Стјепановићу бронза у Сингапуру
*****************************
Српски пливач ВЕЛИМИР СТЈЕПАНОВИЋ
Стјепановић, је актуелни европски првак
.gif)
ПИШЕ: СлавкоЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Динамично је доба и нико нема времена за чекање...
Све се претворило у трку и у борбу за преживљавање.
Мало ко има времена за књиге, поготово за оне које говоре о љубави. Замрло је све. Једино љубав умире преко реда!
Најмање о књигама мисле они који су пребогати, jер да су мислили о књигама не би ни били богати!
Друга је ствар што је огроман број богатих постао богат бавећи се лоповлуцима...Али, ко још мари за то, како се неки лопов обогатио.
О књигама се једино још брину библиотекари, јер то им је и посао.
Истина, има и оних који, по некад, код куће, онако пред спавање, прочитају неку књигу, мада и они ријетко нађу времена за књиге, јер су заокупирани друштвеним мрежама и интернетом.
Како год даје и шта год даје у питању, вријеме је за кафицу...
Ај, здраво!
Прохор Пчињски (почетак 11. века - 14. септембар 1067) православни пустињак и светац, један од првих следбеника Светог Јована Рилског.
Рођен у првој половини 11. века од побожних родитеља, Јована и Ане, у околини Овчег поља. По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака. У духовном усхићењу он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од Куманова), близу данашњег манастира Старо Нагоричино, где среће ловца Диогена. Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: сети се и мене кад постанеш цар. То се и обистинило - Диоген поста византијски владар Роман IV Диоген (1067-1071). Житије даље казује да се пустиножитељ Прохор подвизавао тридесет година у планини Козјак (јужно од Врања), у једној малој пећини.
Ту се и престави после шездесет и две године испосничког живота.После тридесет година преподобни Прохор се у сну јави цару Диогену и опомену га речима: „Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара обузе страх и са патријархом и пратњом пође у Жеглиговски крај у Нагоричино да тражи старца Прохора. Пошто га ту не нађе, пређе у планину Козјак. После много дана тражења пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. На том месту цар подиже цркву у славу Светога апостола Луке, а десно од реке Пчиње сагради храм посвећен преподобном Прохору. У томе храму, са десне стране олтара, положише свете мошти.
Преподобнога; из њих потече свето миро. Део моштију цар је однео у Цариград, један део доспео је доцније у Љубостињу, а остали део и данас се налази у манастиру Светог Прохора Пчињског под планином Козјак.
О преподобном Прохору Пчињском, чије мошти и данас почивају у његовом манастиру и точе миро, сачувана су многа писана сведочанства, посебно о његовим чудотворним моштима. Православна црква овога свеца слави 1. новембра.
На данашњи дан /1. 11. / рођен је
славни српски умјетник БОРА ЂОРЂЕВИЋ
I sve je islo kao po lojudok sam te imao kao mojuto nije mogla biti bilo kojasve dok si bila moja
Bolje ne mogu da postojeod ove samo jedine mojebili smo samo nas dvojeo moje nekada, jedino moje
Ko indijanac stavljam ratnicke bojeda te osvojim, jedino mojeljudi matore, boraju se, gojea ti jos lepa, jedino moje
Kad bi bio potop, a ja da sam Nojei tebe bih poveo, jedino mojebilo je zena da nema brojaal' samo ti si bila moja
Grci zbog ljubavi unistili Trojuja bi sve srusio za ovu mojulosi krojaci sudbinu krojezasiven za tebe, jedino moje
Nitko me nije izbacio iz strojajedino ti, ljubavi mojamnogo je suza, krvi i znojaproliveno zbog tebe, jedina moja
Ja nemam mira, nemam ni spokojakad sam bez tebe, jedina mojaja sam ranjen, rane se gnojegde si jedino, nesrecno moje
I oko rana muve se roje a tebe nema, jedino mojemozda je djavo dos'o po svojezbogom najlepse, jedino moje
Ja sam ranjen, rane se gnojegde si jedino, nesrecno mojemozda je djavo dos'o po svojezbogom najlepse, jedino moje
