Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 4 Jul, 2014 | read_nums (184)

 
Толеранција или деструкција?!

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 
Увијек некако случајно или са намјером "налетим" на неке друштвене мреже и онако летимично погледам неке текстове. 

За прегледавање коментара који иду у тим полемичним, безвезним и бјесомучним расправама, ево да кажем - немам времена, а још искреније - ама уопште ме и не интересују. У тој баражној ватри и у размјенама коментара никад нема консензуса, нити се заврше у некој иоле прихватљивој толеранцији. Тачније, увреде су саставни дио таквих расправа у којима ће јаје бити округло, а лопта ће бити у облику јајета?!

Остаје питање да ли су бројна вријеђања оног другог и другачијег само саставни дио мозаика сиромаштва вокабулара у свеопштем безнађу и слуђености оних који су посљедица напретка или назадовања цивилизације или је у питању нешто сасвим друго. На то питање немам одговора. Најлакше би било рећи да се ради о примитивизму, некултури, безобразлуку и неизбалансираној поремећености са пожељном толеранцијом  урачунљивости.

Не постоји ствар коју ће неко изговорити, а да се онај неко други не осјети повријеђеним. Разлози за увреде се не могу ни побројати, али ево само неких и да се крене онако рафално са увредама...народ, нација, вјера, раса, политика, спортска навијања, пол, боја косе и очију....итд. итд..

Узалуд је, изгледа, прошло неколико миленијума од настанка и напретка цивилизације, а да се још нисмо научили или привикли на стварност, а она је сљедећа – различити смо у много чему, али и слични у многим стварима које су ирелевантне у односу на све оне разлике које разједињују људе и које су стални реметилачки фактор у разумијевању и потребној и подношљивој толеранцији живота наспрам суживота и живљења.

У којој смо фази (нео)квази толентаризма  самоцензуре или оне наметнуте цензуре?! Посљедице таквог стања су очигледне и све се манифестују између сфере једноумља и крајње деструктивног стања и неприхватљивог понашања које се претвара у безумље.

Зато и увриједљивост нема својих почетних као ни крајњих параметара чиме би била ограничена. Међутим, увијек или у већини, та увриједљивост се креће у распону од локалног, па до глобалног нивоа, од приватног, па до уклапања са цјелином у колективни живот.

Ријетко кад или скоро никад се ниједан појединац не упита јесу ли оваква догађања везана и за његову кривицу, да не кажем за његову одговорност за таква понашања. Не. Мислим да ће за појединца увијек неко други бити крив, јер забога, тако се најлакше ослобађа самодеструкције и свих негативности које су иманентне сваком човјеку. Али, то је само покушај, а сви покушаји се не завршавају позитивним исходом...

Додуше, лијепо је бити свјестан своје позиције и бити умјерен у својој стварности, али то су само прокламовани циљеви и нека виђења, која у основи не пролазе на коњуктурној узаврелој свакодневној сцени и у борби за опстанком, а врло често и за преживљавањем.

И на крају, нико не постоји ко би о вама бринуо да се ви не увриједите. Јер нико не треба да машта, а маштање није против законито. Својим ногама не можете поклопити цијелу планету. Зато и не само због тога, већ због много других разлога, вријеђања и увреде треба схватити само као слабост оних људи који су такви и који у себи имају усађене најниже страсти, јер без тога не могу ни да функционишу, па тако ни да опстају у времену сталних тектонских, друштвених и цивилизацијских поремећаја у друштвеним односима мјереним односом – “појединац у колективитету”!
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Jul, 2014 | read_nums (177)
Autor sjovicicslavuj | 4 Jul, 2014 | read_nums (198)
SARAJEVO – Zlatko Lagumdžija ostaje ministar vanjskih poslova BiH. Naime, Zastupnički dom državnog Parlamenta s 18 glasova protiv odbacio je inicijativu Kluba SBB-a (koji je prvo pored Lagumdžije tražio i smjenu ministra obrane Zekerijaha Osmića da bi se potom odlučio samo za Lagumdžiju), čime je pao u vodu pokušaj nove rekonstrukcije Vijeća ministara. Za je bilo 13 zastupnika i to onih iz reda SDA, SDS-a i SBB-a, u obranu Lagumdžije mahom su stali predstavnici SNSD-a, dok su Hrvati u većem broju bili suzdržani pravdajući se zaštitom interesa BiH i njezinih građana koji si nekoliko mjeseci prije izbora ne mogu priuštiti urušavanje državne vlasti i novo razdoblje neizvjesnosti.

Za smjenu ministra Lagumdžije glasovali su zastupnici SDA, SBB-a BiH i SDS. Protiv su bili zastupnici SNSD-a, SDP-a BiH, DNS-a i Narodne stranke Radom za boljitak, dok su prilikom glasovanja suzdržani bili zastupnici HDZ-a BiH, Stranke za BiH i DNZ-a.

Sam Lagumdžija je pak prije glasovanja parlamentarcima poručio kako se svi u državi u idućih 100 dana moraju baviti katastrofalnim posljedicama poplava te da se na sve načine preko donatorske konferencije pokušava dobiti što više sredstava za obnovu domova, ali i radnih mjesta koja su uništena prirodnom nepogodom.
- To će biti tako samo ako učinimo nešto prije zime za ljude koji su ostali bez krovova nad glavama. Da vratimo radna mjesta. Jako je važno da nitko od nas ne radi nijedan dan ništa drugo osim toga. Dakle, nisam ništa radio osim ovoga – kazao je Lagumdžija.
Ministar je dalje kazao da mu je netko htio “opaliti političku šamarčinu”, ali da je narod 7. veljače opalio šamar svima, pa tako i njemu.
- Tko je za degeneka, vidjet ćemo, ali to nije tema sjednice, naveo je Lagumdžija.
Srpska sramota

Inicijativa SBB-a za rekonstrukcijom Vijeća ministara izazvala je prilično burnu raspravu u kojoj su nerijetko padale optužbe za izdaju, ucjene, borbu za fotelje i poziciju, rušenje države, entiteta, itd. Na jednoj strani evidentan sukob razvio se na relaciji SDP – SBB, dok je mnogo više vremena oduzeo pravi mali međusobni rat zastupnika SNSD-a i SDS-a u kojem su se prozivali za prodaju srpskih interesa, srpsku sramotu i slično. Zastupnica SDS-a Aleksandra Pandurević iznijela je cijelu kronologiju u kojoj je predsjednik RS-a Milorad Dodik konstantno najavljivao i tražio smjenu Zlatka Lagumdžije tijekom prošlih godina zbog kršenja Ustava, da bi ovaj put SNSD stao u njegovu zaštitu, upitavši Lagumdžiju što je to napravio kako bi se promijenio stav SNSD-a. Na to je reagirao Saša Bursać upozorivši kako je srpska sramota svađati se međusobno u zajedničkim institucijama, dok je Borislav Bojić poručio kako je SNSD svjestan činjenice kako neće proći na izborima.

 Svađa se razvila oko toga koja od ove dvije stranke vodi probosansku politiku, pa je tako Pandurević optužila SNSD da imaju ne probosansku, nego probošnjačku politiku, nakon čega je reagirao Slavko Jovičić iz SNSD-a koji je kazao da je njegova mlada kolegica gora za RS nego i Lagumdžija i bilo koji bošnjački političar.

- Vi biste samo rušili SNSD i to biste sada radili preko Zlatka Lagumdžije. Nemojte da pričamo o vašoj politici, rekao je Jovičić.
Hrvati protiv destrukcije

Hrvatski su pak zastupnici u svojem obraćanju poručili kako se ne slažu s politikom SDP-a i svime onime što je ta stranka radila i kroz formiranje vlasti u Federaciji, ali da su isto tako svjesni kako nova rekonstrukcija neće donijeti dobro građanima zemlje. Zastupnik HDZ-a BiH Niko Lozančić upozorio je kako su parlamentarci vrijeme mogli potrošiti na mnogo korisnije stvari.
- Izražavam svoje neslaganje s činjenicom da se ovo uopće našlo na dnevnom redu. Ne slažem se s tim. Ne slažem se ni s Lagumdžijom, ni kao s predsjednikom SDP-a ni kao ministrom vanjskih poslova. Ne slažem se da u teritorijalne vode BiH uplovljava bilo čiji ratni brod temeljem bilo čijeg privatnog odobrenja. Ne slažem se ni s kadrovskom politikom Ministarstva vanjskih poslova – kazao je Lozančić. No, poručio je kako se ne slaže niti s dodatnom konačnom ili potpunom destrukcijom Vijeća ministara BiH, “a možda nije preteško reći, i jednom vrlo ozbiljnom destrukcijom države BiH”. S njim se složio i zastupnik Božo Ljubić kazavši kako je u ovom trenutku najmanja šteta za BiH da ovo Vijeće ministara BiH nastavi funkcionirati u ovom sastavu i da uspije ispuniti bar rutinske obveze.
Piše: D. Pušić
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Jul, 2014 | read_nums (162)
На данашњи дан рођен је велики пјесник за дјецу
 Љубивоје РШУМ РШУМОВИЋ
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Jul, 2014 | read_nums (153)

 За сјећање и за памћење...

На данашњи дан умрла је славна 
српска глумица ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ

Autor sjovicicslavuj | 2 Jul, 2014 | read_nums (159)

 

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан умро је славни 
српски књижевник БОРИСЛАВ ПЕКИЋ

Autor sjovicicslavuj | 1 Jul, 2014 | read_nums (176)
Обавјештајне службе и слободe грађана, 
односно слобода човјека 
и слободe медија!?
      
            ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

       Свака демократија подразумијева и СЛОБОДУ! 
            Свака слобода није и демократија. 
То би отприлике било поједностављено гледање на демократски плурализам и цивилизацијски напредак у ослобађању човјека од прокламованих друштвених ограничења и стега!

Нетачна је теза да демократска друштва дефинишу слобода изражавања и плурализам различитих мишљења. Можда би се овај став везан за различита мишљења и могао прихватити, али од тога се морају издвојити различита друштвена понашања. Многа су врло опасна. Кад кажем опасна, онда прије свега мислим на деструктивна понашања која се заговарају у плуралистичким и демократским друштвима. Ипак се многе слободе човјека морају ограничити законима и то у оној разумној и прихватљивој мјери општедруштвеног и цивилизованог понашања! Јер у супротном, за очекивати би било да се деси неминован суноврат и распад цивилизације!

Системска дјелатност у сваком друштву, па самим тиме и у свакој демократској држави мора бити дефинисана као безбједност за миран живот сваког човјека. А јели то и могуће? Па није! Зато и Обавјештајне службе као државни иструменти морају бити државни органи, а не органи за задовољавање партикуларних интереса појединих група и политичара, који би их користили за своје интересе, а против свих осталих, чији се политички и друштвени прагматизам коси са једноумљем разних авантуриста, који постају огроман друштвени баласт, поготово кад ничим изазвани дођу на власт и кад управљају државом и друштвом.

Сама организација Обавјештајних /тајних/ служби не смије бити талац нити под јармом домаћих, а поготово не страних разно разних организација, јер информације до којих долазе тајне службе имају највећу цијену на коњуктурном тржишту уцјена и владања великих над оним малим и неотпорним системима, друштвима и државама.

Не треба изгубити из вида чињеницу да савремене Обавјештајне службе креирају и понашања и вођења политика великих свјетских сила. Многе велике свјетске Обавјештајне службе су главни креатори у вођењу осмишљених политика у сфери унутрашњих, а много више у међународним и спољним конфликтима, који се манифестују у насилним промјенама граница, промјенама друштвених система, устава, трговином оружја, растурањем дроге, изазивањем вјештачких болести, епидемија и зараза, као и диригованим тектонским климатским поремећајима и промјенама.

Много је разних пријетњи по стабилност малих држава и народа, јер се ради о сукобу модерниста и традиционалиста, чиме се тај двобој веже за пријетње и за националну безбједност. Заправо, ради се о конвенционалним државним пријатњама и недржавним неконвенционалним антицивилизацијским активностима и сталним атацима на уставне системе нејаких држава, са једним и јединим циљем - пљачкањем и отимањм свих природних богатстава и природних ресурса.

У савременом добу посебан фактор који је интересантан, поготово за Обавјештајне службе је и експлозија разних информација и дезинформација. Велики изазови и проблеми су у домену стратешког, оперативног, тактичког, техничког и материјалног статуса оних најјјачих служби.

Но, ипак и прије свега, и у свему, доминантан је људски фактор!

Такође, у посљедњим деценијама највећу пажњу свих обавјештајаца привлаче савремене комуникације, интернет, мобилна и фиксна телефонија. Давно, давно напуштен је превазиђени “систем голубова писмоноша” и партизанских курира типа “Јовице”, који мора прогутати писмо, ако би којим случајем, не дао Бог, дошао у опасност да падне у руке непријатељу.

Тешко је рећи о којим постотцима прихватљивих и интресантних информација се ради, али они су доминатни и долазе из јавних контаката, јер многе службе користе информације из такозваних отворених извора и највјероватније је да се тај проценат креће између 70 и 80 одсто, а свега двадесетак одсто тих информација долази из тајних извора и такве информације су најдрагоцјеније.

Обавјештајне службе се успостављају ради заштите уставних система, па и самог поретка и трајања државе и мирног живота њених грађана.
И опет остаје оно питање са почетка овог текаста – а је ли то баш тако?
Није.

Јер, оне најјаче свјетске Обавјештајне службе се баве и другим врло опасним стварима по интегритет других и малих, јер непријатељ и ако не постоји, службе су дужне да га измисле. 
Пријетње по опстанак цивилизације су разнолике и оне се не смију ни измишљати, али истовремено се не смију ни минимизирати!
 
«Prethodni   1 2 3 4
    My picture!

Kategorije

Arhiva