%2B(1).gif)
Данас се обиљежава Дан примирја у Првом свјетском рату у знак сјећања на 1918. годину, кад је у 11. новембра у 11 сати на снагу ступило примирје. 
.gif)
.gif)
Пронесе се глас по околини о
његовој мудрости, разуму, великом
уздржању, смирености и целомудрености.
Родитељи му умреше, те он све своје имање
подели сиромашнима, не оставивши себи
ништа, јер се плашио да се његов ум не
прилепи за неку овоземаљску ствар.
Подвизавао се пуних 50 година и за то
време је изашао међу људе само два
пута.
Први пут да обрати Богу једно
село у ком су били сви незнабожци. Епископ
је желео да га постави баш у то село за
свештеника, али се Аврамије успротиви
тој одлуци. Међутим, морао је прихватити
и остати неко време у селу, као свештеник,
где је саградио лепу цркву и у њој је
узносио молитве Богу свакодневно да
сабере расејани народ и уведе га у
цркву.
Незнабошци га оковаше,
протераше из села и затрпаше камењем,
али он се поново врати. Мучен, гоњен,
вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан
и жедан, он се не разгневи на њих и не
клону духом, већ трпећи све, он се не
предаде очајању, него још више разгореваше
љубављу према Богу и сажаљењем према
заблуделима. Молио је и поучавао старце
као родитеље, млађе као браћу, децу као
чеда, а истовремено је био злостављан
и ружен од њих.
Својом вером, молитвом
и уздржањем, успео је да их преобрати и
уведе у цркву и очисти их од идолске
нечистоте. Крстио их је све у име Оца и
Сина и Светога Духа. Када је завршио
свој посао, он се повуче да настави свој
подвиг. Други његов излазак међу људе
беше да спасе своју заблуделу нећаку
Марију. Врати је на прави пут и поново
настави свој пређашњи подвиг у самоћи,
али више никад не изађе међу свет.
Упокојио
се мирно 360 године у 70 години живота на
земљи.
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /10.11./ рођен је
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan
Divna je ona bila
kada sam ostao sam
vise se nismo sreli
jer nju je odnio dan
Sve je kao tajna
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen
Mozda je tako bolje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje
Danima kisa lije
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san
Sjetih se onog jutra
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla
Ref.
велики српски глумац
То свако може и мора сам да уради! Наравно да је за тако нешто потребно велико одрицање, али најважнија је воља и настојање да се стреми ка зацртаном циљу.
Пут ка том циљу мора бити реалан, а кад је он реалан, онда је и остварив. Свака имагинација или импровизација је само оспоравање сопствене самоинцијативности за успјехом и само је сметња за реализацију могућег остварења.
Дакле, вољни моменат и одлучност су најважнији мотивациони фактори за постизање успјеха. Но, од нечега се треба кренути. Треба се од нечегазапочети, а кад се почне, онда се не смије одустати, јер резултати сваког успјеха су само ствар великог труда, воље, одрицања, упорности и наравно жеље за постизањем резултата.
Ти резултати никад не долазе само због жеље, већ те реалне жеље треба и остваривати. Треба се за тако нешто борити. Најважнија борба је - побиједити самог себе! Касније на ред долазе и оне друге ствари, али оне се могу много лакше савладати.
Они људи који те циљеве и остваре значе и да уживају у животу.
Свим борцима и свим српским јунацима
који су створили РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
и Борачкој организацији РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
честитам данашњу крсну славу
- Светог великомученика Димитрија - МИТРОВДАН!
НА
МНОГАЈА ЉЕТА!
СРПСКА ЗАУВИЈЕК!
У
време када су јата хришћанских душа,
убељених мученичком крвљу, свакодневно
узлетала у вечна обиталишта Царства
небескога, војвода солунски и његова
благочестива супруга беху тајни хришћани.
Богољубљем и човекољубљем задојише и
свога сина јединца, Димитрија. По њиховом
упокојењу, мудрог, храброг, лепог и
богатог младог Димитрија цар Максимијан
постави за царског намесника васцеле
солунске области, посебно му наредивши
да у том делу царства побије све
хришћане.
Беше то доба многобожачких
царева и прогона Цркве Христове. Пријатељ
цара Максимијана, цар Диоклецијан, 303.
године наредио је рушење цркава и
спаљивање светих књига, лишавање хришћана
грађанских права, службе, части, заштите
закона, а ослобођени робови губили би
слободу уколико би и даље исповедали
Господа Христа. Другим царским указом
вргнути су у тамницу не само верници
већ и свештенослужитељи, а трећим су
хришћани подвргавани најстрашнијим
мучењима уколико би одбили да принесу
жртве идолима. Но видећи да је свака кап
мученичке крви благословено семе за
хиљаде нових хришћана, цар Диоклецијан
нареди да отпочне велико или опште
гоњење хришћана по читавом царству. Тај
страшни погром започе спаљивањем
двадесет хиљада хришћана у граду
Никомидији, и то на први дан Васкрса.
Али
благочестиви Димитрије испред царских
постави Божје заповести. Љубио је Гос
п ода Бога свога свим срцем својим, и
свом душом својом, и свом мишљу својом,
и свом снагом својом, а ближ њ ега свога
као самога себе. Желећи да испуни пре
свега ове две највеће Божје заповести,
млади Димитрије, одмах по повратку из
царске престонице, поче не само јавно
исповедати Господа нашега него и народ
свој одвраћати од многобожачких заблуда,
водећи га тако од погибли ка спасењу.
Љубављу посејана реч Божја пала је на
плодно тле, па се народ солунске области
поче у веома великом броју крштавати.
Знао је млади Димитрије да га због тога
чека сурова казна, али заиста није жалио
да душу своју положи за
ближњега.
--------------------------------------------
Млади
Димитрије нити је срцем и душом могао
нити је желео да се одрекне Творца и
Спаситеља свога. Могао је без свега осим
без Господа и био је спреман да, ако
устреба, остане и без овоземнога живота
– само не без Животодавца.Таква пламена
љубав у доба безбожних царева плаћала
се крвљу. Зато, очекујући страдање, свети
Димитрије све своје огромно богатство
и имање предаде верном слузи Лупу,
замоливши га да то што пре раздели
сиромашнима, док се он сам припремао да
дочека цара Максимијана. Јер, при повратку
са једног од својих многобројних ратних
похода, цар науми да сврати у Солун и да
провери да ли је његов намесник Димитрије
заиста хришћанин. Димитрије дочека цара
са свим дужним почастима. Али истовремено
овај благочестиви младић не само да
потврди цареве сумње него, храброшћу
Христовог војника, покуша да и самог
цара уразуми, знајући да смо сви чеда
Божја и да Господ наш не жели да ико п
огине већ да сви дођу у п ознање ис т ине
.
Анонимуси су храбри само на друштвеним мрежама
и не знам коме су уопште такви ликови интересантни?!
Много је разних ликова који напросто опсједају друштвене мреже и који покушавају да своје огромне фрустрације лијече на интернету.Зато, анонимуси распалите и пљујте по свему, али имајте на уму и ово:
“Бог не хаје што пас лаје!
Или: "Будала, папрати, кривих дрва и камења никад неће нестати"!
Као и ова мало модификована и "савременија":
"Интернет конекције ће увијек бити, па и онда ако по некад, на тренутак, дође до прекида на трасама"!
.gif)
О томе пак зашто се
апостол Јаков назива братом Господњим,
братом Божјим, постоји овакво предање.
Када отац његов Јосиф дељаше деци своју
земљу од своје прве жене, он хтеде да
један део додели и Господу Исусу, сину
Пресвете Дјеве Марије, који тада још
беше мало дете, али се сви синови Јосифови
успротивише томе, једини Га Јаков узе
на свој део као сунаследника. Због тога
се и стаде називати братом Господњим.
А постоји још један разлог томе.
Када
се Господ Исус Христос оваплоти, и
Пречиста Дјева Богородица бежаше с Њим
у Египат, тада и Јаков бежаше заједно с
њима, као сапутник Пречистој Богородици
и светоме Јосифу, оцу своме. Када Божански
Младенац Исус Христос стиже у зрео
узраст и стаде учити људе о Царству
Божјем, показујући себе као истинитог
Месију, свети Јаков поверова у Њега. И
слушајући Божанско учење Његово, он се
још силније запали љубављу к Богу и
стаде проводити још строжији и побожнији
живот.
И Господ нарочито заволе
светога Јакова. To се види из тога што се
Господ Христос после добровољног
страдања Свог и васкрсења јавио љубљеном
брату Свом Јакову одвојено од других
апостола. To спомиње апостол Павле,
говорећи: Потом се јави Јакову, па онда
свима апостолима (1 Кор. 15, 7). Видећи
праведно и богоугодно живљење Јаковљево,
сви називаху светог Јакова праведним,
и он би уврштен у Седамдесеторицу
апостола. Од самога Господа Христа он
би постављен за епископа и научен
свештенорадњи; и њему првом епископу и
пастиру би поверена новопросвећена
црква Јерусалимска.
Руковођен Светим
Духом, свети Јаков први састави и написа
свету Литургију, коју касније скратише
због немоћи људских, најпре свети
Василије Велики, па затим свети Јован
Златоуст. Пасући у Јерусалиму стадо
Христово, свети Јаков својим учењем
обрати к Богу многе Јевреје и Јелине и
настави их на прави пут. A написа он свима
дванаест колена Израиљевим Саборну
посланицу, испуњену богонадахнутог и
душекорисног учења, којом се поноои сва
Црква Христова поучавајући се вери и
добрим делима.
Због врлинског живота
свети Јаков уживаше велико поштовање
код свих, не само код верних, него и код
неверних: јер и сами првосвештеници
Јеврејски, који су само једном у години
улазили у Светињу над Светињама, не
брањаху светоме Јакову да често улази
тамо и моли се. Видећи његов чист и
беспрекоран живот, они му због тога чак
и име променише, и прозваше, га Обли или
Офли, што значи: "ограда, утврђење
људима", или: "праведнији од "свих".
Свети Јаков улажаше у Светињу над
Светињама не само дању него и ноћу, и
падајући ничице на земљу, са сузама
приношаше Господу молитве за сав свет.
И
сав народ љубљаше Јакова због светости
његове; а многи од старешина јеврејских
вероваше учењу његовом, и сви га с
насладом слушаху. И много народа стицаше
се к њему: једни, да слушају његове поуке;
други, да се дотакну скута од хаљине
његове. У то време првосвештеником
јеврејским постаде Ананије. Видећи да
сав народ пажљиво слуша учење Јаковљево,
и многи се обраћаху ка Христу, Ананија
и с њим књижевници и фарисеји стадоше
се из зависти гњевити на светитеља и
ковати планове како да га убију. И
договорише се они да моле светог Јакова
да овојим поучењем одврати људе од
Христа; не пристане ли да то уради, онда
да буде убијен.
Међутим приближавао
се празник Пасха, и мноштво народа се
са свих страна стицаше у Јерусалим на
празник. Царски намесник Фист, који
избави апостола Павла из руку Јевреја
и посла у Рим, већ беше умро, а његов
заменик још не беше послат из Рима.
Користећи се тиме, књижевници и фарисеји
окружише у храму светога Јакова, и
говораху: Молимо те, праведниче, да у
дан празника Пасхе, на који се одасвуд
слегло мноштво народа, изговориш народу
поуку, одвраћајући их од Исуса, којим
се многи преластише сматрајући Га за
Сина Божијег.
Убеди их да се оставе
те заблуде: јер те сви ми поштујемо, и
са целим народом слушамо; сви смо ми
тврдо убеђени да ти истину говориш и
заступаш, и не гледаш ко је ко; стога
усаветуј народ да се не прелашћује
Исусом Распетим. Молимо те, стани на
високом крову храма, да би те сви могли
видети и чути, јер, као што видиш, на
празник се сабрало много људи, како из
Јевреја тако и из других народа.
Рекавши
то они узведоше светога Јакова на кров
храма, и громко повикаше к њему: О,
праведниче! сви смо дужни да ти верујемо.
Ево, ови људи су у заблуди идући за Исусом
Распетим. Затим нам реци искрено, што
ти сам мислиш о Iсусу. - На ово Светитељ
одговори громким гласом: Што ме питате
о Сину Човечијем, који добровољно
пострада, би распет и погребен, и у трећи
дан васкрсе из мртвих? Он сада седи на
небесима с десне стране Вишњега; и опет
ће доћи на облацима небеским да суди
живима и мртвима.
Слушајући од Јакова
такво сведочанство о Iсусу Христу, народ
се веома обрадова, и сви једногласно
ускликнуше: Слава Богу! Осана Сину
Давидову! Тада фарисеји и књижевници
рекоше: Рђаво урадисмо што дозволисмо
Јакову да говори о Iсусу, јер се народ
још већма помете.
Патерналистички ставови су врло опасни, јер у крајњој линији они за циљ имају амбицију за старатељством над онима другим и другачијим, а све због изражених тежњи за хегемонизмом и доминацијом! .gif)
шесте у 2014. и укупно 47. у каријери.
Ово је његова 20. Мастерс титула (30. финале)
Оно што је још важније, ово је била јубиларна
600. АТП побједа Ђоковића у каријери
и сада је на корак од освајања првог мјеста
на АТП листи на крају године.
НОЛЕ има 10.010 бодова у АТП трци,
1.310 више од Роџера Федерера
пред завршни Мастерс у Лондону.
То значи да српском тенисеру двије побједе
у Лондону гарантују прво мјесто
пошто Федерер има да одигра и финале Дејвис купа.
Што се тиче финала у Паризу, ЂОКОВИЋ је
Чак три пута је одузео сервис вјероватно најбољем серверу свијета
у овом тренутку, користио је своје шансе
и потпуно је неутралисао моћна оружја
која поседује Канађанин остваривши
и трећу побједу у исто толико дуела са Подгоричанином.
Што се статистике тиче, Новак је имао 16 винера
и само 10 грешака, наспрам 27 винера и 29 грешака Канађанина.
.gif)
Срећа је па је огроман број честитих Црногораца ван оваквих дешавања, али и они морају да слушају своју власт, јер забога, њихова власт им више жели доброга, него што то народ жели сам себи...
У БиХ овакве срамне педерске лакрдије изопачених и настраних ликова није могућ ни организовати. А и кад би било, онда би морало да се организује најмање пет педерских парада:
- Бошњачка,
- Српска,
- Хрватска,
- Оних који се изјашњавају као остали и
- наравно парада педера-странаца, јер је БиХ још увијек под протекторатом и окупацијом такозване међународне заједнице...
