Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 15 Jul, 2019 | read_nums (18)
 
Вијеће Апелационог одјељења Суда БиХ укинуло је првостепену пресуду Мустафи Ђелиловићу и другима, у којој су због ратних злочина осуђени на укупно 60 година затвора, те је предмет враћен на поновно суђење.
Адвокатица Лејла Човић изјавила је да је укинута првостепена пресуда Ђелиловићу и другима, казавши да ће се претрес сада водити пред Апелационим вијећем које је уважило жалбе и укинуло пресуду.

Вијеће које је укинуло првостепену пресуду чине судије Милош Бабић, као предсједавајући, те чланови Вијећа Сенадин Бекташевић и Тихомир Лукес.

Уважена је жалба Тужилаштва БиХ и уважене су жалбе двију одбрана: Мустафе Ђелиловића којег заступа адвокатица Васвија Видовић и Халида Човића којег Лејла Човић .

Суд БиХ је у јулу прошле године, након шест година суђења, осудио осморицу оптужених на укупно 60 година затвора за злочине почињене у "Силосу", касарни "Крупа" и Основној школи "9. мај" на подручју општине Хаџићи.

На по десет година затвора осуђени су некадашњи предсједник Кризног штаба Опћине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и бивши командант Девете брдске бригаде Армије Босне и Херцеговине (АБиХ) Незир Казић.

Вијеће је на по осам година затвора осудило некадашњег начелника Станице јавне безбједности (СЈБ) у Хаџићима Фадила Човића, као и управника "Силоса" Бећира Хујића

Командир полиције у Пазарићу Мирсад Шабић и замјеник управника у "Силосу" Халид Човић осуђени на по шест година.

Бивши управник у касарни "Крупа" Шериф Мешановић осуђен је на седам година.

 Некадашњи стражар Нермин Калембер осуђен је на пет година затвора.


Сва осморица су осуђени за злочине над цивилима српске и хрватске националности, а ослобођени кривице за злочине над ратним заробљеницима, с обзиром на то да је Вијеће којим је предсједавала Минка Крехо утврдило да су сви заточеници били цивили.
Autor sjovicicslavuj | 15 Jul, 2019 | read_nums (23)

 

Пјесма за данас ...

 

Даринка Јеврић 
БИЈЕЛИ ХРАМ 

 

Рођена је у селу Глођане,

код Пећи 21. октобра 1947. год.

Била је српска пјесникиња и новинар.

 

Заступљена је у антологијама

савремене српске поезије

у Русији, Украјини, Турској, Индији, Шведској,

Чешкој, Италији, Јерменији и Енглеској.

 

Умрла је у Београду 16.2. 2007. године.

 

 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°

Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2019 | read_nums (24)
СРБИН 
НОВАК ЂОКОВИЋ
- НАЈБОЉИ НА ПЛАНЕТИ,
а и "ШИРЕ"!


НОВАК ЂОКОВИЋ - Роџер Федерер
3:2 (7:6/7:5/, 1:6, 7:6/7:4/, 4:6, 12:12/7:3/)
Ово је био 48. међусобни сусрет двојице тениских великана. 
  Србин сад води у укупном скору 26:22.

Осим тога, Ђоковић је славио и у посљедња три сусрета, укључујући Аустралијан опен 2016, те Мастерсе у Синсинатију и Паризу прошле године.

Прије овог посљедњи дуел на трави имали су 2015, управо у финалу Вимблдона када је Новак побиједио.

Њих двојица су заједно освојили 176 трофеја од чега 35 су гренд слемови, те остварили више од 2.000 побједа на Туру.

Овом побједом ЂОКОВИЋ је освојио свој пети Вимблдон.






Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2019 | read_nums (25)
 
Српске кајакашице
Марија Достанић и Биљана Релић

постале су данас у Рачицама, 
у Чешкој шампионке Европе 
у кајаку двосједу на 500 метара 
у конкуренцији сениорки до 23 године.



Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2019 | read_nums (35)
 
Након златне, срспки кајакаш 
Бојан Зделар 
освојио је и сребрну медаљу на Европском првенству 
за јуниоре и младе сениоре у чешким Рацицама.


Зделар је у једносједу на 500 метара 
освојио сребрно, 
пошто је стазу извеслао за 1:37.933, 
и кроз циљ је прошао са само 34 стотинке 
заостатка за побједником трке 
Јакубом Заврелом из Чешке

Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2019 | read_nums (12)

 

Пјесма за данас ...

Десанка Максимовић
Ч Е Ж Њ А
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2019 | read_nums (13)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ



Од 1902. године, када је основано, па све до данас, Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" остварује своју грандиозну улогу у очувању и развоју културе и духовности српског народа. Сама чињеница да се једно овакво друштво, упркос бурним историјским догађањима, одржало и опстајаловише од пуног  вијека, довољно говори о његовој виталности и духовној снази. Сматра се да дјеловање "Просвјете" у очувању културног, духовног и националног идентитета с рпског народа долази одмах иза улоге коју је на том пољу остваривала Српска православна црква.

О значењу оснивања "Просвјете" као културне и духовне институције, можда најупечатљивије говоре ријечи Владимира Ћоровића, објављене у "Босанској вили" 30. августа 1912. године, поводом обиљежавања десетогодишњице Друштва:

"Стварање "Просвјете" био је најсвјетлији моменат у јавном животу Босне и Херцеговине... Јер то није установа једног мјеста, једне врсте и једне генерације, него трајно поприште рада за све благородне духове са најширим циљевима какви се уопште могу тражити у људском дјеловању."
 
ОСНИВАЊЕ
На идеју о оснивању "Просвјете" дошла је 1901. године група од 29 српских интелектуалаца, која је упутила молбу Земаљској влади у Сарајеву са захтјевом да се формира чисто хумано друштво под називом "Просвјета", које би помагало школовање ђака и студената. А да је у то вријеме заиста постојала изузетна потреба за школовањем, говоре подаци о јадном стању образованости и просвијећености у Босни и Херцеговини. 

 Како наводи др Божидар Маџар у својој књизи "Просвјета – српско просвјетно и културно друштво 1902-1949" (која је уствари ријетка цјеловита историја овог Друштва и уједно темељни извор података за овај текст), од окупације 1878. до оснивања "Просвјете" 1902. године, у цијелој БиХ гимназију је завршило свега 188  највише Срба, па тек онда муслимана, Хрвата, Чеха, Пољака и осталих, а кад је "Просвјета" основана, било је у цијелој БиХ свега око 30 Срба високошколаца.

Разумљиво, аустро-угарска власт је ову идеју примила са подозрењем. Послије проучавања предоченог статута, изврдавања и оклијевања, Одјелни предстојник Земањске владе Бенко, ставио је 5. јула 1902. године клаузулу на нацрт статута "Просвјете" - "Предстојећа правила одобравају се." Услиједио је проглас у коме се иницијатори оснивања Друштва обраћају српском народу образлажући циљеве и намјере, а затим је 31. августа 1902, у просторијама Српског пјевачког друштва "Слога" у Сарајеву одржана оснивачка скупштина. За предсједника Друштва изабран је Ристо Хаџи Дамјановић, а за потпредсједника др Ристо Јеремић.

"Дан када је добијено одобрење за оснивање (5. јули) може се сматрати даном оснивања "Просвјете", иако је њено конституисање услиједило нешто касније" /14. јула/, наводи др Божидар Маџар.

Оснивање "Просвјете" одушевљено је прихваћено у свим слојевима српског становништва и благословено од стране црквених великодостојника. Бивши дабробосански митрополит Саво Косановић упутио је оснивачкој скупштини телеграм у коме поручује: "Бог благословио ваше племенито предузеће успјехом, да цио народ објеручке прихвати тако спасоносну за њега културну установу, којој се свесрдно радујем и одазивам са хиљаду круна." Био је то позамашан износ, што потврђује да је сљедећи добротвор, најбогатији трговац, приложио 500 круна.

"Просвјета" се иначе финансирала добровољним давањима свог чланства. Легатори и велики добротвори прилагали су по 10.000 круна или непокретну имовину, а добротвори, утемељивачи, стални и помажући чланови, мање износе.

Како су потребе "Просвјете" за остваривање својих циљева биле јако велике, приступило се учлањивању и повећавању броја чланова. Имајући у виду расцјепканост насеља и социјалну структуру становништва (углавном сељачко), те крајње лоше комуникације, може се рећи да је одзив за учлањење био јако добар. Непуних 10 година након оснивања, "Просвјета" је бројала близу 7.000 чланова и имала 80 пододбора (пододбори су бирани гдје је било најмање 50 чланова).

ЗАДАЦИ

Најважнији задатак "Просвјете" био је стипендирање ђака и студената. Према утврђеним критеријима, стипендије је одобравао Главни одбор. Прве стипендије одобрене су: 80 круна мјесечно једној дјевојци за похађање курса за бабице у Грацу или Бечу; 40 круна за завршетак препарандије у Карловцу; и 20 круна потпоре једном гимназијалцу "док се види хоће ли напредовати."

У школској 1902/03. години "Просвјетине" стипендије добили су: 21 студент великих школа; 39 гимназијалаца; 2 ученика средње техничке школе; 12 ученика препарандије (учитељске школе); 5 ученика трговачке школе и 10 ученица дјевојачке школе. Од 1910. године "Просвјета" је давала потпору и за школовање  занатлија: ковача, колара, ципелара, књиговезаца, сапунџија, бојаџија и др.


Да би се побољшали услови школовања, пришло се оснивању дачких домова. Тако је 1909. године основан први "Просвјетин" ђачки дом у Мостару. Тек послије ослобођења 1918. године, основани су "Просвјетини" ђачки домови у другим већим мјестима (1919. у Бањалуци, 1923. у Босанској Градишци...).

"Просвјетине" послове водили су њени истакнути чланови, добровољно и без награде. Како се дјелатност јако ширила, 1905. године расписан је конкурс за пријем једног "интелигентног сталног радника". Први стални чиновник "Просвјете" био је Петар Кочић. Међутим, закратко. Већ у новембру 1906, због учешћа у генералном штрајку у Сарајеву, Кочић је осуђен на изгон из Сарајева.

Описмењавање и културно уздизање била је главна дјелатност "Просвјете". Према попису из 1910. године, од укупног броја становника у БиХ старијих од 7 година, било је 87,84% неписмених. Због малог броја учитеља, у рад на описмењавању били су укључени свештеници и интелигенција, а за вријеме ферија и студенти, углавном "Просвјетини" стипендисти.

"Просвјета" је обезбиједила и први буквар за неписмене који је штампала у 20.000 примјерака и углавном дијелила бесплатно. Такође се приступило набавци популарних књига које су доспијевале у руке читалаца и утицале да расте интересовање за читање. Убрзо се јавила потреба за ширењем мреже библиотека па су у градовима и селима  осниване сталне и покретне књижнице. Књиге су прикупљане од дародаваца, а неријетко набављане из Србије и Војводине.

"Просвјета" је штампала свој лист, уз који је претплатницима достављала и листове "Здравље" и "Народне новине" из Београда. Земаљска влада је убрзо забранила растурање листова из Србије.

Поред просвјетитељске и културне дјелатности, "Просвјета" се бавила и другим активностима за добробит народа. Тражило се начина да се приђе сељацима ради њиховог организовања и поправљања економског положаја, па се, послије дугог и упорног тражења дозволе, 1908. године приступило организовању српских земљорадничких задруга. Задругарство је било пут да сељак-кмет зарадом стеченом у задрузи откупи свој кметовски посјед. Предвидјало се такође да задруге постану центри културног живота на селу. Свакако да је све ово наилазило на подозрење и отпор окупационе власти.

Народне потребе захтијевале су од "Просвјете" да се брине о заштити народног здравља, тјелесном васпитању, борби против алкохолизма и сл. У свим овим областима "Просвјета" је давала подстицај и пружала помоћ.
 
ЗАБРАНЕ И ОБНОВЕ

Рад "Просвјете" одвијао се под будним оком власти, али Друштво је захваљујући вјештом вођењу и тактизирању успијевало да избјегне озбиљније сукобе са окупационом управом. Међутим, 1913. године, за врјеме Балканских ратова, рад "Просвјете" је суспендован, а за вријеме Првог свјетског рата, 31. јануара 1915, наредбом владе, Друштво је распуштено, а сва имовина конфискована. У исто вријеме распуштена су сва српска друштва, удружења и организације. 

Најистакнутији активисти "Просвјете" оптужени су за велеиздају, а тројици њих: предсједнику Сими Мирковићу, главном секретару Васиљу Грдићу и секретару и уреднику листа "Просвјета" др Владимиру Ћоровићу суђено је на чувеном велеиздајничком процесу 1916. године у Бањој Луци. Наредбом владе укинуто је и 120 српских основних школа, а једном броју од 198 учитеља забрањен је рад у државним основним школама.

Рад "Просвјете" обновљен је 10. новембра 1918. године када се састао главни одбор (изабран 1913) и преузео преосталу имовину, па се кренуло испочетка.

Други пут рад "Просвјете" забрањен је 1941. године успоставом усташке власти у БиХ. Сва имовина Друштва је отета, активисти и чланство растјерани, а у условима страховитих покоља и геноцида, на неко дјеловање за добро српског народа није се могло ни помишњати.

Послије ослободења 1945. године, "Просвјета" је дала изузетан допринос обнови и извлачењу народа из опште заосталости. Међутим, "у друштву уопште, па и у области народног просвјећивања, створени су такви односи да је скоро свака практична дјелатност са националним садржајем била онемогућена и често стављана под сумњу партијских и државних органа", наводи др Божидар Маџар. У тим условима, 26. марта 1949. године "Просвјета" је обуставила рад, а сву своју имовину предала новооснованом Савезу културно-просвјетних друштава. Практично, то је значило гушење једног друштва које је у историји српског народа имало изузетно значајну улогу и дало огроман допринос његовом културном, просвјетном и општем напретку. 
************
ПОНОВНО ОБНОВЉЕНА ПРОСВЈЕТА!


До обнове  "Просвјете" дошло је 28. јуна /на Видовдан/ 1990. године, када је усвојен нови статут којим су уређени организација, програмски циљеви, задаци и садржај дјелатности Друштва. 

Обновитељска скупштина одржана је у Вијећници у Сарајеву и колико могу да се сјетим било нас је присутно 34.

Сад се могу сјетити десетак присутних. 
За остале бих морао да листам по неким документима. 
Али знам да су били присутни: проф. др Војислав Максимовић, проф. др Алекса Буха, проф. др Митар Миљановић, Мирослав Тохољ, Љубо Босиљчић, Велибор Остојић, Владимир Настић, Михајло Јеремић, Стево Ћосовић, Сава Ћеклић, Љубо Грковић, итд.

Били су присутни и новинар /дописник/ "Политике" Мирко Царић, те Коља Бесаровић....

Ето, и ја сам био присутан и учествовао сам у обнављању рада "Просвјете".

За првог предсједника обновљене "Просвјете" изабран је проф. др Војислав Максимовић.


**********************************
Међу основним циљевима и задацима, истичу се: проучавање историје и живота Срба; проучавање и његовање српске културне баштине; организовање и подстицање научног, умјетничког и књижевног рада; издавање публикација; ширење и популарисање књиге; чување језичког идентитета српског народа заснованог на вуковској традицији; његовање успомена из прошлости Срба давањем иницијатива и помагањем у оснивању музеја, подизању споменика и давању назива градовима, насељима, улицама, трговима, и установама; очувању ћириличног писма; оснивању културно-умјетничких друштава; сарадња са институцијама Српске православне цркве итд. 

Данас на просторима свих српских земаља  постоји и успјешно ради велики број одбора Друштва.

На задовољство српских патриота у Аустрији, 21. маја 2011. године, у свечаној сали Бечког универитета основано је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ за Аустрију.
Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2019 | read_nums (10)
Два брата, бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан, родом беху из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке, по имену Теодотија. Након очеве смрти, мајка се посветила служењу Христу, и богоугодном животу, како је претходно и своје синове научила. Васпитала их је у хришћанском духу. Живели су они беспрекорно, по закону Господњем, добивши дар исцељивања, дајући здравље болесним душама и телима. 

Исцељивали су они све болести, немоћи људске, изгонили зле духове, како код људи тако исто и код животиња, без икакве награде, већ искључиво у име Бога, који им је те способности и подарио, а по Христовој заповести: "Забадава добисте, забадава дајите" (Мат. 10,8). Због тога се и називају бесребреници и лекари.

Десило се да се нека жена, Пеладија, разболела од тешке болести, која је прикова за кревет већ неколико година, и када не могаше наћи јој лека, позва она Козму и Дамјана да је излече, што они радо учинише. Када је хтела да им плати они одбише, јер њихова плата је слава Богу, али жена би упорна те закле Светог Дамјана Светом Тројицом да прими од ње дар – три јајета, што он и учини не могавши то одбити не због плате, но због заклетве. Сазнавши за то, његов брат, Козма, се ожалости и остави завештање да када умру, он и његов брат, не сахране их једног поред другог, јер он прекрши завет њихов од Бога дата. 

Дође време и свети Козма се први представи Богу, а недуго за њим и свети Дамјан. Људи су били у недоумици где да га сахране, али у том часу по Божјем промисли, проговори камила, коју су њих двојица исцелили, људским гласом, да се не двоуме, већ да Дамјана сахране поред брата му Козме, јер он не прими она три јајета ради награде, већ ради имена Божјег. Тако њихове мошти беху положене скупа у месту званом Фереман.
Свој живот скончаше побожно и у миру, прославивши се многим чудесима, као усрдни посредници и исцелитељи наших душевних и телесних болести, како за живота тако и после смрти. Јер они исцељују и помажу свакоме ко их призове у помоћ, у болести и невољама и у данашње дане.
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Jul, 2019 | read_nums (27)
 
Бојан Зделар
је нови је шампион Европе 
у кајаку једносједу на 1000 метара
у конкуренцији такмичара до 23 године.


Зделар је до златне медаље стигао убједљивом вожњом у финалу које је извеслао за 3:28.015, што је најбрже вријеме икада извеслано у финалима Европских првенстава.


Autor sjovicicslavuj | 13 Jul, 2019 | read_nums (25)
Свети апостол Павле ... 
 
Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола.
Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти.
Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.
Мада сваки од дванаест великих апостола има свој нарочити дан празновања у години, ипак је црква одредила овај дан као саборни празник свих укупно, и уз њих Павла.

Ово су имена посебног празновања свете Дванаесторице: Петар; Андреј; Јаков Зеведејев; Јован Богослов; Филип; Вартоломеј; Тома; Матеј Јеванђелист; Јаков Алфејев; Тадеј (или Јуда Јаковљев); Симон Зилот; Матија; Павле.


Да поменемо још како је који од ових најсветијих 
и најкориснијих људи у историји свијета 
скончао свој земни живот:

++++++++++++++

Господе преблаги,
помози нам чинити добро,
и добрим побјеђивати у име Твоје.
Теби слава и хвала заувијек.

АМИН
++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 12 Jul, 2019 | read_nums (34)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 

Како ћемо сутра стати пред наше славне претке, а сви морамо тамо, без изузетка ...

Морају тамо и честити Срби, али и изроди попут Вука Драшковића, Чедомира Говнановића, Ненада Чанколисца, Наташе Кандић, Јелене /НАТО/ Милић, Сташе Зајовић шефице Црнила, јада и чемера од жена/ и њиховог подмлатка Аните Митић, Софије Тодоровић из тзв. "Иницијативе младих за људска права" и булументе других несрећника и пробисвијета које су родиле српске мајке ...


Постоје ли границе 
до којих можемо ићи
у нашим самообманама 
и нашој срамоти!



Знамо ли о чему причамо. Ко смо заправо ми. Јесмо ли још живи или смо живи умрли прије наших сународника који су прије двадесет и више година злочиначки уморени од стране злочинца Насера Орића и његових фаланги.

Како сам могао да видим, а пратио сам многе извјештаје - на свим парстосима одржаним у светим српским правосланим храмовима, како у Републици Српској тако и у Србији - окупило се нешто мање људи него што је у тој злочиначкој муслиманској распамећености убијено Срба.

Жалосно је поређење, али мртви Срби поубијани у Сребреници и околини су бројнији него живи Срби који су присуствовали свим парастосима заједно. А гдје су били остали или преостали Срби.

Свима је јасно да су у сваком мањем мјесту са неколико хиљада становника биле препуне баште кафића. Сједила је омладина - наша будућност којој, нажалост, ни у примисли није било да оду до светих храмова и да се помоле Богу и прислуже свијеће за покој душа невино страдалих и уморених сународника Срба.

Кога то покушавамо да слажемо. Погледајмо истини у очи. Погледајмо се сами пред сопственим огледалом наше савјести. Коме ми то нашу трагичну прошлост и суморну садашњост остављамо за будућност. Је ли то ова наша омладина којој су важнији кафићи него сат времена да буду у светим храмовима на молитвама и одавање помена нашој умореној браћи. Је ли то српска омладина која је васпитана у дугу православља. Ма није, није ни случајно.

Какви смо то људи. Коме своје душе продајемо и о каквој наводној српској саборности и српском јединству говоримо. Вијекови су прошли, али ми се још увијек нисмо отријезнили, а ни опаметили, јер Срби су народ који своја страдања најбрже препушта забораву и зато нам се српски несрећни усуд понавља у сталним циклусима са још већим страдањима.

Није онда никакво чудо што још нисмо одбетонирали све јаме српског страдања из Другог свјетског рата. Још нисмо достојанствено обиљежили Јасеновац, сва наша "Јадовна", јадна ли нам и кукавна била мајка.

Није никакво изненађење што у највећем граду мртвих Срба у Градини /Јасеновцу/ никада нисмо окупили барем десетак хиљада Срба. 
А београдску "Арену" три дана заредом пунио је Дино Мерлин, који је након рата јавно говорио да његова нога никад неће стати на тло злочиначке и агресорске Србије. Био је управу. Није само стала његова нога, већ је цијели, дакле комплет - забављао егзалтиране београђане, које баш брига шта је Мерлин говорио о њиховој земљи, а тиме и о њима самима. 

А стигао је и у Крагујевац у којем српски наставник и данас 78 година послије држи час својим стријаљаним ученицима. И он је стријељан, али и мртав држи час. Мртви ученици га разумију, али живи Срби га не слушају. Они хрле да слушају србомрсца Едина Дервишхалидовића, алијас Дину Мерлина.

Знамо ли докле ћемо стићи овакви кави смо, а никакви смо. Имамо ли као народ икакву будућност. Како ћемо сутра пред Цара Лазара и косовске јунаке, како пред Његоша ... Како ћемо стати пред славне Војводе Мишића и Степу Степановића, пред Јована Дучића, пред Николу Теслу и мноштво других славних Срба. 

А сви ћемо једног дана морати тамо, без изузека. Мораће и честити Срби, али и изроди попут Вука Драшковића, Чедомира Говнановића, Ненада Чанколисца, Наташе Кандић, Јелене /НАТО/ Милић, Сташе Зајовић шефице Црнила, јада и чемера од жена и њиховог подмлатка који предводе извјесна Анита Митић и Софија Тодоровић из тзв. Иницијативе младих за људска права", као и булументе других несрећника и пробисвијета који су на казану Сороша и другог бјелосвјетског олоша ...


Има ли те мој народе?
Гдје сте моји Срби?

Имали нас још живих
или смо од срамоте умрли,
а мислимо да још живимо!
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Jul, 2019 | read_nums (29)
Свети апостол Петар - Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос, Син Бога живога" (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем.

После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио.


По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).


Свети апостол Павле - Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћену веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола.

Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти.


Пошто је испунио све дане и ноћи трудом истрадањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.



Неуки и уки, но духом једнаки
И љубављу Божјом ко ангели јаки,
Петар прости човек, Павле школовани -
Благодаћу Духа оба обасјани.

Две пламене свеће, свеће неугасне,

Две блиставе звезде, високе и красне.
Обиграше земљу, и светлост пронеше
Све људима даше, ништа не узеше,
Сиромаси пуки - свет обогатише,
Узници и слуге - сав свет покорише.

Свет обогатише учењем Христовим,

Сав свет покорише оружијем новим:
Смирењем и миром, и благом кротошћу.
Молитвом и постом и силном милошћу.

Кад им бурног дана стиже бурно вече

Нерон крвожедни живот им пресече.
Но кад владар света заповест издаде
И Петра и Павла страдању предаде.
Свет бејаше њихов, a не његов више -
Апостоли смрћу царство задобише.
Свети владика Николај Велимировић      
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Jul, 2019 | read_nums (16)
 
Пабло Неруда СВИЂАШ МИ СЕ КАД ЋУТИШ Рођен је 12. јула 1904. године у Чилеу.
Свој псеудоним Неруда, преузео је
од чешког писца Јана Неруде,
што му је касније постало и званично име.

Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971.

Умро је 23. септембра 1973. године.

Много година касније откривено је
да је Неруда убијен.
 
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 11 Jul, 2019 | read_nums (38)
 
На данашњи дан, 11. јула 1982. године 
УМРО је славни српски писац 
Меша Селимовић

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.


"Тешко ће се споразумјети два човјека која мисле различито. 
Лако ће се споразумјети два човјека која мисле"!
------------------------


Биографије Његове светости
патријарха Павла (свјетовно Гојко Стојчевић) 
и Меше Селимовића, 
чини нам се, знамо напамет. 

Ипак, постоји један детаљ
који ријетко ко зна, 
а то је да су патријарх
и велики српски књижевник 
дијелили гимназијску клупу у Тузли!
 
------------------------
Autor sjovicicslavuj | 11 Jul, 2019 | read_nums (19)
 
Пјесма за данас ... Ђура Јакшић Отаџбина
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 10 Jul, 2019 | read_nums (31)

ПИШЕ. Славко Јовичић Славуј

За који дан проћиће 24. године 
од догађаја у Сребреници из јула 1995.  

Највећи интерес Срба био је и остао 
- да се утврди права истина о свим ратним дешавањима у, и око Сребренице. 

Комисија Владе Републике Српске (РС) за испитивање страдања муслимана у Сребреници чије је оснивање наметнуо бивши високи представник у БиХ, апсолутни диктатор и господар живота свих грађана и цјелокупне имовине у БиХ Педи Ешдаун, дошла је до података, али никад тачних, већ до броја оних које су муслимани пријавили као нестале и страдале у Сребреници. 

Но, сви ти нестали ни у којем случају не могу бити подведени под ’’жртве српских злочина’’. Јер, кад би се прихватила настојања Бошњака да сви ти нестали као жртве злочина буду ’’фактурисани’’ српској страни, онда би то била не само лаж, већ и ноторна глупост. 

Заправо, онда би Сребреница била једини град на планети у којем за скоро четири године рата нико није умро природном смрћу или од болести. Била би то невјероватна ствар гдје нико као војник са пушком у руци није изгубио живот или да нико није умро од посљедица рањавања у ратним сукобима исл.

Дакле, Комисија "Владе Републике Српске" /Ешдаунова комисија/ за утврђивање броја несталих у Сребреници није имала мандат да истражује и да утврди околности под којима је било који појединац страдао. 
Мандат и задатак комисији је одредио високи представник и како рекох,  бритснска вуцибатина и диктатор Педи Ешдаун. 
А кључ свега је - утврдити околности на који начин је сваки појединац изгубио живот. Међутим, то никада није урађено, па самим тиме није ни утврђено шта се заправо десило у Сребреници. 
Сребреница
Потпуно је јасно да није било могуће утврдити ко су заиста стварне жртве злочина, а ко су лица која су страдала на неки од многих других начина. 

Друго, постоје докази који су потврђени из више извора, а који указују да је више стотина муслиманских војника са пушком и оружјем, пробијајући се из Сребренице према Тузли у међусобним муслиманским обрачунима и у сукобима са Војском РС изгубило животе. Дакле, према свим међународним стандардима и конвенцијама ти и на такав начин страдали муслимански војници били су легитимни војни циљеви. 

Надаље, постоје докази да су на десетине наводно страдалих и пописаних имена на споменику у Поточарима живи и да живе широм планете као избјегла лица.
Уосталом, не може се крвави рат у БиХ који је, како рекох, трајао скоро четири године свести само на неколико дана сребреничке трагедије. 
Има ту и низ других питања која се морају до краја разјаснити због будућности и историје свих народа на просторима БиХ. 
Заправо, како је могуће да муслимани воде оружани рат из Сребренице кад је наводно Сребреница била ’’демилитаризована’’ зона (сиц!). Наравно, да ми не пада на памет да кажем да у Сребреници није било злочина почињених над муслиманима. Таман посла. Нажалост, појединци из српског народа починили су злочине над муслиманима у Сребреници, али тај број сигурно није ни приближан чак ни једној половини од броја преко 8000. како то муслимани приказују.
Но, поставља се безброј питања на која нема одговора, али истина никога не интересује. 
Па тако, нема ни одговора на питање - ко је на подручју Подриња, Братунца и Сребренице поубијао 3.267 именом и презименом евидентираних српских жртава. Дакле, прије јула 1995. године, десила се и српска "Сребреница" и српско страдање.
Никада ниједна институција није се озбиљно и свеобухватно бавила расвјетљавањем чињеница везаних за злочине почињене над муслиманима у Сребреници који никако не могу бити издвојено посматрани од злочина које су злочиначке фаланге Насера Орића починиле над Србима још 1992. и 1993. године, када је спаљено и потпуно уништено 56 српских села и насеља и када је на том подручју звјерски ликвидирано 3.267 Срба.

Због свега реченог, управо је највећи српски интерес да се потпуно демистификују сви догађаји око Сребренице и да се дође до истине, односно да се расвијетле све чињенице и да се одговори на питање -  шта се заправо догодило на том подручју. Мора се утврдити ко су заиста недужне жртве и на муслиманској, али и на српској страни: ко су појединци из реда и муслимана и Срба који су починиоци злочина над једним и над другим народом. Јер, појединци из свих зараћених народа су чинили злочине над припадницима из реда оних других народа. 

И управо с тога, почетком фебруара ове године Влада Републике Српске је именовала чланове међународне комисије и то за страдање свих народа у и око Сребренице у периоду од 1992-1995. године.

Гидео Грајф, израелски историчар, именован је за предсједавајућег Комисије за Сребреницу.

Јер, ниједан народ није крив за бројне монструозне злочине, нити народ може бити крив за избијање рата, а управо све интенције Бошњака перманентно су ишле у том правцу да се оптужи цијели српски народ и да му се наметне хипотека колективне одговорности што је бесмислица.  Ево 24. године након ратних страдања у току трагичног сукоба у региону, како је и сам карактер рата у БиХ дефинисан у Дејтонском мировном споразуму - нема истине.
 
Autor sjovicicslavuj | 10 Jul, 2019 | read_nums (17)
 
На данашњи дан, 10. јула рођен је 
један од највећих српских глумаца...

ПАВЛЕ ВУЈИСИЋ



Autor sjovicicslavuj | 10 Jul, 2019 | read_nums (24)


 

На данашњи дан - 10. јула

рођен је један од највећих 
 
научника свјетског гласа
 


СРБИН

НИКОЛА ТЕСЛА


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.




-------------------------------------

Споменик Николиног оца Милутина 
 је рјечитији од свих
 хрватских ходајућих мртваца 
који лажу и себи својатају 
 СРБИНА НИКОЛУ ТЕСЛУ

------------------------------------

ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦЕ

НИКОЛЕ ТЕСЛЕ!

Autor sjovicicslavuj | 10 Jul, 2019 | read_nums (12)

Радомир Продановић
З В О Н О Рођен је 7.8.1915. год. у Краљеву. Када је био други разред основне школе, његова породица преселила се у Београд. Завршио је Теолошки факултет. Радио је као професор вјеронауке у гимназији.
Погинуо је 16.4.1944. год.

 Радомир Продановић био је свештеник.

Погинуо је при крају Другог свјетског рата,
са 29 година живота.

Пошто за вријеме рата ништа није могао да штампа,
он је своје рукописе носио са собом,
понио их је и у подрум у који је ударила бомба,
тако да је све изгорјело.
 
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 9 Jul, 2019 | read_nums (30)
 
Невесињска пушка, Херцеговачки устанак је српски устанак подигнут у околини Невесиња  9. јула 1875. године против османлијске власти и убрзо се проширио на цијелу Босну и Херцеговину.

Устанике су подржале оружјем и добровољцима Књажевина Црна Гора и Кнежевина Србија што је довело до отпочињања Српско-турског рата и настанка тзв. Велике источне кризе. 

Посљедица устанка и ратова који су вођени против Османске империје био је Берлински конгрес (1878) на коме су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска на 30 година окупирала Босну и Херцеговину која је де јуре остала у саставу Османске империје.

У устанку су се истакли Трипко Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Перо Тунгуз, Јован Гутић, Пеција Петровић, Голуб Бабић, Стојан Ковачевић и Богдан Зимоњић.
1 2 3 ... 258 259 260  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva