Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2017 | read_nums (125)
 
 Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
 
Патерналистички ставови су врло опасни, јер у крајњој линији они за циљ имају амбицију за старатељством над онима другим и другачијим, а све због изражених тежњи за хегемонизмом и доминацијом!
Стварне патерналистичке амбиције показују само они који су јаки над онима који су слаби. Та брига није искрена нити је поштена, нити је са намјерама да се слабијем помогне. Заправо, ради се о похлепи и заштити својих интереса ради остваривања личне користи.
Нема владања над другим без доминације, а свака доминација се остварује силом и моћи. Таквим недемократским методама /ма коме је до демократије и стало!/ служе се они најјачи и они који своје тежње остварују силом. Сила се у почетку манифестује најблажим вербалним методама, које касније еволуирају у притисаке и уцјене и на крају се користи и оружје. То значи да се иде и до коначног слома и пораза, односно иде се и до коначног уништења оног слабијег и беспомоћнијег.
Нико своје хегемонистичке циљеве никада није остварио љубавним „методама“, већ напротив, то је могуће само гажењем свих људских права и потпуне немоћи оних који су слабији, јер да нису слабији пружили би какав такав отпор тиранима.
Но, то у вечини случајева изостаје, јер за илустрацију таквог стања најбоља је народна пословица: "Шукаст се никад не боде са рогатим“ . Значење и поруку која долази из пословице они најјачи никада нису уважавали, него су силом крчили себи пут да би стигли до својих циљева, занемарујући право и правду других, углавном слабијих.
Зато су у свјетским размјерама неравноправно распоређени моћ и сила. Право и правда остају тако само фикције и они су непостојећи инструменти за одбарну слабијих и угњетаваних народа, а њих је и највећи број на овој планети, планети земљи из које све потиче и у коју се на крају крајева све и враћа, па и сам живот, који не смије бити у рукама разних циркузаната, а нити се смије дозволити да га многи авантуристи врте као на рингишпилу.
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2017 | read_nums (199)
 
Данас, 8. маја је МАРКОВДАН!

Свети Апостоле и Јеванђелисто Марко, моли Милостивог Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
    
Од врховног Апостола Петра се научивши, Апостол Христов си био, и као сунце на све стране си засијао. Александрији си био украс, блажени, тобом се Египат од обмане демонске ослободио и јеванђељским твојим учењем просветио си све, као светли стуб Цркве. Зато твоју успомену поштујући, светло славимо, Марко богогласни: Моли Бога кога си кроз Јеванђеље благовестио, да подари опроштај грехова душама нашим.

Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу.
 Из Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор!

 Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!"  Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од сваке муке и сваке болести.
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Maj, 2017 | read_nums (127)
 
Српски рвач Александар Максимовић освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у Новом Саду у категорији до 71 килограма грчко-римским стилом, пошто је вечерас у борби за треће мјесто савладао Француза јерменског поријекла Еврика Никогјосана 2:1.
 

 
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Maj, 2017 | read_nums (140)
 
Марко Марјановић
 
освојио бронзану медаљу у скифу 
на Светском купу у Београду

 
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Maj, 2017 | read_nums (133)
 
Директно: ПАЛЕ/Београд
 
Српски двојац без кормилара,
 
Милош Васић и Ненад Беђик,
 
освојили су сребрну медаљу 
у финалу Свјетског купа 
у Београду.

 
 

Autor sjovicicslavuj | 7 Maj, 2017 | read_nums (146)
 
За сјећање и памћење ...

Мало година живота (само 25.) 
стало је у богату српску историју.

На данашњи дан, 7.5. рођен је 
славни српски родољуб 

МИЛУТИН БОЈИЋ




Милутин Бојић: 

ПЛАВА ГРОБНИЦА




Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне, 
Газите тихим ходом! 
Опело гордо држим у доба језе ноћне 
Над овом светом водом. 

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата 
И на мртве алге тресетница пада, 
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, 
Прометеји наде, апостоли јада. 

Зар не осећате како море мили, 
Да не руши вечни покој палих чета? 
Из дубоког јаза мирни дремеж чили, 
А уморним летом зрак месеца шета. 

То је храм тајанства и гробница тужна 
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна, 
Тиха као поноћ врх острвља јужна, 
Мрачна као савест хладна и очајна. 

Зар не осећате из модрих дубина 
Да побожност расте врх вода просута 
И ваздухом игра чудна пантомина? 
То велика душа покојникā лута. 

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје 
Зави'те црним трубе. 
Стражари у свечаном опело нек отпоје 
Ту, где се вали љубе! 

Јер проћи ће многа столећа, кô пена 
Што пролази морем и умре без знака, 
И доћи ће нова и велика смена, 
Да дом сјаја ствара на гомили рака. 

Али ово гробље, где је погребена 
Огромна и страшна тајна епопеје, 
Колевка ће бити бајке за времена, 
Где ће дух да тражи своје корифеје. 

Сахрањени ту су некадашњи венци 
И пролазна радост целог једног рода, 
Зато гроб тај лежи у таласа сенци 
Измеђ' недра земље и небеског свода. 

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, 
Веслање умре хујно, 
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну 
Побожно и нечујно. 

Јер хоћу да влада бескрајна тишина 
И да мртви чују хук борбене лаве, 
Како врућим кључем крв пенуша њина 
У деци што кликћу под окриљем славе. 

Јер тамо, далеко, поприште се зари 
Овом истом крвљу што овде почива: 
Овде изнад оца покој господари, 
Тамо изнад сина повесница бива. 

Зато хоћу мира, да опело служим 
Без речи, без суза и уздаха меких, 
Да мирис тамјана и дах праха здружим 
уз тутњаву муклу добоша далеких. 

Стојте, галије царске! У име свесне поште 
Клизите тихим ходом! 
Опело држим, какво не виде небо јоште 
Над овом светом водом!

 
Autor sjovicicslavuj | 6 Maj, 2017 | read_nums (157)

Олимпијски шампион у рвању 
Давор Штефанек није успiо да освоји златну медаљу на првенству Европе у Новом Саду, пошто је у финалу, у категорији до 66 килограма грчко-римским стилом, изгубио од Руса Артема Суркова 9:1.
 
Штефанек у новосадском СПЕНС-у није успио да обједини олимпијско, свjетско и европско злато, а дошао је до треће континенталне медаље, послиjе двиjе бронзе.

Он је претходно био бољи од Швајцарца Андреаса Већа 11:0, Летонца Александрса Јуркјанса 5:2, Мађара Матеа Краснаија 1:0 и Белоруса Сослана Даурова 4:1.

Autor sjovicicslavuj | 6 Maj, 2017 | read_nums (146)
 
Кристијан Фрис
 
освојио је златну медаљу на Европском првенству 
у рвању које се одржава у Новом Саду.
 

У категорији до 59 килограма Фрис је финалу био бољи
од Бугарина Серафимова Ангелова, побиједивши га са 3:1.
 

До финала је стигао побједама против Швеђанина Боа Ерика Јоакима Фагерлунда 3:0, Пољака Прземислава Пијатека 8:0
и у полуфиналу Хрвата Ивана Лизатовића 2:1.

 
Autor sjovicicslavuj | 6 Maj, 2017 | read_nums (154)
 
Српска каратисткиња и чланица карате клуба „Књаз“ из Аранђеловца, Јована Прековић, освојила је златну медаљу на Европском првенству
за сениоре које се одржава у Турској.




Она је у финалу са 4:2 савладала Францускињу Игнасе Лусие, златну са претходног ЕП и сребрну са СП.


Прије тога била је боља од Мађарице Вас Мелинде,
Рускиње Гатаулине Наилиае, Црногорке Јелене Максимовић 
и Туркиње Чобан Мерве.


 
Autor sjovicicslavuj | 6 Maj, 2017 | read_nums (155)

СРБИМА који СВЕТОГ ГЕОРГИЈА – ЂУРЂРВДАН
славе као своју крсну славу уз божији благослов
желим сваку срећу и упућујем честитке!
Moлитвама СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ нека вам Господ дарује мир,
здравље, сваку утјеху, духовни напредак и свако благостање!

АМИН!
 
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Maj, 2017 | read_nums (147)


Ријечи Светог владике Велимировића 

Боже, 
благослови оног 
ко улази у овај 
дом, заштити и 
сачувај оног 
ко 
излази из њега ,
и дај мир ономе 
ко у њему остаје.
АМИН
 

У вријеме када римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових сљедбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила са њим у своју родну Палестину.

Израстао је Георгије у лијепог и храброг младића, те због тога би узет да служи у војсци поменутог цара Диоклецијана. У својој двадесетој години добио је висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), али због показане храбрости у биткама, цар га произведе за војводу. Но, пошто је био хришћанин, он се супротстави цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају. Раздијели сву своју имовину и пође за својом вјером и истином. Цар се јако разгњеви због тога, и нареди да га баце у тамницу, те да га свирепо муче да би се предомислио.

Али све те муке не утицаше на младог Георгија, већ напротив, оне још више ојачаше вјеру у њему те он још више узнесе хвалу и благодарност Богу. Страшне су биле његове муке, али његова вјера би толико јака, да, иако, кидан на парчад и као трска ломљен, он издржа све, јер знао је да је Господ са њим, јер посла анђела у виду младића, који га охрабри речима: "Радуј се"!

Видјевши тај призор, војници се уплаше и одмах обавијестише цара о свему. А он нареди да светог мученика Георгија баце у ров пун креча и да га тако затрпаног држе три дана. Али, ни то не могаше наудити светитељу, што јако разгнијеви цара, те он смишљаше друге муке којима је наставио мучити Георгија, али све беше узалуд, јер беше воља Божија да увенча светог Георгија, вјенцем вјечне славе.

Погубише младог Георгија заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову вјеру, 3. априла 303. године.

Таква су славља великих подвига храброг војника, такве су његове борбе и славне побједе над непријатељима. Нека се његовим молитвама и ми удостојимо удјела праведних и стајања са десне стране Господа. Велика чудеса чинио је свети Георгије и у току овоземаљског живота, а то је наставио и после представљања Богу.
 
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++
 
 
Autor sjovicicslavuj | 5 Maj, 2017 | read_nums (160)


Пјесма Ђурђевдан настала је возу смрти који је путовао из Сарајева за Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвијесности.

У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе први пут је запјевао: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“

„Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бјежати из Сарајева. Уточиште су налазили на сусједним планинама или пак у Србији. Наравно, одређен број људи је остао у свом граду, вјерујући да у душманима ипак постоји мрва човјечности и емпатије. Нису ни претпоставили шта им ђаволи спремају.

Освануо је шести мај 1942. године. Било је то хладно сарајевско јутро. Полиција Независне државе Хрватске (НДХ) наредила је да се Србима припреми „ђурђевдански уранак“. У четири сата ујутру у град су се сливале колоне заробљеника из Јајце-касарне – са брда изнад Бембаше. Придружили су им се сапатници из логора Беледије, Ћемалуше те Централног и Градског затвора као и касарне Војводе Степе. Колоне су се сусреле на Обали Кулина бана где су дочекали воз смрти.

                                             Башчаршија - Усташе одводе похапшене Србе у воз смрти 
                                                      Сарајево - Јасеновац



Наиме, трамвајска пруга у Сарајеву имала је ширину ускоколотрачне жељезнице па је воз из Брода по наредби руководства НДХ ушао у град.Пред очима српских мученика на Обали Кулина бана појавила се дуга композиција теретних вагона која се простирала баш колико и колона затвореника – од Вјећнице па све до Електроцентрале.

 У колони је било око три хиљаде Срба, махом младих људи. Међу њима је било и домаћина који су утамничени заједно са својим синовима. Разуларени усташа пред колоном је узвикивао: „Ђе сте Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!“.

На вагонима је писало „седам коња или четрдесет војника“ а усташе су у један вагон уводиле и до двије стотине људи. Воз смрти је тог истог 6. маја 1942. године, на Ђурђевдан из Сарајева кренуо у Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су падати у кризе због страха и неизвијесности. У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе запјевао је: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“

По доступним свједочењима, усташе су због пјесме Ђурђевдан затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору збијени једни до других. Од три хиљаде колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло двије хиљаде душа, а њих двије стотине је преживјело тортуру. Захваљујући преживјелима ми данас знамо за овај догађај.
 
 
Под утиском ове приче, Горан Бреговић је обрадио пјесму коју су пјевали заробљеници – „Ђурђевдан је“. Та пјесма је у међувремену постала планетарни хит који се изводи на више свјетских језика.
 

На нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове пјесме. Сви смо свједоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке. Било би сјајно када бисмо за промјену почели поштовати нашу прошлост. То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан.

 


Нека је вјечна слава свим жртвама
јасеновачког усташког казамата смрти!
 
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Maj, 2017 | read_nums (237)
 
 
  ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
У једном ранијем тексту /поново сам га објавио у наставку/ поставио сам само нека питања. Ако ме било ко демантује и ако ми одговори, ево спреман сам не само да се извиним било коме, већ и њему мртвом.

Нема свјетске вукојебине у којој Јосип Броз није био,
али му никад ни на ум није пало да оде у највећи град мртвих Срба, у усташки конц-логор Јасеновац.       
 ЗАШТО НИКАД НИЈЕ НИ ПОКУШАО ДА ОСЛОБОДИ УСТАШКО-ФАШИСТИЧКИ ЛОГОР СМРТИ, А НАКОН РАТА НИКАД НИЈЕ ОТИШАО У ЈАСЕНОВАЦ
 
За оне разумне све је јасно.
За неразумне увијек ће постојати само један закључак - тада смо лијепо живјели.

ТАЧНО! 
Али како и на чији рачун смо тако живјели и траје ли свијет само за нашег "вакта".

Шта је са будућношћу СРБА, СРБИЈЕ и СРПСКОГ НАРОДА У ЦЈЕЛИНИ. Уосталом, шта је са будућности оних народа /мало је таквих осим Срба/ којима је злочинац Јосип Броз нанио највеће зло.

О каквој хипокризији, наивности,  и слуђивању народа се радило најбоље показује сљедећа флоскула и фраза - "ЗБРАТИМЉЕНИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ", сазнаћемо много касније у касапници на просторима бивше државе.
Е управо то такозвано братство и јединство нас је завило у црно и довело до највећег европског крвопролића на крају двадесетог вијека.

Данас злочинца Броза оплакују само они који су важни сами себи и они који су тада добро живјели и који никада нису осјетили ниједну животну патњу. У то вријеме и ја сам много боље живио него данас. Пита ли се ико шта ће у будућности бити са дјецом и унучади нашег народа.

Највише захваљујући Србима Броз и клика српских подрепаша која је Броза држала на власти стврорили су неодрживу државу и кад се народ олслободио Брозове чизме, е онда је почело стравично крвопролиће.

Ко је раскомадао некадашњу Југославију и ко је кад год је могао  најдубље забијао нож Србима. Србија и српски народ ће и у будућности крварити због своје наивниости и вјеровања у такозвано братство и јединство. Кад Срби схвате да љубави у свијету нема, већ да се цијели свијет и цивилизација одржавају само на ИНТЕРЕСУ, е тада ће и Србима бити лакше да опстану на овој свјетској вјетрометини и у балканској вукојебини.

Дошла су таква времена у којима ни рођени брат са братом не може. Са сусједима треба живјети у миру, јер је мир најважнији. Свима је познато даје Србија деценијама на својој грбачи носила друге народе и републике да би јој управо ти народи и те републике сломиле кичму.

О непреболној српској рани Косову и Метохији овом приликом нећу ништа да кажем.

О Србима који су некад вијековима живјели у Хрватској, такође овај пут нећу ништа.

Ово је само дјелић српске заблуде и ако ме било ко разувјери да нисам управу - јавно ћу се свима извинити. Али, сви они који оплакују злочинца Броза и не знају ко је био Броз.

Из архива много тога је уништено, а и злочинац Броз се још за живота побринуо да своје злочиначке доказе уништи.

Неки који и данас 35. година након смрти злочинца Броза пате и јадикују требали су од злочинца Броза барем да "науче" тадашњи заједнички Српско-хрватски језик, који он никад није савладао.

"Мајку ти Божју" /узречица злочинца Јосипа Броза/
Међутим, нема краја приче о злочинцу Јосипу Брозу.
------------------------------------------
Наставак никад довршене приче ...

 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Нема свјетске вукојебине у којој Јосип Броз није био, али му никад ни на ум није пало да оде у највећи град мртвих Срба, Срба, у усташки конц-логор Јасеновац

 ЗАШТО НИКАД НИЈЕ ОТИШАО У ЈАСЕНОВАЦ

Некад смо славили највећу превару Јосипа Броза.
Славили смо његов рођендан, мада се он уопштеи није родио на данашњи дан и није уопште био припадник ниједног народа у Првој, Другој и Трећој Југославији.
Злочинац Броз је био Аустријанац и каплар у аустро-угарској војсци, који је ратовао против Срба у Првом свјетском рату.

Стицајем разних околности успио је да украде идентет правог кумровчанина Јосипа Броза који је погинуо у Мађарској.
 
 /На слици Јосип Броз као војник окупаторске  
Аустро-угарске војске у рату против Србије/
 
 Али, то је ништа у односу како нас је у многим другим стварима превеслао и слудио. Петокраком је највише слудио Србе.
 
 Питање:
- Зашто на свом гробу нема петокраке.
ЗАШТО?
 
Питање:
- Зашто је у Другом свјетском рату, мјесец дана раније послао око 20. хиљада српске младости да изгину на Сремском фронту, а знао је да браћа Руси и силна армија стиже у помоћ браћи Србима.
 
Питање:
- Зашто је дозволио да остану покрајине само у Србији, а Уставом из 1974. који је направио Едвард Кардељ Шиптарима је оставио покрајину и тако је још тада- створио шиптарску државу на српском Косову и Метохији.
 
Питање:
- Зашто у Хрватској није дозволио барем да покрајина буде Лика, Кордун, Банија и велики дио Далмације. Знао је злочинац Броз да је тада на том подручју у огромном броју живјело већинско српско становништво.
 
Питање:
- Зашто никада није дозволио да се одбетонирају јаме са српским жртвама и да те невино убијене Србе барем неко достојанствено сахрани.
 
 Питање:
- Зашто је Њемачкој, односно Вили Бранту, канцелару Њемачке опрстио тадашњи енормни новчани износ ратне одштете.
А касније нас до гуше задуживао највише управо код Нијемаца, који су претходно највише опљачкали Србију.
 
Остало је неразјашњено питање и остао је предмет спора опљачкане златне и девизне резерве и умјетничке и друге вриједности грађана, као и непроцјењива имовина  Српске православне цркве.
 
СФРЈ и злочинац Јосип Броз, као и Југославија послије њега, и касније државе, Србија и Црна Гора, и сада Србија, избјегавале су питање ратне одштете и потписивања међудржавног уговора о наплати ратне одштете с Немачком.
 
Питање:
- Зашто је, истина са српским подрепашима. којима се окружио и тако чувао власт,  такође, злочинцима - измислио Голи оток и то углавном за Србе.
 
Милион би се могло поставити питања злочинцу Јосипу Брозу, али каква корист кад се одговори тек сад, у овом времену знају, а њега нема, осим само још у главама оних који су били и остали слуђени злочинцем Јосипом Брозом, а да при том и не знају ко је заправо био он.
 
Питање:
Зашто никада није отишао да посјети гробове, наводних биолошких родитеља који почивају у Кумровцу.

И сасвим на крају, зар се нико од Срба не пита  зашто се Хрвати и званична Хрватска не боре да се посмртни остаци Јосипа Броза из Београда измјесте у Загреб или негдје у Хрватску. 
 
Наравно да то не желе, јер и данас има оних Хрвата који и у Хрватској знају истину и знају да Јосип Броз није био син хрватског "тисућљетног" народа и постојања.
 
Хрвати су с разлогом од Србије тражили и добили некаве књижурине и умјетничке слике из прошлог рата, али ни на ум им не пада да траже измјештањегробнице Јосипа Броза.
 
А што би га и тражили кад знају да није њихов.
Мудри "Латини" /треба им честитати/ знају, да иако је мртав злочинац Јосип Броз и данас, највише штете наноси Србији, па ко веле - "Нека Броза и даље у Беогрдау.
 
 По интересе хрватске државе Броз је најкориснији у Београду, јер ће и мртав и даље распамећивати слуђене и подијељене Србе.
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2017 | read_nums (154)
Вјечна 
ти слава 
и хвала
– српски јуначе!




На данашњи дан, 4. маја 1999. године, у ваздушној бици против четири НАТО авиона на небу изнад Ваљева у авиону „Миг 29″ погинуо је пилот потпуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачког авијацијског пука у Батајници. 

На радио вези забележене су његове последње речи у неравноправној борби: „Имам их, имају и они мене“… Посмртно је унапређен у чин пуковника.

Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, погинуо је једино мајор Зоран Радосављевић.
4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције Крушик, као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра. Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом МиГ-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара.

Павловић се упустио се у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, нажалост, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху.
Остаци његовог авиона пали су у село Петница. 
Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу.  


 
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2017 | read_nums (150)
 
 
ЗЛОЧИН
 

У ДОБРОВОЉАЧКОЈ УЛИЦИ

У САРАЈЕВУ


Никад српска историја
и бошњачка повијест
неће доћи до истине,
јер се до истине
не долази компромисом




--------------------------------------

+++++++++++++++++++++++
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ И ПОКОЈ ДУШАМА
 
ЗВЈЕРСКИ ЛИКВИДИРАНИМ ЉУДИМА!

Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2017 | read_nums (141)
 
За сјећање и  памћење ...

На данашњи дан, 3. маја, рођена је сјајна
и непоновљива српска глумица

ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ


 
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2017 | read_nums (103)
 
Овако је изгледао
Храм Светог Саве у Њујорку.

+++++++++++++++++++++++++++++
++++++++++++++++++++++++++

На дан коначног затварања усташког концентрационог логора смрти у Јасеновцу, на данашњи дан - 29. и 30. априла 2006. године, на позив директора њујоршког Института за холокауст и геноцид Берија Литучија био сам у Њујорку на обиљежавању Дана страдања у Јасеновцу

30. априла био сам гост ТВ "Глас Америке" гдје сам између осталог рекао: Данас српски народ у Њујорку има спомен обиљежје које симболизује страдање и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу.

У оквиру обиљежавања Дана страдања у усташком концентрационом логору смрти у Јасеновцу, у организацији њујоршког Института за холокауст и геноцид, 29. априла служен је и парастос жртвама Јасеновца у Српској православној цркви "Свети Сава" у Њујорку.

Истог дана у амфитеатру који је био у саставу Храма Светог Саве говорио сам о страдању српског народа на просторима бивше Југославије. Говорио сам о српском страдању у грађанском рату у БиХ, страдању Срба у Хрватској, погрому Срба на Косову и Метохији и злочиначкој НАТО агресији на Србију. 

 30. априла одржана је комеморација у Спомен парку жртвама холокауста у Њујорку гдје сам такође говорио. Тада сам избројао 37. камених стубова на којима су исписана мјеста страдања Јевреја и мјеста фашистичких логора холокауста.


Само на једном каменом спомен обиљежју пише:

УСТАШКИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
- ГЕНОЦИД НАД СРБИМА,
- ЈЕВРЕЈИМА и
- РОМИМА
++++++++++++++++++++++++++++++

НЕВЈЕРОВАТНО је да је на десетогодишњицу моје посјете Светом храму и мог боравка у Њујорку - потпуно изгорио Храм Светог Саве.

 
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2017 | read_nums (141)


 ПИШЕ Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Ратни члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић никад није изашао пред суд и да суд каже је ли крив или није за злочин у сарајевској Добровољачкој, данас Улици Хамдије Крешевљаковића 3. маја 1992. године.

Нећу да спекулишем, јер нисам ни судија ни тужилац. Ја само тражим правду за српске жртве. Нека Ејуп Ганић изађе пред суд и нека се докаже је ли крив или није. Нажалост, надао сам се да ће то утврдити Хашки трибунал, јер сам још давно лично предао предмет "Добровољачка улица" бившем главном хашком тужиоцу Карли дел Понте.
 
Антисрпски тужилац и жена монструм
Карла дел Понте
Моје надање се није остварило, јер док је она била главни тужилац Хашког трибунала није хтјела да отвори ниједан предмет гдје су Срби страдали. 

Три пута сам се састајао са Карлом дел Понте, једном на њен позив и у Хашком трубуналу у Хагу, али није било користи. Све што ми је обећавала биле су само лажи.

Свима је познато да је Хашки суд био политички и селективни суд који је имао задатак само да суди Србима.
 
 Послије престанка вођења истрага од стране Хашког трибунала никада ни Суд БиХ није отворио предмет "Добровољачка" и тако је Ганић, један од главних актера у случају "Добровољачка улица", сад за сад, амнестриран од одговорности. Постоје живи свједоци и бројни документи, тонски и видео-записи захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин над припадницима ЈНА.
 
 Заробљени војници регуларне ЈНА

Ганић и даље као папагај понавља већ излизану матрицу да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације - Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи. 
И данас подсјећам Ганића и живе муслиманске злочинце да је ЈНА тада била једина регуларна армија у бившој Југославији.
 
 То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД у Београду Ворен Цимерман, који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе је имао и Ганић. цесуиран и пред Судом БиХ.
 
 Припрема "Зелених беретки" за запречавање проласка колоне возила ЈНА у Добровољачкоиј улици
 
Надам се да ће једног дана бар суд у Београду отворити предмет "Добровољачка",  јер ако суд у Њемачкој и САД може да суди за злочине почињене на подручју бивше Југославије, онда не видим разлог зашто Ганићу не би могао да суди и суд у Беогрду. Још увијек се надам да ће Ганић завршити на суду у Београду, али немам ништа против да ускоро буде процесуиран и пред Судом БиХ.
 
Безброј пута сам поставио питање зашто Суд БиХ и тужилаштво нису отворили тај, као и неке друге  предмете гдје су Срби страдали, али увијек сам добијао исти одговор  - "истражне радње су у току".

Ганић је годинама понављао исту неаргументовану причу да су Срби 2, маја срушили "пола Сарајева".

Њему се у магли причањавало да је пола Сарајева било сравњено вјероватно због  једне виле чији је власник био Србин, а коју је у току рата отео, као што су отели многе куће и пословне просторе Срба које им ни дан данас нису вратили, као ни огромну имовину Српске православне цркве. Кад смо већ код Српске православне цркве желим да подсјетим да је један дио Сарајева изграђен на имовини СПЦ која још није враћена.

Тужилаштво за ратне злочине Србије покренуло је крајем 2010. године истрагу против 19 држављана које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.

Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се као високи политички и војни функционери тадашњих власти БиХ терете за издавање наређења за напад, за планирање и организовање напада на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.

Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на војну болницу, Дом ЈНА и касарну Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић као чланови Предсједништва БиХ организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу /у међувремену умро/ и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.


Но, и ово је била једна од мојих илузија. Очекивати да бивши главни тужилац за ратне злочине у Србији Владимир Вукчевић и његов замјеник Бруно Векарић покрену иоле озбиљне истраге и подигну оптужнице - било је равно вјероватноћи да ће пасти комета на Хашки трибунал.

Ратни чланови такозваног Предсједништва БиХ 
- Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић

Ганић и Кљујић су према пријави, издали наређење за напад иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.

Упркос доказима за овај злочин који су достављени и Тужилаштву БиХ још нико није одговарао. 
 
Autor sjovicicslavuj | 1 Maj, 2017 | read_nums (182)
 
Олимпијска вицешампионка у теквондоу 
Тијана Богдановић 
освојила је сребрну медаљу Г2 турниру 
President kup у Атини.
 
Она је у категорији до 53 килограма дошла до другог мjеста на једном од посqедњих такмичења пред Свjетско првенство у Јужној Кореји, али и освојила битне поене за свjетску ранг листу за бољу позицију у жрijебу.

тијана богдановиц јпг

У мушкој конкуренцији, Дамир Фејзић је у категорији до 74 килограма освојио бронзану медаљу.

Код јуниорки Надица Божић је завршила на првом мjесту до 63 килограма, као и Александра Перишић до 59кг, Маријана Топић била је трећа до 68 кг, исто као и Стефан Таков код јуниора до 68кг.
 
«Prethodni   1 2 3
    My picture!

Kategorije

Arhiva