Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2019 | read_nums (50)
 
29. јуна 1922. године. рођен је велики српски пјесник ВАСКО ПОПА Умро је у Београду 5. јануара 1991. године,
и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји.
 
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 17 Maj, 2019 | read_nums (96)
На данашњи дан, 17. маја 1395. године погинуо је

МАРКО КРАЉЕВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

Марко Мрњавчевић, познатији као Марко Краљевић, погинуо је у бици на Ровинама 17. маја 1395, али готово нигдје се не помиње гдје је рођен 1335. године. Ипак, у Троношком љетопису смо пронашли податак да је рођен у селу Мрњак у Горњој Зети. Ријеч је о љетопису који је јеромонах Јосиф написао у манастиру Троноша 1791. године, а који је постао познат по детаљном опису Косовске битке.
И чувени руски историчар и путописац Павле Ровински, који је помно истражио средњовјековну прошлост ових простора, претпоставља да је Марко Краљевић потекао из Горње Зете, позивајући се на предања која је забиљежио у Бјелопавлићима. Он у својој књизи Црна Гора у прошлости и садашњости (том III, стр. 386) пише:
У Црној Гори указују на неколико мјеста која својим називом напомињу Мрњавчевиће од којих потиче Марко Краљевић. У Бјелопавлићима близу Орје луке на обали ријеке Зете има мјесто Мрне, гдје се налазе трагови неkих грађевина. У Загарчу, између два врха планине Гарча, такође се налази  мјесто које се назива Мрлан, гдје су Мрњавчевићи боравили, пошто су их Турци истјерали из Скадра.“
Марко Мрњавчевић био је дејуре српски краљ од 1371. до 1395, док је дефакто владао само територијом у западној Македонији. Престони град у држави краља Марка био је Прилеп. У српској народној епици, у којој му је посвећен један од циклуса пјесама, познат је као Краљевић Марко.
Његов отац, краљ Вукашин, био је савладар цара Стефана Уроша V, чија је владавина била обиљежена слабљењем царске власти и осамостаљивањем обласних господара у Српском царству, што је поспјешило његов распад. Вукашинови посједи обухватали су земље у Македонији, Косову и Метохији. Он је 1370. или 1371. крунисао Марка за „младог краља“; ова титула укључивала је могућност да Марко наследи Уроша на српском престолу у случају да Урош не буде имао мушких потомака.
У Маричкој бици 26. септембра 1371, Турци Османлије поразили су и убили Вукашина, а око два месеца касније умро је цар Урош. Марко је након тога законски постао краљ српске државе, али српски великаши, који су практично постали независни од централне власти, нису ни помишљали да га признају за свог врховног господара. Неодређеног датума након 1371. ушао је у вазални однос према турском султану.
До 1377. значајне дијелове територије коју је наслиједио од Вукашина разграбили су господари околних области. Краљ Марко је у стварности постао само један од обласних господара, који је владао релативно малим подручјем у западној Македонији. Задужбина му је Манастир Светог Димитрија близу Скопља, познат као Марков манастир, изграђен 1376. Погинуо је у бици на Ровинама 17. маја 1395, борећи се у Влашкој на страни Турака.
Иако је био владар релативно скромног историјског значаја, Марко је током турске окупације постао један од најпопуларнијих јунака српске народне епике и усмене традиције уопште. Сличан статус има и у традицијама других јужнословенских народа. Бугари га поштују као свог народног јунака под именом Крали Марко. У приморским градовима – Котору, Дубровнику, Сплиту, Трогиру, Шибенику, Задру и Хвару, пјевало се о Марку вјековима. Запамћен је као неустрашиви заштитник слабих и беспомоћних, који се борио против неправде и дијелио мегдане са турским насилницима.
„Портрет“ Марка Краљевића, 
насликала Мина Караџић
Вилхелмина (Мина) Караџић-Вукомановић,
 рођена је у Бечу, 30. јула 1828.
а умрла је такође у Бечу, 12. јуна 1894. године.

Била је сликарка и књижевница,
кћерка Вука Караџића
и Бечлијке Ане Марије Краус.
Autor sjovicicslavuj | 17 Maj, 2019 | read_nums (54)
 
За сјећање и памћење

На данашњи дан 17. маја 1917. године 
умро је славни српски војвода
РАДОМИР ПУТНИК


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

Радомир Путник  био је српски војвода (маршал). Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног герералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату. 

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. Послије Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе (маршала) српске војске.

У Првом свјетском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић. 

Путник је командовао српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз. 


06.12.1926. год. посмртни остаци 
Војводе Путника,
тадашња Краљевина преноси и схрањује 
у капелу на Новом гробљу у Београду.



Биста славног војводе 
РАДОМИРА ПУТНИКА 
у Београду


Autor sjovicicslavuj | 16 Maj, 2019 | read_nums (79)
Растко Петровић
Рођен је 16. маја 1898. године у Београду, 
као девето дијете историчара Димитрија 
и учитељице Милеве Петровић. 

Био је млађи брат сликарки Надежде и Зоре, 
које су касније помагале његово школовање. 


Уврштена у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

О Надежди Петровић на линку:

Један је од најоригиналнијих и најзначајнијих српских пјесника послије Првог свјетског рата. У рату је, са српском војском, прошао албанску голготу, послије чега је послат у Француску. У Паризу је дипломирао права. Од 1923. године па све до смрти је у дипломатској служби - радио је у Риму, затим у Вашингтону.

Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу. Његова књига песама "Откровење" најзначајније је дјело српске поезије између два свјетска рата. Писао је и путописе с путовања у Африци и Америци, а о Првом свјетском рату у роману "Дан шести". Остала дјела: роман "Бурлеска господина Перуна бога грома", лирска проза "Људи говоре", путопис "Африка", драма "Сибињанке". Роман "Дан шести" сматра се једним од најдраматичнијих и најфантастичнијих штива у европској књижевности о Првом свјетском рату.

Спомен музеј Растка и Надежде Петровић у Улици Љубе Стојановавића, у Професорској колонији у Београду је био отворен за јавност 1975. године, али је затворен 11 година касније због лоших микроклиматских услова и недостатка финансијских средстава за темељнију обнову зграде. 

Предмети и уметничка дјела пребачени су у депое Народног музеја у Београду.

Растко Петровић преминуо је 15. августа 1949. године у Вашингтону. 
Његови посмртни остаци пренијети су у отаџбину 1986. године и сахрањени у породичну гробницу на Новом гробљу у Београду.
Autor sjovicicslavuj | 16 Maj, 2019 | read_nums (63)
 
На данашњи дан, 16. маја
рођена је наша драга

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ


МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА


ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

Autor sjovicicslavuj | 15 Maj, 2019 | read_nums (72)
 
Господо политичари, 
док нисте постали то што сте сад,
 гдје сте прије били?

НИГДЈЕ!

Данас се на стратиштима српског страдања 
први појављују српски политичари, 
којих прије никад и нигдје није било!



Данас, 15. маја обиљежава се 27. година од злочиначког масакра који су починиле муслиманске полицијске и паравојне снаге над припадницима тадашње регуларне ЈНА!

Напад на колону ЈНА у Тузли из добро планиране акције и засједе извршиле су муслиманске снаге 15. маја 1992. године, приликом договореног повлачења припадника ЈНА из Тузле. 

Муслимански злочин је познат као „Тузланска колона“.

Напад је био један од тежих злочина током рата у Босни и Херцеговини, а извршили су га припрадници злочиначке Патриотске лиге и муслиманског МУП БиХ. 

Напад је директно преношен путем локалнe телевизиje Tузла.

У нападу на колону погинуло је 59 припадника ЈНА, док су 44 рањена. 

Међутим, тачан број страдалих никад није утврђен. Такође, никад нису откривене ни масовне гробнице у које су сахрањени спаљени остаци војника и српских добровољаца који су са породицама хтјели да напусте Тузлу, па стога није могуће ни утврдити број убијених.


Колона ЈНА је из засједе нападнута у Тузли 15. маја 1992. године, приликом договореног напуштања касарни и града.



Српска новинска агенција - СРНА 15. maj 2004. годинe

Делегација Савеза логораша РС, уз јако полицијско обезбјеђење и велики протест тузланског становништва, положила је вијенац и цвијеће у Брчанској малти у Тузли, на мјесту страдања погинулих војника бивше ЈНА у тузланској колони 15. маја 1992. године.

Петочлана делегација Савеза логораша РС данас је једва успјела да стигне до Брчанске малте и положи вијенац на мјесту гдје је 15. маја 1992. године звјерски нападнута колона ЈНА у којој је побијено више од 50 голобрадих младића и њихових официра", изјавио је потпредседник Савеза логораша РС Славко Јовичић.

 "Полиција Тузланског кантона професионално је одрадила свој посао и уложила велике напоре да обезбиједи нашу делегацију и да нас спаси линча у Тузли", рекао је Јовичић.

Он је додао да данашњим чином Савез логораша РС није завршио са намјером да на мјесто страдања постави спомен плочу. "Већ наредне седмице пред Уставним судом и Судом за људска права покренућемо поступак против општинског вијећа Тузла, који су нам забранили да поставимо плочу, јер она мора бити спомен обиљежје страдању на Брчанској малти. Само на такав начин може доћи до мира и помирења", нагласио је Јовичић. 

Општинско вијеће Тузла одбило је захтјев логораша РС, сматрајући га неморалним и уврједљивим за Тузлу и у супротности са постојећим законским прописима.

НАПОМЕНА: 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Сада, већ давне 2004. године, 15. маја, били смо на Брчанској Малти у Тузли, а гдје сте господо ви, садашњи српски политичари тада били?

Тако је било некада када нам нико из власти Републике Српске није помагао, него су сматрали да смо ми нека група лудака која иде свјесно да изгуби главе.

Данас кад је прошло много година је обрнуто. На стратишта српског страдања први иду актуелни политичари и високи функционери из Републике Српске којима је циљ само да буду виђени. Јер, сасвим логично је питање - господо политичари гдје сте били прије? Е тада вам као обичним грађанима није ни на ум падало да будете на мјестима српског страдања.

А данас први хрлите и то све о трошку Републике Српске. /Аута, гориво, возачи/, а бићете виђени и у ударним вијестима на телевизијама и у новинама.

Шта је то ако није политичко самољубље и приказивање у народу као људи који саучествују у болу породица чији су најмилији злочиначком руком страдали.

Заправо, ради се о лицемјерју, јер да нисте то што сте данас, ма ни на ум вам не би пало да се појављујете на таквим мјестима, као што никада нисте били ни прије, све док нисте постали политичари. 

Но, ипак сте изабрали много бољу варијанту за себе. Нећете ни ви у Тузлу, али ће вас медији бити препуни ... новине и телевизије ће бити засуте вашим изјавама и саопштењима.



ПОКОЈ ДУШАМА СВИМ НЕВИНО УБИЈЕНИМ 
ПРИПАДНИЦИМА ЈНА!
Autor sjovicicslavuj | 15 Maj, 2019 | read_nums (57)
 
На данашњи дан, 15. маја умро је

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Живио само 37 година.

Славни
ЈОВАН СКЕРЛИЋ
уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба
у историји нашег рода!

Биста Јована Скерлића, на Калемегдану
-----------------------
Autor sjovicicslavuj | 14 Maj, 2019 | read_nums (63)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 14. 5. 
рођен је српски пјесник 
 
БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ



 
Autor sjovicicslavuj | 14 Maj, 2019 | read_nums (47)
Рођен је шест векова пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је да пророкује у време цара Јосије, у својој 15 години. 

Стално је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због њихове вере у лажне идоле и приношења деце на жртву тим идолима. Цару Јоакиму је прорекао да ће му се тело вући несахрањено изван зидина Јерусалима; потоњем цару Јехонију да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и тамо умрети.

Кад је на престо у Јерусалим дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства.

Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот из храма и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем.

Ту, у Мисиру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији. 
Autor sjovicicslavuj | 13 Maj, 2019 | read_nums (109)
 
На данашњи дан, 13. маја 1945. године, 
у Боријама, Општина Калиновик рођен је
  
Рајко Петров Ного 

Ного је српски пјесник, есеиста
и књижевни критичар.

 


 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Maj, 2019 | read_nums (55)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 13. маја, рођен је

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји


Једна од највише изговараних реченица 
или синтагми или поука 
у српском народу је дјело 
Лазе Лазаревића: 

"СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ"!


Живио је само 40 година.
Његова приповијетка 
"Све ће то народ позлатити", 
као да је јуче написана.
По мени, наравно, она је сад актуелнија, 
него у оно доба кад је написао 

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ 

 
Autor sjovicicslavuj | 12 Maj, 2019 | read_nums (74)


Новак Ђоковић је освојио
74. титулуу каријери!
 
НОЛЕ је у Мадриду освојио 
33. трофеј из мастерс серије!

Ово је трећа титула коју 
НОЛЕ псваја у Мадриду.



НОВАК ЂОКОВИЋ - Стефанос Циципас
2:0 (6:3, 6:4)



 
Autor sjovicicslavuj | 12 Maj, 2019 | read_nums (65)
 
Српски џудиста 
Немања Мајдов 
освојио је златну медаљу 
на Гран прију у Бакуу, у категорији до 90 килограма.


Мајдову је златно одличје у Бакуу друго ове сезоне, пошто је најбољи био и на такмичењу у Маракешу.

Српски џудиста у финалу у Бакуу савладао је домћег такмичара Мамадалија Медијева.

Мајдов је 2017. године био свјетски шампион у Будимпешти, док је прошле гоине на Европском првенству у Тел Авиву освојио сребрну медаљу.

 
Autor sjovicicslavuj | 12 Maj, 2019 | read_nums (62)

Српски двоjац у веслању
Mартин Mачковић и Mилош Васић
освоjио jе златну медаљу
на Свјетском купу у Пловдиву /Бугарска/.
 
Oни су у финалноj трци побиједили резултатом 6:34.050 
и за две секунде били бржи од светских првака из Хрватске.


 
Autor sjovicicslavuj | 12 Maj, 2019 | read_nums (62)
 
Трећи пјешадијски /Република Српска/ 
Пук Оружаних снага БиХ 
чува традицију Војске Републике Српске. 


Поводом дана ВРС, 12. маја, 
Војска Републике Српске формирана 
на позив народа 1992. године, 
а циљ је био да одбрани народ који је 
у историји дао најбоље синове за слободу!
----------------------------------------------------------------------------

ВЈЕЧНА СЛАВА 
И ВЕЛИКО ХВАЛА
СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ
ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА

АМИН


Autor sjovicicslavuj | 12 Maj, 2019 | read_nums (70)
 
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ

ОСТРОШКИ


СЛАВА МУ И МИЛОСТ


Свети Василије Острошки 
(Стојан Јовановић), 
митрополит Захумски и Источно-херцеговачки, 
родио се 11.1.1610. године, 
у селу Мркоњићи у Поповом Пољу, 
Источна Херцеговина, Република Српска. 

Свети Василије се упокојио 12. маја 1671. године.


Свети ВАСИЛИЈЕ Острошки и Тврдошки је од побожних родитеља Петра и Анастасије Јовановић.

На крштењу је добио име Стојан. Прву књигу учио је у манастиру Завали, а у манастиру Тврдошу се замонашио добивши име Василије. После боравка у Светој Гори, у Пећкој патријаршији је рукоположен у чин епископа. Као епископ је најпре боравио у Тврдошу, а касније прелази у Острог.

Неуморан у подвизима молитве, поста, физичког труда и многобројних брига за добро своје пастве,  Одмах по престављењу Свечевом, народ поче долазити на његов гроб и молити му се, као што му долазаше и за време његовог земаљског живота.

А на гробу се почеше дешавати многобројна чуда, која ни до данас, поред његових целебних моштију у Острогу не престају.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ЧУДОТВОРАЦ И ИСЦЕЛИТЕЉ, говори о историјској сложености живота српског народа у вековима пре и после рођења Светог Василија у чијој личности је сублимисана вековна жеђ српског народа да се остане свој и на своме, упркос великим силама, првенствено Турској, Аустро-угарској и Ватикану, које су имале сталне духовне и територијалне претензије према овим просторима.


Манастир Острог најзначајнији је центар верског ходочашћа на овим просторима - светилиште св. Василија Острошког Чудотворца. Манастир је саборно место припадника православне, исламске и католичке вероисповијести. Подигао га је свети Василије Острошки 1666. године испод Острошких греда.

Према народном предању, седам година после смрти, његово тело нађено је целовито. Саркофаг са свечевим моштима од тада се налази у цркви Ваведења Богородице у Горњем манастиру, који је увучен у природно пећинско удубљење.

Смештен на самим литицима стеновитог планинског масива, манастир представља право чудо природне лепоте. Свети Василије сматра се чудотворцем и исцељитељем и највећи је црногорски светац. Острог је највеће ходочасничко место у Црној Гори где долазе верници из свих крајева света, нарочито лети у време одржавања традиционалних сабора.


Манастир се налази између Даниловграда и Никшића. Према обичајима, до Горњег манастира у коме се налазе мошти Светог Василија, не ваља ићи колима, већ бос и пешке, кроз малу шуму, попут ходочасника. Овде долазе сиромашни и богати из свих крајева да нађу животу и души лека.

Острог је место где се још једино на свету чуда заиста и дешавају. Импресивна слика манастира у стрмогледним литицама остаје незаборавна визура. Доњи манастир са црквом Свете Тројице из 1824, конаком и богословијом из 1742. године, посебно је светилиште ходочасничког места.

Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2019 | read_nums (79)

 
Пјесма за данас ... ИВО АНДРИЋ Шта сањам и шта ми се догађа
 
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2019 | read_nums (61)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 11. маја, рођен је
славни и непоновљиви српски глумац
ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ



Споменик испред Атељеа 212
 
Autor sjovicicslavuj | 10 Maj, 2019 | read_nums (86)
 
Свети Сава
 

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
 
Слика
 
На данашњи дан, 10.maja 1594. године спаљене су мошти Светог Саве на Врачару у Београду. Тијело Светог Саве, једног од твораца српске средњовјековне државе, оснивача српске цркве, зачетника српске књижевности и најмлађег сина великог српског жупана Стефана Немање, почивало је од 1237. године у Милешеви. Спаљивању моштију, 359 година послије његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.

Турски султан Мухамед III наредио је Синан - паши да по сваку цијену угуши побуну Срба. Синан-паша је, знајући да се на гробу Светог Саве у Милешеви окупљају не само православци већ и Турци вјерујући у исцјељење, наредио је да се ковчег донесе у Београд и ту јавно спали.

Турци су пронијели ковчег из Милешеве кроз цијелу Србију, све до пред Београд, на поље Врачарево, како би Срби са обје стране Дунава видјели чин спаљивања. Спаљивањем моштију Светог Саве Турци су жељели да униште његов култ, потисну хришћанство и униште симбол српске традиције и историје. Мошти су спаљене, али је Светосавље наживјело турско ропство.

10. маја 1895. - Основано Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару, за првог предсједника изабран митрополит српски Михаило.

10. маја 1939. - Освећени темељи Храма Светог Саве на Врачару.  

На сву срећу и на понос српског рода 
Храм Светог Саве на Врачару 
блиста пуним сјајем ...

ЗА СВА ВРЕМЕНА!
 

Autor sjovicicslavuj | 9 Maj, 2019 | read_nums (60)



 ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

СРБИ СУ ДАЛИ 

ОГРОМАН ДОПРИНОС

У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!


Има много људи који су задовољни, али који истовремено нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским велики број људи тражи утјеху у једној реченици: “Добро је не пуца и нема рата”!

Људи памте многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим својим сродницима. Сви они добро знају да покојници не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије уморене душе лебде изнад свих живих.

Тешко се долази до националне свијести једног народа. Његов колективни и друштвени организам је раскомадан у парампарчад. Ти дијелови се више никада не могу спојити у некадашњу јединствену цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.

Додуше, сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају и људи. Али знају то и нељуди широм подијељеног свијета који чине власт у најјачим државама. Многи су засјели у удобне фотеље и покушавају да доминирају над малим народима и државама. На хоризонту бескрајног лутања ти политички авантуристи никада неће успјети да доплове на обалу спаса. Додатна несрећа је у томе што историја неће продужавати вријеме у којем би постојала могућност да се чак и они опамете.

Срби и српско питање на које без јасних одговора нема ни опстанка српског народа. Још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Нама не требају споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица српских јунака који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства и отаџбине. Српство је у овом турболентном времену нападнуто са свих страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно ко су стварни непријатељи, ако немамо пријатеља. Јер непријатељи све пред собом руше и уништавају.

Милиони су мртвих Срба који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и своју отаџбину. Никада Срби нису друге нападали нити су били освајачи туђег. Сви они који су водили ратове против Срба су их и изгубили. Наша снага је у јединству живих и у милионским ешалонима мртвих Срба. Уморени Срби и јунаци из наше прошлости својим сјенима и данас не дају злотворима да славе своје наводне побједе, јер крвници никад нису успјели, а никада неће ни моћи да нас побиједе.

У Другом свјетском рату Срби су дали огроман допринос и великим жртвама платили су високу цијену у сламању фашизма. Та борба је представљала једно од највећих цивилизацијских достигнућа у цјелокупној људској историји. То је дан када се с поносом морамо сјећати свих оних који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.

И недавно вођени ратови на развалинама бивше Југославије било је вријеме у којем су се настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма највећу цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни Република Српска то никада не смију да забораве без обзира колико били јаки и снажни покушаји наших непријатеља да фалсификатима препарирају историјске чињенице.

Зато и не само због тога, Србија и Република Српска имају бројне разлоге да 9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - славе и као своје празнике.

СРЕЋАН ПРАЗНИК!

    My picture!

Kategorije

Arhiva