Сутра, 21. јула је: Свети великомученик Прокопије
Autor sjovicicslavuj | 20 Jul, 2014 | read_nums (309)Рођен
у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке
незнабошке. Најпре му беше име Неаније.
По смрти очевој мајка васпита сина
потпуно у духу римског идолопоклонства.
Кад одрасте Неаније, виде га једном цар
Диоклецијан и одмах га толико заволи
да га узе у свој двор на војничку службу.
Када овај злочестиви цар поче гонити
хришћане, он одреди Неанија да с једним
одредом војске иде у Александрију и
затре тамо хришћане.
Но на том
путу деси се Неанију нешто слично као
негда и Савлу. Утрећи час ноћи би јак
земљотрес и у том јави му се Господ и чу
се глас: „Неаније, камо идеш, и на кога
устајеш?" у великом страху упита
Неаније: „ко си ти, Господе? Не могу да
те познам." У том се показа у ваздуху
пресветао крст, као од кристала, и од
крста дође глас: „Ја сам Исус распети
Син Божји". И још му Господ рече: „овим
знамењем које си видео побеђуј непријатеље
своје, и мир мој биће с тобом". Тај
доживљај потпуно је обрнуо и променио
живот војводе Неанија. Он даде направити
онакав крст какав је видео, и место да
пође против хришћана он крете с војском
против Агарјана, који удараху на
Јерусалим.
Као победилац он уђе
у Јерусалим и објави мајци да је он
хришћанин. Изведен пред судију, он скиде
са себе појас војводски и мач, и баци
пред судију, показавши тиме, да је он
само војник Христа Цара. После великих
мучења бачен у тамницу, где му се јави
опет Господ Христос, који га и крсти и
надеде му име Прокопије. Једног дана
дођоше му на тамнички прозор 12 жена и
рекоше му: „и ми смо слушкиње Христове."
Оптужене за ово оне беху бачене у исту
тамницу, где их св.
Прокопије
учаше вери Христовој а нарочито томе
како ће примити венац мученички. Зато
се у чину венчања брачних помиње св.
Прокопије, поред боговенчаног цара
Константина и Јелене. Тих 12 жена бише
по том страшно мучене. Гледајући њихове
муке и храброст мајка Прокопијева такође
поверова у Христа, те свих 13 буду
погубљене.
Када св. Прокопије би
изведен на губилиште он диже руке према
истоку и помоли се Богу за све бедне и
невољне, сироте и удове, а нарочито за
Цркву свету, да узрасте и распростре се
и да Православље сија до скончања
времена. И би му с неба јављено да је
услишана молитва његова, после чега он
радосно простре главу своју под мач, и
оде Господу своме у вечну радост. Чесно
пострада св. Прокопије у Кесарији
Палестинској и увенча се венцем бесмртне
славе 8. јула 303 год.
Његове мошти почивају у Србији у граду Прокупљу,
који је по њему и добио име..
