Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 9 Avgust, 2014 | read_nums (167)
9. 8. 2014. ПАЛЕ/Москва
БРОНЗА СИЈА КАО ЗЛАТО!

Српска кајакашица ДАЛМА БЕНЕДЕК-РУЖИЧИЋ донијела је СРБИЈИ другу медаљу на Свјетском првенству у Москви, пошто је освојила бронзу.

ДАЛМА је у А финалу дисциплине К1 на 1.000 метара у циљу имала вријеме од 3:49.780 минута и за нешто више од три десетинке јој је измакло неко од сјајнијих одличја.

ДАЛМА је, иначе, имала заостатак од почетка трке, али је сјајним веслањем у самом циљу успјела да се у фото-финишу избори за медаљу.

Autor sjovicicslavuj | 9 Avgust, 2014 | read_nums (168)
9. 8. 2014. ПАЛЕ/Москва
Двојац у саставу Марко Томићевић и Владимир Торубаров освојио је бронзу на СвЈетском првенству у кајаку и кануу у Москви.
Томићевић и Торубаров су у дисциплини К2 на 1.000 метара остварили треће вријеме, од 3:09.857 минута.
Томићевић и Торубаров су тако СРБИЈИ донијели прву медаљу на планетарном шампионату, а уједно су остварили и највећи успјех у каријерама. Њих двојица однедавно чине двојац, али су чланови младе талентоване генерације српског кајака која је почела да ниже све веће успјехе у посљедњих неколико година.

То је уједно прва медаља за српски кајак на Свјетском првенству послије 16 година, што њихов успјех чини још врједнијим.
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2014 | read_nums (250)
Свети Пантелејмон је рођен у угледној и богатој породици која је живела у Никомидији, граду у Малој Азији. Његов отац Евстрогије био је незнабожац, а мајка Евула, хришћанка. Рано је остао без мајке, па бригу о његовом васпитању преузима отац.Пантелејмон је био необично леп, добар, сјајан ученик, са посебним даром за медицинске науке, а изнад свега милостива и добра срца.

Име Пантелејмон, које значи: свемилостиви, заиста му је у
потпуности одговарало. Медицину је учио код најчувенијег лекара тог доба, Ефросина, који је био и дворски лекар. Приликом посета двору, Ефросин је са собом стално водио и најдаровитијег и најбољег ученика, Пантелејмона.

Пантелејмон је свакога дана пролазио поред куће Ермолаја,
старог хришћанског свештеника. У срцу младог лекара живело је сећање на веру његове мајке, па се зближио са свештеником, Ермолајем који га је утврдио у вери, а затим и крстио.

Поред лекарске вештине, коју је стекао учењем, Пантелејмону
је био дат и дар исцељења молитвом. Излечио је слепог човека. Сви лекари су говорили да за његове очи нема спаса. Пантелејмон је слепца излечио именом Христовим. Једном му је очајна мајка донела дете које је ујела змија отровница. Призвао је Бога у помоћ и излечио дете, спасивши га од сигурне смрти.

Кад му је умро отац, Пантелејмон је распродао имање и сиротима и убогима поделио милостињу.

Живео је скромно, а све који су му се обраћали за помоћ, лечио је потпуно бесплатно.

Ово је изазвало завист његових колега лекара, па су га
оптужили цару рекавши да је хришћанин. Позвао је Пантелејмона на двор и покушао да га одврати од хришћанства. Пантелејмон је слушао речи земаљског цара, а његов ум и срце били су "пред Царем небеским". Није се уплашио ужасних мука којима му је цар Максимијан претио.

Био је смирен, одлучан и решен да пострада за Христа. Није се одрекао своје вере, већ је именом Христовим, ту пред свима, излечио одузетог човека. Цар га је осудио на страшно мучење и смрт. У немоћном, слепом бесу, Максимијан је наредио да се погуби и стари свештеник Ермолај.

Пантелејмон је претрпео невиђене муке, али га је Бог крепио и
зацељивао му ране. Кад су га извели на губилиште, Пантелејмон је клекао на молитву. Џелат је замахивао мачем, али није могао да га погуби, јер се мач пред светитељевом главом савијао као да је од воска. Тек кад је свети Пантелејмон завршио молитву и рекао да могу да га погубе, џелат га је посекао.

Маслина, под којом је његово тело било сахрањено, се
окитила плодом, а на гробу су се дешавала чудесна исцељења.

Свети Пантелејмон је пострадао за Христа 9. абгуста 304.
године, а његово име се призива при освећењу воде и јелоосвећењу.

Један од најлепших храмова на Светој Гори посвећен је овом светитељу.

На иконама се представља као прелепи младић који у рукама држи кутијицу са лековима, знак лекарске професије.

Празник св. великомученика Пантелејмона се слави 9. августа. Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.
Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2014 | read_nums (146)
 
На данашњи дан /8.08/ умро је
 
велики човјек Арчибалд Рајс, 
 
који је више истине рекао и написао о Србима 
 
него многи Срби сами о себи!
 

ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ И ЗА ПАМЋЕЊЕ!!!
 

 
Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2014 | read_nums (146)

Autor sjovicicslavuj | 7 Avgust, 2014 | read_nums (426)

Ова преподобномученица Параскева живљаше у време цара Антонина. Она се роди у Риму од хришћанских родитеља Агатона и Политеје који ревносно држаху заповести Господње. Пошто беху бездетни они се непрестано мољаху Господу да им да једно дете. А Господ који твори вољу оних који Га се боје дарова им женско чедо, коме они на светом крштењу дадоше име Параскева, пошто се роди у петак. Од малена посвећена Богу, Параскева би од мајке своје научена хришћанској вери и одгајена у њој. А када се научи књизи, света Параскева стално читаше Свето Писмо. Бавећи се пак много у цркви, она се одаваше светој молитви.

Када светој Параскеви умреше родитељи, она све своје имање раздаде сиромасима, па се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру у Христа, јединог истинитог Бога, и многе незнабошце приведе Господу Христу, иако у то време Христова вера беше крваво гоњена од римских власти. Неки злобни Јевреји оптужише свету Параскеву цару Антонину због проповедања забрањене вере, говорећи: једна жена по имену Параскева проповеда Исуса, сина Маријина, кога претци наши распеше.

Чувши то, цар нареди да Параскеву доведу пред њега. Посматрајући је, цар би поражен и одушевљен њеном мудрошћу и лепотом. И рече јој: девојко, ако пристанеш на мој предлог и принесеш жртву боговима, постаћеш наследница многих дарова и добара; ако пак не пристанеш, знај, предаћу те на многе муке. - На то светитељка неустрашиве душе одговори цару: Не било тога да се икада одрекнем Христа Бога мога! Јер, као што каже пророк Јеремија, богови који не створише небо и земљу, истребиће се са земље.

Запаливши се јарошћу, цар нареди да се усија гвоздени шлем и метне на главу светитељки. То би учињено, но светитељка остаде неповређена, јер је сачува божанска роса. Због овог чуда многи незнабошци тог часа повероваше у Христа. - Затим нареди цар да се велики казан напуни зејтином и смолом, па да то проври на јакој ватри. Када то би урађено, цар баци светитељку у тај казан. Светитељка стајаше усред казана неповређена. Гледајући је тако неповређену, цар јој рече: Параскево, попрскај ме тим зејтином и смолом, да видим да ли пеку. - Светитељка захвати руком зејтина и смоле и баци цару у лице, и овај одмах ослепе. Ослепевши, цар стаде громко запомагати: Смилуј се на мене, слушкињо Бога истинога, па ћу и ја поверовати у Бога кога ти проповедаш. - Света мученица се помоли Богу и поврати вид цару. Стога поверова у Христа цар и сви телохранитељи његови, и примише свето крштење у име Свете Тројице.

Изишавши из Рима, света Параскева прохођаше градове и села проповедајући Еванђеље Господа Христа. Тако дође у један град у коме беше кнез неки Асклипије. Изведена пред њега, она призва име Господа Христа, прекрсти се и изјави да је хришћанка, и објави да је Христос Бог неба и земље. Када то чу, кнез Асклипије се смути, па је посла к једној страшној змији која живљаше изван града у пећини, којој обично бацаху осуђене на смрт да их поједе. Када света мученица дође тамо, змија је угледа, па страховито зашишта, и отворивши уста испусти много дима. А светитељка приближивши се змији рече: "Дође, о звери, гнев Божји на тебе!" И дунувши на змију она је закрсти. Јекнувши страховито, змија пуче на два дела, и црче. Видевши ово чудо, кнез и сви што беху с њим повероваше у Христа.

Отпутовавши одатле, светитељка дође у други неки град, у коме кнезоваше неки кнез Тарасије. Када овај дознаде за светитељку, изведе је преда се на суд. И упита је о вери. Она изјави да је хришћанка и да је Христос истинити Бог. Кнез је због тога баци у један котао пун зејтина, смоле и олова, па нареди те запалише ватру испод котла. Но анђео Господњи сиђе и расхлади котао и све у њему, те тако мученица Христова остаде неповређена. И на многе друге муке стави је овај бездушни тиранин, али не могаде поколебати чврсту веру њену. Стога јој напослетку одсече чесну главу њену, и победоносна душа блажене одлете у вечне обитељи небеске.

Autor sjovicicslavuj | 6 Avgust, 2014 | read_nums (207)
 
Традиционални Сабор трубача у Гучи 
отворен је данас подизањем заставе, 
 уз химну манифестације "Са Овчара и Каблара".

***
На 54. финалном такмичењу трубача у недјељу, 
у Гучи по први пут засвираће и једна дама, 
21.годишња Данијела Веселиновић 
са истоименим оркестром из Ариља.
Она је на предтакмичењу на Златибору, 
према оцјени жирија, 
 проглашена за најбољег трубача.
Сабор трубача један од догађаја
који СРБИЈУ чини јединственом
на културолошкој и туристичкој мапи свијета.
 Највећа трубачка фешта на Балкану
СРБИЈУ
промовише у најбољем свјетлу,
 као земљу весеља,
оптимизма и искреног гостопримства,
трајаће до 10. августа.
 
Autor sjovicicslavuj | 5 Avgust, 2014 | read_nums (163)
 
Лавеж  паса 
никад неће зауставити 
вријеме и возове!
 
 
 

Онако како буде 

- тако ће и бити!

 

Autor sjovicicslavuj | 4 Avgust, 2014 | read_nums (302)
          
        ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Постоје ли границе до којих можемо ићи
у нашим самообманама и нашој срамоти!


 
Знамо ли о чему причамо? Ко смо заправо ми? Јесмо ли још живи или смо живи умрли прије наших сународника који су прије 19. година злочиначки поубијани у "Олуји": војно-полицискo-хрватско-међународном удруженом злочиначком подхвату и злочиначком погрому српског народа, који је бјежећи са својих вјековних огњишта мислио да ће барем сачувати главе своје дјеце, мајки, очева, па онда и својe.

Како могу да видим, а пратио сам многе извјештаје - на свим парстосима одржаним у светим српским правосланим храмовима окупило се нешто мање људи него што је у тој злочиначкој aкцији убијено Срба.

Жалосно је поређење, али мртви Срби из Олује су бројнији него живи Срби који су присуствовали свим парастосима заједно. А гдје су остали или преостали били Срби?
Један дан у години, па се и он овако неславно завршиo.

Свима нам је јасно да су у сваком мањем мјесту са неколико хиљада становника биле препуне  баште кафића. Сједила је омладина - наша будућност којој, нажалост, ни у примисли није било да оду до светих храмова и да се помоле Богу за покој душа невино страдалих и уморених Срба.

Кога ми то покушавамо да слажемо? Погледајмо истини у очи! Погледајмо се сами пред сопственим огледалом наше савјести! Коме ми то нашу трагичну прошлост и суморну садашњост остављамо за будућност? Је ли то ова наша омладина којој су прећи кафићи него сат времена да буду у светим храмовима на молитвама нашој умореној браћи.

Какви смо то људи? Коме то своје душе продајемо и о каквој то говоримо наводној српској саборности и српском јединству?! Нисмо се отријезнили, а ни опаметили, јер Срби су народ који своја страдања најбрже препушта забораву.

Није онда никакво чудо што још нисмо одбетонирали све јаме српског страдања, сва наша "Јадовна", јадна нам и кукавна била мајка.

Није никакво изненађење што у највећем граду мртвих Срба у Градини /Јасеновцу/ никада нисмо окупили барем десетак хиљада Срба. А београдску "Арену" је три дана за редом пунио Дино Мерлин, који је након рата јавно говорио да његова нога никад неће стати на тло злочиначке и агресорске Србије. Био је управу. Није само стала његова нога, већ је цијели, дакле комплет - забављао егзалтиране београђане, које баш брига шта је Мерлин говорио о њиховој земљи, а тиме и о њима самима.

Знамо ли ми докле ћемо стићи овакви кави смо - а никакви смо! Имамо ли као народ икакву будућност? Како ћемо сутра пред Цара Лазара и косовске јунаке и са каквом истином и образом доћи? А сви ћемо морати тамо и са олујом и без олује.

Има ли те мој народе?
Гдје сте моји Срби?
Имали нас још живих
или смо од срамоте
живи умрли?!

 
Autor sjovicicslavuj | 4 Avgust, 2014 | read_nums (163)

"Цртица из живота", али није моје дјело.

Паметнији људи од мене су актери ове поучне приче,

мада је бољи закључак да је један човјек био паметан,

а професор ни једно ни друго, нити паметан, а нити ...

--------------------------

Један је професор на факултету изазвао студенте питањем:
"Да ли је Бог створио све што постоји на земљи?"

     Jедан студент је храбро одговорио: "Да, створио је."

"Бог је све створио?" - питао је поново професор.

     "Да, професоре." - поново је одговорио студент.

Професор је одговорио: "Ако је Бог створио баш све на земљи, онда је он створио такође и зло, јер зло постоји, и судећи према правилу - да наша дјела говоре ко смо ми - Бог је зао."

     Студент је након тог одговора заћутао.

Професор је био задовољан самим собом и хвалио се студентима како је врло једноставно доказао да је хришћанство само један мит.

     Један други студент подигао је руку и рекао:
     "Могу ли вас ја нешто питати, професоре?"

"Наравно" - рекао је професор.

     Студент је устао и рекао: "Постоји ли хладноћа, професоре?"

Професор је одговорио: "Какво питање? Наравно да постоји. Теби никада није било хладно?"

     Младић је одговорио: "Чињеница је да хладноћа не постоји. Према закону физике, оно што ми сматрамо хладноћом - заправо је недостатак топлине. Предмети или жива бића се могу проучавати кад имају или преносе енергију, а топлина је оно што чини да тијело или материја преносе енергију. Апсолутна нула (-460 степени ф) је потпуно одсуство топлине, материја постаје инертна и неспособна за било какву реакцију на тој температури. Хладноћа не постоји, ми смо створили ту ријеч да опишемо како се осјећамо кад немамо - топлине."
     Студент је наставио: "Професоре, постоји ли тама?"

Професор је одговорио: "Наравно да постоји."

     Студент је одговорио: "Још једном сте погријешили.Тама је, заправо - недостатак свијетла. Свијетло можете проучавати, али таму не. Тачније, можемо користити Неwтонову призму да разбијемо бијело свијетло и проучимо различите валне дубине сваке боје. Не можемо измјерити мрак. Зрак свијетла може се пробити у свијет таме и освијетлити га. Како можете знати колико је одређени простор таман? Оно што можете измјерити је количина свијетла које је присутно. Није ли то тачно? Тама је термин који је човјек измислио да би показао што се догађа када није присутно свијетло."
Коначно, млади човјек је упитао: "Професоре, постоји ли зло?"

Сад већ помало несигуран, професор је одговорио: "Наравно, као што сам већ рекао. Видимо га сваки дан - у примјерима човјековог нехуманог понашања. У маси криминала и насиља у свијету. То је чврст доказ постојања зла."

     На то је студент одговорио: "Зло не постоји, професоре. Или барем не постоји само за себе. Зло је једноставно - одсуство Бога. То је као тама и хладноћа - ријеч коју је човјек створио да би описао одсуство Бога. Бог није створио зло. Зло није као вјера, или као љубав које постоје, као што постоје топлина и свијетлост. Зло је оно што настаје кад човјек нема Божије љубави у свом срцу. То је као хладноћа која наступа када нема топлине, или тама која настаје када нема свијетла."

Професор га је ћутке посматрао.

Младићево име је било - Алберт Ајнштајн.

Autor sjovicicslavuj | 3 Avgust, 2014 | read_nums (224)

Прије 19 година, у ноћи између 3. и 4. августа, започела војна акција етничког чишћења Срба из Хрватске.

ВАТРОМ из разног артиљеријског оруђа, која је отворена на Републику Српску Крајину у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, почела је „Олуја“. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели „војно-редарствену акцију“, односно - етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације...

Народ је кренуо путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју - паљена су села и градови, уништавана имовина...

Више од 220.000 Срба је практично за један дан прогнано из Хрватске, убијено је близу 2.000 српских цивила и војника. Око 800 људи се још увек води као - нестало.

Autor sjovicicslavuj | 3 Avgust, 2014 | read_nums (253)
 
Мироносица равноапостолна. Родом из места Магдале, украј језера Генисаретског, из племена Исахарова. Била је мучена од седам злих духова, од којих ју ослободи Господ Исус и учини здравом.

Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом.

По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе!

У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља.

Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу, и сахрањена, по предању, у оној истој пећини, у којој и седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, по том оживелих, па онда умрлих (в. 4 август).

Мошти св. Магдалине пренете су доцније у Цариград. Близу Гетсиманског врта налази се диван руски храм посвећен св. Марији Магдалини.
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Avgust, 2014 | read_nums (172)
Недеља 3. 08. 2014. 
КРАЈИНОВИЋУ челенџер у Кортини
***************************
ФИЛИП КРАЈИНОВИЋ - Федерик Гаио 2:1 (2:6; 7:6/7:5/; 7:5)
---------------------------------------
Српски тенисер ФИЛИП КРАЈИНОВИЋ освојио је челенџер у Кортини побједом над Италијаном Федериком Гаиом, послије преокрета у мечу и након убједљивог губитка првог сета.
"ФИЋА" је због јучерашњих прекида због кише морао данас да одигра напоран меч против ВИКТОРА ТРОИЦКОГ којег је побиједио.
Након само два сата послије првог играо је и други меч против одморног домаћег тенисера Италијана Гаиа, којег је ипак успио да приведе "к познанију" тениса.
Њему је ово први трофеј у каријери, а претходно је играо у финалима челенџера 
у Сан Себастијану и Кошицама.
Крајиновић је изгубио први сет, у другом се мучио, да би изједначио послије тај-брејка.
Трећи сет је био подједнако неизвијестан, а српски тенисер је до побједе дошао послије нешто више од два и по сата игре.

Наградни фонд турнира у Кортини износио је 42.000 евра.
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Avgust, 2014 | read_nums (157)
 
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
***
Многи би рекли - данас је дан као и сваки други...
***
Па можда и јесте тако, 

ако се гледају главни параметри пролазног времена 
и ако се статистички посматра вријеме...
***
Данас је дан када се неко рађа.
***
Данас је дан када неко умире природном или насилном смрћу.
***
Данас је дан када се неко радује,
али и дан када неко тугује и плаче.
***
 Истовремено, негдје тамо далеко 

или чак и у близини нас, неко се и смије.
***
Данас је дан када нико неће добити нови посао,
али највјероватније неће добити ни отказ.
***
Данас је мало оних који раде на неком послу,
али сви су забављени око неких послова.
***
Данас нико неће примити плату.
***
Данас нико неће плаћати рате кредита,
али неће плаћати ни комуналне и друге рачуне.
***
Данас сви раде нешто различито 

и није то ни налик на неки рад, 
барем није на онај озбиљан.
***
Све је данас различито 

и само је неђеља иста.
***
Ето јуче на Светог пророка Илију у многим крајевима 

није било грмљавине, нити је било небеских муња,
 које за опомену и за опамећивање човјечанству 
шаље Свети Илија, а то значи да ће бити љешника.
 Биће их барем довољно за чоколаде.
 ****
 
***
Истина, иако није било оне,
како рекох небеске грмљавине,
 немогуће је занемарити чињеницу
да на овим трусним подручјима 
никада није недостајло разних других грмљавина 
и то у свим сферама живота. 
Рекло би се, грми на све стране. 
Грми због огромних проблема у друштву.
***
На неком другом дијелу свијета  

већ је понедјељак,
а на неком  још је субота.
***
Ваљда и они тако на својим језицима називају дане.
***
Гледам кроз прозор. 

Напокон сунце обасјало све, 
и небо и земљу и природу. 
Све бљешти и грије. 
Топлина разгаљује срце и душу,
а и вријеме је.
Кад ће ако неће сад, сад у августу. 

Кишу нећу ни да помињем.  
Побјегла је из облaка и са прозора.
***
****
Данас је света неђеља!
***
Autor sjovicicslavuj | 1 Avgust, 2014 | read_nums (205)

Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозван Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се.

У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова.

Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још
Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу.

Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изјести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу.

Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу.

Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11)

«Prethodni   1 2 3
    My picture!

Kategorije

Arhiva