Реч је, заправо, о јединој конкретној одлуци Канцеларије високог представника у последње две године због чега многи политичари тврде да је ова канцеларија изгубила смисао постојања и да је препрека на путу земље ка Европској унији.
Аргумент Српске је да је лицемерно и бесмислено то што Вашингтон и Брисел упорно траже од БиХ да јачају владавину права и демократске институције, а истовремено одржавају у животу међународну управу оличену у Инцковој канцеларији.
ОХР је и данас, 19 година после потписивања „Дејтона“ и завршетка рата, врховни тумач мировоног споразума и врховна извршна и законодавна институција у земљи, јер Инцко и даље на располагању има „бонска овлашћења“ са којима у сваком тренутку може да смени било ког званичника или да наметне законе.
И док поједини европски званичници наводе да је, ипак, потребно што пре земљу ослободити међународног туторства, званични став америчке администрације јесте да је ОХР и даље потребан, све док не буде решено питање расподеле имовине и проводене уставне реформе. Ни сам Инцко не зна датум затварања ОХР иако упорно понавља да „домаћи политичари треба да преузму одговорност за будућност земље“ и да међународна заједница треба да буде присутна као партнер.
           СЕДМИ                      ПРЕДСТАВНИКИнцко је постао високи представник међународне заједнице у БиХ БиХ 26. марта 2009. године. Он је седми високи представник у БиХ. Пре њега ту су функцију обављали Мирослав Лајчак, Кристијан Шварц Шилинг,Педи Ешдаун, Волфганг Петрич, Карлос Вестендорп и Карл Билт. Они су наметнули више од 800 одлука и закона у земљи, а сменили више од 60 функционера и политичара РС.
На састанку одржаном у фебруару 2007. Управни одбор Савета за примену мира закључио да ОХР треба да има за циљ затварање 30. јуна 2008. године. То се није догодило јер је услов и „политичка стабилност“ која је увек релативан појам у земљи каква је БиХ. Посланик СДС у парламенту БиХ Борислав Бојић тврди за „Новости“ да је проблем што се бошњачки политичари залажу за останак међународне управе.
- То је својеврсни парадокс, јер Сарајево које упорно прича о суверенитету БиХ пристаје на подаништво и међународну управу - закључио је Бојић.
ОХР је, тврде званичници у РС, постао камен спотицања на европском путу земље и главна препрека демократској изградњи институција власти. Посланик СНСД у парламенту БиХ Славко Јовичић, каже, за „Новости“, да је ОХР пораз западне демократије.
- Недопустиво је да постоји међународни управитељ у земљи која има своју извршну, судску и законодавну власт. Постојање ове канцеларије је супротну уставном поретку земље, јер је међународна управа стављена у позицију изнад Устава и закона. Та пракса мора бити прекинута ако Европа жели истински да поштује суверенитет БиХ - рекао је Јовичић.
ЗОНЕ ИНТЕРЕСА
И октобарске изборе у БиХ надгледаће ова канцеларија. Упућени тврде да постоји конфузија унутар међународне заједнице када је реч о даљем ангажману ОХР. У БиХ столује и специјални представник ЕУ Петер Соренсен, па многи у ове две канцеларије виде сукоб политике Брисела и Вашингтона према БиХ. Заправо, Русија је једини члан Управног одбора Савета за примену мира која се снажно и отворено залаже за брзо укидање ОХР. И представници Немачке у БиХ говорили су да је негативна улога ОХР и да канцеларија треба бити угашена. Турска се снажно противи том гашењу.