Slavko Jovičić

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је већ обезбиједила барем осам утакмица у Лиги Европе, а чека је још само један противник за пласман у Групну фазу Лиге шампиона што би био највећи успјех од 1991. године кад је Звезда била првак Европе и шампион свијета!

— Autor sjovicicslavuj @ 23:06
 
 
 
 
ЦРВЕНА
 
 
 
 
ЗВЕЗДА
 
 
 
----------------------------------------
 

14. августа обиљежава се Изношење Часног Крста, Светим мученицима Макавеји (Почетак поста)

— Autor sjovicicslavuj @ 09:06
 

Изношење Часног Крста. Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима.

И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост.

Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима.

Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник посвећен седморици светитеља, седам мученика, браће Макавеји.

Макавеји су били старозаветни светитељи и мученици из 2. вијека п.н.е, а књиге о животу браће Авима, Антонина, Гурија, Елеазара, Евсевона, Адима и Маркела саставни су дио Светог писма.

Свети мученици Макавеји и њихова мајка Соломона и учитељ Елеазар страдали 166. године п.н.е. када их је убио император Антиох XI Епифан, који је покушао да у Јерусалиму уведе паганске обичаје. Епифан је у Јерусалимски храм поставио кип грчког паганског бога Зевса, испред ког је присиљавао Јевреје да се клањају.

Свештеник Елеазар био је посвећен Мојсијевом закону и први је одбио да се поклони паганском божанству, због чега је настрадао у мукама.

Седморо браће Макавеја и њихова мајка Соломона, слиједили су његов примјер па су и они страдали мученичком смрћу.

Мошти светих мученика Макавеја чувају се у базилици Светог Андреја у Келну у Њемачкој.

Свети мученици Макавеји
Страдање Светих старозаветних мученика: седморо браће Макавеја: Авима, Антонија, Гурија,Елеазара, Евсевона, Алима (Самона) и Маркела, матере њихове Соломоније (САЛОМИЈЕ), свештеника Елеазара и других са њима.
 
 Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.
 
---------------------------------------------------
14. августа 2018. године, почиње Великогоспојински пост
који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице,
у народу званим Велика Госпојина, 28. августа.
 


Александар Белић - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:30
 
На данашњи дан 13. августа 1876. године,
рођен је Александар Белић


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.



Српски џудиста Александар Кукољ освојио је данас бронзану медаљу на Гран прију у Будимпешти

— Autor sjovicicslavuj @ 09:28
 
Српски џудиста
 
Александар Кукољ

освојио је данас бронзану медаљу на Гран прију 
у Будимпешти у категорији до 90 килограма.

Бодови са Гран прија рачунају се за Свјетску листу 
и пласман на Олимпијске игре у Токију.

Кукољ је европски шампион из 2017. године.





Милица Мандић освојила бронзу на Гран прију у Москви

— Autor sjovicicslavuj @ 09:25

 
Олимпијска вицешампионка у теквондоу
 
Милица Мандић
 
освојила је бронзану медаљу на Гран прију у Москви.

Мандићева је прво савладала Хрватицу Дорис Поле 14:8, 
потом је била боља од Корејке Ан Себо 8:5, 
да би у полуфиналу изгубила од Туркиње Назифе Кус 4:2.

Мандићева је на минулом Гран прију у Риму освојила сребро 
и још увијек је у игри за пласман на финале у Токију.




 

МИЛАНЕ ЛАНЕ ГУТОВИЋУ - СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:10
 
На данашњи дан 11.8.  
рођен је српски глумац, 
непоновљиви 

МИЛАН ЛАНЕ ГУТОВИЋ
 

 

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:08
 
На данашњи дан 11.8 рођен је 
славни српски глумац

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ




Чекајући боље дане ...

— Autor sjovicicslavuj @ 11:32
 
Ријетко кад нешто овако објавим
на блогу, али ево ...

Углавном, многе ствари из личне "радионице" 
објављујем на друштвеним мрежама: 
Фејсбук, Твитер, Г+ мрежи, Пинтересту итд.
 


--------------------

 

Г У Ч А ... Данас је почео 58. Сабор трубача ... СРПСКИ БРЕНД - А СВЈЕТСКИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:33
 
Знам неке који се стиде Гуче,
 
као да су им родитељи
 
рођени у Паризу и као да
 
су докторилали на Сорбони.


Овогодишњи Сабор трубача у Гучи биће отворен данас, 9. августа у 11 сати, код споменика трубачу у центру Гуче уз интонирање химне „Са Овчара и Каблара“ и подизање саборске заставе.

Сабор ће отворити Домаћин министар Ненад Поповић а саборску заставу ће подићи амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин.

На главној позорници на стадиону програм ће трајати три дана.

Финално такмичење најбоље пласираних из предтакмичарских центара биће одржано у суботу 11. августа са почетком у 20 сати.

У недељу, 12. августа, планирани су концерти побједника 58. Сабора, Саше Крстића, Екрема Мамутовића и Дејана Лазаревића.

Посјету овогодишњем Сабору најавили су многи традиционални гости из земље и иностранства, као и већи број јавних личности из свијета политике, културе, екстраде, спорта и званичници изСрбије и сусједних земаља.

Сабор трубача у Гучи је један од догађаја коју Србију чине јединственом на културолошкој и туристичкој мапи свијета, а "светковина трубе" Србију промовише у најбољем свјетлу, као земљу оптимизма, весеља и искреног гостопримства.

Гости су стигли са свих страна свијета

Драгачевски сабор је јединствено такмичење трубачких оркестара у свијету и најзначајнија манифестација свеукупног народног стваралаштва у Србији.


Сабор трубача један од догађаја
који СРБИЈУ чини јединственом
на културолошкој и туристичкој мапи свијета.

 Највећа трубачка фешта на Балкану
СРБИЈУ промовише у најбољем свјетлу,
 као земљу весеља, оптимизма и искреног гостопримства,
трајаће од 9.  до 12. августа.

9.8. је: СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПАНТЕЛЕЈМОН

— Autor sjovicicslavuj @ 08:30
 
 
Свети Пантелејмон је рођен у угледној и богатој породици која је живела у Никомидији, граду у Малој Азији. Његов отац Евстрогије био је незнабожац, а мајка Евула, хришћанка. Рано је остао без мајке, па бригу о његовом васпитању преузима отац.Пантелејмон је био необично леп, добар, сјајан ученик, са посебним даром за медицинске науке, а изнад свега милостива и добра срца.

Име Пантелејмон, које значи: свемилостиви, заиста му је у потпуности одговарало. Медицину је учио код најчувенијег лекара тог доба, Ефросина, који је био и дворски лекар. Приликом посета двору, Ефросин је са собом стално водио и најдаровитијег и најбољег ученика, Пантелејмона.

Пантелејмон је свакога дана пролазио поред куће Ермолаја, старог хришћанског свештеника. У срцу младог лекара живело је сећање на веру његове мајке, па се зближио са свештеником, Ермолајем који га је утврдио у вери, а затим и крстио.

Поред лекарске вештине, коју је стекао учењем, Пантелејмону је био дат и дар исцељења молитвом. Излечио је слепог човека. Сви лекари су говорили да за његове очи нема спаса. Пантелејмон је слепца излечио именом Христовим. Једном му је очајна мајка донела дете које је ујела змија отровница. Призвао је Бога у помоћ и излечио дете, спасивши га од сигурне смрти.

Кад му је умро отац, Пантелејмон је распродао имање и сиротима и убогима поделио милостињу.

Живео је скромно, а све који су му се обраћали за помоћ, лечио је потпуно бесплатно.
Ово је изазвало завист његових колега лекара, па су га оптужили цару рекавши да је хришћанин. Позвао је Пантелејмона на двор и покушао да га одврати од хришћанства. Пантелејмон је слушао речи земаљског цара, а његов ум и срце били су "пред Царем небеским". Није се уплашио ужасних мука којима му је цар Максимијан претио.
Био је смирен, одлучан и решен да пострада за Христа. Није се одрекао своје вере, већ је именом Христовим, ту пред свима, излечио одузетог човека. Цар га је осудио на страшно мучење и смрт. У немоћном, слепом бесу, Максимијан је наредио да се погуби и стари свештеник Ермолај.

Пантелејмон је претрпео невиђене муке, али га је Бог крепио и зацељивао му ране. Кад су га извели на губилиште, Пантелејмон је клекао на молитву. Џелат је замахивао мачем, али није могао да га погуби, јер се мач пред светитељевом главом савијао као да је од воска. Тек кад је свети Пантелејмон завршио молитву и рекао да могу да га погубе, џелат га је посекао.

Маслина, под којом је његово тело било сахрањено, се окитила плодом, а на гробу су се дешавала чудесна исцељења.
Свети Пантелејмон је пострадао за Христа 9. абгуста 304. године, а његово име се призива при освећењу воде и јелоосвећењу.

Један од најлепших храмова на Светој Гори посвећен је овом светитељу.
На иконама се представља као прелепи младић који у рукама држи кутијицу са лековима, знак лекарске професије.

Празник св. великомученика Пантелејмона се слави 9. августа. Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.
 
 

АРЧИБАЛД РАЈС ... Како смо могли да заборавимо оваквог човјека?! Да ли нас је стид пред Богом и пред историјом?! Изгледа да није, нажалост!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:01

На данашњи дан 8.8.  
умро је велики човјек 

Арчибалд Рајс

- који је више истине рекао и написао о Србима, 
него што су многи Срби знали сами о себи!

ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ




 

ЂУРА ЈАКШИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 10:21
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 8. августа 1832. године,
 рођен је славни српски поета, 
сликар и најзначајнији приповједач епохе романтизма

ЂУРА ЈАКШИЋ


Познати српски књижeвник и сликар Ђура Јакшић
 је био највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека. Поред поезије, која је најврједнија у његовом књижевном опусу, писао је приповијетке и херојске поеме (На Липару, Поноћ, Падајте браћо, Отаџбина, Сеоба Србаља, Станоје Главаш). Умро је у Београду 1878. године.


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
 


Славни српски
пјесник, књижевник и сликар
још тада - 1867. године,
писао је о настраној
и тиранској Европи ...


ЈЕВРОПИ

Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л’ живет може
У таквом игу несрећни род?...

Изгинућемо!

„Па изгините!“
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!

Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“

11. јануара 1867.
 

Данас, 8.8. је Трнова Петка

— Autor sjovicicslavuj @ 10:19
 
Српска православна црква и вјерници 8. августа  прослављају св. преподобномученицу Параскеву под именом Трнова Петка.


Света Петка Трнова је била родом из Рима, потицала је из хришћанске породице и живела је у 2. веку после Христа. Након смрти родитеља, имање је разделила сиромашнима и замонашила се.

Замонашивши се, проповедала је забрањену Христову веру и зато је била оптужена цару Антонину Пију. Исцеливши и самог цара, који се крстио, наставила да мисионари у другим крајевима. Због проповедања хришћанске вере затварана је, силно је мучена и на крају је посечена мачем, по наређењу кнеза Тарасија око 140. године.. Њене мошти, према сведочењу житија, касније су пренете у Цариград.

Празник Трнове Петке спада у непокретне, сваке године слави се 8. августа. Тај дан се веома поштује у српском народу, и ако није заповедни празник (црвено слово). Понегде се прослављају и заветине и манастирске славе.

Празником преподобне мученице Параскеве, у народу познатије као Трнова Петка, завршава се мали летњи “циклус женских празника”, коме припадају и Огњена и Блага Марија. Тада се избегавају сви тежи послови у пољу и у кући. Према народном веровању на празник Трнове Петке не ради се у руке, да током године не би трнуле, жене особито држе овај дан.

Многи св. Петку, која је била Римљанка и која се слави у августу, мешају са св. Петком која је била Гркиња која се слави у октобру, не знајући да у календару има више светитељки са овим именом.

 
 

СРЂАН КНЕЖЕВИЋ - ЛЕГЕНДАРНИ КОМАНДАНТ "БЕЛИХ ВУКОВА"!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:01
 
На данашњи дан, 7. августа, прије 20. година,
у центру Пала злочиначки је убијен  легендарни
ратни командант Специјалне јединице
Војске Републике Српске "Бели вукови"
и замјеник начелника Центра јавне безбједности
Српско Сарајево 
 
СРЂАН КНЕЖЕВИЋ
 
ВЈЕЧНА ТИ СЛАВА И ХВАЛА 
СРПСКИ ЈУНАЧЕ - "БЕЛИ ВУЧЕ"
И МОЈ ПРИЈАТЕЉУ!
ЛЕГЕНДАРНИ КОМАНДАНТ
"БЕЛИХ ВУКОВА"
 
СРЂАН КНЕЖЕВИЋ
 
На данашњи дан, 7. августа, прије 20 година, у центру Пала злочиначки је убијен  легендарни ратни командант Специјалне јединице Војске Републике Српске "Бели вукови" и замјеник начелника Центра јавне безбједности Српско Сарајево 
Срђан Кнежевић.

Убиствово легендарног команданта Срђана Кнежевића и 20 година послије остало је нерасвијетљено и велике мистерија.

Остаје питање - зашто се о наредбодавцима и извршиоцима злочина почињеног на Команданта "Белих вукова" који је убијен  7. августа 1998. године на паркингу код свог стана на Палама и данас ћути.

Предмет Срђана Кнежевића 2006. године изует је из Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву и предат Тужилаштву БиХ. 
Гдје је тренутно спис није познато, али је сигурно да су надлежне правосудне институције у овом, као и у многим неразјашњеним случајевима послије ратних убистава потпуно заказале. 



ПРЕБИЛОВЦИ ... На данашњи дан /6. августа 1941./ ... Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца убијено је око 600 становника овог села. Непреболне српске ране из трагичне прошлости ... Догодило се то 6. августа 1941. године.

— Autor sjovicicslavuj @ 11:09
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у усташкој Павелићевој Независној држави Хрватској (НДХ).

 Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца убијено је око 600 становника овог села. Догодило се то 6. августа 1941. године. 

У истом мјесецу на више од 40 других мјеста убијено је још - више од 200 људи из овог села које је пред Други свјетски рат имало око хиљаду становника. 


У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице, а 36 огњишта је угашено. 
Страдање су преживјела само 172. становника Пребиловаца.

Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини је без примјера и један је од најгорих и најсрамнијих догађаја у људској историји. 

Да припадају неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у цијелом свијету и били би заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкој …

Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од многих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог свјетског рата обезбијеђено је поштовање и заштита. Постоје посебни музеји посвећени њима гдје им свјетски државници и друге значајне личности одају почасти и указују поштовање. 

На међународном нивоу постоје посебни дани посвећени овим жртвама, о њима говоре многе публикације и филмови, а они који их евентуално не признају и не поштују, зачас се нађу под општом осудом тзв. међународне заједнице и њихове јавности, а поготово медија.

Српске жртве из двадестог вијека не само да се игноришу, него се и само њихово помињање и откривање крајем прошлог вијека, у знатном дијелу београдске плаћеничке јавности, сматра ратним хушкањем, које је изазвало грађанске и вјерске ратове на простору бивше Југославије. По њима је, родбина усташких жртава, која је 1990/91. године отворила јаме и из њих извадила, а потом и достојно сахранила кости мученика, подстакла све балканске шовинизме који су послије довели до крвавог распада Југославије.

Јесмо ли зарад сулуде кованице злочинца Јосипа Броза и измишљеног тзв. братства и јединства смјели и требали да заборавимо и оставимо кости у безданим јамама, како су то усташе и урадиле. И дан данас многе јаме у којима се налазе посмртни остаци звјерски ликвидираних Срба нису одбетониране. Зато нам се српско страдање поновило и деведесетих година прошлог вијека.

Код оваквих схватања није чудо што је у Пребиловце, који су због злочина из 1941. године требало да буду најзаштићеније мјесто у Европи,1992. године поново згазила усташка чизма, претварајући ово вјековно насеље и споменик страдања невиних у опустошен терен, или како су сами освајачи, ликујући навели, у „пасиште дивљих свиња“.

Пребиловци су били село које се налази на самом ободу долине Неретве код Чапљине, од мора удаљено 20, а од Мостара 30 километара. Све до 1941. године то је било једно од највећих и економски најјачих српски села у Херцеговини са око 1000 становника у 120 домаћинстава. У њему су живјели побожни, вриједни и мирни становници. Али, још прије Другог свјетског  рата били су осуђени на смрт од стране усташких односно клерикално-франковачких структура у окружењу. 

Разлози су били управо у томе што су Пребиловци били велико, богато и честито српско село које је у Првом свјетском рату Србији и Црној Гори дало 18 добровољаца, а и због, за великохрватске аспирације, незгодног стратешког положаја, посебно пошто су 1939. године, кнез Павле и Драгиша Цветковић, ово подручје срамно уступили Бановини Хрватској. 
 
Колико ће нам још деценија требати да се освијестимо и опаметимо? 
На то питање нико нема одговора!
++++++++++++++++++++
 

БРАВО СРПЧАД! Србија шампион Европе у кошарци.

— Autor sjovicicslavuj @ 22:09


'ОРЛИЋИ' ПОНОВО ШАМПИОНИ
 
 
ЕВРОПЕ
 


Јуниорска кошаркашка репрезентација 
Србије 
узраста до 18. година поново првак Европе!

 
 'Орлићи', изабраници селектора Александра Бућана 
у финалу шампионата
савладали су селекцију Летоније!
 
Србија – Летонија 99:90 
 
(32:20, 22:21, 25:24, 20:25)

Момци за понос:

Петрушев, Исламовић, Недељковић, Рутешић, Пауновић, Трифуновић, Васиљевић, Пецарски, Лакић, Церовина, Илић, Кузмановић.


 

Обиљежено 26. година од одбране Војковића, Грлице и Крупца и српске Илиџе!

— Autor sjovicicslavuj @ 15:46

 
Борци и српски народ са овог подручја борио се за слободу Републике Српске у којој може слободно да живи и ради.

Треба подсјетити да је из федералног Сарајева изашло више од 140.000 Срба, али да БиХ припада и српском народу.

Велики допринос илиџанске бригаде огледа у одбрани ових подручја, у садејству са припадницима полиције и органима власти општине Источна Илиџа, те мјесних заједница Крупац, Војковићи, Грлица, Кијево, као и Пресјенице, подручја на којем је, према попису из 1991, живјело око 5.800 људи.

Испред Спомен-капеле у порти храма цвијеће и вијенце су положили бројни представници удружења из одбрамбено.отаџбинског рата.

У одбрани Војковића, Грлице и Крупца, које су 4. августа 1992. године напале муслиманске снаге из правца Храснице, погинуло је седам српских бораца, а 14 их је тешко рањено. 

Према званичним подацима муслиманске стране у неуспјелом покушају да заузму српске Војковиће живот је изгубило више од 70, а рањено је око 200 муслиманских припадника војних и паравојних формација.

На подручју Источне Илиџе за слободу Републике Српске и српског народа животе је дало више од 250 бораца Друге сарајевске бригаде, који су погинули у одбрани својих вјековних огњишта, али и бранећи друге српске територије.

Обиљежавање 26 година од одбране овог краја почело је 21. јула организовањем спортских и културних манифестација у којим су учествовали чувари изворног народног стваралаштва овог краја.

Ратни ветерани и становници Источне Илиџе посјетили су Илињачу, познатију као Гаврића брдо, која је била једна од најзначајнијих кота у ратним данима, са које је током цијелог рата пружана главна подршка српским борцима.


ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА СВИМ 
 
СРПСКИМ ЈУНАЦИМА КОЈИ СУ ДАЛИ 
 
СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА СТВАРАЊЕ
 
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

 -----------------------
У помен и вјечну захвалност свим страдалим Србима који су изгубили животе у ратовима у бившој Југославији - држави коју су сви разваљивали, а коју су само бранили Срби
и зато је српски народ толико и страдао.

ВЈЕЧНА ИМ СЛАВА!
 
 

Хоће ли нас сутра бити стид да овакви какви смо, а никакви смо - дођемо пред Цара Лазара и косовске јунаке, те Његоша, Војводе Живојина Мишића и Степу Степановића, као и пред Јована Дучића, Николу Теслу и још мноштво других славних Срба!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:22
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Постоје ли границе до којих можемо ићи
у нашим самообманама и нашој срамоти!
Знамо ли о чему причамо. Ко смо заправо ми. Јесмо ли још живи или смо живи умрли прије наших сународника који су прије 23. године злочиначки поубијани у "Олуји": војно-полицијскo-хрватско-међународном удруженом злочиначком подхвату и злочиначком погрому српског народа, који је бјежећи са својих вјековних огњишта мислио да ће барем сачувати главе своје дјеце, мајки, очева, па онда и својe.

Како могу да видим, а пратио сам многе извјештаје - на свим парстосима одржаним у светим српским правосланим храмовима, како у Републици Српској, тако и у Србији - окупило се нешто мање људи него што је у тој усташкој злочиначкој aкцији убијено Срба.

Жалосно је поређење, али мртви Срби из Олује су бројнији него живи Срби који су присуствовали свим парастосима заједно. А гдје су били остали или преостали Срби. Један дан у години, па се и он овако неславно завршиo.

Свима нам је јасно да су у сваком мањем мјесту са неколико хиљада становника биле препуне  баште кафића. Сједила је омладина - наша будућност којој, нажалост, ни у примисли није било да оду до светих храмова и да се помоле Богу за покој душа невино страдалих и уморених сународника Срба.

Кога то покушавамо да слажемо. Погледајмо истини у очи. Сами се погледајмо  пред сопственим огледалом наше савјести. Коме ми то нашу трагичну прошлост и суморну садашњост остављамо за будућност. Је ли то ова наша омладина којој су важнији кафићи него сат времена да буду у светим храмовима на молитвама нашој умореној браћи.


Какви смо то људи. Коме то своје душе продајемо и о каквој то наводној српској саборности и српском јединству говоримо. Никада се нисмо отријезнили од заблуда, а ни опаметили, јер Срби су народ који своја страдања најбрже препушта забораву.

Није онда никакво чудо што још нисмо одбетонирали све јаме српског страдања из Другог свјетског рата. Још нисмо достојанствено обиљежили Јасеновац, ни сва наша "Јадовна", јадна нам била и кукавна мајка.

Није никакво изненађење што у највећем граду мртвих Срба у Градини /Спомен подручју злогласног усташког концентрационог логора смрти Јасеновцу/ никада нисмо окупили барем десетак хиљада Срба. 
А београдску "Арену" је три дана заредом пунио Дино Мерлин, који је након рата јавно говорио да његова нога никад неће стати на тло злочиначке и агресорске Србије. Био је управу. Није само стала његова нога, већ је цијели, дакле комплет - забављао егзалтиране београђане, које баш брига шта је Мерлин говорио о њиховој земљи, а тиме и о њима самима.

Знамо ли ми докле ћемо стићи овакви кави смо, а никакви смо. Имамо ли као народ икакву будућност. Како ћемо сутра пред Цара Лазара и косовске јунаке, те Његоша, Војводе Живојина Мишића и Степу Степановића, као и пред Јована Дучића, Николу Теслу и мноштво других славних Срба. А сви ћемо једног дана морати тамо и са олујом и без олује.


Има ли те мој народе?
Гдје сте моји Срби?

Имали нас још живих 
или смо од срамоте умрли, 
а још живимо!


 

Да се не заборави! ... Шта су за нас Србе Пребиловци ... ПРЕБИЛОВЦИ 1991. године ... Трајни трагови у мојој души и сјећању ...

— Autor sjovicicslavuj @ 14:10
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

4. август 1991. године. Сунце упекло. Пржи. Све "гори". 
Неколико дана прије светог догађаја правимо план дочека Његове светости патријарха Павла у мученичко мјесто страдања Срба у Пребиловцима.

У неколико наврата се договарам са Мирославом Радовановићем, тадашњим портпаролом Српске демократске странке и министром за културу и образовање у Скупштини Града Сарајева. Разговарамо о програму и протоколу боравка Његове светости у Пребиловцима.

Разговарамо о неким детаљима доласка и посјете Његове светости патријарха Павла мученичком мјесту страдања Срба у Пребиловцима. Сјећам се да је прва варијанта била да Његова светост Павле допутује авионом на Мостарски или на Сарајевски аеродром и да за наставак пута користи аутомобил. Али, Његова светост Павле није то прихватио и из Београда у Мостар допутовао је возом.

Са још неколико колега у Мостар сам стигао неколико сати раније. Распитивао сам се о времену доласка воза. Воз је каснио што је било уобичајено на жељезници. 

Са разгласа најављују долазак воза. Зове ме Мирослав Радовановић који је заједно са представницима Организационог одбора Срба у Пребиловцима задужен за дочек Његове светости. Мирче /тако сам га звао/ пита ме какве су моје процјене о тренутној безбједности на самој жељежничкој станици у Мостару, а поготово у Пребиловцима. 

Кажем му - да све држим под контролом, мада се и у ваздуху осјећао распад бивше Југославије. У Хрватској се на великом подручју водио рат. Све кипти од надолазеће ратне катаклизме. Такође, му кажем да имам екипе у граду Мостару и у самим Пребиловцима и да сам у сталној вези са момцима. Све су Срби. Јављају ми путем радио-везе да нема никаквих проблема. Пребиловци су далеко и са момцима који су на лицу мјеста још немам контакта.

Стиже воз. Дочекујемо Његову светост у чијој је пратњи било неколико свештеника. Његову светост су дочекали и поздравили мјесно надлежни највиши црквени великодостојници Српске православне цркве. 

Скрушен и поносан крстим се, рукујем и љубим руку Његове светости. Крећемо према возилима која су паркирана испред ауле жељежничке станице у Мостару. Испред је и полицијско возило. Са својом екипом сједам у ауто. Иза нас је аутомобил у којем је Његова светост патријарх Павле. Колона са аутомобилима је подужа. Колега који је на зачељу колоне ме обавјештава да је све у реду.

Стижемо у Пребиловце. Видим има доста народа. Из оближње кафане треште звуци музике. Страшно. Распитам се о чему се ради? Кажу ми из полиције да ту кафану држи неки Хрват. Одмах наредим да полиција оде на лице мјеста и да се прекине са емитовањем музике Тако је и било. 

Око стотињак возила и камионета са посмртним ковчезима и светим костима преко 4.000 пребиловачких и херцеговачких великомученика креће према вјечном почивалишту у крипти Светог храма ...

Уз служење патријарха Павла, епископа Иринеја (Буловића) и Атанасија (Јевтића), и свештенства, 4. августа 1991. године темељи цркве и крипта су освећени, и мошти мученика су послије литургије и опијела положене у велики мермерни ћивот у крипти.


Све остало је историја 
и српска несрећа ...

Морамо даље и само напријед! 
--------------------------------
 
 
 
 
--------------------------------------------------------
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
За помен и вјечну захвалност српским жртвама Пребиловаца 
који су страдали од усташких хрватских и муслиманских злочинаца.


 
 
Шта су за нас СРБЕ Пребиловци

Мало је насеља у Босни и Херцеговини која имају такву бурну историју као Пребиловци у  Херцеговини. 

Насеља руралног типа, као што су Пребиловци, мало је и у свијету мјеста, а да су тако страдали. 


У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у усташкој Павелићевој Независној држави Хрватској (НДХ).

 Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца убијено је око 600 становника овог села. Догодило се то 6. августа 1941. године. 

У истом мјесецу на више од 40 других мјеста убијено је још - више од 200 људи из овог села које је пред Други свјетски рат имало око хиљаду становника. 


У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице, а 36 огњишта је угашено. 
Страдање су преживјела само 172. становника Пребиловаца.

У грађанском рату у БиХ 1992. године становништво из Пребиловаца је протјерано, а село запаљено. Храм посвећен Сабору српских светитеља и пребиловачких великомученика у чијој су крипти били сахрањени посмртни остаци жртава из Другог свјетског рата је миниран. Мртви Срби су поново поубијани, овај пут спаљено је на стотине костију пребиловачких великомученика.

Другог дана по Васкрсу (2010) Светом архијерејском литургијом коју је служио епископ Захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије означен је почетак обнове храма на мјесту срушеног. Храм је, хвала Богу обновљен.
--------------
Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини је без примјера и један је од најгорих и најсрамнијих догађаја у људској историји. 

Да припадају неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у цијелом свијету и били би заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкој …

Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од многих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог свјетског рата обезбијеђено је поштовање и заштита. Постоје посебни музеји посвећени њима гдје им свјетски државници и друге значајне личности одају почасти и указују поштовање. 

На међународном нивоу постоје посебни дани посвећени овим жртвама, о њима говоре многе публикације и филмови, а они који их евентуално не признају и не поштују, зачас се нађу под општом осудом тзв. међународне заједнице и њихове јавности, а поготово медија.

Српске жртве из двадестог вијека не само да се игноришу, него се и само њихово помињање и откривање крајем прошлог вијека, у знатном дијелу београдске плаћеничке јавности, сматра ратним хушкањем, које је изазвало грађанске и вјерске ратове на простору бивше Југославије. По њима је, родбина усташких жртава, која је 1990/91. године отворила јаме и из њих извадила, а потом и достојно сахранила кости мученика, подстакла све балканске шовинизме који су послије довели до крвавог распада Југославије.
Јесмо ли смјели и требали да заборавимо и оставимо кости у безданим јамама, како су то усташе и урадиле.

Код оваквих схватања није чудо што је у Пребиловце, који су због злочина из 1941. године требало да буду најзаштићеније мјесто у Европи,1992. године поново згазила усташка чизма, претварајући ово вјековно насеље и споменик страдања невиних у опустошен терен, или како су сами освајачи, ликујући навели, у „пасиште дивљих свиња“.

Пребиловци су били село које се налази на самом ободу долине Неретве код Чапљине, од мора удаљено 20, а од Мостара 30 километара. Све до 1941. године то је било једно од највећих и економски најјачих српски села у Херцеговини са око 1000 становника у 120 домаћинстава. У њему су живјели побожни, вриједни и мирни становници. Али, још прије Другог свјетског  рата били су осуђени на смрт од стране усташких односно клерикално-франковачких структура у окружењу. 

Разлози су били управо у томе што су Пребиловци били велико, богато и честито српско село које је у Првом свјетском рату Србији и Црној Гори дало 18 добровољаца, а и због, за великохрватске аспирације, незгодног стратешког положаја, посебно пошто су 1939. године, кнез Павле и Драгиша Цветковић, ово подручје срамно уступили Бановини Хрватској. 

Зато је хрватска великодржавна политика 1941. године покушала, а 1992. године, заједно са свезаним заставама са муслиманима и успјела да долину Неретве, Дубраве, Мостар, Чапљину и Столац скоро потпуно очисти од Срба и свега што је на њих подсећало да су на тим просторима вјековима живјели и постојали.


ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ

ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ НЕВИНО
УМОРЕНИМ СРБИМА У ПРЕБИЛОВЦИМА
ОД РУКУ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНАЦА.


МИЛЕНА МАРИЋ Ајнштајн ... Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:07

На данашњи дан, 4. августа 1948. године умрла је
славна српска научница свјетског гласа
 
МИЛЕНА МАРИЋ Ајнштајн


 

 

1 2 3 ... 221 222 223  Sledeći»

Powered by blog.rs