Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 25 Jul, 2014 | read_nums (136)
 
За сјећање и за памћење....
На данашњи дан /25. јула/ рођен је 
славни српски јунак
 ГАВРИЛО ПРИНЦИП!
********************* 
За сва времена
ГАВРИЛО ПРИНЦИП:

''Тромо се време вуче,
и ничег новог нема, 
данас све као јуче, 
сутра се исто спрема.

                                                                Ал’ право је рекао Жерајић                      
                                                          Српски соко сиви:
                                                  Ко хоће да живи нек мре,
                                                  Ко хоће да мре нек живи"!
ГАВРИЛО ПРИНЦИП: 
„Наше ће сјене ходати по Бечу, 
лутати по двору, 
плашећи господу“
 
Autor sjovicicslavuj | 22 Jul, 2014 | read_nums (132)

Autor sjovicicslavuj | 22 Jul, 2014 | read_nums (169)
Такмичари из Чешке и Француске најуспјешнији су на Европском јуниорском првенству у кајаку и кануу на дивљим водама "Бањалука 2014" 
које је завршено јуче.
Чешка је освојила 16, а Француска 13 медаља, од којих по шест златних.
На свечаној церемонији затварања, медаље најбољима уручили су 
принц Алберт од Монака,
српски члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, 
премијер Српске Жељка Цвијановић 
и предсједник Европске кајакашке федерације Алберт Вудс.

Принц Алберт Други честитао је такмичарима и организаторима, 
те изразио захвалност званичницима Републике Српске и БиХ за пријатан дочек.
"Протекла два дана била су дивно искуство“, рекао је принц Алберт.

Он је изразио задовољство приликом да посјети Бањалуку, Републику Српску и БиХ, 
као и дивљење разноликостима природе ове земље.

Према његовим ријечима, кајакаштво је захтјеван спорт,
јер тражи доста физичког напора, 
одлучности и посвећености, али доноси много пошто пружа блиски контакт са природом.
"Надам се да ћете вриједности за које сте се борили на овом такмичењу сачувати
у свим вашим будућим подухватима",
поручио је принц Алберт такмичарима на крају дводневне посјете.

Предсједник Европске кајакашке федерације Алберт Вудс захвалио је свим такмичарима и организаторима првенства, који су се до прије два мјесеца борили са катастрофалним поплавама 
а успјели су да направе одличну атмосферу.
 
Autor sjovicicslavuj | 21 Jul, 2014 | read_nums (209)
Sarajevo 21. 07. 2014
Malobrojni Srbi i Hrvati koji žive u "multietničkom" Sarajevu, u mesnicama u gradu na Miljacki ne mogu da nabave svežu svinjetinu, slaninu i druge proizvode od ove vrste mesa, pa su i dalje prinuđeni da prelaze kilometre i idu po ove namirnice u srpske delove, Lukavicu, Pale, Istočno Sarajevo!

     NEMA MUŠTERIJA! U sarajevskim mesnicama "slaba potražnja" za svinjetinom
Naime, vlasnici i radnici brojnih sarajevskih mesnica s kojima smo kontaktirali mahom otkrivaju da svinjetinu ne drže od poslednjeg rata.
- Boga mi, buraz, nema toga u nas od rata. Pre je bilo, a to se dešava jer je slaba potražnja. Promenili su se stanovništvo i navike - rekao jedan od mesara, dok su drugi naveli da "krmetine" ima samo u par tržnih centara u hrvatskom vlasništvu.
- Uglavnom, slabo ima Srba i Hrvata pa nemamo računa da to prodajemo. I da vam pravo kažem, pribojavam se da mi mušterije ne bi dolazili u mesnicu da je u njoj svinjetina, a koliko sam informisan, slično se ponašaju i u drugim gradovima FBiH - istakao je mesar iz Čekaluše.
Grad etnički očišćen
Te reči su manje-više potvrdili i drugi sarajevski mesari, od kojih su neki čak pomislili da s njima zbijamo šalu.
- Nemoj mene bona farbati. Je li to neka skrivena kamera? Kakva svinjetina. Nema! Idi u srpski deo - posavetovao je jedan mesar iz Ilidže.
Za to vreme, s "progonom" svinjetine upoznat je i sarajevski povratnik Duško Krtolica iz Buća Potoka, koji je izjavio da po ovu vrstu mesa ide u u obližnju Lukavicu.
Od čega je banjalučki ćevap sa Baščaršije!?
Mišo Maljčić, predsednik Udruženja uzgajivača svinja RS kaže da je Sarajevo pre rata, dok je u njemu bilo više Srba i Hrvata, slovilo za velikog potrošača svinjetine i proizvoda od svinjetine.
- Stanje se u međuvremenu totalno izmenilo, pa ti ljudi sada moraju da u potrazi za svinjetinom idu u srpske delove. Naravno, s jedne strane svinjetina se ne drži, jer je objektivno da nema kupaca, ali s druge strane neki vlasnici mesnica verovatno to posmatraju religijski i nadmeću se u tome ko nema svinjetinu, da se o tome ne bi pričalo po gradu - "E ovaj ima". To je pomodarstvo, a postavio bih i pitanje od čega se to pravi banjalučki ćevap na Baščaršiji - ističe Maljčić.
- Znam sve varijante i mogu da potvrdim da svinjetine ima jedino na tržnici Markale, jednom mestu u Ilidži i u par tržnih centara - otkrio je Krtolica, dok su u paljanskoj mesnici "Dinastija" naveli da drže svinjetinu, te da imaju stalne mušterije od kojih pojedini dolaze iz Sarajeva.
*******************************************
Kako god, Slavko Jovičić Slavuj, poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH je naglasio da se ne samo po svinjetini već i po mnogim drugim stvarima može zaključiti da je Sarajevo odavno etnički očišćeno od Srba.
- Sećam se da su još na početku povratka bile otvorene dve mesnice koje su držale svinjetinu, međutim obema su polupani izlozi iako su vlasnici bili Hrvati... Dakle, nema to ko da jede i ja sam milion puta rekao da je to etnički očišćen grad od Srba i Hrvata. Eto, Srba je prema popisu iz 1991. godine bilo oko 157.000, a novi će tek pokazati koliko ih je manje - upozorio je Jovičić i dodao da je, na primer, nekada u Kliničkom centru u Sarajevu radilo oko 600 vrhunskih srpskih lekara evropskog nivoa.
- Danas ih je oko pet! Danas se dobro moraš potruditi da na upisu u sarajevske osnovne škole pronađeš jedno srpsko dete. I to je slika današnjeg bošnjačkog i muslimanskog Sarajeva. A to što tamo dolaze estradne zvezde iz Beograda, pa pričaju da je to multietnički grad nakon što ih odvedu da negde pojedu ćevape ne treba komentarisati.

Kao ni to što u sarajevskim preduzećima nijedan direktor nije Srbin, a kamoli pomoćnik. Smatram da se nekadašnji balans neće uspostaviti ni za hiljadu godina jer su Srbi prodali ili prodaju svoju imovinu u bescenje - ocenio je Jovičić i naglasio da su se srpski poslanici Parlamentarne skupštine BiH, između ostalog, 2004. izborili da se u skupštinskom restoranu može naručiti svinjetina, a kasnije i srpska salata, koje ranije nilo bilo ni od korova.
- Ja svinjetinu inače ne konzumiram, ali mogu potvrditi da je to retko, pa možda i jedino mesto u Sarajevu, gde se mogu jesti jela od ovog mesa - otkrio je Jovičić.
*****************************************
I Staša Košarac, delegat SNSD-a u Domu naroda BiH rekao je da se preko slučaja "svinjetina" očekivano manifestuje bošnjačka politika u Sarajevu u kojoj se istrajava na formiranju islamske države na Balkanu.
- Time se još od 1992. godine do danas pokazuje lojalnost Izetbegovićevoj politici i njegovoj Islamskoj deklaraciji koja je dovela do toga da Srba, prema nezvaničnim podacima, u Sarajevu ima jedan odsto. U tom smislu, "lazovići" i "pejanovići" svakako nisu reprezenti srpske politike u tom gradu - naveo je Košarac.
*********************************************
Popis daje pravu sliku
A da su u gradu na Miljacki već uvedena "muslimanska pravila", govori i podatak da su Arapi uslovili i tako reći "naredili" da se u BBI centru ne toči alkohol, te da nema svinjetine u tržnom centru u okviru ovog velelepnog kompleksa.
- I ovakvim primerima se ostvaruje nakaradna ideologija gde se preko verskih zakona u sekularnoj državi diktira ponašanje naroda. Mislim da bi svi ljudi trebalo da imaju mogućnost izbora, da vlada zakon ponude i potražnje, a ne da im se bilo šta nameće - napomenuo je Veso Vegar, aktivista Hrvatskog narodnog sabora BiH i istakao da Hrvata u Sarajevu, od rata naovamo, ima manje od 30 do 50 odsto, ali da će rezultat poslednjeg popisa konačno otkriti stvarnu sliku.
Do tada, izvori Pressa otkrivaju zanimljivost i javnu tajnu da u gradu na Miljacki još ima muslimana - Bošnjaka odraslih na komšijskoj slanini "sapunjari", hladetini i čvarcima, zbog čega odlaze u Lukavicu da kupe ove namirnice.
Bojan Rečević
****************************************
НАПОМЕНА: Моја илустрација текста на блогу:
Autor sjovicicslavuj | 20 Jul, 2014 | read_nums (162)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
********************
На данашњи дан /21. јула./ умро је 
један од највећих српских глумаца
у новијој историји српског рода...
 
 
Autor sjovicicslavuj | 20 Jul, 2014 | read_nums (160)

Рођен у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке незнабошке. Најпре му беше име Неаније. По смрти очевој мајка васпита сина потпуно у духу римског идолопоклонства. Кад одрасте Неаније, виде га једном цар Диоклецијан и одмах га толико заволи да га узе у свој двор на војничку службу. Када овај злочестиви цар поче гонити хришћане, он одреди Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и затре тамо хришћане. 

Но на том путу деси се Неанију нешто слично као негда и Савлу. Утрећи час ноћи би јак земљотрес и у том јави му се Господ и чу се глас: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?" у великом страху упита Неаније: „ко си ти, Господе? Не могу да те познам." У том се показа у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и од крста дође глас: „Ја сам Исус распети Син Божји". И још му Господ рече: „овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом". Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Он даде направити онакав крст какав је видео, и место да пође против хришћана он крете с војском против Агарјана, који удараху на Јерусалим. 

Као победилац он уђе у Јерусалим и објави мајци да је он хришћанин. Изведен пред судију, он скиде са себе појас војводски и мач, и баци пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа Цара. После великих мучења бачен у тамницу, где му се јави опет Господ Христос, који га и крсти и надеде му име Прокопије. Једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: „и ми смо слушкиње Христове." Оптужене за ово оне беху бачене у исту тамницу, где их св. 

Прокопије учаше вери Христовој а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње св. Прокопије, поред боговенчаног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена бише по том страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође поверова у Христа, те свих 13 буду погубљене. 

Када св. Прокопије би изведен на губилиште он диже руке према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне, сироте и удове, а нарочито за Цркву свету, да узрасте и распростре се и да Православље сија до скончања времена. И би му с неба јављено да је услишана молитва његова, после чега он радосно простре главу своју под мач, и оде Господу своме у вечну радост. Чесно пострада св. Прокопије у Кесарији Палестинској и увенча се венцем бесмртне славе 8. јула 303 год.

Његове мошти почивају у Србији у граду Прокупљу, 
        који је по њему и добио име..

 

 

 
Autor sjovicicslavuj | 20 Jul, 2014 | read_nums (154)
 
20. 7. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Грчка
*******************
Млади кошаркаши СРБИЈЕ узраста до 20. година 
освојили су бронзану медаљу на Европском првенству. 
СРБИЈА је у борби треће мјесто, а тиме и за медаљу побиједила Хрватску са 79:66
*******************************

Морам одмах да истакнем један детаљ који је до само прије неколико година био незамислив. Наиме, до краја утакмице је било око 12 секунди.
Лопту је у рукама имао најбољи играч на утакмици ТЕЈИЋ /СРБИЈА/.
Он је дошао до цента и спустио је лопту на терен.
Нико од играча обје екипе није прилазио лопти, већ су играчи 
и СРБИЈЕ и Хрватске почели међусобно да се грле. 
Хрвати су тако СРБИЈИ честитали заслужену побједу и освајање бронзане медаље.
 Послије овога нема потреба да се осврћем на саму утакмицу.
 
******************************
И нa крају, ипак, желим да истакнем и сљедеће. На Свјетском или Европском првенству свака освојена медаља супер сија. Но, остаће жал зашто СРПЧАД нису освојили сјајнију медаљу?! За то највећу кривицу сносу тренер Дејан Мијатовић који је врло лоше водио репрезентацију, поготово на утакмици против Израела, гдје се, након два продужетка, на једвите јаде СРБИЈА провукла кроз "иглене уши"и тако без потребне свјежине  
у полуфиналу на мегдан изашла разгоропађеним Турцима
и наравно да је доживјела убједљив пораз.
И у тој утакмици тренер је водио момке "од немила до недрага".
 Након бронзе Мијатовићу ће вјероватно бити опроштене многе грешке, 
али због будућности репрезентације то не би требало тако да се деси!
 
Autor sjovicicslavuj | 20 Jul, 2014 | read_nums (149)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Баш случајно. Ово се заиста може назвати правим случајем. У први мах сам помислио да се доселила у зграду преко пута мене. Нисам је познавао, а ни сад ништа не знам о њој.
Ништа није чудно што у мојој соби до касно у ноћ, а некад и до раних јутарњих сати гори свјетло. Али једне ноћи кад сам, опет случајно, на прозору заборавио да спустим ролетне десила се и ова случајност. Бацио сам поглед кроз одшкринуту завјесу и видио сам њу, на њеном балкону. Јасно самвидио само обрисе њеног лика, јер је јако свјетло допирало из њене собе. Стајала је тако неколико минута и у врелој ноћи гледала је у небо. Гледала је у звијезде које су се јасно видјеле у ведрој звјезданој ноћи.

Сљедећу ноћ сам претпоставио да ће опет изаћи на терасу и моја претпоставка се обистинила Изашла је. Опет исто. Исти обриси њеног лика. Опет је гледала у небо и у звијезде. Имала је среће, јер тих неколико ноћи није падала киша, иако се на прсте могу избројати ведре и звјездане ноћи, јер данима и ноћима пада киша. Помислио сам да излази на балкон и да гледа у звијезде зато што има неке жеље и што мисли да ће јој звијезде помоћи да јој се жеље и остваре.
У околним зградама нигдје није било свјетла, осим у њеној и у мојој соби. Ја немам балкона и могу само иза завјесе да је посматрам у свој њеној љепоти и ноћној сјенци из које се само назире њено тијело испод спавачице. Мислио сам да ће некад бацити поглед и да ће ме видјети, али нисам сигуран да је то и хтјела.

Не знам да ли јој се остварила жеља, али мени сигурно није. Још неколико сљедећих ноћи гледао само у правцу њеног прозора, али више у њеној соби није било свјетла.

У мојој соби се скоро никад није ни гасило, изузев у току дана.
Неколико дана сам се распитивао ко је била жена која се појављивала у стану у чији сам балкон стално гледао.
Сазнао сам. Прије мање од мјесец дана доселила ту код своје родбине и свако вече је излазила на балкон, све док није нестала. Нико ми није знао рећи ко је била она и гдје је отишла?

И сад по некад погледам према балкону гдје је она стајала. Ноћ је и не знам да ли гледам у прави балкон, онај на којем је она стајала и са којег је гледала у звијезде.Небо није више ведро. Мрак је. Ништа се не види. Киша опет почиње да пада...
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Jul, 2014 | read_nums (146)
 
Субота 19. 07. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Сегедин

Сребро за српске кајакаше
****************
Српски кајакаши СИМО БОЛТИЋ и ВЛАДИМИР ТОРУБАРОВ освојили су у Сегедину сребрну медаљу на Свјетском првенству за млађе сениоре до 23 године. 
БОЛТИЋ И ТУРУБАРОВ су у финалу дисциплине к-2 на 1.000 метара кроз циљ прошли други у времену 3:11.651 минута.

 

Златну медаљу освојио је чамац из Мађарске.

Autor sjovicicslavuj | 19 Jul, 2014 | read_nums (139)
Autor sjovicicslavuj | 18 Jul, 2014 | read_nums (133)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Често чујем питање - “Гдје смо оно стали”?!


 
То се питају они који, заправо нигдје нису ни кренули. Јер њима је најбоље да тапкају у мјесту и да се нигдје не помјерају са мјеста, поготово ако су се, ко зна како и на који начин, ухљебили у какву дуготрајну фотељу, а фотеље нема без функције. Све је, дакле, повезано и спојено као у физици – системом “спојених посуда”!

Срећа је па постоје пријатељи и они ће ти увијек казати да водиш рачуна о себи и да прво “себе даш себи”!

Они други ће учинити максимум да од тебе узму све, па на крају крајева, да узму и тебе самог, мада би им и то било мало. 
Јер од “мало” нико нема користи!

Пријатељи и непријатељи твоји, око овога,  никада се неће договорити! А и не могу, јер пријатељи и непријатељи се и не договарају. Они једне друге уништавају.

Не могу људи вјечно да живе овоземаљске животе, али било би најважније да тај један живот живе сад и у ово вријеме!

Ничији нисам непријатељ, а пријатељ могу бити свима који ме за пријатеља желе и који мисле да им моје пријатељство нешто значи?! Мени пријатељства мојих пријатеља значе много!
Људи не броје, али сви ми живимо девет живота. Проблем је у томе што многи никад неће схватити да је управо ово девети живот.

Све, па и цијели живот људи носе у памћењу и у глави. Не слажем се са онима који кажу да се све то носи и у срцу. Срце је само орган за пумпање крви и пјесничка метафора за љубав. Не замјерам пијаним пјесницима који су, некад давно и ко зна зашто,  срце ставили у први план.

Памет и разум су све и од тога све полази  или се са лудошћу завршава.
Да се вратим на питање са почетка. “Гдје смо оно стали”?!

Нисам стао! 
Нећу да стојим.
Одох!

А вас, драги моји пријатељи, позивам да кренемо заједно, да пођемо истим путем, путем дружења и међусобне пријатељске љубави.

Пођимо, уз Божији благослов!
 
Autor sjovicicslavuj | 18 Jul, 2014 | read_nums (117)

Autor sjovicicslavuj | 16 Jul, 2014 | read_nums (155)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Евo тек је почео дан, а са новим даном почело је и данас. Не знам како ће изгледати данашњи дан? Не разбацујем грах илити пасуљ, не гледам у карте, а не читам ни хороскопе. Разлози су, наравно по мени, сасвим разумни.

Граха је све мање, јер нема више ко да се бави пољопривредом, а све је мање и засијаних површина. Нешто због сиромаштва, а онда и због тога што се не исплати било шта сијати због високих пореза и разних доприноса.
И на крају ништа мање нису важни и сљедећи фактори - суша или полаве, које за трен ока униште сав људски труд.

Проливени зној и свакодневни тешки рад на њиви нико и не цијени, јер они који одлучују о судбини пољопривредника и који им кроз разне намете узимају и душу не једу грах.
Они су негдје у хладовини и размишљају шта би им данас најбоље одговарало. Можда мало ребарцади или мало бутића, а ни плећка није за одбацити. Неће они ничега превише, а зна се да је њима свега премало.Салата је сезонска, јер нико сад не једе кисели купус. Напријед казано односи се на печење. То печење се погрешно назива - “млада” јагњетина.Бројне су рекламе како оне поред пута, тако и оне на разним објектима који се зову – кафане, ресторани, мотели, хотели, са којих бљеште рекламни позиви на младу јагњетину.

Увијек сам се чудио и питао зашто ће онај придјев - “млада” испред оно јагњетина? Па кад је већ јагњетина, онда се подразумијева да је и млада.Јер јагње није ован, а није ни овца која се неколико година већ јагњила, па да су остарјели!?
...Елем, не знам зашто ме ово уопште интересује кад “јагњече бригаде” уздуж и попријеко крстаре домовином, наравно нашом, а њиховом прћијом.
Да нешто кажем и зашто не вјерујем у хороскопе...Како да вјерујем кадрецимо баби Николији, која је у мом хороскопском знаку и која има преко80. година, пише исто као и мени. Пише да нас обоје очекује емотовна недјеља и случајно познаство са особом наших живота. Никако не могу да сконтам да ли се овдје ради о једнини или о множини? Такође, не знам коме ће хороскоп погодити – баби или мени? Једино знам да неће никоме и да су хороскопи лажни и да су само разбрибрига за лаковјерне и за оне доконе, који би се излежавали и који би потрбушке трчали, ако би икако и то било могуће?!

Но, слиједи оно најважније. Како бака Николија уопште може да размишља о љубави кад су је године скоро приковале за црну земљу. Баки је приоритет како ће отићи до јавне кухиње, јер нема више ни волонтера да јој кући доносе храну, један оброк за један дан. Дакле, хороскопи и разнегатаре типа свезнајућих Милева, Савета и Тарота су обични преваранти. Да није тако, а јесте, па ваљда би ти "познаваоци" судбине сваког човјека прво сами себи помогли. Сасвим логичан закључак, јер нико не може појединачно да бира судбину. Судбина бира сваког човјака, а не разни хороскопи.

И на крају, године не требају да ограничавају или да детерминишу начин размишљања. Јер људи су самостални и зрели су онолико колико су у стању да не дозволе да вријеме управља са њима. Вријеме треба да буде у функцији људских жеља и потреба, подразумијева се, само оних које су реалне и које су оствариве. Уосталом, све долази и пролази.

Никада човјек не треба да јури сам за собом, јер ће га у таквом хаотичном стању престићи вријеме!
То свако треба да има на уму!

Поздрав свима до неке нове цртице из свакодневице.....
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2014 | read_nums (124)
  Понедјељак 14. 07. 2014.

Олимпијска шампионка у теквондоу МИЛИЦА МАНДИЋ освојила је златну медаљу на турниру Г2 категорије у Јужној Кореји.

Она је у категорији испод 73 килограма у финалу побиједилаФерузу Јергешову из Казахстана са 9:0.

"Задовољна сам како је прошао дан, после пет тешких борби успела сам да освојим злато. Ово ми је последње такмичење у овом делу сезоне и драго ми је да сам успела да истрајем до краја.

Из борбе у борбу сам била све боља и заједно са тренером смишљала тактику за следећу противницу. Хвала тренеру Јовићу, без којег не бих изгурала данашњи дан, као и Ани Бајић и Дарку Кукићу на подршци", рекла је Мандићева.

Коначан циљ Мандићеве освајање медаље на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру 2016. године.

 
Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2014 | read_nums (252)

Два брата, бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан, родом беху из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке, по имену Теодотија. Након очеве смрти, мајка се посветила служењу Христу, и богоугодном животу, како је претходно и своје синове научила. Васпитала их је у хришћанском духу. Живели су они беспрекорно, по закону Господњем, добивши дар исцељивања, дајући здравље болесним душама и телима. Исцељивали су они све болести, немоћи људске, изгонили зле духове, како код људи тако исто и код животиња, без икакве награде, већ искључиво у име Бога, који им је те способности и подарио, а по Христовој заповести: "Забадава добисте, забадава дајите" (Мат. 10,8). Због тога се и називају бесребреници и лекари.

Десило се да се нека жена, Пеладија, разболела од тешке болести, која је прикова за кревет већ неколико година, и када не могаше наћи јој лека, позва она Козму и Дамјана да је излече, што они радо учинише. Када је хтела да им плати они одбише, јер њихова плата је слава Богу, али жена би упорна те закле Светог Дамјана Светом Тројицом да прими од ње дар – три јајета, што он и учини не могавши то одбити не због плате, но због заклетве. Сазнавши за то, његов брат, Козма, се ожалости и остави завештање да када умру, он и његов брат, не сахране их једног поред другог, јер он прекрши завет њихов од Бога дата. Дође време и свети Козма се први представи Богу, а недуго за њим и свети Дамјан. Људи су били у недоумици где да га сахране, али у том часу по Божјем промисли, проговори камила, коју су њих двојица исцелили, људским гласом, да се не двоуме, већ да Дамјана сахране поред брата му Козме, јер он не прими она три јајета ради награде, већ ради имена Божјег. Тако њихове мошти беху положене скупа у месту званом Фереман.

Свој живот скончаше побожно и у миру, прославивши се многим чудесима, као усрдни посредници и исцелитељи наших душевних и телесних болести, како за живота тако и после смрти. Јер они исцељују и помажу свакоме ко их призове у помоћ, у болести и невољама и у данашње дане.


Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2014 | read_nums (210)
 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Живот је само одређено трајање...
Често или скоро често чујем и прочитам много тога. Посебно су интересантне жеље које упућујемо једни другима. Наравно, требало би да се ради о искреним жељама. Упућујемо их особама које никада у животу нисмо упознали, али јесмо колико толико путем друштвених мрежа. Никада се неће моћи добити одговор на питање колико су ти контакти или како их ми називамо виртуелнимпознанствима - искрени...

Дакле да се задржим код снова. Најљепше жеље једни другима упућујемо пред спавање кад се поздрављамо са пријатељима и кад искључујемо компјутере, а са њима и виртуелни, па и онај стварни свијет и враћамо се сами себи у своја размишљања.
Нема тог човјека који није имао или који нема своје снове и оне скривене жеље. Те жеље нас прате кроз живот и увијек су ту уз нас у са нама. Али како старимо, старе и наше жеље, снови и надања. Но, мора се запазити да ни наше жеље, нити снови, а ни надања не старе истом брзином као ми. Живот иде брзо и све пред собом гази, па тако гази и наше снове и надања и наше жеље.

Сјетим се тако, уосталом као и многи други, свог дјетињства и дјечијег одрастања. То су била времена у којима су жеље и снови били најинтензивнији и вечина тих снова је била без било какве реалне основе с тога што су те жеље биле само футуристичка надања. И сад мислим да снови нису исто што и маштања.

Као што су сви људи различити и не постоје двије исте особе, тако су и снови били везани за свако дијете и били су само његови – били су властити дјечијиснови. Само да поменем један детаљ из пребогатог арсенала различитих и безбројних снова. Неки су тако, између осталог, сањали да лете у свемир у својим ракетама. Касније су се многи снови могли наћи у бајкама, у књигама са бајковитим темама, оним које су голицале дјечију машту. Таква стања су превазилазила оквире чак и маштања.

А онда су на ред дошли филм и филмски снови. Сањали смо тако своје љубави баш онако као на филму. Нека мушка дјеца су била страшно љубоморна на мушке глумце, поготово кад су били у љубавним сценама са прелијепим глумицама. Код дјевојчица је било обрнуто. Оне су се, пак, великом брзином заљубљивале, онако на памет у глумце и сањале су како ће једног дана и оне наћи баш такве мушкарце који се најбоље љубе, који су пажљиви и који им у кревет доносе кафу.

Тек касније кад се сазријаевало и одрастало у сасвим реалистичним условима и срединама и кад су финансије постале доминантно средство за “остваривање” неких снова, е тада је дошло до замора материјала и сви снови су се рушили као кула од карата...
 
                       Једина ствар која је у свему овоме колико толико утјешна је да
                                                             - док ви читате мој текст,
                                                       управо живите живот нечијих снова.
                                          Живот је само одређено трајање....
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Jul, 2014 | read_nums (167)
Недјеља, 13. 7. 2014. 
************
Репрезентативке СРБИЈЕ у кајаку сестре
ОЛИВЕРА и НИКОЛИНА МОЛДОВАН
освојиле су данас бронзану медаљу
на првенству Европе у Њемачкој 
у трци на 500 метара.
 
ОЛИВЕРА и НИКОЛИНА МОЛДОВАН су сјајно стартовале 
и послије 250 метара избиле на прво мјесто, 
али пошто им је то била друга трка за сат времена, 
стигао их је умор, па су у сјајној завршници освојиле бронзу. 
Остаће жал за сјајнојом медаљом, 
али и бронза сјајних сестара МОЛДОВАН сија као злато!
 
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Jul, 2014 | read_nums (139)
Недјеља 13. 07. 2014.
 Бронза за БОГИЧЕВИЋА и САВИЋА
******************
Српски веслачки двојац без кормилара
ДУШАН БОГИЧЕВИЋ и ВЕСЕЛИН САВИЋ
освојио је бронзану медаљу на Свјетском купу Луцерну.

Европски прваци из Београда су у фантастичном финалу ове дисциплине прошли кроз циљ као трећи у времену 6:38,45 минута иза неприкосновених Новозеланђана свјетских и олимпијских првака Бонда и Мареја (6:28,70), и Британаца Фоада и Лендгриџа (6:37,88).

БОГИЧЕВИЋ и САВИЋ су сјајно стартовали, послије првих 500 метара били су први, али су у том тренутку Бонд и Мареј у свом препознатљивом стилу преузели челну позицију. Српски двојац је пао на друго мјесто које је држао све до уласка у посљедњу четвртину трке.


У стопу га је пратила посада Велике Британије. Иако је одбио неколико напада Фоада и Лендгриџа, српски чамац је у самом финишу поклекао у отвореном дуелу за сребро освојивши

на крају бронзу.

Autor sjovicicslavuj | 13 Jul, 2014 | read_nums (190)
Недјеља  13. 07. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Бранденбург
ЗЛАТНИ МАРКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
**********************
Српски репрезентативац у кајаку МАРКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ освојио је златну медаљу на првенству Европе у Њемачкој у дисциплини К1 200.
Он је послије нешто слабијег старта у кајаку једносједу извеслао сјајну трку и на крају убједљиво освојо прву мјесто.

"За ово сам се спремао и убедио сам себе да сам најбољи. Сада ме десет година неће скинути са постоља", рекао је Драгосављевић послије трке.
******************************
ТАКО ЈЕ МАРКО!

 
    My picture!

Kategorije

Arhiva