Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2017 | read_nums (252)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Ко и од кога сакрива истину како су убијени 
Адмира Исмић и Бошко Бркић
А само су се вољели и хтјели су да живе заједно!
 
Срђан Алексић је постао синоним "јунаштва" за Бошњаке и Србе у Србији и то за оне који не знају ништа о том догађају. 

О смрти Срђана Алексића Др Мирољуб Петровић пише овако: ПРОЧИТАТИ - OВДJE

Прави се тако легенда о случају Срђана Алексића који није ни близу приповједача о јунаштву. И ко онда фабрикује такве "истине". Па управо они који ни географски не знају гдје је Требиње, а поготово немају појма о рату у Босни и Херцеговини. 


Никада нико од таквих "зналаца" неће ни поменути муслиманско злочиначко стријељање двоје младих људи који су се вољели и који су само хтјели да из муслиманског Сарајева пређу на српску страну. 

Тешка времена шутње и даље трају, још из турског времена, остала су. Шутња је злато многи кажу, мада тај појам негдје другдје и не постоји. Или "Боље свашта јест' него свашта причат'". Резултат је прво шутња, онда лажи. Послије шутње о двоје младих, Бошку и Адмири убијеним на Врбања мосту у Сарајеву, искрснула је истина. А истина је једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право.

Међутим, како рекох истина је једна. Припадници тзв. Армије РБиХ прво су их пустили да пређу на српску страну, а онда су убили њу, Адмиру. Затим су причекали да јој он, Бошко, покуша помоћи. Меци злочинаца из тзв. Армије РБиХ су му прво решетали удове, онда пуцали по њему, рањавали га док није искрварио.


Седам дана након што су убијени, Војска РС извукла је њихова тијела са моста и сахранила их у Лукавици у Републици Српској. По завршетку рата, 1996, на иницијативу и жељу Адмириних родитеља, њихови посмртни остаци су пребачени на гробље Лав у Сарајеву, у Федерацију БиХ и заједно су сахрањени. 


Годинама су муслимански медији ширили лаж да су двоје младих људи, различитих нација и вјера убијени од стране Војске Републике Српске.

Прокламовање неодређености је дугог вијека у БиХ, али лажи нису. Прошло је више од 25. година, откако је БиХ постала каква таква држава. Од референдума наовамо, провлаче се теорије које је OHR озаконио о држави БиХ, али не и документовао, јер нема печата. Као у оној снимци на "YouTube", кад раднички трибун чита с папира, а "обични мали човјек" се надвирује и пита "А гдје је ту печат!?".

И ко је онда 18. маја 1993. године снајперским хицима на сарајевском Врбања мосту убио муслиманку Адмиру Исмић и Србина Бошка Бркића. Њих двоје су се вољели и у жижу свјетске и домаће јавности доспјели су по два основа: прозвани су сарајевским Ромеом и Јулијом због начина њихове смрти (умрли док су лежали једно преко другог), те је њихова смрт, доведена у везу са терористима из јединице "Шеве" Службе државне безбједности тзв. РБиХ.


Бошко и Адмира покушали су, на једном од прелаза гдје су се договарале илегалне размјене и преласци у, и из муслиманског Сарајева - Врбања мосту, прећи на српску страну, територију коју је контролисала Војска Републике Српске. Приликом покушаја преласка убијени су снајперским хицима од стране муслиманских злочинаца.

Након завршетка рата у БиХ бивши агент тајне службе АИД Един Гараплија посвједочио је да је приликом испитивања терористе и убице Неџада Херенде дошао до његовог признања да су Бошка Бркића и Адмиру Исмић убили припадници муслиманске терористичке јединице "Шеве" Неџад Херенда и Драган Шошић пуцајући, како је Гараплија свједочио, са зграде "Стелекса" /Напомена аутора текста – Ради се о згради тадашње познате сарајевске студентске "кафе-дискотеке”/.

А само су се вољели и хтјели да живе заједно

Иако се Херенда и Шошић доводе у везу са, поред овог, са још два ратна злочина они никада нису процесуирани од стране  било којег тужилашта у БиХ, заправо против њих никада тужилаштво није подигло оптужницу. Херенда се теретио за три ратна злочина у којима је учествовао - убиство Бркића и Исмићеве, затим злочин у Великом парку кад је стријељано осам припадника тадашње регуларне Југословенске народне армије и атентат на породицу првог командната тзв. Армије Републике БиХ генерала Сефера Халиловића.

Терориста Херенда живи у Гронингену. Никада ниједна надлежна институција у БиХ није тражила његово изручење!

Такођер, Шошић се доводи у везу са два ратна злочина и четири убиства али до данас никада није ни осумњичен од стране било којег "независног" тужилаштва у БиХ, већ је, парадоксално, запоселен као шеф обезбјеђења Централне банке БиХ што довољно говори како се систем, у случају Херенде и Шошића добро побринуо за своје штићенике и убице. 


А о покојној Адмири и покојном Бошку ни ријечи. То је Босна и Херцеговина.

Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2017 | read_nums (127)

 Црвена звезда је по девети пут освојила титула шампиона државе, трећи пут узастопно!
 
 
Стонотенисери Црвене звезде су и у реванш мечу финала плеј-офа Суперлиге Србије били бољи од Бачке Паланке, овога пута на гостовању резултатом 2:4.
 
Звезда је у првом мечу прегазила Бачку Паланку са 4:0.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2017 | read_nums (108)
 
Академик, српски писац, романсијер и есејиста,
политички и национални теоретичар
 
Добрица Ћосић
 
преминуо је 18. маја 2014. године,
у Београду у 93. години.

 
 
Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2017 | read_nums (100)
Руђер Јосип Бошковић
је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године


Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787. 

Био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена. 
     Увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. 

Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.

Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.

Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника. 

Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.

Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени. Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787.  године, а срце му је пренето у завичај.

Autor sjovicicslavuj | 17 Maj, 2017 | read_nums (110)

За сјећање и памћење
На данашњи дан 17. маја 1917. године 
умро је славни српски војвода

РАДОМИР ПУТНИК



Радомир Путник  био је српски војвода (маршал). Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног герералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату. 

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. Послије Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе (маршала) српске војске.

У Првом свјетском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић. 

Путник је командовао српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз. 


06.12.1926.год. посмртни остаци Војводе Путника,
тадашња Краљевина преноси и схрањује у капелу
на Новом гробљу у Београду.

 
Autor sjovicicslavuj | 16 Maj, 2017 | read_nums (122)

На данашњи дан, 16. 5.


рођена је наша драга 

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ


МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА


ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ!

 
Autor sjovicicslavuj | 16 Maj, 2017 | read_nums (122)

Владислав Петковић Дис

трагично страдао 16. маја 1917, код Крфа.


Био је велики српски пјесник и родољуб. 
Радио као учитељ и царински службеник. 
Био је извјештач са фронта у Балканским ратовима. 

За вријеме Првог свјетског рата, 
преживио је повлачење преко Албаније, 
одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску, 
гдје пише своју посљедњу збирку пјесама Недовршене пјесме. 

При повратку у Грчку брод на коме је пловио 

пресреће и потапа њемачка подморница код Крфа

++++++++++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 15 Maj, 2017 | read_nums (143)
 
 
 
Данас, 15. маја обиљежава се 25. године од злочиначког масакра муслиманских полицијских и паравојних снага над припадницима тадашње регуларне ЈНА!

Напад на колону ЈНА у Тузли из добро планиране акције и засједе извршиле су муслиманске снаге 15. маја 1992. године, приликом повлачења припадника ЈНА из Тузле. 

Муслимански злочин је познат као „Тузланска колона“.

Напад је био један од тежих злочина током рата у Босни и Херцеговини, а извршили су га припрадници злочиначке Патриотске лиге и муслиманског МУП БиХ. 

Напад је директно преношен путем локалнe телевизиje Tузла.

У нападу на колону погинуло је 59 припадника ЈНА, док су 44 рањена. Колона ЈНА је из засједе нападнута у Тузли 15. маја 1992. године, приликом договореног напуштања касарни и града.

 
Autor sjovicicslavuj | 15 Maj, 2017 | read_nums (91)

На данашњи дан, 15. маја умро је

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Иако је живио само 37 година, 
спада у плејаду најзначанијих СРБА
у нашој историји.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Maj, 2017 | read_nums (124)

 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

О политици, фудбалу и о климатским промјенама сви се разумију или тачније – сви све знају и нуде своја рјешења за спас. Међутим, нико не пружа руку спаса дављенику. Напротив, дављеника сви гурају још више и многи ликују да дављеник што прије потоне, рачунајући да ће без "дављеника” лакше ићи у будућност. Међутим, многи заборављају да будућност нестаје са дављеником у тамним дубинама огромног понора.

Многи политичари расправљају о судбини троглаве аждаје и такве заједнице. Tоме је најсличнија Босна и Херцеговина. Свака глава те заједнице води својеглаву политику док желудци обесправљеног и осиромашеног народа не престају да крче.

Гдје ће БиХ? Гдје смо пошли? Хоћемо ли у Европу? Хоћемо ли са Русијом? Хоћемо ли у Џамахирију?

Хоћемо ли у првобитну заједницу или на планету мајмуна на којој не успијевају увозне банане, него ћемо остати на својој земљи гдје успијевају наше домаће шљиве, јабуке, крушке, а по негдје у медитеранским крајевима успијева и грожђе.

Много је људи који су заинтересовани за многе ствари, али углавном за оне небитне. Међутим, живот је сасвим нешто друго и мед од домаћих незатрованих пчела је здрав и љековит. Али, најопаснији су они који су лизали прсте дубоко стављене у мед и није им било важно каквог је квалитета. Њима је било, а и сад је тако у многим сферама живота, важно да замеде своје велике апетите за пљачком и за личним богаћењем. Зна се да увијек постоје незајежљиви лопови који “устрепталог срца
” никада неће вратити дио плијена који су покрали.

Лопови ће увијек потенцирати своју такозвану доброту и са ореолом јуначког поноса настојаће лажно да стану у одбрану људског достојанства сваког униженог човјека.
У прашуми се нико није снашао. Џунгла је елдорадо за сва зла и за пустошења ионако обесправљеног и опљачканог народа. У џунгли нико никада није могао да заведе ред. Сви они који би и покушали знају да зечеви први страдају, али ко им је крив, најлакше је рећи. Јер зечеви се боје и своје сјенке. Чак ни обилне привилегије не чине људе људима, већ такве грамзивце и лопове чине само ЛОПОВИ.


Под плаштом такозване велике мудрости и светачко-филозофске мисли и разних аналитичара опште праксе све се додатно усложњава. Јер, ти аналитичари су обични смутљивци који само покушавају да анализирају прошло вријеме, при том не нудећи никаква рјешења. Прошлост многи памте и за то им нису потребни самозвани 
аналитичари који су преплавили медијски ионако загушени простор. 
У оптицају су стални ликови који сипају од идеја и памети (!).

Народ најмање занима ко ће му ионако папрено јело додатно забиберити, под условом, ако још увијек има шта да једе, а таквих је много. Много је богатог и честитог народа постало сиротиња. Зашто? Па зато што је лоповска елита опустошила и пљачкала све редом. А то су могли, јер су стратегијски добро наступали и били су добро распоређени. Знали су то добро.

Данас зна и народ о чему се ради.
 
Али нико од тог сазнања нема користи 
...

На крају, могало би се закључити да је корист у бескорисности.

 
Autor sjovicicslavuj | 14 Maj, 2017 | read_nums (104)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 14. 5. 
рођен је српски пјесник 

БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ

Autor sjovicicslavuj | 14 Maj, 2017 | read_nums (100)
 

Рођен је шест векова пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је да пророкује у време цара Јосије, у својој 15 години. 

Стално је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због њихове вере у лажне идоле и приношења деце на жртву тим идолима. Цару Јоакиму је прорекао да ће му се тело вући несахрањено изван зидина Јерусалима; потоњем цару Јехонију да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и тамо умрети.

Кад је на престо у Јерусалим дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства.

Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот из храма и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем.

Ту, у Мисиру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији. 
Autor sjovicicslavuj | 13 Maj, 2017 | read_nums (103)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 13. маја, рођен је

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ


Једна од највише изговараних реченица 
или синтагми или поука 
у српском народу је дјело 
Лазе Лазаревића: 

"СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ"!

********************

Живио је само 40 година. 
Његова приповијетка 
"Све ће то народ позлатити", 
као да је јуче написана.

По мени, наравно, 
она је сад актуелнија, 
него у оно доба кад је написао 
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ 

 
Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2017 | read_nums (126)
 
 
 Трећи пјешадијски /Република Српска/ Пук Оружаних снага БиХ чува традицију Војске Републике Српске.
 
 
 
 
Поводом дана ВРС, 12. маја, Војска Републике Српске формирана на позив народа 1992. године, а циљ је био да одбрани народ који је у историји дао најбоље синове за слободу!
 
ВЈЕЧНА СЛАВА И ВЕЛИКО ХВАЛА

СРПСКИМ ЈУНАЦИМА

КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ

ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА!

АМИН!

 
Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2017 | read_nums (174)

 
Свети Василије Острошки (Стојан Јовановић), митрополит Захумски и Источно-херцеговачки, 
родио се 11.1.1610. године, у селу Мркоњићи у Поповом Пољу, 
Источна Херцеговина, Република Српска. 
Свети Василије се упокојио 12. маја 1671. године.


Свети ВАСИЛИЈЕ Острошки и Тврдошки је од побожних родитеља Петра и Анастасије Јовановић.

На крштењу је добио име Стојан. Прву књигу учио је у манастиру Завали, а у манастиру Тврдошу се замонашио добивши име Василије. После боравка у Светој Гори, у Пећкој патријаршији је рукоположен у чин епископа. Као епископ је најпре боравио у Тврдошу, а касније прелази у Острог. 

Неуморан у подвизима молитве, поста, физичког труда и многобројних брига за добро своје пастве,  Одмах по престављењу Свечевом, народ поче долазити на његов гроб и молити му се, као што му долазаше и за време његовог земаљског живота.

А на гробу се почеше дешавати многобројна чуда, која ни до данас, поред његових целебних моштију у Острогу не престају. 

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ЧУДОТВОРАЦ И ИСЦЕЛИТЕЉ, говори о историјској сложености живота српског народа у вековима пре и после рођења Светог Василија у чијој личности је сублимисана вековна жеђ српског народа да се остане свој и на своме, упркос великим силама, првенствено Турској, Аустро-угарској и Ватикану, које су имале сталне духовне и територијалне претензије према овим просторима.
*********************************

Манастир Острог најзначајнији је центар верског ходочашћа на овим просторима - светилиште св. Василија Острошког Чудотворца. Манастир је саборно место припадника православне, исламске и католичке вероисповијести. Подигао га је свети Василије Острошки 1666. године испод Острошких греда.

Према народном предању, седам година после смрти, његово тело нађено је целовито. Саркофаг са свечевим моштима од тада се налази у цркви Ваведења Богородице у Горњем манастиру, који је увучен у природно пећинско удубљење.

Смештен на самим литицима стеновитог планинског масива, манастир представља право чудо природне лепоте. Свети Василије сматра се чудотворцем и исцељитељем и највећи је црногорски светац. Острог је највеће ходочасничко место у Црној Гори где долазе верници из свих крајева света, нарочито лети у време одржавања традиционалних сабора.


Манастир се налази између Даниловграда и Никшића. Према обичајима, до Горњег манастира у коме се налазе мошти Светог Василија, не ваља ићи колима, већ бос и пешке, кроз малу шуму, попут ходочасника. Овде долазе сиромашни и богати из свих крајева да нађу животу и души лека.

Острог је место где се још једино на свету чуда заиста и дешавају. Импресивна слика манастира у стрмогледним литицама остаје незаборавна визура. Доњи манастир са црквом Свете Тројице из 1824, конаком и богословијом из 1742. године, посебно је светилиште ходочасничког места.
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2017 | read_nums (162)

За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 11. маја, рођен је
славни и непоновљиви српски глумац

ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ


 
 
Autor sjovicicslavuj | 10 Maj, 2017 | read_nums (11)
 
 
Послије скоро двије деценије ШК Црвена звезда 
поново има женску екипу у Првој лиги Србије. 
 

У клупској историји остаће уписана имена 
Јадранке Груић, Теодоре Ракић, 
Марије Станимировић и Катарине Остојић, 
да ма које су маестралним играма омогућиле да се Звезда 
врати у сам врх домаћег шаха.

 
Autor sjovicicslavuj | 10 Maj, 2017 | read_nums (131)
 
На данашњи дан, 10.maja 1594. године спаљене су мошти Светог Саве на Врачару у Београду. Тијело Светог Саве, једног од твораца српске средњовјековне државе, оснивача српске цркве, зачетника српске књижевности и најмлађег сина великог српског жупана Стефана Немање, почивало је од 1237. године у Милешеви. Спаљивању моштију, 359 година послије његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.

Турски султан Мухамед III наредио је Синан - паши да по сваку цијену угуши побуну Срба. Синан-паша је, знајући да се на гробу Светог Саве у Милешеви окупљају не само православци већ и Турци вјерујући у исцјељење, наредио је да се ковчег донесе у Београд и ту јавно спали.

Турци су пронијели ковчег из Милешеве кроз цијелу Србију, све до пред Београд, на поље Врачарево, како би Срби са обје стране Дунава видјели чин спаљивања. Спаљивањем моштију Светог Саве Турци су жељели да униште његов култ, потисну хришћанство и униште симбол српске традиције и историје. Мошти су спаљене, али је Светосавље наживјело турско ропство.
************************************
10. маја 1895. - Основано Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару, за првог предсједника изабран митрополит српски Михаило.
***********************************
10. маја 1939. - Освећени темељи Храма Светог Саве на Врачару.  
***********************************************
На сву срећу и на понос српског рода 
Храм Светог Саве на Врачару 
блиста пуним сјајем ...

ЗА СВА ВРЕМЕНА!
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Maj, 2017 | read_nums (107)
 


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

СРБИ СУ ДАЛИ
 
 
ОГРОМАН
 
 
ДОПРИНОС
 
 
У СЛАМАЊУ
 
 
ФАШИЗМА!
 

Има много људи који су задовољни, али који истовремено нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским велики број људи тражи утјеху у једној реченици: “Добро је не пуца и нема рата”!

Људи памте многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим својим сродницима. Сви они добро знају да покојници не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије уморене душе лебде изнад свих живих.

Тешко се долази до националне свијести једног народа. Његов колективни и друштвени организам је раскомадан у парампарчад. Ти дијелови се више никада не могу спојити у некадашњу јединствену цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.
Додуше, сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају и људи. Али знају то и неки нељуди који чине власт. Многи су сасвим неоправдано засјели у удобне фотеље и покушавају да кормиларе "флотом лађа" /читај народа/, лађа које без мотора, горива и без јарбола плутају широким морским пространствима. На хоризонту бескрајног лутања ти политички авантуристи никада неће успјети да доплове на обалу спаса. Додатна несрећа је у томе што историја неће продужавати вријеме у којем би постојала могућност да се чак и они опамете.

Још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Нама не требају споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица српских јунака који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства и отаџбине. Српство је у овом турболентном времену нападнуто са свих страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно ко су стварни непријатељи, ако немамо пријатеља. Јер непријатељи све пред собом руше и уништавају.

Милиони су мртвих Срба који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и своју отаџбину. Никада Срби нису друге нападали нити су били освајачи туђега. Сви они који су водили ратове против Срба су их и изгубили. Наша снага је у јединству живих и у милионским ешалонима мртвих Срба. Уморени Срби и јунаци из наше прошлости својим сјенима и данас не дају злотворима да славе своје наводне побједе, јер крвници никад нису успјели, а никада неће ни моћи да нас побиједе.

У Другом свјетском рату Срби су дали огроман допринос и великим жртвама платили су високу цијену у сламању фашизма. Та борба је представљала једно од највећих цивилизацијских достигнућа у цјелокупној људској историји. То је дан када се с поносом морамо сјећати свих оних који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.

И недавно вођени ратови на развалинама бивше Југославије било је вријеме у којем су се настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма највећу цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни Република Српска то никада не смију да забораве без обзира колико били јаки и снажни покушаји наших непријатеља да фалсификатима препарирају историјске чињенице.

Зато и не само због тога Србија и Република Српска имају бројне разлоге да 9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - славе и као своје празнике.

СРЕЋАН ПРАЗНИК!


Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2017 | read_nums (115)
 
 ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Руска војска која је сломила фашизам

Сваки сљедећи дан се разликује од оног претходног. Разликује се по много чему. Прво, свако је старији за један дан. Друго, свако се сјећа преходног дана, а свима ће у памћење дубоко бити урезани претходни дани, некоме више, а другима мање, с разлогом. Феномен и синоним за фамозне претходне дане, па можда и године је Европска унија. 

Шта ће се дешавати у будућности, е то нико поуздано не зна, али се може само претпотставити да Европска унија нема будућност. 

Пропало је Римско царство, пропала је Отоманска империја која је преко пет вијекова тлачила и уништавала српски народ, пропала је окупаторска Аустро-Угарска машинерија, пропали су комунизам и социјализам, па ће слиједом историјских процеса пропасти и Европска унија.
------------------------------------------------------
Гарда Војске Србије на паради у Москви за Дан побједе над фашизмом
У овом катаклизмичном суноврату људског достојанства и гажења људских права, Европска унија је и основана да би јаке државе биле још богатије и јаче, а да се при том настави пљчкање и пустошење малих народа и држава.
Велика је то туга обичног човјека и углавном униженог и обесправљеног људског бића од стране разних бјелосвјетских тајкуна и лопова, чији су опстанак и богатство и засновани на гулењу коже немоћној сиротињи и срадалницима.

Хумани људи помагажу онолико колико и како могу, али у најезди бјелосвјетских лопужа и лопова свих фела - скоро па су немоћни.
Већ десенијама је на сцени тзв. "Бриселизација". А у току те тзв. "Бриселизације" из вида се губе чак и оне најважније ствари и до изражаја долази поквареност и подлост најјачих држава које на окупу и одржавају Европску унију.
Та поквареност се огледа и у замаскиреним потезима, а најеклатантнији је примјер сутрашња годишњица коју је некада цијели свијет обиљежавао као Дан побједе над фашизмом. 
У таквој Европској унији, дакле у том интересном савезу највише се пита и одлучује њемачка нација, па су тако уз Дан побједе над фашизмом измислили и нови “празник” - Дан Европе, како би кроз генерације које долазе све више и више блиједио Дан побједе над фашизмом. Је претешко је то бреме за Њемачку државу. 

 По свему судећи, изгледа, да је Дан побједе над фашизмом једино још важан само Русији и Србији, односно руском и српском народу. Јер, на прсте се могу избројати неки други европски народи који још држе до историјских чињеница и који обиљежавају Дан побједе над фашизмом. 
Очигледно је да Европска унија настоји да се и на тако бизарне начине скрене пажња са једног од најважнијих датума у историји човјечанства. Јер ако је Европи стало да слави 9. мај - зашто га онда Европска унија није прихватила и зашто га изворно не обиљежава са пуним именом и значајем - Дан побједе над фашизмом, него су до крајњих граница то ублажили и све су свели на обиљежавање тзв. Дана Европе.

Гарда Војске Србије на паради у Москви 
за Дан побједе над фашизмом
Све ми ово личи на ону народну пословицу:
“Да се Власи не досјете”.

Војна парада у Москви за Дан побједе над фашизмом
 
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva