Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 8 Januar, 2014 | read_nums (213)

                

                 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Прође и најрадоснији хришћански празник Рођење Господа Исуса Христа. Славило се, не може се рећи да није. Чак су славили и они којима уопште и није било до славља, јер ионако, свакодневно, на једвите јаде састављају крај с крајем и сви су они, без обзира на све крајеве, увијек на неком почетку. А почети било шта или се покренути према било чему, увијек је било тешко и претешко. Јер, како било гдје кренути, кад је и тамо гдје би се кретало и ишло, велика неизвијесност и само је она колико толико загонетна у односу на свакодневну сурову извијесност, извијесност у борби за голим преживљавањем.

Дакле, славило се, мада су и славља изашла далеко ван обичајног права, вјерске традиције и црквених правила. Празнична славља код нас су скоро попримила “такмичарски” карактер у надметању једних наспрам других. То је најуочљивије и видљиво је на сваком кораку у потпуно раслојеном друштву, раслојеном на оне пребогате и на огроман број оних који се цијелу годину боре како да се “оправдају” пред Богом и да на какав такав начин обиљеже бар три најзначајнија вјерска празника у години, а то су породична крсна слава, затим Рођење и напокон Васкрсење Исуса Христа, нашег спаситеља.

Ето већ сутра стиже нам још један велики, за РЕПУБЛИКУ СРПСКУ и за све грађане који воле РЕПУБЛИКИ СРПСКУ – највећи празник. Стиже 22. рођендан РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ! А рођендани се увијек славе и они се никад не заборављају. Датуми рођења су трајно уписани  у матичне књиге рођених, али су трајно и меморисани у памћење сваког човјека. Пошто је ово “колективни” рођендан РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, онда је он и рођендан свих становника и како рекох, свих оних којима је РЕПУБЛИКА СРПСКА на срцу и свих оних који је ВОЛЕ!

У том нераскидивом слављу и обиљежавању најрадоснијег празника Рођења Исуса Христа, па данашњег сабора Пресвете Богордице, те сутрашњег Светог архиђакона Стефана, односно рођендана и Дана РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, добро је да се све више људи окреће духовности, а не само да тавори у ишчекивању вјечитих обећања да ће се живот учинити љепшим ако се нешто конкретно материјално има. Не треба подсјећати да је духовност била скоро па “убијена” у доба тоталитарног комунистичког режима и генерације из тог времена не сносе никакву одговорност, јер је комунистичка чизма сваког појединца стискала за врат и газила је сваку слободу јавног изражавања. И сам сам један од тих многобројних и из тог времена, који носим трауме тоталитаризма, јер су ме, почевши од основне школе и даље погрешно учили.

Учили су ме прво учитељи у основној школи да више волим злочинца Јосипа Броза, чак скоро више него своје родитеље! Култ наметнуте личности и злочинца Броза свакоме је усађиван и примао се као пелцер, али тада у тим годинама нисам знао о каквом се ради злу. Но, ипак у свему томе имао сам и среће, јер сам имао дивне и побожне родитеље, а и покојни ђед је био око 40 година предсједник Црквеног одбора парохијске надлежне цркве у коју сам као дијете ишао на вјеронауку. Памтим то, али памтим и многа друга зла из неких претходних времена, мада сам тада мислио да су то времена благостања. Признајем да сам био у заблуди. 

Дакле, духовност је била потпуно потцијењена и маргинализована и треба је учинити све битнијом за опстанак и за егзистенцију људског рода. Увијек, а поготово у овим свечарским данима треба се подсјећати да нас је кроз цијелу историју вјера спашавала да не нестанемо и да данас постојимо у овој земљи, која је могла бити много боља и срећнија да је било више памети, поштовања, међунационалне толернције и мудрости.
  
Све је то давно негдје записано, али долазили су људи, боље речено нељуди, који су рушили све оно што је било добро, а покушавали су да силом и својим лудим главама уређују свијет онако како је то само њима одговарало. Невјера у Господа Бога учинила је многа зла и на нама је да се кроз вјеровање, а то конкретно значи чинити добро, поново се призовемо памети и моралном и честитом животу. Ако ово не будемо напокон схватили, онда нам нема, сигуран сам, помоћи. Ако се будемо и даље разједињавали неће бити још много историјских прилика да се саборујемо и сабиремо у чињењу свакодневних малих, добрих дјела.
  
Коначно је питање да ли вјерујемо или не вјерујемо постало наша лична, приватна ствар, коју никоме не треба силом наметати. Мислим да се та стална халабука око тога напокон завршила, јер никад се неће сазнати да ли су више у Бога вјеровали они који су тврдили да не вјерују или они који су говорили да вјерују.

Много зла нанијела су нам бесмислена размишљања и стална куњења неких људи и то баш у оно у шта ни они сами нису вјеровали.

На крају, нема потребе да се кунем нити да сумњам у опстанак и трајање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

Једноставно, у то вјерујем и убијеђен сам да ће и садашња, али и будуће генерације знати да сачувају и да развијају РЕПУБЛИКУ СРПСКУ! 

То ни мало лако неће бити лако, али ни кроз цијелу историју нашег постојања никада нам није било лако.

Међутим, и у таквим околностима као народ опстајали и остајали смо и опстаћемо и остаћемо и даље да трајемо и да живимо!

Зато, живи трајно и срећно РЕПУБЛИКО СРПСКА!

СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН СРПСКА!
На многаја љета!
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Januar, 2014 | read_nums (463)

ТЕБИ

РЕПУБЛИКО СРПСКА !

Autor sjovicicslavuj | 8 Januar, 2014 | read_nums (594)
 Шојић: "Вријеме је за 
подневни ка'Ф'ућино"!
Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2014 | read_nums (235)

Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2014 | read_nums (205)
Другог дана празника Рождества Господа и Спаса нашег Исуса Христа, 8. јануара , Православна Црква порославља и Сабор Пресвете Богородице.
Мир Божији! Христос се роди!

Данас, сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част.

Цела природа и сва твар поклонила се Христовом рођењу, а први од људи, који су му пришли, били су пастири. Чувајући стражу код стада својих, изненадили су се појавом анђела и славом Господњом, која их је обасјала. И гле, небески благовесник им рече: „Не бојте се, јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас, у граду Давидову, роди Спаситељ, који је Христос Господ".

И одједном се појавило мноштво анђела који хваљаху Бога најлепшом песмом која се икада чула: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!" Изненађени и уплашени пастири, су одлучили да пођу до Витлејема и виде шта се догодило. „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио." Када су стигли, угледали су дете где лежи у јаслама и поклонили му се.

Овај сусрет са Христом, oзначио је преокрет у њиховом животу. Новим ритмом закуцала су њихова срца и неискуственом топлином загрејале су се и обрадовале њихове душе. „И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели како је било речено."

Други пак који су се поклонили Новорођеном Христу, били су учени и славни мудраци са Истока. Ови „звездочитачи" посматрали су небеска тела и угледали нову, Месијину звезду, коју су пророци наговештавали. Одмах су пошли Новорођеноме да му се поклоне. "И гле, звезда коју видеше на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде над местом где беше дете" Угледавши Христа, поклонили су му се као Богу и даривали га: златом, тамјаном и смирном. Истину коју су до тада тражили међу звездама, пронашли су у новорођеном детету, у Ономе који је дошао са неба: Сунцу Правде, Истоку са висине, Ономе који јесте од пре настанка времена и пре створеног света. „И пошто су у сну поучени да се не враћају Ироду, вратили су се другим путем у своју земљу."

Мудраци, дакле, нису хтели да се врате истим путем и сретну са Иродом, који је хтео погубити Богомладенца, већ су, како сведочи Свето Јеванђеље, у своју земљу отишли другим путем и на тај начин омели Иродове зле намере. Али они су променили не само пут већ и начин живота. Ова њихова духовна промена била је истинита поука и порука свима, па и нама данас - да сви који се одлуче да пођу Христу и да му се поклоне, одлазе даље кроз свој живот другим, лепшим, бољим, истинитијим, и безбеднијим путем, од онога којим су Му дошли. Одлазе преображени, препорођени, покајани. Једном речју, бивају нови људи.

Зато и ми пођимо у сусрет Христу и поклонимо му дарове свога срца: веру, наду и љубав, а Он ће их преобразити и умножити у нама. Веру ће учинити још чвршћом, наду поузданијом, а љубав искренијом, чистијом и плодотворнијом. Ако овако поступимо, онда ћемо и ми, попут пастира и мудраца, као и свих других који су се Господу поклонили, осетити радост овог сусрета, срећу и лепоту коју нам нико и никад неће моћи узети. Јер Он, живи и истинити Бог, биће са нама.

Христос, Син Божији, Цар љубави, оваплотио се да својом већном младошћу подмлади свет, да својом неизмерном љубављу загреје хладна срца, да пламеном Светог Јеванђеља осветли наш род и да својим речима спали царство Сатане, оца лажи, и сваког зла на земљи.

Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост разума, у којој, они који се звездама клањаху, од звезде научени беху да се поклоне Теби - Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока; Господе, слава Ти!

 

Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2014 | read_nums (262)

                                              ДА СЕ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ!

           За сјећање и за памћење...

                                                         На данашњи дан,

      дан Христовог рођења,
                       умро је један од највећих
свјетских научника
- славни СРБИН НИКОЛА ТЕСЛА!

Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2014 | read_nums (237)
Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2014 | read_nums (159)
Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2014 | read_nums (319)

Пред нaјрадоснији хришћански православни празник...

Нека Божић донесе радост у срца и домове свих људи који славе рођење Сина Божијег, а у свима нама оснажи највеће хришћанске вриједности љубави, мира и толеранције.

Са жељом да празничне дане проведете у миру, здрављу и срећи, поздрављам вас радосним поздравом:

Мир Божији - Христос се роди!

Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2014 | read_nums (222)

5. 1. 2014.
Овакву или сличну вијест још увијек није објавила ниједна свјетска новинска агениција, као и ниједан медиј (!?!).

Не вјерујем да ћу погријешити, али пратећи преостале одбојкашке утакмице, јер од исхода тих утакмица зависиће и то да ли су се наше одбојкашице ипак и поред несрећног пораза од Азербеjџана, пласирале на Свјетско првенство у Италији.

Наиме, најбоље двије другопласиране екипе по групама придружиће се оним екипама , које су као првопласиране екипе у групама, аутоматски се пласирале на Свјетско првенсто.

МИСЛИМ да нећу погријешити ако наше дјевојке и прије завршетка осталих утакмица "пошаљем" на Свјетско првенство.

СРЕЋНО ДЈЕВОЈКЕ!

Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2014 | read_nums (271)

 

1. Преподобна мученица Евгенија и други с њом. Ћерка Филипа, епарха целог Мисира. Рођена у Риму. У то време беху хришћани изгнани из Александрије и живљаху ван града. Девица Евгенија посећиваше хришћане и свим срцем прими веру њихову.

Одбеже од својих родитеља са два верна евнуха своја, крсти се од епископа Елије и прерушена у мушко одело ступи у мушки манастир, где прими монашки чин. Толико очисти срце своје подвигом својевољним, да прими од Бога благодат исцељења болних. Тако исцели и неку богату жену Мелантију. Но после ова жена хоћаше извући Евгенију на телесни грех, и не слутећи, да је Евгенија женско. Па како би одлучно одбијена од стране Евгеније, ова зла жена из освете оде епарху и оклевета Евгенију онако исто као некад жена Пентефријева целомудреног Јосифа.

Епарх нареди те све монахе оковаше и у тамницу вргоше заједно с Евгенијом. Но када би изведена на суд, света Евгенија показа се своме оцу као његова ћерка. Обрадовани Филип тада крсти се са целим домом својим. И би Филип изабран за епископа александријског. Чувши за ово, римски цар посла неког опаког војводу Теренција који, дошавши у Александрију, тајно уби Филипа. Тада се света Евгенија пресели у Рим са мајком и браћом својом. У Риму је неустрашиво и ревносно преводила незнабошце у веру праву, нарочито девојке. Тако преведе у веру и неку красну девицу Василију. Ускоро Василија би посечена за Христа, како јој Евгенија и предсказа.

Тада бише посечени и оба она евнуха, Прот и Јакинт. Најзад дође мученичка кончина и светој Евгенији. Од њене близине паде храм Дијанин и разруши се. Мучитељи је бацише најпре у воду, потом у огањ, но Бог је спасе. Јави јој се сам Господ Исус у тамници и рече јој, да ће она пострадати на сам дан Његовог Рождества. Тако и би. Мачем је посекоше 25. децембра 262. године у Риму. После смрти јави се Евгенија матери својој у великој слави, и утеши је.

2. Преподобни Никола војвода. Неки мисле да је овај велики светитељ био балкански Словен пореклом. У време цара Никифора Никола беше војвода и заповедаше над једним делом војске, која пође у рат на Бугаре. Успут Никола заноћи у једној крчми, где имаде једно велико искушење и један чудан сан. Тај сан се потпуно обистини у рату, у коме Грци беху страшно потучени од Бугара 811. године. Никола се спасе; па из благодарности према Промислу Божјем он остави свој војнички чин и замонаши се. Дуго се подвизавао и подвигом толико усавршавао да је постао велики прозорљивац и угодник Божји. Скончао мирно у IX веку и преселио се у блажено Царство Христа Господа.

------------------------------------------------

Евгенија славна дева
Бога познала,
На службу се своме Богу
цела предала.

Времен живот жртвовала
вечном и трајном.
Срце своје обручила
Христу бескрајном.

Трпљењем je победила
злобу вражију.
И благодат задобила Евгенијо,
чудну, Божију.

C ангелима на небеси
Сад се радује,
Са свецима вечни празник
славно празнује.

Евгенијо, красна дево,
Бог те посвети,
Ти си сада и нас грешних
пред Богом сети.

-------------------------------------------------
РАСУЂИВАЊЕ

Победа над искушењем — победа је над смрћу. To доказује и један чудесан доживљај св. Николе војводе. Када овај војвода иђаше у војсци цара Никифора против Бугара, деси му се те заноћи у једној путној крчми. У крчмара беше ћерка девојка, која, занесена спољашњом красотом царског војводе, поче звати овога на грех. Никола је одби једном говорећи joj, да је то дело, на које га она зове, сатанско. Но бестидна девојка дође и други па и трећи пут у војводину собу и позиваше га на нечисто дело.

Војвода је одби и други и трећи пут још одсудније саветујући је да чува девичанство своје, и не предаје ђаволу и тело своје и душу. Још joj на крају рече, да је он војник, и да иде у рат, пa je и недостојно и опасно по војника прљати се таквим неделом, које he Бога прогњевити a њега у сигурну смрт одвести. И тако овај богољубиви човек победи искушење. Сутрадан крете он c војском даље. Идуће ноћи виде он овакву визију: како он стоји на неком широком пољу, и види близу себе једнога силнога човека, како седи са претуреном десном ногом преко леве.

Пред њима у пољу стајаху две војске једна према другој, грчка и бугарска. Онај силни човек рече му, да добро пази шта ће се сад збити. Никола гледаше и виде следеће: докле онај силни човек држаше десну ногу преко леве, дотле грчка војска побеђиваше бугарску војску, a када он промени став и претури леву ногу преко десне, тада навалише Бугари и страховито исекоше Грке. Онда онај силни човек приведе војводу ближе поклатој војсци грчкој.

Цело поље беше покривено лешевима, и то све леш до леша. Само у средини тих лешева беше једно место празно, колико би једно тело људско могло заузети. Тада рече онај човек Николи: то место беше одређено за твоје тело, но како си ти прошле ноћи три пут победио ђаволско искушење, спасао си од смрти и тело своје и душу. To што виде Никола у ноћној визији, виде он тачно тако и на јави у време борбе. Грчка војска сва изгибе на бојном пољу, a Никола се врати дому жив, али не више у касарну него у — манастир.
Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2014 | read_nums (226)

Српска православна црква прославиће сутра Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Рођење Исуса Христа - Божић.

Службама бденија и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се Рођење Спаситеља чији се долазак на свијет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај за хришћанство.

У православне домове се на тај дан уноси бадњак, коме је Црква дала посебан смисао. На тај дан ујутро најстарији мушки укућанин усијече храстово или церово дрво - бадњак, који треба одсјећи са три ударца тако да падне на исток.

Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака симбол је растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа.

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлејемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и којем су се најприје поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.

Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао, јер је Христос дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу. "Ко је гладан нека дође к мени ја ћу га нахранити и које жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељу Христовом.

На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе - посна јела, риба, суве шљиве, ораси...

Божић је увијек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила Божићног поста.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2014 | read_nums (218)
5. 1. 2014

БРАВО СРБИЈО!
СРБИЈА - Португал 3:1 (22:25; 25:11; 25:19; 25:21)
**********************************
Наша репрезентација се пласирала на Свјетско одбојкашко првенство у Пољској.

СРБИЈА је убједљиво освојила прво мјесто у својој групи и од три утакмице изгубила је само један сет, који нeма никаквог значаја.

Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2014 | read_nums (206)

АБА: ЗВЕЗДА СИНОЋ УНАКАЗИЛА, ПА ПРЕГАЗИЛА Игокеу за 12. побједу
************************************
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – Игокеа 93:59 (27:15, 21:11, 15:15, 30:18)

Почетком нове године ЗВЕЗДА је задржала старе навике. Црвено-бели су уписали 19 узастопну побједу на домаћем терену у АБА лиги, а занимљиво је истаћи да им је посљедњи пораз нанио управо данашњи ривал 19.10.2012. године. Изабраници Дејана Радоњића су савалдали уписали 12. побједу у 15 утакмица па је јасно да ће и након овог кола суверено остати на челу регионалног такмичења.

Црвено-бели су уписали 39 скокова наспрам 24 противника, забељежили чак 19 асистенција и фантастично шутирали за три поена 13/22, односно 59 одсто. У шуту ван линије 6.75 предњачили су ЏЕНКИНС и капитен СИМОНОВИЋ са по четири тројке, а Американац је био непогрешив.

Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2014 | read_nums (281)

Данас (05.01.) су ОЦИ или ОЧИЋИ....
-----------------------------------------
Оци или Очеви или Очићи
----------------------------------
У прву недељу пред Божић празнује се овај празник. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се "дреше" поклонима, исто као и мајке.
------------------------------------------------------------
Оци, Материце и Детинци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на којем се окупи цела породица.

Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. А зна се да је породица темељ једнога друштва - др
жаве и цркве.

Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2014 | read_nums (226)

Да се НИКАД

НЕ ЗАБОРАВИ!
/4. 01./ рођен је 
Његова светост владика НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ.

 


Autor sjovicicslavuj | 4 Januar, 2014 | read_nums (204)

НАПОКОН. НАПОКОН, НАПООООКООООН....
АНА ИВАНОВИЋ - Венус Вилијамс 2:1 (6:2; 5:7; 6:4)
************************************
Ако било кога занима ток меча, е онда је ово била више него драма и то захваљујући само АНИ и њеној слуђености која траје већ неколико година.

Наиме, АНА је сјајно одиграла први сет и након што је два пута брејкала Американку, у фуриозном стилу је помела Венус.

Исто је наставила и у другом сету...Водила је са 4:2, али је онда као и много пута раније почела да прави невјероватне грешке...Међутим, имала је 5:4 и сервирала је за побједу у мечу. Но, опет нервозна, брзоплета дозвољава да се Венус врати и да добије тај сет са 7:5 и да изједначи на 1:1.

Трећи сет је био сличан другом. АНА одмах прави брејк и води са 2:0, па са 4:2 и умало опет није све прокоцкала. Код резултата 5:4 за АНУ, она је сервирала за побједу, спасила је двије брејк лопте и на једвите јаде добила тај сет, а тиме и меч.


Могла је и требала је да прегази Венус Вилијамс и да  без драме добије меч у рекордном времену. Било како било, АНА ЈЕ УСПЈЕЛА ДА ПОБИЈЕДИ и да послије дуго, дуго времена освоји један турнир!

Ипак БРАВО ЗА АНУ!

Autor sjovicicslavuj | 3 Januar, 2014 | read_nums (241)
 СВЕ ЈЕ ПОДЛОЖНО ПРОМЈЕНАМА,
ЈЕДИНО СЕ НЕ МИЈЕЊАЈУ ЉУДИ...
 
ЉУДИ ОСТАЈУ ЉУДИ,
А БРОЈ НЕЉУДИ СТАЛНО
СЕ ПОВЕЋАВА  ...
Autor sjovicicslavuj | 3 Januar, 2014 | read_nums (186)

Гдје су дјевојке, ту су и момци. Након прве побједе наших дјевојака у квалификацијама за СП, ево и наши одбојкаши су побиједили.

3. 1. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Ниш


Од 3. до 5. јануара у хали Чаир биће игране утакмице Ј групе квалификација за Свјетско првенство за одбојкаше у Пољској. Поред Србије у групи су Словенија, Португалија и Македонија. Наши одбојкаши нису пружили очекивану игру и са доста осцилација су ипак остварили оно најважније - побиједили су са 3:0 у сетовима. 
СРБИЈА - Македонија 3:0 (25:22; 25:22; 25:23)

Autor sjovicicslavuj | 3 Januar, 2014 | read_nums (218)

Петак 3. 01. 2014.
*************************
Српске одбојкашице оствариле су рутинску побједу над Естонијом на старту квалификација за Свјетско првенство у Азербејџану.
Изабранице ЗОРАНА ТЕРЗИЋА су до тријумфа дошле са 3:0, по сетовима 25:21, 25:18, 25:15, послије једног сата и десет минута игре.
У другом колу, Србија игра са Израелом, док ће противнице наших одбојкашица у посљедњем колу, бити Азербејџанке.

 

    My picture!

Kategorije

Arhiva