Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 4 Novembar, 2013 | read_nums (246)

Свети Јаков беше син праведног Јосифа, обручника Пречисте Дјеве. Од младости своје он заволе строг живот: никада није јео масти ни зејтина, нити употребљавао разна јела; живео је само о хлебу и води; такође никада није пио ни вина ни друго какво пиће; у купатило није одлазио; једном речју: одбацивао је све што телу причињава задовољство; стално је на телу свом носио оштру власеницу; све је ноћи проводио у молитви, врло мало одмарајући себе сном; од честог метанисања њему се кожа на коленима стврдну као у камиле; до краја живота свог био је девственик.

 О томе пак зашто се апостол Јаков назива братом Господњим, братом Божјим, постоји овакво предање. Када отац његов Јосиф дељаше деци своју земљу од своје прве жене, он хтеде да један део додели и Господу Исусу, сину Пресвете Дјеве Марије, који тада још беше мало дете, али се сви синови Јосифови успротивише томе, једини Га Јаков узе на свој део као сунаследника. Због тога се и стаде називати братом Господњим. А постоји још један разлог томе.

 Када се Господ Исус Христос оваплоти, и Пречиста Дјева Богородица бежаше с Њим у Египат, тада и Јаков бежаше заједно с њима, као сапутник Пречистој Богородици и светоме Јосифу, оцу своме. Када Божански Младенац Исус Христос стиже у зрео узраст и стаде учити људе о Царству Божјем, показујући себе као истинитог Месију, свети Јаков поверова у Њега. И слушајући Божанско учење Његово, он се још силније запали љубављу к Богу и стаде проводити још строжији и побожнији живот.

 И Господ нарочито заволе светога Јакова. To се види из тога што се Господ Христос после добровољног страдања Свог и васкрсења јавио љубљеном брату Свом Јакову одвојено од других апостола. To спомиње апостол Павле, говорећи: Потом се јави Јакову, па онда свима апостолима (1 Кор. 15, 7). Видећи праведно и богоугодно живљење Јаковљево, сви називаху светог Јакова праведним, и он би уврштен у Седамдесеторицу апостола. Од самога Господа Христа он би постављен за епископа и научен свештенорадњи; и њему првом епископу и пастиру би поверена новопросвећена црква Јерусалимска.

 Руковођен Светим Духом, свети Јаков први састави и написа свету Литургију, коју касније скратише због немоћи људских, најпре свети Василије Велики, па затим свети Јован Златоуст. Пасући у Јерусалиму стадо Христово, свети Јаков својим учењем обрати к Богу многе Јевреје и Јелине и настави их на прави пут. A написа он свима дванаест колена Израиљевим Саборну посланицу, испуњену богонадахнутог и душекорисног учења, којом се поноои сва Црква Христова поучавајући се вери и добрим делима.

 Због врлинског живота свети Јаков уживаше велико поштовање код свих, не само код верних, него и код неверних: јер и сами првосвештеници Јеврејски, који су само једном у години улазили у Светињу над Светињама, не брањаху светоме Јакову да често улази тамо и моли се. Видећи његов чист и беспрекоран живот, они му због тога чак и име променише, и прозваше, га Обли или Офли, што значи: "ограда, утврђење људима", или: "праведнији од "свих". Свети Јаков улажаше у Светињу над Светињама не само дању него и ноћу, и падајући ничице на земљу, са сузама приношаше Господу молитве за сав свет.

 И сав народ љубљаше Јакова због светости његове; а многи од старешина јеврејских вероваше учењу његовом, и сви га с насладом слушаху. И много народа стицаше се к њему: једни, да слушају његове поуке; други, да се дотакну скута од хаљине његове. У то време првосвештеником јеврејским постаде Ананије. Видећи да сав народ пажљиво слуша учење Јаковљево, и многи се обраћаху ка Христу, Ананија и с њим књижевници и фарисеји стадоше се из зависти гњевити на светитеља и ковати планове како да га убију. И договорише се они да моле светог Јакова да овојим поучењем одврати људе од Христа; не пристане ли да то уради, онда да буде убијен.

 Међутим приближавао се празник Пасха, и мноштво народа се са свих страна стицаше у Јерусалим на празник. Царски намесник Фист, који избави апостола Павла из руку Јевреја и посла у Рим, већ беше умро, а његов заменик још не беше послат из Рима. Користећи се тиме, књижевници и фарисеји окружише у храму светога Јакова, и говораху: Молимо те, праведниче, да у дан празника Пасхе, на који се одасвуд слегло мноштво народа, изговориш народу поуку, одвраћајући их од Исуса, којим се многи преластише сматрајући Га за Сина Божијег.

 Убеди их да се оставе те заблуде: јер те сви ми поштујемо, и са целим народом слушамо; сви смо ми тврдо убеђени да ти истину говориш и заступаш, и не гледаш ко је ко; стога усаветуј народ да се не прелашћује Исусом Распетим. Молимо те, стани на високом крову храма, да би те сви могли видети и чути, јер, као што видиш, на празник се сабрало много људи, како из Јевреја тако и из других народа.

 Рекавши то они узведоше светога Јакова на кров храма, и громко повикаше к њему: О, праведниче! сви смо дужни да ти верујемо. Ево, ови људи су у заблуди идући за Исусом Распетим. Затим нам реци искрено, што ти сам мислиш о Iсусу. - На ово Светитељ одговори громким гласом: Што ме питате о Сину Човечијем, који добровољно пострада, би распет и погребен, и у трећи дан васкрсе из мртвих? Он сада седи на небесима с десне стране Вишњега; и опет ће доћи на облацима небеским да суди живима и мртвима.

 Слушајући од Јакова такво сведочанство о Iсусу Христу, народ се веома обрадова, и сви једногласно ускликнуше: Слава Богу! Осана Сину Давидову! Тада фарисеји и књижевници рекоше: Рђаво урадисмо што дозволисмо Јакову да говори о Iсусу, јер се народ још већма помете. - И разјаривши се од злобе, они ринуше светога Јакова са крова на устрашење свима, еда народ од страха не би веровао речима светитељевим. И при томе силно викаху: О, о! и праведник се преласти! - Павши са крова, свети Јаков се силно повреди; но још жив, он се подиже на колена, и пруживши руке своје к небу, мољаше се говорећи: Господе, опрости им овај грех, јер не знају шта чине. - А фарисеји стадоше бацати камење на њега и наношаху му ране. Међутим један човек из рода Рихавова узвикну: Престаните! шта радите? праведник се моли за вас, а ви га камењем засипате? Утом један човек са пирајком у рукама полете на светитеља и тако га силно удари по глави, да му сав мозак просу на земљу и у тим мукама свети Јаков предаде дух свој Господу.

 Свето тело његово би погребено у близини храма, при чему верни горко оплакиваху праведника. Свети Јаков епископствовао тридесет година у Јерусалимској цркви, а беше му 66 година када пострада за Христа Господа, коме са Оцем и Светим Духом част и слава кроза све векове.

Амин.

 

Autor sjovicicslavuj | 4 Novembar, 2013 | read_nums (243)
04. 11. 2013.

Osamnaest godina posle rata u BiH još postoje 23 kolektivna centra za smeštaj izbeglih i raseljenih u kojima živi više od 20.000 ljudi! Iako su vlasti u oba entiteta preuzele obavezu da će do kraja 2014. godine konačno zatvoriti sve kolektivne centre i pronaći trajno rešenje za one koji su tamo "privremeno smešteni", iz Federacije BiH stižu najave da od toga nema ništa te da će ovo pitanje biti rešeno tek za desetak godina?!

 
NAPAĆENI LJUDI IZGUBILI SVAKU NADU...
 
 
Jad i beda u kolektivnim centrima
Prema rečima pomoćnika federalnog ministra za raseljena lica i izbeglice Sulejmana Alijagića, zatvaranje 16 kolektivnih centara na području ovog entiteta do kraja 2014. je "nemoguća misija", iako je pre dve godine američka nevladina organizacija CSR u te namene donirala BiH novih 86 miliona evra!

- Nije realno očekivati da se kolektivni centri zatvore za godinu dana. Poznato je da samo na području Tuzlanskog kantona imamo osam kolektivnih centara sa oko 13.200 izbeglica. Za završetak tog posla potrebno je još dosta vremena - poručio je Alijagić.

Sramota za celo društvo

Za razliku od Federacije BiH, nadležni iz Republike Srpske tvrde da će preostalih sedam objekata u RS, koji se vode pod nazivom "kolektivno stanovanje", uspeti da zatvore u predviđenom roku. Pomoćnik ministra za izbeglice i raseljena lica RS Drago Vuleta za Press RS kaže da su kolektivni centri u Srpskoj zvanično zatvoreni još 2003. godine te da je još jedino ostalo rešavanje pitanja stambenog zbrinjavanja 195 lica koji žive u kolektivnom stanovanju.

- Za ova lica se već rade projekti koji bi trebalo da dovedu do rešavanja njihovog problema. Od ukupnog broja onih koji još žive u koletivnom stanovanju, najviše ih je smešteno u Domu penzionera u Doboju, ukupno 128. Za razliku od Federacije BiH, Republika Srpska će sigurno uspeti da do kraja 2014. zatvori ovo bolno poglavlje - uveren je Vuleta.
-----------------------------------------------------------

S druge strane, predstavnici izbegličke populacije, od kojih veliki broj nije uspeo da izađe iz neuslovnih objekata i fiskulturnih sala, u kojima su bili smešteni pre skoro dve decenije, ističu da je postojanje kolektivnih centara velika sramota za celo društvo. Posebno iz razloga što su, prema rečima predsednika Asocijacije udruženja raseljenih, povratnika i izbeglica u RS Vojislava Milišića, vlasti u BiH od završetka rata do danas za ove namene dobile nekoliko desetina milijardi dolara stranih donacija! Od toga je, tvrdi Milišić, veliki deo bio namenjen rešavanju problema stambenog zbrinjavanja izbeglica.

- Prema nekim procenama, u BiH je od Dejtona naovamo došlo oko 40 milijardi dolara međunarodne pomoći! Podsećam da je cela Evropa, posle Drugog svetskog rata, Maršalovim planom dobila 13 milijardi dolara. Da je makar mali deo novca koji je došao u BiH bio usmeren na rešavanje pitanja izbeglica, umesto što je završio u džepovima domaćih političara, sada bismo bili uređeni kao Japan! Ovako, skoro dvadeset godina posle rata, mi još uvek pričamo o istim nenormalnim stvarima i o tome da hiljade ljudi živi u kolektivnim centrima - kaže Milišić.

-----------------------------------------------

Bojić: Hiljade dokaza o stizanju novca
Poslanik SDS-a u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Borislav Bojić, koji je takođe bio član poslednje Istražne komisije Parlamenta BiH o načinu trošenja stranih donacija, kaže da je ova komisija, pre nego što je početkom 2013. prestala sa radom, uspela da prikupi "na hiljade dokaza o tome kako je novac u BiH stizao preko raznih nevladinih organizacija".
- Kada je došlo vreme da se ovoj komisiji daju zakonska ovlaštenja kako bi saslušali ljude koji su bili umešani u trošenja donacija, to su minirali bošnjački političari. Jednostavno, nije postojala politička volja da se ovo pitanje istraži do kraja - ističe Bojić.
-----------------------------------------------------------
Milijarde isparile

Da su ogromna donatorska sredstva namenjena obnovi zemlje i rešavanju problema izbeglica "isparila bez traga", za Press RS potvrđuje i Slavko Jovičić, poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamenta BiH.

Jovičić, koji je početkom ove godine podneo ostavku na mesto člana Istražne komisije Parlamenta BiH, koja je trebalo da utvrdi kako su se trošila ova sredstva, kaže da je ostavku podneo upravo iz razloga što je, kako ističe, bilo nemoguće utvrditi ko je ukrao stranu pomoć.

- To je bila treća istražna komisija koju je Parlament BiH formirao po tom pitanju, a zatim je i ona neslavno završila svoj rad kao i prethodne dve. Operativni podaci do kojih smo uspeli doći, uprkos snažnim opstrukcijama bošnjačkih političara, pokazuju da je u BiH došlo najmanje 40 milijardi dolara!

Gde su te pare uložene i ko se od njih okoristio, ostalo je nepoznato. Dokazano je i da je 98 odsto novca završilo u FBiH i da je on tamo pokraden. Ne verujem da će ikada biti otkrivena prava istina o toj pljački - pesimističan je Jovičić.

---------------------------------------------------------------------

U svim zemljama bivše Jugoslavije izuzev jedne problem izbeglih i raseljenih već rešen
BiH najgora u regionu!
Za razliku od BiH, u kojoj, prema podacima zvaničnih institucija, u kolektivnim centrima još živi više od 20.000 izbeglica iz proteklog rata, zemlje u okruženju su skoro u potpunosti rešile ovaj problem.
U užoj Srbiji, gde je posle pada Republike Srpske Krajine i priliva velikog broja raseljenih lica iz Bosne i Hercegovine, prema tadašnjim procenama, doselilo više od pola miliona izbeglica, postoji još 18 kolektivnih centara, u kojima živi oko 2.500 ljudi. Na Kosovu i Metohiji postoji jedanaest kolektivnih centara. U Vojvodini, u kolektivnom centru koji se nalazi u blizini Pančeva živi oko 120 srpskih izbeglica iz BiH, Hrvatske i sa Kosova.

Status prognanika, povratnika i izbeglica u Hrvatskoj trenutno ima 955 lica, od čega je 565 izbeglica. Više od polovine ih je smešteno u kolektivnim smeštajima u Kninu i Korenici te Domu za stare i nemoćne osobe u Glini. U Crnoj Gori trenutno boravi 11.577 raseljenih lica, 3.493 iz BiH i Hrvatske te oko 8.000 sa Kosova i Metohije. U Crnoj Gori postoje dva kolektivna centra - Konik 1 i 2.

Boris Knežević

http://www.pressrs.ba/sr/vesti_dana/story/Nestale pare za zbrinjavanje izbeglih!

Autor sjovicicslavuj | 3 Novembar, 2013 | read_nums (362)

 Спашавај се ко може!

Што je већа брзина то је већа и шанса за спас!

 

Autor sjovicicslavuj | 3 Novembar, 2013 | read_nums (279)

"Ивер не пада далеко од кладе",

каже народна пословица!

У складу са тим - звездаши су се баш "намечили" на гробаре! 

 

Autor sjovicicslavuj | 2 Novembar, 2013 | read_nums (231)

 

Autor sjovicicslavuj | 2 Novembar, 2013 | read_nums (311)

 НОВАК ЂОКОВИЋ - Роџер Федерер 2:1 (4:6; 6:3; 6:2)

Autor sjovicicslavuj | 2 Novembar, 2013 | read_nums (323)

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 
       Не знам хоће ли припреме које сам добро направио, а и пројекат који сам претходно осмислио, бити гаранција да ћу успјети.

 

 Много је фактора од којих зависи какав ће бити исход – позитиван или негативан?!

 

Од самог почетка, дакле, од саме идеје, па све до реализације, све је указивало да чиним добру ствар и да грешки не би требало да буде. 

 

 Морам унапријед да изразим задовољство и наду у комплетан успјех пројекта.

 

Наиме, опште познато је да је тренутно најактуелнија свјетска брука и афера, која потреса најмоћније свјетске империје, а ради се о моћи и о техничкој опремљености најјачих свјетских сила, које улажу огроман новац у усавршавање технологија и свих других техничких могућности, а све у сврху развоја и кориштења уређаја за прислушкивање. Нико више није сигуран да није циљана мета обавјештајних служби и да није опсервиран неизбјежним прислушкивањем.

 

Сасвим је извјесно да не постоје начини како се супротставити таквим свјетским насилним кршењима основних људских права, али коме је стало до тога и ко на планети за то још мари. Ма нико, ако ћемо искрено, а требали би.

 

Понукан тиме и сазнањем да нема ефикасних контраобајештајних инструмената којима би се могло супротставити таквом насиљу дошао сам на идеју да се вратим неким ранијим методама комуникација.

 

Не знам је ли паметно што ћу овако јавно да саопштим своју идеју. Али приморан сам то да  урадим. Наиме, имао сам потребу да поново успоставим неколико покиданих контаката са мени драгим особама и једини начин за који мислим да је у овим комуникацијским турболенцијама могућ је враћање у функцију голубова писмоноша. Иако нисам сигуран у успјех цијелог пројекта, ипак сам убјеђења  да је барем оправдан покушај.

 

Конкретно. Прије неколико мјесеци на различите стране свијета послао сам неколико голубова писмоноша са различитим порукама за примаоце. Да кажем и то да све голубове нисам пустио истог дана, већ сам то радио у временским размацима, дакао циљано и у најбољим метереолошким условима.

 

Након анализе свих потребних параметара, почевши од боје голубова, па до тежине писама, те узимајући у обзир дугорочне временске прогнозе и уз мноштво још  других детаља, кренуо сам са реализацијом пројекта. Наравно да ми на ум не пада да се овако јавно о свему изјашњавам и да откривам све детаље....

 

У почетку, највећу бојазан сам имао при помисли шта да радим ако будем  морао да плаћам велике одштете у случају да се неки од голубова негдје на коридору не спусти ниско и да неку важну личност не посере. Извињавам се на овако употребљеном термину „посере“, али адекватнијег и бољег, сад за сад нема. Одмах да кажем да ниједног голуба нисам учио, нити припремао за такве ситуације.

 

Међутим, шта ако они по инстикту то ураде, мислим шта ако неку важну свјетску фацу посеру? Такође, у овом моменту нико ми не пада на памет ко би могао бити „жртва“ голубијег интереса и препознавања кога би онако приоритетно требало посрати и то на јавном мјесту, онако циљано.  Не пада ми на ум да упадам у проблеме, јер знам шта би било са мном ако би се сазнало да су то голубови мојим рукама одаслани на разне свјетске дестинције...

 

У размишљању о голубовима писмоношама и о ефектима цијелог „пројекта“ паде ми на ум још једна ствар, а то је да уз кафу о свему размислим - шта ћу и како ћу даље? Кад будем имао конкретнијих сазнања, јавићу вам.

 

 А до тада, остајте ми здраво и весело.

 
Autor sjovicicslavuj | 1 Novembar, 2013 | read_nums (385)

 

 
Човјек који не зна шта је нити ко је, 
исти је као и откинути цвијет који ће увенути без стабљике и без свог корјена и заувијек ће нестати у окружењу безбројних других живих бића у планетарном сазвијежђу....
 

 

Autor sjovicicslavuj | 1 Novembar, 2013 | read_nums (242)

Ове задушнице увек падају у суботу пред Митровдан. Срби су их примили од Руса. Руска црква је установила овај дан у 14. веку, након Куликовске битке, где су Руси однели победу. Војсковођа Димитрије Донски је замолио св. Сергија Радоњешког да одржи помен палим војницима и да се то чини сваке године у тај дан. Временом то је постао дан помињања свих упокојених, не само војника.

У неким српским крајевима се верује, да се овог дана затварају гробови, који је отворио св. Петар на Духовске задушнице, те их називају затворним задушницама.

У источној Србији се на данашњи дан не ради ништа са вуном, маказе за стрижење су затворене, да би се затвориле вучје чељусти.

И данас, као и на друге задушнице, походе се гробови најближих, држе се помени и парастоси и дели се храна за душу.

Autor sjovicicslavuj | 1 Novembar, 2013 | read_nums (227)

1. 11. 2013

НОВАК ЂОКОВИЋ - Станислас Вавринка 2:0 (6:1; 6:4)

******************

НОВАК је прегазио Швајцарца много лакше него што се то очекивало. Поготово у првом сету НОЛЕ је био доминантан. У другом сету Вавринка се некако држао до 3:3, а онда је НОЛЕ убацио у турбо брзину и Вавринку је збрисао у року за час!

 

 

 

Autor sjovicicslavuj | 1 Novembar, 2013 | read_nums (181)

 Није лако бити ни чланица Европске уније...

Тамо вам и без ваше "сагласности повећавају" дане у мјесецу (!).

Код Словенаца ево и октобар има 32 (!) дана...

Autor sjovicicslavuj | 1 Novembar, 2013 | read_nums (212)

Преподобни отац наш Прохор, подвизавајући се подвигом добрим у Нагоричанској и Козјачкој пустињи, би јављен свету као светило за царовања благочестивог цара Диогена, који је царовао од 1067 до 1071 године. Родитељи светога Прохора Јован и Ана побожно живљаху у селу Овчепољског краја Скопске области. Беху то људи тужни, јер не имађаху деце. Горећи од жеље за децом, они усрдно узношаху топле молитве Богу и многе милостиње даваху сиротињи и црквама. И Господ погледа на њихове молитве и милостиње, и дарова им утеху и велику радост: Ана заче у старости и роди сина, који на крштењу доби име Прохор. А када Прохор напуни осам година родитељи га дадоше да учи књигу. Просвећиван Духом Божјим, Прохор веома напредоваше у учењу, и тиме много радоваше своје благочестиве родитеље.

 Када Прохор изучи књижну мудрост боље од својих вршњака и постаде пунолетан, родитељи намислише да ожене свога сина јединца, да би добили наследнике. Али преподобни не хте да себе окива оковима светским, јер му се душа отимаше к небу и срце његово љубљаше Бога изнад свих красота света и земаљских чари. Горећи пламеном љубављу према Господу, он жуђаше да My даноноћно служи умом и срцем, духом и телом. Зато је волео цркву и њена богослужења, и сваки дан одлазио у њу на молитву. To беше најслађа храна његовој побожној души. Слушајући речи Господа Христа у Еванђељу: Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који ме љуби, нека узме крст свој, и иде за мном, - Прохор се, укрепљаван и озараван Духом Божјим, реши да остави свет и све красоте света, и да се сав посвети Богу. Изишавши из цркве, где слушаше ове речи Господње, он све своје имање раздаде сиромасима, и отиде у пустињу, певајући заједно с пророком Давидом: Жедна је душа моја Бога, Бога живога. Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже! (Пс. 41, 2, 1).

 Дошавши у пустињу Нагоричанску што је у Жеглиговском крају, Прохор нађе у њој малу пештеру и покрај ње мали извор воде, и ту се настани. И стаде се подвизавати подвигом дивним и спасоносним, имајући увек пред очима душе Бога Творца и Спаситеља. Храна му беше биље и трава. Па и то узимаше само једанпут у три дана. Молитвом пак свагда храњаше душу своју. Живећи на такав начин, преподобни проведе у пустињи тридесет две године, и за то време не виде лица човечија. А дружаше се са зверовима који му понекад долажаху.

 По промислу Божјем догоди се ово: Диоген, који је имао постати цар, дође у лов у пустињу, где се преподобни подвизавао. И он угледавши једну срну стаде је гонити. Срна бежећи дотрча пећини преподобнога, који ју је често хранио. Видећи срну силно уплашену, преподобни је упита: Зашто тако бежиш? - Утом пристиже и Диоген, па угледавши косматог старца, обученог у подерану хаљину, он се силно препаде па удари натраг и наже бежати. А свети пустињак, провидевши духом да ће Диоген ускоро постати цар, стаде га звати, говорећи: Диогене, врати се! не бој се! стани! та и ја сам човек. - Чувши ове речи преподобнога, Диоген се врати, и са страхом паде пред ноге чуднога старца тражећи благослов од њега. Свети старац га благослови и пророчки му рече: Диогене, иди одмах у Цариград, јер ће те Бог уздићи на царски престо. А тада не заборави мене. Те пак хаљине што су на теби, остави у нарочитој одаји, и чешће навраћај да их видиш, опомињући се и мене старца који живи у овој пустињи.

 Диоген послуша старца и одмах отпутова у Цариград. И пророчанство светога старца се испуни: кроз неко време Диоген постаде цар. И поступи по налогу светог пустињака: своје пређашње хаљине остави у нарочитој одаји. Али убрзо заборави на њих. Тридесет година после тога преподобни Прохор се јави Диогену у сну и рече му: Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм.

«Prethodni   1 2 3 4 5 6
    My picture!

Kategorije

Arhiva