Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 26 Novembar, 2013 | read_nums (242)

RS i Federacija BiH vode pravi rat zbog republičkih i „državnih“ praznika. Srpska slavi „Dejton“ i 9. januar, Federacija dane državnosti i nezavisnosti BiH

BANjALUKA - U BiH se i danas, 18 godina posle završetka krvavog sukoba, vodi pravi politički rat zbog obeležavanja republičkih i „državnih“ praznika. Sva nacionalna i verska mržnja eksplodira baš na neki od „važnih“ datuma. Tako je bilo i u ponedeljak - FBiH je slavila 25. novembar kao „Dan državnosti BiH“, dok za Srpsku ovaj praznik - ne postoji!

Od „Dejtona“, zapravo, traju otvoreni sukobi Banjaluke i Sarajeva o tome šta i kada treba slaviti. Politički dogovor nikada nije postignut, jer zemlja nema usaglašen zakon o praznicima.I dok najviši zvaničnici Srpske tvrde da Srbi nikada neće pristati da obeležavaju 25. novembar, jer za njih ne postoji nikakav dan državnosti BiH, koji FBiH slavi u znak sećanja na prvo zasedanje ZAVNOBIH 1943. u Mrkonjić Gradu, U Sarajevu je nizom manifestacija obeležen ovaj datum.

U FBiH ponedeljak 25. novembar je neradni dan, dok je u Srskoj bio radni. Članovi Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i Željko Komšić upriličili su svečani prijem povodom 25. novembra.Upravo je Izetbegović pred Ustavnim sudom BiH osporio 9. januar - Dan i krsnu slavu Srpske. Sudije još nisu donele konačnu odluku, a Izetbegović tvrdi da je reč o datumu koji slavi „genocidnu tvorevinu i progon Bošnjaka“ zbog čega ovaj republički praznik mora biti poništen.Iz Srpske je stigao jasan odgovor: 9. januar nam niko ne može da zabrani da slavimo, jer je tad nastala Srpska voljom srpskog naroda.

--------------------------------------------------------

Za razliku od Srpske, FBiH ne obeležava ni 21. novembar dan kada je u vojnoj bazi „Rajt Peterson“ parafiran Dejtonski mirovni sporazum. FBiH slavi i 1. mart kao Dan nezavisnosti BiH posvećen referendumu o nezavisnosti BiH koji je održan 1992.

Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić kaže, za „Novosti“, da je logično što Srpska ne obeležava 25. novembar i 1. mart, jer je reč o praznicima isključivo bošnjačkog naroda.

- Više puta smo ukazali na činjenicu da Ustavom, zakonom, kao ni parlamentarnom odlukom ili konsenzusom dva entiteta u postdejtonskom postojanju, BiH nije ustanovila nijedan zajednički državni praznik - poručio je Jovičić.

---------------------------------------------

BEZ ZAJEDNIČKIH SIMBOLA

POLITIKOLOG Nenad Kecmanović smatra da je BiH neprirodan okvir za stabilan zajednički život, pa stoga nema ni datuma, kao ni drugih simbola koji bi bili zajednički.

- Bošnjaci obeležavaju 25. novembar, ali se pri tome neprijatno suočavaju sa činjenicom da su tada vodeći ljudi u BiH, zahvaljujući zaslugama u antifašističkoj borbi, bili uglavnom Srbi - ističe Kecmanović.

 LINK: http://www.novosti.rs/vesti/planeta. Srpska i FBiH u sukobu i zbog praznika

Autor sjovicicslavuj | 25 Novembar, 2013 | read_nums (280)

ЗВЕЗДА - Мега Визура 86:78 (29:21; 21:18; 20:22; 16:17)


У посљедњем сусрету деветог кола АБА лиге 'црвено-бели' послије много осцилација савладали су Мега Визуру у хали Пионир.


Изабраници Дејана Радоњића вратили су се на врх табеле, са истим учинком (7-побједа; 2-пораза) колико имају Партизан и Цедевита.
Коашаркаши 'црвено-белих' показали су неколико лица у занимљивој кошаркашкој представи у којој није недостајало ефектних потеза, али ни почетничких грешака.

У једном тренутку ЗВЕЗДА је имала и 18 кошева предности, али у четвртој четвртини дошло је до потпуног пада у игри ЗВЕЗДЕ, па је Визура била чак и изједначила на 72:72. Тада су кошаркаши ЗВЕЗДЕ видјели да је ђаво однио шалу и убацили су у већу брзину и на крају ипак су савладали Мега Визуру.

 

Autor sjovicicslavuj | 25 Novembar, 2013 | read_nums (409)

  Јован Златоусти родио се у Антиохији сиријској око 347. године после Христа. Отац му је био војвода. Било је то у време када је већ била прокламована слобода хришћанске вероисповести. Отац Секуд и мајка Антуса прешли су у хришћанство кад се Јован родио, а Мелентије, антиохијски патријарх, крстио је најпре дете, па онда родитеље.

Као дете Јован је био смеран, кротак и стидљив. Отац му је рано умро, али се његова мајка старала о његовом школовању и зато га је послала у Атину, где су, у то доба, биле највише школе. Ту се сва мудрост светска учила. Јован је у Атини провео више година, учио је философију и достигао највиши степен красноречивости - лепог беседења. По завршетку школовања Јован се вратио у Антиохију и постао адвокат, где је неколико година радио, заступајући и бранећи бесплатно сиромахе. Имао је жељу да ступи у монашки ред, али му мајка, да не би остала самохрана, није дозвољавала да то учини за њеног живота.

Но, чим му је мајка умрла, Јован оде у манастир и прими монашки чин. Након четири године, узме га патријарх к себи и произведе за свештеника и проповедника у антиохијској цркви, и од тада почиње Јованова делатност у Христовом винограду. Сваке недеље и празника Јован је држао поучне говоре у цркви и брзо се прочуо, те су многи људи долазили да га слушају. 

Јован је као свештеник антиохијске цркве провео дванаест година. У то време умро је цариградски патријарх Нектарије и Архијерејски сабор изабере за патријарха престоног града Јована. Знајући да се Јован неће примити тог високог положаја, нити ће га антиохијски грађани пустити, цар Аркадије прибегне лукавсту: царев посланик дође у Антиохију и замоли да му Јован покаже све гробове мученика који су изгинули за време прогањања. Кад су сели у кола, посланик нареди да се у најбржем касу вози за Цариград и на тај начин је Јован силом доведен у Цариград и произведен у васељенског патријарха.

Јован је као патријарх на престолу провео 13 година, проповедајући својим красноречивим беседама и учешћи хришћане богоугодном животу. Слушаоци су његове речи пажљиво слушали, а многи су их и бележили, и то не само хришћани већ и многобошци. Због тих говора Јован је и добио надимак Златоусти. Саставио је око 800 беседа и протумачио многе књиге Светог писма.

Јован је слао своје проповеднике у удаљене покрајине, да многобошце преобраћају у хришћанство, међу њима и Словене. Написао је много црквених књига, а саставио је и литургију која се и данас служи, са малим изузецима, свим недељама и празницима, и која се зове "Литургија Златоустова". Познато му је дело Шест књига о свештенству. Јован је, међутим, дошао у сукоб са царицом Јевдосијом, поносном Гркињом и тај му је сукоб донео многе непријатности, прогонство, а на крају и смрт.

Царица отме од једне сироте жене виноград, и та се жена обрати патријарху да се заузме за њену ствар. Патријарх оде у двор да се објасни са царицом, али се она увреди због оног што јој је Јован казао па нареди да се патријарх истера из двора. Ускоро дође Крстовдан, и кад је царица хтела да уђе у цркву да се моли Богу, вратар је, по патријарховом наређењу, не хтеде пустити у цркву. Царица се наљути и смисли да се освети патријарху.

И тада је, као и свагда, било свештеника и владика који су завиделли Јовановој слави, па их царица лако побуни, и они се састану и оптуже патријарха да строго кажњава неисправне свештенике, да је једно дете крстио после подне, да се код куће не моли Богу, да царицу Јевдоксију назива Језавељом, женом порочног цара Ахава и слично. Патријарх се четири пута није одазвао позиву овог одбора да се оправда, зато што је сматрао да је одговоран само Васељенском Сабору, те га овај одбор осуди на лишење архијерејског чина и да га цар казни зато што је вређао царицу. Кад је Јован чуо за ову осуду, рекао је: "Црква Христова нити је самном започета, нити ће самном завршити". По царевој наредби, Јована пошаљу у заточење.

Када грађани Цариграда сазнаше да је Јован послат у заточење, подигоше велику буну, а утом се у Цариграду деси и земљотрес који многи сматраше казном за такво поступање са светитељем, па сама царица би принуђена писати патријарху и молити га да се врати. Дочек Јованов у Цариграду био је величанствен: мноштво света изашло је лађама да га дочека, и клицањем га допратише до цркве Светих Апостола.

Но, није прошло ни два месеца, а Јован се поново сукоби са царицом. Јован је у цркви прекоревао оне који су држали позоришне представе пред царичином статуом и ометали богослужење у оближњој цркви. Када је Јован, на Усековање, држао у цркви говор, више пута је понављао речи: "Опет Иродијада бесни!" и "Опет иште Јованову главу", а царица држећи да њу под Иродијадом подразумева, сакупи опет онај исти црквени одбор, који Јована, као и пре, осуди на заточење.

У највећој тишини и под стражом, Јована пошаљу у градић Кукус у Арменији, где је провео три године. Јован, међутим, не беше прекинуо везе са Цариградом и врло често се дописивао с пријатељима, због чега цар нареди да се Јован одведе у заточење на саму границу царства, у градић Питијунт, недалеко од Црног мора. Два војника, који су га спроводили, добили су задатак да га успут муче и злостављају, не би ли на путу и скончао. По највећој припеци, гладан и жедан, морао је стари патријарх ићи пешице и гологлав, те стиже до места Комана, где сврати у једну црквицу да се помоли Богу и ту се од умора и напора разболи. 

Војници га међутим почеше гонити и даље, али кад су видели да више не може ићи, оставе га на миру. Јован се обуче у архијерејско одело, причести се и умре. Ово се догодило на Крстовдан , 14. септембра 407. године, у 62. години његова живота. Оног дана кад је Јован умро, у Цариграду паде јака киша с градом, а после четири дана умре и царица Јевдокија.

Од дана царичине сахране, често су се дешавали земљотреси, што су многи сматрали за Божју казну. Зато, после 35 година, цар Теодосије млађи, син Аркадијев и Јевдоксијин, нареди да се тело светог Јована пренесе из Комана у Цариград. Овај пренос био је извршен с таквом свечаношћу какву Цариград то тада није видео. Но, деси се чудноват догађај: када је лађа са моштима била у Босфорском мореузу, дуне јак ветар и занесе лађу ка обали, где је у близини био виноград оне удовице, због које је светитељ и почео страдати. Ту су његове мошти искрцали с лађе и унели у цркву, пред којом је цар клекао и помолио се да опрости његовој грешној мајци. Од тог времена, кажу, престао је земљотрес.
*********************************
Помен светом Јовану Златоустом држи се 26. новембра, спомен преноса моштију, 9. фебруара. Међутим, на дан Три Јерарха, 12. фебруара свечано се прославља са Василијем Великим и Григоријем Богословом.

На икони се свети Јован Златоусти представља у потпуном архијерејском орнату.

Ко овог дана прекине нит (жицу) прекинуо је и свој живот - зато се не употребљавају игле за шивење и плетење и разбој за ткање.

 

Autor sjovicicslavuj | 25 Novembar, 2013 | read_nums (539)

Ко је био Твртко I Котроманић, 

којег данас у Сарајеву, 

покушавају да својатају као наводног Босанца (!).

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен.

Историја

У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух.

Манастир је настао у време Латинског царства, када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу, избегава декоративност и нагиње формама класичне антике.

У манастирској цркви се 1377. године за краља Србљем и приморјем крунисан је Твртко I Котроманић, сестрић Цара ДушанаСтефан Вукчић Косача се у њој 1446. године прогласио „херцегом од Светог Саве“, по чему је Херцеговина добила име.

Манастир је данас седиште епископије Српске православне цркве на чијем је челу епископ Филарет Мићевић, под чијим су руководством окружење манастира и манастирски конаци добили изузетно сређен изглед.
Саркофаг Светог Саве је обновљен 2003. године радом вајара Рајка Блажића.

Фреске


Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео, која је у склопу фреске (Мироноснице на Христовом гробу.) Поред Белог анђела друга ремек-дела су Богородица из Благовести и Ктиторска композиција са портретом краља Владимира. Ова дела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи.

Историјски портрети: Иконографија Немањића, на јужном зиду краљевић Владислав, а на североисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, Радослава и Драгослава.
                                           МАНАСТИР МИЛЕШЕВА

Autor sjovicicslavuj | 24 Novembar, 2013 | read_nums (1535)
 На данашњи дан /25. 11./
рођен је славни српски глумац

ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ.
За сјећање и за памћење....
  

 


 
 
Autor sjovicicslavuj | 24 Novembar, 2013 | read_nums (620)


Hasim Kucuk Hoki

Pijem da je zaboravim
***************
U ocima krijem tugu
samoca mi dusu para
pijem da je zaboravim
a zelja se veca stvara

Ref. 2x
Nazdravite drugovi
sa mnom i sa tugom
otisla je voljena
u zagrljaj drugom

S' punom casom ja drugujem
ona mi je samo vjerna
casu gledam mislim na nju
tad je casa razbijena


Ref. 2x

Uz muziku i uz pjesmu
da mi brze prodje vrijeme
a u zoru s' uzdisajem
u prozore gledam njene

Ref. 2x

Tako dane ja provodim
i besane svoje noci
a srce mi ne vjeruje
da mu ona nece doci

Ref. 4x

Autor sjovicicslavuj | 24 Novembar, 2013 | read_nums (200)

  ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 


Чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Бакир Изетбеговић и ове године су одлучили да у Сарајеву  организују свечани пријем поводом 25. новембра, иако БиХ нема закон о државним празницима, а овај датум се само у Федерацији БиХ обиљежава као дан државности. 

 

Нико од функционера или запослених представника из Републике Српске у институцијама БиХ  неће празновати, јер смо већ више пута указали на чињеницу да Уставом, законом, као ни парламентарном одлуком или консензусом два ентитета у постдејтонском постојању, БиХ није установила ниједан заједнички државни празник. 

 

Сваке године кад дође овај датум увијек скоро исто понављам. Што се тиче нас Срба за запослене у заједничким институцијама БиХ 25. новембра није никакав празник. Такође, годинама постављам и питање како прославити неки датум уколико му се сви народи не радују подједнако.

 

БиХ ни 18 година од потписивања Дејтонског мировног споразума није усвојила закон о државним празницима.

 

Из Предсједништва БиХ увијек исти протокол . Комшић и Итетбеговић у згради Предсједништва БиХ организују пријем поводом обиљежавања, како се у њиховом заједничком позиву наводи, "Дана државности БиХ". 

 

25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду одржано је Прво засједање ЗАВНОБиХ-а. У некадашњој СФРЈ тај датум обиљежаван је као републички празник тадашње Социјалистичке Републике БиХ. Али то је било некада и више неће бити никада, прво јер нема више ни оне бивше Југославије, а нема ни онакве БиХ. Много је питања на које сам тражио одговоре и то у Парламентарној скупштини БиХ, али наравно да никад нисам добио одговоре.

 

Баш је интересантно како Бошњацима и једном дијелу Хрвата пада на ум да 25. новембар славе као наводни дан државности. Довољно је подсјетити се да је ЗАВНОБИХ-ом предсједавао тадашњи револуционар Војислав Ђедо Кецмановић.  Некад давно власти у Сарајеву сјетиле су се да на Кошевском брду /дио новоизграђеног града/ једној малој уличици од стотињак метара дужине дају име предсједника ЗАВНОБИХ-а, истакнутог интелектуалца и револуционара.

 

У прератној БиХ мислили су да су се на тај начин одужили Ђеди Кецмановићу. У току рата и тој, као и свим улицама у Сарајеву промијенили су називе улица које су носиле српска имена. Исто то се десило и са поменутом улицом  и то само зато што је Кецмановић био Србин.  Сарајевским властима је то засметало и та улица се више не зове по првом предсједнику ЗАВНОБИХ-а, а данас се Бошњаци свим средствима упињу да 25. новембар прогласе за тзв. државни празник. Нема потребе упуштати се даље у било какве анализе, јер и овај апсурд апсурда јасно све говори. Остаје питање - шта им је сметао бивши револуционар?

 

Одговор је јасан. Сметао им је само зато што је био Србин, као и огромна вечина делегата на тој сједници у Мркоњић Граду, као што је, такође, опште познато да је највећи број Срба био у формацијама Брозових партизана... 

 

Да закључим. 25. новембар никад неће бити празник који ће у БиХ  са радошћу сви славити. Коме се слави нека слави.

Уосталом, могло би се поставити и питање, а шта је са АВНОЈ-ем? Одговор се зна и зна се се шта је било. Нема више Социјалистичке Федеративне Југославије. Нема ни петокраке. Петокраке нема ни на гробној плочи Јосипа Броза. Нема ништа од "некада". Остала је БиХ и она може и да опстане, али само у оквирима Дејтонског устава и овакве територијалне, политичке и уставно-правне устројености и организације.

 

У РС 25. новембар је обичан радни дан. У Српској је  21. новембра, обиљежен републички празник - Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Тај датум у ФБиХ није празнован.

 

 ------------------------------------------

 

НАПОМЕНА: 

 

Војислав Кецмановић Ђедо, рођен је 1881. године у Читлуку кодПриједора. Гимназију је похађао у Сарајеву, Рељеву и Сремским Карловцима. Студирао је медицину од 1905. до 1911. године уПрагу где је и дипломирао.

 

Као љекар радио је у Тузли, одакле је за вријеме Балканског рата прешао у Србију и учествовао у њему као добровољац. Послије рата вратио се у Тузлу, а затим живио у Сарајеву.

 

У бањалучком велеиздајничком процесу осуђен је на пет година робије, коју је издржавао у Бања Луци и Зеници. Од 1918. године био је љекар у Бијељини. Био је председник културно-просветног друштва и читаонице „Филип Вишњић“ и истакнути културни радник.

 

Укључивши се у Народноослободилачку борбу, пребацио се јуна1943. године на ослобођену територију. Исте године био је изабран за члана Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије и за председника ЗАВНОБиХ-а. Од 26. априла 1945. до новембра 1946. године био је предсједник Президијума Народне скупштине НР Босне и Херцеговине.

 

Умро је 25. марта 1961. године у Сарајеву.

 

Autor sjovicicslavuj | 24 Novembar, 2013 | read_nums (363)
Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. 
При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”. 

 
 
 
 
 
 
 
Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „дошао сам да испуним своје обећање”. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. 

Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Св. Краљ Стефан са св. Савом и св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. год. примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио.
--------------------------------------------------
Са Светим Савом и кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагодарнијих личности и светитеља које дао Српски народ.

Седам година након смрти, јави се у сну игуману манастира Високи Дечани, те га они извадише из гроба и показа им се тело нетрулежно из кога се ширило миро. 

Под дејством светих моштију овог светитеља, дешавају се многа чудеса; слепима се враћа вид, хроми, неми, глуви, болесни и раслабљени исцељују се дотичући се са вером светих моштију овог светог мученика.

Тело се налази и дан данас у кивоту пред иконостасом у храму манастира Дечани и чини многа чудеса.

Autor sjovicicslavuj | 21 Novembar, 2013 | read_nums (201)

 

Autor sjovicicslavuj | 21 Novembar, 2013 | read_nums (227)

Obeležavanje 18 godina od Dejtonskog sporazuma: Pomenuti istorijski komad papira, koji je potpisao Alija Izetbegović, preuzela je 1995. delegacija tadašnje Republike BiH. Ipak, dokument nikada nije ugledao svetlo dana u BiH, već je naprosto ispario.

Ovo su poruke koje se mogu čuti u RS uoči sutrašnjeg obeležavanja 18 godina od potpisivanja. Srpska je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i zvanično međunarodno priznata kao entitet u BiH.

S druge strane, već godinama unazad, političari iz Federacije BiH pokušavaju na sve moguće načine da promene Dejtonski sporazum na štetu Srpske. Tačnije, teže njenom gašenju. Bošnjački političari pokušavaju da izmenama pomenutog sprazuma postignu centralizovanu BiH i to bez entiteta. Uprkos mnogim pokušajima, do sada nisu uspeli u tome.

Iz RS stiže jasna poruka da je zahtev za rušenje „Dejtona“ jednak zahtevu za rušenje Bosne. Dejtonski sporazum je, sa svim svojim savršenim i nesavršenim elementima, jedino čvrsto tlo na kojem stoji BiH, poruka je iz Republike Srpske.

Potpisivanjem ovog dokumenta i zvanično je okončan građanski rat u BiH. Ipak i nakon 18 godina, građani BiH nisu u mogućnosti da vide originalni dokument kojim je zaustavljen krvavi rat. Jednostavno rečeno, BiH nema original i niko ne zna gde je!

Da sve bude još gore po institucije BiH, dokumenta zvanično nema već nekoliko godina, jer je još 2008. zvanično obelodanjeno da BiH ne poseduje original.

Pomenuti istorijski komad papira, koji je potpisao Alija Izetbegović, preuzela je 1995. delegacija tadašnje Republike BiH. Ipak, dokument nikada nije ugledao svetlo dana u BiH, već je naprosto ispario. 

POTRAGAPoslanik SNSD u Parlamentu BiH Slavko Jovičić pokušao traženjem istrage o ovom skandalu da dođe do istine o dokumentu, ali bezuspešno. - Čak sam podneo i krivičnu prijavu protiv N. N. lica zbog nestanka originala najvažnijeg dokumenta u BiH. Naravno odgovor od bezbednosnih agencija nisam dobio. Ovo je samo dokaz kakva je BiH država. Pa najvažniji dokument u svojoj istoriji nema! To bi bilo isto kao kad bi Amerikanci izgubili Povelju o nezavisnosti - ističe Jovičić.

U nekoliko navrata pokušavalo se doći do istine o tome gde je originalni dokument Dejtonskog sporazuma, koji je navodno i dobila BiH. Čak je i provođena istraga, ali nije utvrđeno ko je od članova delegacije, ili pratećeg osoblja, preuzeo dokument i zašto ga nikad nije dostavio Predsedništvu, odnosno Ministarstvu spoljnih poslova BiH.

- Originalni primerak Dejtonskog mirovnog sporazuma nikada nije dostavljen Predsedništvu BiH ili Ministarstvu spoljnih poslova i niko ne zna gde je - zaključak je istrage Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu.

Originalni Dejtonski sporazum trebao je da se čuva u Predsedništvu BiH u Sarajevu, ali ni u ovoj instituciji ne mogu sa sigurnošću da kažu gde je dokument. Samo komentarišu da imaju nekoliko kopija originala koji se koriste ako nekome zatrebaju.

Inače Dejtonski mirovni sporazum potpisan je 21. novembra 1995. godine u američkoj vazduhoplovnoj bazi „Rajt Paterson“ u Dejtonu, a zvanično verifikovan 14. decembra u Parizu. Svi potpisnici sporazuma dobili su po jednu originalnu verziju mirovnog sporazuma na engleskom jeziku. 

KONFEDERACIJA I RASPAD

BANjALUKA - Kabinet predsednika RS Milorada Dodika objavio je dokument „Dejtonska struktura BiH i pravni položaj Republike Srpske“. U obimnom dokumentu se navodi da je mnogo puta ukazano da je BiH neuspešna država, te da ne postoji većinska identifikacija sa sadašnjom BiH, usled nerešnih međunacionalnih sukoba ispoljenih u građanskom ratu.

U dokumentu se ističe da je Dejton predvideo da sve nadležnosti, koje nisu nabrojane kao nadležnost BiH, spadaju u domen entiteta - RS i Federacije BiH. Na primeru BiH, to znači da raspisivanje referenduma pripada entitetima, jer nije izričito dato u nadležnost BiH. U dokumentu se navodi da su i Venecijanska komisija i politički analitičari ocenili da je FBiH neodrživa ustavna konstrukcija.

Budućnost BiH ocrtava se u dva moguća pravca, navedeno je u dokumentu. Prvi je ustavna rekonstrukcija FBiH i formiranje hrvatske teritorijalne jedinice, čime bi bili stvoreni uslovi za BiH kao konfederaciju sa nadležnostima koje su utvrđene Dejtonskim sporazumom za zajedničke organe.

A, drugi je raspad BiH opet na tri etničke teritorijalne jedinice, čak i u uslovima da prethodno ne bude rešeno hrvatsko pitanje. Optimalno bi bilo da BiH bude cela iz tri dela, time bi i međunarodni ugovor mogao opstati kao jedan od najvećih uspeha američke spoljne politike. 

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.-Originalni dokument kojim je medjunarodno ozvanicena RS neko ukrao ili izgubio


Autor sjovicicslavuj | 21 Novembar, 2013 | read_nums (514)

 У почетку, када је Бог стварао свет, пре видљивог или материјалног, створио је духовни, невидљиви свет - духове.

Сви духови су у почетку били добри, али се један, по имену Деница, погорди, занешен великом моћи коју му Бог даде, па се отпади од Бога, поста непослушан, поче да чини разна зла и окупи око себе велико друштво и створи читаво невидљиво духовно царство. 

Тако се духови поделише на добре и зле: на анђеле и демоне. Анђео је грчка реч и значи весник, а демон значи пакосник.
По учењу цркве, анђела има врло много и они образују велике небеске војске, над којима је главни господар Господ Саваот (а Саваот значи господар над војскама). Све те небеске војске деле се на девет чинова, а тих девет чинова улазе у три степена, тако да у сваком степену има по три чина. 

У први степен долазе: шестокрили серафими, многооки херувими и престоли, у другом су степену: господства, силе и власти, а у трећем: начала, арханђели и анђели.

Анђели немају тела, бестелесни су и зато се називају дусима. Анђели се додуше, на иконама сликају у људском облику, али то је зато што је људима са ограниченом моћи схватања натприродног немогуће замислити духовни свет другачије осим телесно. Анђели се увек сликају као млади људи и то зато што они немају телесних жеља и брига као људи, јер шта доприноси да се људима наберу боре на челу, да оседе, огрубе и остаре, већ брига, телесни напор и страсти. 
Пошто анђели немају ничег телесног, зато се и претпоставља да немају никаквог узрока који би кварио и ружио њихову младост и лепоту, и зато су они вечно млади и лепи. Пошто анђели лете где год их Бог пошаље, а у природи је тешко замислити да неки живи створ може летети без крила, на иконама им се сликају и крила. Анђели су увек обучени у белу одећу, плаштове, у знак чистоте и невиности, а само се Архистратиг Михаило слика у оделу какво су у давна времена носиле војводе.
Бог је створио тај духовни свет - анђеле, да га славе, да га слушају и да чине добра. Све што је живо, дужно је да слави свога Творца, али анђели, као најразумнији од свих бића, најбоље га и непрестано славе серафимском песмом, облетајући око његовог престола.
Анђели извршавају Божје заповести тачно и брзо као жива ватра. 

Кад је Бог изгнао прве људе из раја, поставио је на улазу у рајски врт херувима са ватреним оружјем да чува приступ к дрвету живота, као стражар. Кад је требало однети коме какву вест, као свештенику Захарију, или Светој Дјеви Марији, Бог је слао архангела Гаврила. Кад је требало кога избавити какве опасности, на пример апостола Петра из тамнице, или кога казнити, опет је Бог слао неког од својих анђела и они су ту заповест тачно извршавали.

Трећа дужност анђела је да чине добра и да све ствари у овом свету одржавају у оном реду и поретку како је Бог одредио; а нарочито да помажу људима, као својој младој и несавршенијој браћи, у сваком добром делу. 

Сваки човек, кад постане хришћанин, на дан крштења добије свога анђела, који се назива анђео мирни, верни учитељ, чувар душа и тела, и ти анђели чувају човеку живот и здравље и пазе да човек, због свог незнања или несмотрености не направи какву погрешку. Анђели, као добри чувари, не туторишу човека, већ га саветују, али га остављају и удаљавају се кад намерно греши, кад неће да се каје и поправи, кад говори ружне и непристојне речи, кад другога оговара, кад пакости ближњему, кад се дружи са лошим људима, и уопште кад чини зла. Људи чују глас свог анђела; а то је она душевна борба са самим собом, кад се неко решава да учини какво зло дело, а анђео га одвраћа; а чују глас анђела и кад учине какво добро и племенито дело, јер су тада радосни и задовољни, а ту радост и задовољство им анђео улива. Анђели су чувари и читавих градова, држава, покрајина, цркава и манастира.

Први међу архангелима је Архангел Михаило (што значи - ко је као Бог?), који је први ступио у борбу са злим духом и Деницу збацио с неба. Од тог доба Архангел Михаило непрестано се бори за славу Божју и зато се он на икони и представља као борац - војвода, са мачем или копљем у руци, а народно веровање сматра да он долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час. На икони се понекад представља како је победио Деницу, оковао га веригама и стао му ногом за врат.
Да би се одала општа слава свим анђелима, одређен је новембар месец, дан осми (21. новембар, по новом календару), и тај дан се прославља под именом Сабор Архистратига Михаила и осталих бестелесних сила, док народ обично тај дан зове Свети Аранђео или Аранђеловдан.

Новембар је одређен за празновање светог Аранђела зато што је тај месец био девети, у време кад су се месеци бројали од марта, а број девет одговара чиновима анђелским којих има девет. А узет је датум осми зато што ће осмог дана у дан страшног суда доћи Исус Христос по други пут, са свим својим анђелима, да суди живим и мртвим људима.
----------------
Но, осим Архангела Михаила има још архангела. 

Други је Архангел Гаврило (што значи - Сила Божја), 

трећи је Архангел Рафаил (што значи - помоћ или исцељење Божје), 

четврти је Архангел Урил (што значи - светлост или ватра Божанска), 

пети Архангел Салатил (врховни служитељ молитава), 

шести Архангел Јегудил (хвала Божја) и

седми је Архангел Варахил (делитељ благослова Божјих).

--------------------------------------

Како би се одала пошта свим анђелима одређен је осми дан месеца новембра и тај дан се прославља под именом. " Сабор Архистратига Михаила и осталих бестелесних сила". У народу се тај дан зове Свети Аранђео или Аранђеловдан.

Новембар је одређен за ову славу зато што је то, по старом начину бројања месеци, био девети месец, а број девет одговара броју ангелских чинова, којих такође има девет. Аранђеловдан се по старом календару слави 8. новембра. Тај датум је изабран због подсећања да ће осмог дана Страшног суда доћи Исус Христос по други пут, са свим својим анђелима да суди живима и мртвима.

Многи који славе Аранђеловдан не спремају славско жито, наводно зато што је Архангел Михаило уз Архангела Гаврила и Светог Илију, живи светац. Сви светитељи су живи и од Бога прослављени.
Славско жито се не спрема за подушје светитељу, већ је оно символ васкрсења, односно, смртног тела и живота бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Ако се у нашим манастирима, који славе ове светитеље, спрема жито, онда је то сасвим довољан пример како треба радити. Не спремање жита, и поред упозорења цркве, може се сматрати грехом.

Архистратиг Михаило је, како тумачи Свето писмо, војвода збора ангела који обухвата девет небеских чинова: шестокрилате серафиме, многоочите херувиме, богоносне престоле, господства, силе, власти, начала, архангеле и ангеле. Његово име на јеврејском језику значи "ко је раван Богу" и говори да он поседује "необичну, беспримерну духовну силу". Још од раних хришћанских времена свети архангел Михаило се приказује као војвода који у десној руци држи копље са платненом пантљиком и црвеним крстом на врху, а у левој зелену палмову гранчицу.

Архангел Михаило се сматра чуварем православне вере и борцем против верских јереси. Поштује се као исцелитељ болесних, борац, ратник под чију се заштиту стављају народи и земље. Култ архангела Михаила настао је у 3. веку и развио се најпре у Фригији. Према општем веровању, архангел Михаило прихвата душе умрлих и, мерећи добра и зла дела њихова на земљи, шаље их у рај или пакао.
Autor sjovicicslavuj | 19 Novembar, 2013 | read_nums (809)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

 На данашњи дан /20. 11./

рођен је славни српски пјевач

и највећи боем у народној музици

ТОМА ЗДРАВКОВИЋ.

 

Toma Zdravkovic

*********************

Dotak'o sam dno zivota i pakao i ponore
ali ti mi dusu uze prokleti zenski stvore
pa zbog tebe nemam mira
u snovima ni na javi

Ref. 2x
Kako da te muko moja
kako da te tugo moja
kako da te srce moje
za trenutak zaboravi

Duboko je, daleko je ja osetih svu gorcinu
dotak'o sam dno zivota
sad verujem u sudbinu
ali tebe vise nema u snovima ni na javi

Ref. 2x

Sibali su moju dusu i orkani i tornada
ali ti mi dusu uze prokleta zeno mlada
pa zbog tebe nemam mira
u snovima ni na javi

Ref. 2x

Autor sjovicicslavuj | 19 Novembar, 2013 | read_nums (270)
Уторак, 19. 11. 2013.
СРБИЈА - Италија 1:0
****************
Млада фудбалска репрезентација СРБИЈЕ побиједила је Италију у Горњем Милановцу са 1:0 у мечу 5. кола квалификација за ЕУРО 2015. године.

Екипа Радована Ћурчића се овим тријумфом вратила у борбу за бараж пошто је сада на табели 9. групе друга са 10 бодова.

СРБИЈА је овом побједом престигла Италију на табели, а испред су само Белгијанци са три бода и утакмицом више. Једини гол на утакмици постигао је Горан Чаушић у 61. минуту.
 

Ово је уједно била и посљедња утакмица ’орлића’ у 2013. години. Наредни меч игра се 5. марта наредне године у Белгији. У брараж ће прво пласирана екипе и четири најбоље другопласиране. Европско првенство за младе игра се 2015. у
 Чешкој.
 
 
 

Autor sjovicicslavuj | 18 Novembar, 2013 | read_nums (242)
Најважније у свему је да пазиш на своју безбиједност, јер навијачу пораженог тима није до цвијета,

а оним најзагриженијима у том моменту није стало ни до рођене мајке.

Е то се већ зове фанатизам!

ЧУВАЈ СЕ ТАКВИХ!!!

    My picture!

Kategorije

Arhiva