Slavko Jovičić

24 Avg, 2014

Недјељна "цртица" из стварног живота...

— Autor sjovicicslavuj @ 13:51
 
Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
Много сам срео људи, многе од њих сам и упознао. Много прича смо испричали и ријетко која је почињала или се завршавала а да у њој није поменута љубав, неријетко и мржња. Велика је разлика између та два појма или боље речено – између та два стања, стања духа, толеранције и поштовања.

Ма колико сами себе оптерећивали ситним, па и оним крупним људским бригама, пословима и проблемима, увијек се негдје у подсвијести или свијести, негдје у дубини крије нека стара рана са тешким ожиљцима тегобног живота, али увијек или у вечини појаве се свјетлосне сјенке љубави која побјеђује сваку усамљеност и самоизолованост, па на крају крајева и тугу и тешке ране из прошлости.

Није живот само музика, поезија, умјетност и свака друга божија благодет. Живот је и борба против усамљености и сваке врсте бола, страдања и патњи.

Шта више, чак много пута, та бол и страдања нас чине узвишеним и ојачаним у способностима да осјећамо и да патимо. Чудноватно је, али и таква стања су природна само човјеку, па се и ту могу наћи и неке љепоте. Јер, за све се побринула природа, па тако и сунчан и лијеп дан мора се догодити након облака, кише и суморних тренутака. Сва та природна дешавања само се пресликавају у стварни живот живих бића и створења, од Господа Бога створених као баланс страдања и недокучиве љепоте проткане љубављу коју једино пружа живот.

Дакле, од настанка свијета све је у равнотежи љепоте проживљених дана, коју лијепим чине управо они лоши и суморни дани људске свакодневице.

Само живот омеђен сваком врстом љубави има смисла и он се одвија као садржај у посуди која је омеђена зидовима како би дала смисао оној празнини унутра. Сличне ствари и једино упоредиве су и са људским срцем које зна да воли. Јер и сама љепота је значајна само ако се може упоредити са оним лошим стварима и нељепотом.

Љубав би требала бити круна живота сваког човјека, требала би бити звијезда водиља око које се врти читав свијет нашег битисања. Љубав би требала бити једини садржај свега онога што чинимо или не чинимо док живимо и постојимо на овоземаљком свијету.

Зато живимо за љубав и са љубављу према ближњем свом, али и према другим људима, јер сваки егоизам није ништа друго већ потпуна искључивост и деградација смисла људског постојања.

С љубављу и за љубав. 
 

Komentari

  1. Гледала сам изврсну руску серију "Љубав за љубав". Главне улоге су девојка инвалид и официр. Нисам скоро погледала нешто боље што без срцепарајућих сцена или голотиње јасније даје смисао самог појма љубави. Ту је телесност последња, а искреност, реч, храброст, смелост, част, карактер и свака врлина је испред. Јер, ако тога нема, нема ни љубави.
    Поздрав велики! :)

    Autor pricalica — 24 Avg 2014, 16:52

  2. Драга моја, све си појаснила и нема потребе да било шта додајем
    или да одузимам од онога што си написала.
    **************************
    Једино ми остаје да те најискреније поздравим и да ти зажелим свако добро!

    Autor sjovicicslavuj — 25 Avg 2014, 00:07


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Powered by blog.rs