
За
сјећање и за памћење...
На
данашњи дан /22. 01./
рођен
је САВА ШУМАНОВИЋ

Аца
Илић
Крсна
слава
*********
Крсни
хлеб на столу бели
на
пола се с' кумом дели
славска свећа и
кандило
одувек је тако било
Реф.
Славио
је отац мој
радово се слави тој
цео
живот свој
Сада славу славим ја
да
остане, да се зна
да се сачува
Под
икону кум наш седа
обићаје да
надгледа
јабуке се деци дају
кад
"Оченаш" прочитају
Реф.
Кад
је слава тога дана
све мирише од
тамјана
и ти, сине, славу слави
у
весељу и љубави.
Реф.
У славу, милост и у молитвама Господу Богу на спасење вјерујућих и честитих људи!
++++++++++++++++++++
КЛИКНИ НА ЛИНК И САЧЕКАЈ!
http://3dpanorama.ru/underground/church-vt/tour.html
/Ово треба погледти/!
НАПОМЕНА:
Са лијеве стране у дну су иконице и коју изабереш, онда можеш
и да гледаш изванредан садржај, саджај
који до сад ниси гледао.
Једноставно,
љепота која се не може описати!
Браћи СРБИМА
који данас, као и ја,
славе своју крсну славу
Светог Јована Крститеља,
уз божији благослов,
желим сваку срећу
и упућујем честитке!
Нека вам Господ Бог и Свети Јован
дарују мир, здравље, сваку утјеху,
духовни напредак
и свако благостање!
НА
МНОГАЈА ЉЕТА!
АМИН!

Овај,
у народу познати светитељ као Претеча
Христов, родио се у дому благочестивих
и побожних људи, првосвештеника Захарије
и његове жене Јелисавете. Стари су били
њих двоје када од Бога измолише дете, а
то дете касније одигра одлучујућу улогу
на дан Богојављења. Црква због тога и
узима баш овај датум да га празнује као
Сабор Часног и славног Пророка, Претече
и Крститеља Господњег, Јована зато што
је доликовало да се празником укаже
поштовање ономе ко послужи Светој Тајни
Крштења, ставивши руку своју на главу
Господњу. Овај празник се назива Сабором
због тога што се тог дана људи сабирају
у Цркву ради певања и узношења славе
Богу у част светог Јована Крститеља.
Сећање
на овог светитеља празнује се неколико
пута у години, али највише свечара има
баш на овај датум.
Личност Светог
Јована Претече и Крститеља, јеванђелисте,
заузима посебно место у тој хијерархији,
јер њему је био дат дар од Бога да крштава
људе и ослободи их њихових грехова, те
он крсти и Господа нашег Исуса Христа.
То Крштење се обави на реци Јордану. Био
је такве моралне чистоте, да се слободно
могао назвати Ангелом Божјим, пре него
човеком, и једини је од пророка који је
руком могао показати онога кога је
пророковао. Прогањан је од стране цара
Ирода, бачен у тамницу и погубљен
одсецањем главе. Пострадао је овај
мученик за веру хришћанску и за Господа
нашег Исуса Христа.
Његове свете
мошти хтеде свети апостол Лука да пренесе
из Севастије у Храм у Антиохију, али не
доби пристанак, но само могаше руку
Претечину понети са собом, и то ону руку
којом Проказа Спаситеља нашег. Многа
чудеса су везана баш за њу, јер учини та
рука много тога па чак и данас. Можда
треба напоменути између осталог да
сваке године на овај датум архиепископи
износе ту руку пред народ, па ако се
појави отворена предсказује родну и
обилату годину, а ако се појави затворена
биће то гладна година. Зато и ми празнујемо
Сабор Светог Јована Претече и Крститеља,
молећи га да се моли Богу за нас да се и
ми саберемо у Цркви небеској, да нам
подари излечење од свих телесних и
душевних болести и патњи.
Рука је
касније пренета у Цариград, али под
најездом Турака губи јој се сваки
траг.
-------------------------
Тропар (глас
2):
Памјат праведнаго с похвалами, тебје
же довљет свидјетељство Господње,
Претече, показал бо сја јеси воистину
и пророков честњејшиј, јако и струјах
крестити сподобилсја јеси проповједанаго,
тјемже за истину пострадав радујасја
благовјестил јеси и сушчим во адје Бога
јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех
мира, и подајушчаго нам велију
милост.
--------------------------------------
Због
тога што је Јованова главна улога у
животу одиграна на дан Бојогављења,
Црква је од старине посветила дан по
Богојављењу спомену његовом.Пошто
безакони цар Ирод неправедно погуби
светог Јована, Претечу и Крститеља
Господња, чесно тело његово ученици
његови погребоше близу гроба светог
пророка Јелисеја у знаменитом самаријском
граду Севастији. Јер тамо се догодила
она крвава гозба Иродова и разблудно
играње кћери Иродијадине.
Када свети
јеванђелист Лука, проповедајући Христа,
обилажаше многе градове и земље, дође
и у град Севастију. А када одатле имаше
да путује у своју постојбину Антиохију,
зажеле да узме са собом и однесе тамо
тело светог Претече Јована Крститеља,
које беше нетљено и читаво. Али то беше
немогуће, јер житељи Севастије веома
поштоваху мошти Крститељеве, брижљиво
их чуваху, и не даваху их. Стога свети
јеванђелист Лука узе од тог светог тела
десну руку, која је крстила Господа
нашег Исуса Христа, и однесе у свој град
Антиохију.
И њоме као неким скупоценим
даром обдари град за васпитање што је
у њему добио. И од то доба антиохијски
хришћани са великим поштовањем чуваху
свету руку Крститељеву. Јер и велика
чудеса биваху од ње.
Међу личностима
јеванђелским, које окружавају Спаситеља,
личност Јована Крститеља заузима сасвим
засебно место, како по начину свога
доласка у свет, тако и по начину живота
у свету, и по улози крштавања људи за
покајање и крштења Месије, и тако најзад
по своме трагичном изласку из овог
живота. Он је био такве моралне чистоте
да се, ваистину, пре могао назвати
ангелом, како га Свето Писмо и назива,
него ли смртним човеком.
Од свих
осталих пророка свети Јован се разликује
нарочито тиме што је он имао ту срећу
да је могао и руком показати свету Онога
кога је пророковао. За руку светог Јована
прича се да ју је сваке године на дан
светитељев архијереј износио пред
народ. Понекад се та рука јављала
раширена, а понекад и згрчена. У првом
случају означавала је родну и обилну
годину, а у другом неродну и гладну .

ДА СЕ НИКАД
--------------------------------------------
у Другом свјетском рату је затворен и фашистички концентрациони логор Аушвиц!
У мом животу, најважнија ријеч је СЛОБОДА!
Сви они који, хвала Богу, нису имали ту несрећу да западну у руке злотвора, никада неће разумјети шта значи СЛОБОДА!
Само ми је Драги Бог помогао да изађем на Богојављење
крсну славу Светог ЈОВАНА!
АНА ИВАНОВИЋ ПРЕГАЗИЛА ПРВУ
ТРЕНИСЕРКУ
СВИЈЕТА Серену Вилијамс.
********
НОВАК
ЂОКОВИЋ СЕ ПОИГРАВАО са
Италијаном Фабијом Фоњинијем.
--------------------
ХВАЛА
ТИ СВЕТА НЕЂЕЉО
И ДАНАШЊЕМ БОГОЈАВЉЕЊУ!
Само
веселооооооо......
ЖИВЈЕЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА!
ЖИВЈЕЛА СРБИЈА!
Славни српски књижевник, комедиограф, дипломата и академик Бранислав Нушић, умро је на данашњи дан /19. 1./.

Сутра, на БОГОЈАВЉЕЊЕ је тачно 18. година од како сам након 1.334 дана или 44 мјесеца злостављања и мучења по муслиманским конц-логорима дочекао СЛОБОДУ!
---------------------------------------
У логор сам затворен 26. маја 1.992. године, а СЛОБОДУ сам дочекао 19. јануара 1.996. године!
1.997. гиодине, написао сам књигу: "СИЛОС" - најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти од 1992 - 1996. године,
БОГ СЕ ЈАВИ!

А када Јован Крститељ засвједочи и рече о Христу: Ово је јагње Божије које узима на се гријехе свијета (JOB. I, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свијету и пут нашега спасења. На име: Господ узе на се гријехе рода човијечјег и под њима умре (погружење) и оживи (излазак из воде); и ми морамо умријети као стари гријеховни човјек и оживјети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, на грчком) назива се још и Просвећењем. Јер нас догађај на Јордану просвећује показујући нам Бога као Тројицу једносуштну и нераздјељиву. To је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Свјетлости, заслугом Сина, и силом Духа Светога.
Код Срба се Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке. У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. Овај обичај је везан за вјеровање у љековитост и чудотворност богојављанске воде - водице. Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, прије сунца окупа у ријеци.



Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Патерналистички ставови су врло опасни, јер у крајњој линији они за циљ имају амбицију за старатељством над оним другимa и другачијим, а све због изражених тежњи за хегемонизмом и доминацијом!
Стварне патерналистичке амбиције показују само они који су јаки над онима који су слаби. Та брига није искрена нити је поштена, нити је са намјерама да се слабијем помогне. Заправо, ради се о бризи ради својих интереса и личне користи.
Нема владања над другимa без доминације, а свака доминација се остварује силом и моћи. Таквим недемократским методама /ма коме је стало до демократије?!/ служе се они најјачи и они који своје тежње остварују силом. Сила се у почетку манифестује најблажим вербалним методама, које касније еволуирају у притисаке и уцјене и на крају се користи и оружје. То значи да се иде и до коначног слома и пораза, односно иде се и до коначног уништења оног слабијег и беспомоћнијег.
Нико своје хегемонистичке циљеве никада није остварио љубавним „методама“, већ напротив, то је могуће само гажењем свих људских права и потпуне немоћи оних који су слабији, јер да нису слабији пружили би какав такав отпор тиранима.
Но, то у вечини случајева изостаје, јер за илустрацију таквог стања најбоља је народна пословица: "Шукаст се никад не боде са рогатим“ . Значење и поруку која долази из пословице они најјачи никада нису уважавали, него су силом крчили себи пут да би стигли до својих циљева, занемарујући право и правду других, углавном слабијих.
Зато су у свјетским размјерама неравноправно распоређени моћ и сила. Право и правда остају тако само фикције и они су непостојећи инструменти за одбарну слабијих и угњетаваних народа, а њих је и највећи број на овој планети, планети земљи из које све потиче и у коју се на крају крајева све и враћа, па и сам живот.
Крст је од давнина био познат народима антике и био је средство за убијање преступника. Смрт на крсту је била најсрамнија смрт и била је резервисана за оне који нису били римски грађани. Међутим, од Христове смрти на Крсту, Крст постаје симбол победе Живота над Смрћу, знак Спасења.
Према сведочанству писаца антике, свет је пред Христов долазак био на ивици духовне и моралне пропасти, и било му је потребно спасење у сваком погледу. Било је потребно нешто сасвим ново, „ново под сунцем“, што ће човеку дати нову снагу и наду. То ново је био Христос. Он је у себи сјединио Бога и човека и преко страдања на Крсту кроз Васкрсење је победио „последњег непријатеља“ смрт, дарујући човеку снагу и наду да може да пробије ограничења своје природе и постојања. Све ово је постало могуће захваљујући Крсту.
Порука Крста је веома једноставна, као и сам изглед Крста, једна вертикала и једна хоризонтала. Крст показује шта је човеку у животу најпретежније и најпотребније. Потребан му је однос са Богом који спаја небо са земљом, што представља вертикала Крста, и однос са ближњима, што представља хоризонтала Крста. Овај однос се заснива на вери и поверењу, вери у Бога и поверењу у ближњега. Од тада човек човеку престаје бити вук и постаје ближњи где љубав постаје главно мерило свега. Христос је рекао да ће Крст бити суд свету и главно питање на том Суду свакоме од нас ће бити да ли смо имали љубави према Богу и ближњем, и по томе ће нам се мерити.
Ко се роди носи свој крст (страдање) и често човек хули на Бога због терета који носи. Међутим, Бог је сваком човеку, сходно његовим моћима, дао крст који може да понесе, и тај крст му је на спасење а не на погибао. Због тога нема места очајању и безнађу „јер не посла Бог Сина својега на свет да суди свету, него да се свет спасе кроз њега“(Јн. 3,17).
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Не зна
се и никада се неће ни сазнати. Уосталом,
коме би било битно и да се сазна. Какве
користи би било ко од тога имао? Никоме то није потребно.
А ако није потребно, онда је и бесмислено
о томе и говорити. Е сад, говори се и о
смисленим и о потребним стварима, али
и о бесмисленим и ама баш ничему потребним
догађајима и свему ономе што сваког
човјека окружује и о самом његовом
битисању на овоземаљском простору.
Не само на овом порталу, да одмах кажем мени драгом, већ и на безброј сајтова, па и на цијелој несагледивој мапи интернет пространства, питам се - ма кога интересују многе ствари? НИКОГА! То се свакодневно одвија пред нашим очима и овдје, и сад, а било је и јуче, а биће тако и сутра и убудуће.
Наиме, поставља се питање због чега људе тјера нека снага, да не кажем центрипетална сила и жеља да објављују многе ствари на интернету, кад се у старту зна да ће то заинтересовати мали број људи и да су минималне центрипеталне дистрибутивне силе које би било кога приморале да се бави и оним стварима које га уопште не интересују.
И ту смо, дакле, али само у покушају појашњења, али не и разјашњења многих мистичних ствари које се одвијају пред нашим очима, захваљујући интернету. Свако од нас објавује оно што жели или оно што зна. Сви то радимо, очекујући да ће то ипак неко да примјети и да прочита, а ни сами се не интересујемо шта то други пишу, шта објављују и какве су вриједности објављеног “материјала”.
Ми само мислимо да смо својим текстом, својим неким објавама учинили нешто епохално?! Ма ни случајно. Наиме, код огромног броја људи увијек су већу пажњу изазивале сензације и скандали, него неке нормалне ствари и појаве.
Не могу и нисам позван да коментаришем понашање учесника риалитија “Фарма”, јер ниједну епизоду те сапунице из домаће “радиности” нисам гледао, не што бих бјежао од наше стварности, већ једноставно што је ипак и у свему доминатније моје интересовање за спорт и за још многе области у односу на то како се понашао Екрем Јеврић, који је слика и прилика унакажавања и срозавања на најниже гране народног свеопштег стваралаштва. Нешто сам о томе видио и то онако летимично само на интернету.
Видио сам и овдје сјајних текстова и кометара на многе друге и нормалније теме, али кажем да ни то многе не интересује, јер људи су сами собом заокупирани и не излазе баш онако радо и добровољно из својих, па и интернет бусија. Једноставно, многи мисле – ма поставићу ово и ваљда ће неко на то да обрати пажњу?!
Међутим, нико неће сазнати да ли сам и ја показао интерес за било шта што други пишу и шта објављују, осим што ме занима само оно што мени припада. Има тога и превише и баш зато идем бар летимично да прегледам шта то овдје други људи пишу и шта објављују. Увијек нађем нешто интересантно и ново.
Јер сваки човјек се цијели живот нечему учи и онда дође вријеме кад умре као највећа незналица.
Одох, јер ми треба знања и нових сазнања...
.gif)
Одбојкаши
Црвене звезде забиљежили су минималну,
али јако вриједну побједу у првој
утакмици осмине финала Купа изазивача
2014.
********************************
ЦРВЕНА
ЗВЕЗДА је синоћ у Француској, савладала
Шомон са 3:2, по сетовима 20:25, 25:22, 22:25, 25:23
и 15:13, послије 125 минута игре.
Реванш
меч ће се одиграти у сриједу, 22. јануара
у дворани “Шумице” у Београду.
По
пропозицијама ЦЕВ, за побједе од 3:0 и
3:1 добијају се 3 бода, а уколико се меч
заврши резултатом 3:2 побједник добија
2 бода, а поражени 1 бод. Уколико екипе
освоје исти број бодова, о коначном
побједнику одлучује “златни сет”.

Одмах после оснивања, Манастир Манасија је окупио бројне писмене и образоване људе, те је постао културни центар деспотовине, чији је литерарни и преписивачки рад утицао на књижевност читавог православног Балкана. "Ресавска школа" манастира Манасије је по својим преводима и рукописаним преписима била чувена и после пада деспотовине, кроз цео 15. и 16. век. Најпознатији писац који је радио у Манастиру Манасија је Константин Филозоф, писац биографије Деспота Стефана.
Манастирски комплекс Манасије - Ресаве се састоји из цркве, велике трпезарије или такозване „школе" /која се, тешко оштећена, налази јужно од цркве/, тврђаве са 11 кула, од којих је највећа „Деспотова кула" /северно од цркве/. Манастирска црква посвецена Светој Тројици је друга по величини међу српским средњовековним манастирима, након манастира Високи Дечани.
Без обзира на значај и заштићеност кулама, манастир Манасија је више пута пустошен, паљен, пљачкан и разаран у току вишевековне турске окупације. Са цркве Манасије је био скинут оловни кров, па је више од једног века грађевина прокишњавала и већи део фресака је неповратно пропало. Западни део цркве манастира Манасија, такозвана „припрата" је приликом једне експлозије барута у 17. веку, током аустријске окупације тешко оштећена, па је данашња припрата већим делом накнадно дозидана. Срећом, у том делу цркве очуван је под у мозаику, који је рађен од крупног разнобојног камена. Иако под утицајем читавог комплекса, црква Свете Тројице манастира Манасије се у декоративним елементима издваја од осталог дела преовладавајућег "моравског стила" градње. Фасаде манастира Манасија су покривене тесаником и танким слојем малтера у љупком односу, које се, својом једноставношцу, значајно разликују од српских светиња градјених у то време. Само стубићи са облим завршецима и прозори са оригиналним преломљеним луковима украшавају равне зидове. Овим начином је манастирско здање ујединило обележја грађевина династије Немањића и нове династије коју је започео отац Стефана Лазаревића, Кнез Лазар. Крајем деветнаестог века предузимљиво монаштво манастира Манасија почиње обнову, те је 1845. године извршена прва рестаурација фресака потпомогнута од српске државе.
Иако тешко оштећен, живопис Манастира Манасија спада у ред највећих домета средњовековног сликарства. Од очуваних фресака манастира Манасија, пажњу најпре заслужује криторска композиција на западном зиду главног дела цркве, на којој је сачуван портрет деспота Стефана - висок риђокоси владар, обучен у свечану одору украшену белим двоглавим орлом, који држи модел своје задужбине и оснивачку повељу, а крунише га Христ и андјели га даривају мачем. На јужном и северном зиду /у певницама/ манастира Манасије су очувани величанствени ликови светих ратника, осликани у својим свечаним војним одорама. У горњим зонама певница насликане су сцене из живота Господа Христа и илустроване Његове приче из Јеванђеља. У главном кубету манастира Манасија су представљени старозаветни пророци. У олтару је насликано Причешће апостола и Поворка светих отаца, међу којима је /последњи у реду према северу/ први српски архиепископ - Свети Сава.

Sastanak sa Štefanom Fileom odlučujući kada je reč o pomoći Evrope BiH. Za RS prihvatljiv jedino direktan izbor članova Predsedništva BiH
BANjALUKA - Sastanak evropskog komesara za proširenje Štefana Filea sa domaćim političarima, koji je zakazan u petak u Sarajevu, poslednja je šansa za dogovor o primeni odluke Suda u Strazburu u predmetu „Sejdić - Finci“ pred početak predizborne kampanje, koja će blokirati sve evropske procese.
Ovo je jasan stav srpskih poslanika u Parlamentu BiH i političkih analitičara koji tvrde da će se do konačnog rešenja doći veoma teško, s obzirom na to da partije iz Federacije još nisu usaglasile stavove o izboru bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva BiH.
Iz dva HDZ uporno govore da se kroz primenu ove odluke mora osigurati ravnopravnost Hrvata u zemlji. Traže i formiranje posebnih izbornih jedinica na teritoriji gde su većina, što je posebno neprihvatljivo za Bošnjake.
----------------------------------------------------
Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja kaže za „Novosti“ da su minimalne šanse da bude postignut dogovor, bez obzira na Fileovo prisustvo.
- Jasno je da Srpska čvrsto brani svoje stavove o direktnom izboru članova Predsedništva BiH, hrvatske partije traže veća prava Hrvata na izborima, dok unutar bošnjačkog političkog korpusa postoje različiti stavovi o ovom pitanju. Sve to govori da od dogovora u petak najverovatnije nema ništa - rekao je Šolaja.
On je dodao da će File ponoviti stavove EU koji traže hitnu primenu odluke „Sejdić - Finci“, ali da evropski komesar ne može nikoga da prisili da pristane na neko rešenje.
------------------------------------------------------
Odmah po održavanju sastanka sa Fileom, već u ponedeljak, biće održana zajednička sednica Parlamenta i Doma naroda BiH na kojoj će biti razmotreni amandmani na Ustav koji bi trebalo da otklone diskriminaciju nacionalnih manjina u skladu sa odlukom „Sejdić - Finci“.
------------------------------------------------------
- Ne očekujem nikakav spektakl, niti nametanja rešenja iz EU. Lično, ne očekujem da će biti postignuta saglasnost - kaže za „Novosti“ poslanik SDS u parlamentu BiH Borislav Bojić.
----------------------------------------
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić kaže za „Novosti“ da je potpuno jasan stav ove partije.
- Diskriminacija nacionalnih manjina se može vrlo lako otkloniti, ali mora da ostane direktan izbor člana Predsedništva BiH iz RS.
Takođe, niko u FBiH ne bi smeo ni da pokuša da promeni način odlučivanja u institucijama BiH, jer bi to značilo krah svih pregovora - ističe Jovičić.
Političari od 2009. ne mogu da se dogovore o primeni odluke „Sejdić-Finci“ kojom je BiH optužena za diskriminaciju nacionalnih manjina, jer im Ustav ne dozvoljava kandidovanje za članove Predsedništva BiH i delegate u Domu naroda BiH.
----------------------------------------
OPREČNO
IZ međunarodne zajednice se mogu čuti oprečni stavovi o održavanju oktobarskih izbora u BiH. Po jednima, EU bi mogla osporiti rezultate izbora jer nije sprovedene odluka „Sejdić - Finci“, dok drugi tvrde da će izbori biti održani i u slučaju da nema dogovora.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.-BiH File je poslednja sansa pred izbore
Само
веселооооооооооо....
Ма
гдје била на овој планети,
здрава
и срећна била Србадијо!




