да су Срби дошли цивилизовано, прислужили свијеће, положили руже, задржали се 20 минута и вратили се у Миљевиће", рекао је Јовичић. 
        
        Он је рекао да су му члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић и лидер СДП-а БиХ Златко Лагумџија у телефонском разговору изразили задовољство што је обиљежавање годишњице овог догађаја протекло без инцидената. 

        Јовичић је најавио да ће и у Тузли на достојанствен и миран начин бити одат помен невино страдалим припадницима ЈНА у "тузланској колони". 

        Чланови породица страдалих, представници власти РС и српски функционери у институцијама БиХ запалили су свијеће и положили бијеле руже на мјесту страдања војника ЈНА који су на данашњи дан 1992. године убијени при договореном повлачењу из Сарајева. 

        Приликом договореног повлачења ЈНА из Сарајева 3. маја 1992. године убијена су 42 војника у засједи коју су у Добровољачкој улици поставили припадници паравојних формација "зелене беретке" и "патриотска лига", као и припадници Територијалне одбране. У нападу су рањена 73 војника, а 215 их је заробљено.

        Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за овај злочин, међу којима је и Ејуп Ганић који је у марту ухапшен у Лондону и у току је екстрадициони поступак.
------------------------------------------
 Održan pomen u Dobrovoljačkoj

Porodice 42 vojnika JNA, koji su pre tačno 18 godina ubijeni iz zasede 
u Dobrovoljačkoj ulici, na mestu zločina zapalile su sveće
 i položile cveće za svoje najmilije
Pomen žrtvama, kojem su prisustvovali i zvaničnici RS i predstavnici Srpske u institucijama BiH, održan je na jedvite jade, a planirana mirna šetnja ulicom u kojoj se desio jedan od najvećih zločina u proteklom ratu otkazana je zbog okupljanja „Zelenih beretki" i rizika od napada na učesnike skupa.

SLAVUJ KAO PRETHODNICA

Poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Slavko Jovičić Slavuj odigrao je ulogu svojevrsne prethodnice za učesnike jučerašnje ceremonije u Dobrovoljačkoj. Jovičić je posle sastanka sa kantonalnim ministrom unutrašnjih poslova Željkom Mijatovićem sam prošao celom Dobrovoljačkom da se uveri u bezbednost skupa.

- Zaista je sve proteklo u najboljem redu i za to najveće zasluge ima kantonalna policija, koja je ovaj ispit položila s desetkom. Kada se sve završilo, zvali su me 
Zlatko Lagumdžija Željko Komšić da mi se zahvale što sam pomogao da sve prođe bez incidenata - kaže Jovičić.
--------------------------------------
Više od 400 do zuba naoružanih specijalaca MUP-a Sarajevskog kantona razdvajalo je dve grupe, ali im nije padalo na pamet da rasteraju „beretke", bez obzira na to što njihov skup nije bio prijavljen. Ipak, tri kordona policije uspela su da obezbede porodice žrtava masakra u Dobrovoljačkoj i predstavnike RS da održe pomen, koji je kasnio zbog okupljanja „Zelenih beretki" u Dobrovoljačkoj ulici i na mostu Drvenija.

Policija je dva autobusa sa učesnicima skupa zadržala na entitetskoj liniji na Vracama dok nije potisnula „beretke" i raščistila trasu za prolazak porodica žrtava i predstavnika RS do početka Dobrovoljačke.

Na tom malom delu ulice, porodice ubijenih vojnika i predstavnici vlasti i nevladinih organizacija uz ogradu su zapalili sveće i položili 42 ruže za svakog ubijenog vojnika. Ni to, međutim, nije prošlo bez pretnji i psovki „Zelenih beretki" i okupljenih Sarajlija, koji su podržavali protest veterana iste formacije koja je 2. i 3. maja imala glavnu ulogu u streljanju vojnika JNA iz zasede.
-------------------------------------
Gordana Gvozdenović, sestra Obrada Gvozdenovića, jedne od žrtava masakra u Dobrovoljačkoj, kaže da je i pre 18 godina, dok je tragala za telom svog brata, imala problema da uđe u Sarajevo.
- Ovaj grad ni danas nije slobodan za Srbe. Ovaj dan treba da bude poruka celom svetu da se osudi ono što se desilo nedužnim mladićima u Dobrovoljačkoj. Osamnaest dana sam tražila brata, a 18 godina čekam pravdu, čekam da neko odgovara za taj zločin - poručuje Gordana.
--------------------------------------- 
Bogdana Tomović, majka ubijenog Zdravka Tomovića, kaže da se slično osećala posle 18 godina od mučke likvidacije sina jedinca, koji je 3. maja 1992. imao 19 godina.
- Osamnaest godina traje ova nepravda i sve to vreme slušam neistine druge strane. Moj Zdravko bio je redovan vojnik, koji je služio istu onu vojsku koju su služili i oni koji su ga ubili. Krenuo je da izađe, da napusti to Sarajevo, ali nisu mu dozvolili. Ubili su mi ga! To im nikada ne mogu oprostiti! - kaže kroz plač majka Bogdana.
Ona poručuje da se u Dobrovoljačkoj desio zločin za koji moraju da odgovaraju i oni koji su ga naredili, ali i oni koji su ga izvršili.

Branka Šljivar: Hvala sarajevskoj policiji

Organizatori pomena u Dobrovoljačkoj zahvalili su sarajevskoj policiji što im je omogućila da obeleže stradanje 42 vojnika.
- Bilo je i tenzija i neizvesnosti, ali smo uspeli da bezbedno uđemo u Sarajevo i da se bezbedno vratimo. Uspeli smo da pošaljemo poruku celom svetu o zločinu u Dobrovoljačkoj na miran i dostojanstven način, sa svećama za pokoj duša postradalih i belim ružama kao simbolima drugačije, svetlije budućnosti - kaže 
Branka Šljivar, predsednica Pododbora Vlade RS za obeležavanje zločina u Dobrovoljačkoj.
------------------------------------
- Zna se ko su oni! Neka odgovara Ejup Ganić, čija je porodica mirno živela u Prijepolju dok je on radio ovo što je radio po Dobrovoljačkoj - poručuje Bogdana Tomović, dok njena ćerka Jela dodaje da su u automobilu s njenim bratom bili i Hrvati i muslimani.
- Imamo nameru da idemo do kraja, jer ovaj zločin mora da se osudi. Ti ljudi su bili nenaoružani i sve što im se dogodilo bilo je smišljeno i namešteno - upozorava sestra ubijenog Zdravka Tomovića.
----------------------------------

Na okupljanje pred crkvu u Miljevićima, u Istočnom Sarajevu, stigli su i oni koji su preživeli masakr u Dobrovoljačkoj, ali nisu smeli da idu u Sarajevo. General Dušan Kovačević, koji je u Dobrovoljačkoj teško ranjen, ističe da žrtve tog zločina zaslužuju da im se svakog 3. maja oda počast.
- Moramo znati istinu o ovom zločinu, koji ne sme da se zaboravi. Moramo zapamtiti i prevaru koja je dovela do tog zločina kako na takve prevare nikada više u budućnosti ne bismo nasedali - poručuje general Kovačević. 
 
Z. ŽUŽA
 
Autor sjovicicslavuj | 1 Maj, 2019 | read_nums (63)

 СРЕЋАН РОЂЕНДАН ЧИКА ЂОРЂЕ!


ЧУВАР ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА НА ЗЕЈТИНЛИКУ


У годинама када обиљежавамо најважније датуме из Великог рата не можемо да заборавимо једно име. То је Ђорђе Михаиловић (91 година). Рођен је 1. маја 1928. године у Солуну), сигурно најпознатији и најстарији чувар неког војничког гробља на свијету, Српског војничког гробља на Зејтинлику у Грчкој, које је настало послије пробоја Солунског фронта у Великом рату. 

На вјечној стражи је од 1961. године, када је замијенио оца Ђуру. А прије оца Ђуре чувар Српског војничког гробља до 1928. године  био је Ђорђетов деда, Саво Маихаилоћ, солунац, Србин, рођен  у Грбљу, код Боке Которске. Три генерације Маихаиловића су чувари Српског војничког гробља.

Званично, прије пет година отишао је у пензију. Због тога што Ђорђе нема мушког потомка, њега је прије пет година наслиједио Предраг Недељковић из Краљева, ожењен Гркињом. Ипак, иако  пензионер, Ђорђа посјетиоци Српског војничког гробља на Зејтинлику могу и данас видјети на овом светом мјесту. Увијек је на услузи свима, који желе да посјете гробље и пронађу гроб својих предака, али и спреман да пружи неко обавјештење.

Ђорђе је на Зејтинлику обиљежавао многе датуме из наше славне историје. Обиљежава и 9. мај Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. А разлог је што се у оквиру Српског војничког гробља из Великог рата налази и партизанско гробље у којем је сахрањено 129 интернираца и заробљеника у Другом свјетском рату, који су изгубили живот у њемачким нацистичким логорима у Грчкој.

Михаиловић је имао прилику да на Зејтинлику поздрави руског славног космонаута Јурија Гагарина, па, Алексеја Леонова, човјека који је први боравио у свемиру. То не треба никога да чуди јер су се Руси на Солунском фронту, а било је око 18.000 војника у саставу Руског добровољачког одреда, борили против Нијемаца, Бугара и Аустро-Угара, заједно са Србима.

Не треба заборавити, често је говорио Ђорђе, да је руски цар Николај други Романов упутио ултиматум савезницима (Енглеска и Француска) да ће са Нијемцима потписати сепаратни споразум уколико не пошаљу помоћ Српској војсци, која се преко Албаније повлачила ка Грчкој.

Током пробоја Солунског фронта поред око 7.500 погинулих српских војника на Зејтинлику су сахрањени посмртни остаци и других војника из савезничких држава.

Своје гробље имају Французи (око 8.000 их је сахрањено на Зејтинлику), Италијани (3.500), Енглези (1.350) и Руси (око 500).

Руско војничко гробље се налази у саставу Српског војничког гробља.

Ђорђе Михајловић за свој труд и велико ангажовање током скоро шест деценија на Српском војничком гробљу на Зејтинлику одликован је Орденом Светог Саве првог степена и 2014. године, Орденом српске заставе другог степена. 
 
«Prethodni   1 2 3 4 5
    My picture!

Kategorije

Arhiva