Цртица из свакодневице... Угашено свјетло на балкону....
Autor sjovicicslavuj | 20 Jul, 2014 | read_nums (295)ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Баш случајно. Ово се заиста може назвати правим случајем. У први мах сам помислио да се доселила у зграду преко пута мене. Нисам је познавао, а ни сад ништа не знам о њој.
Ништа није чудно што у мојој соби до касно у ноћ, а некад и до раних јутарњих сати гори свјетло. Али једне ноћи кад сам, опет случајно, на прозору заборавио да спустим ролетне десила се и ова случајност. Бацио сам поглед кроз одшкринуту завјесу и видио сам њу, на њеном балкону. Јасно самвидио само обрисе њеног лика, јер је јако свјетло допирало из њене собе. Стајала је тако неколико минута и у врелој ноћи гледала је у небо. Гледала је у звијезде које су се јасно видјеле у ведрој звјезданој ноћи.
Сљедећу ноћ сам претпоставио да ће опет изаћи на терасу и моја претпоставка се обистинила Изашла је. Опет исто. Исти обриси њеног лика. Опет је гледала у небо и у звијезде. Имала је среће, јер тих неколико ноћи није падала киша, иако се на прсте могу избројати ведре и звјездане ноћи, јер данима и ноћима пада киша. Помислио сам да излази на балкон и да гледа у звијезде зато што има неке жеље и што мисли да ће јој звијезде помоћи да јој се жеље и остваре.
У околним зградама нигдје није било свјетла, осим у њеној и у мојој соби. Ја немам балкона и могу само иза завјесе да је посматрам у свој њеној љепоти и ноћној сјенци из које се само назире њено тијело испод спавачице. Мислио сам да ће некад бацити поглед и да ће ме видјети, али нисам сигуран да је то и хтјела.
Не знам да ли јој се остварила жеља, али мени сигурно није. Још неколико сљедећих ноћи гледао само у правцу њеног прозора, али више у њеној соби није било свјетла.
У мојој соби се скоро никад није ни гасило, изузев у току дана.
Неколико дана сам се распитивао ко је била жена која се појављивала у стану у чији сам балкон стално гледао.
Сазнао сам. Прије мање од мјесец дана доселила ту код своје родбине и свако вече је излазила на балкон, све док није нестала. Нико ми није знао рећи ко је била она и гдје је отишла?
И сад по некад погледам према балкону гдје је она стајала. Ноћ је и не знам да ли гледам у прави балкон, онај на којем је она стајала и са којег је гледала у звијезде.Небо није више ведро. Мрак је. Ништа се не види. Киша опет почиње да пада...
