Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 21 Jun, 2021 | read_nums (21)

Јутрос, у понедјељак, 21. јуна 2021. године, у 5 сати и 32 минута почело је љето, а завршиће се у сриједу, 22. септембра 2021. у 21 сат и 21 минут.

То ће бити 172. дан у години (по Грегоријанском календару), а до краја године преостаће 193 дана. Љето 2021. трајаће, дакле, 94 дана, тј. три мјесеца и два дана.

Истог дана, у исто вријеме, за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње зима. Обданица ће бити најдужа, а ноћ најкраћа.

Занимљиво је да ће и у наредне двије године љето почињати 21. јуна (2002. и 2023), а онда ћемо опет имати годину са почетком љета 20. јуна (2024).

Autor sjovicicslavuj | 21 Jun, 2021 | read_nums (9)

После Христовог Вазнесења Његови ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом.

На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. 

Овај дан се сматра даном
рођења Цркве Христове.

.
Autor sjovicicslavuj | 20 Jun, 2021 | read_nums (19)

 

Новозаветна књига Дела апостолских, у којој је описана историја првих Хришћана и најранијег ширења Хришћанства, управо и почиње описом онога што се догодило педесет дана после Васкрсења Христовог, односно десет дана после Његовог славног Вазнесења на небо.

Дела апостолска започињу речима које је Христос рекао Својим ученицима пре Свог Вазнесења: „Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца, које чусте од Мене…“.

И, гле, после десет дана  по речима јеванђелиста Луке „бејаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум с неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују….“ 

Онима који су ово видели и нису разумели, апостол Петар објашњава смисао догађаја који се збио речима пророка Јоила које сам већ навео: „Него оно што је рекао пророк Јоил: ‘И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа Мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше…'“.
Педесетница, тако, за Хришћане представља испуњење свега што је у Свом земаљском служењу савршио Христос.
Христос је учио о Царству Божијем и, гле, оно се открило у Педесетници!

Христос је обећао да ће Дух Божији открити људима Истину и, гле, то се догодило у Педесетници!

Свет, историја, време, живот: све је у Педесетници обасјано последњом светлошћу, све је преиспуњено крајњим смислом. Педесетницом је, у свету и историји, почео велики и славни дан Господњи!
Autor sjovicicslavuj | 19 Jun, 2021 | read_nums (25)
 
19. јуна 1885. године
рођен је славни српски композитор

СТЕВАН ХРИСТИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


Гроб СТЕВАНА ХРИСТИЋА, 
славног српског композитора и педагога ...
Autor sjovicicslavuj | 19 Jun, 2021 | read_nums (13)

 

Тог дана се обиљежава сјећање на све преминуле. Иде се на гробља или у цркве и прислужују свијеће. Црква је прописала посебне дане - Задушнице, и то четири пута годишње.


Задушнице падају увијек у суботу: 

- Зимске задушнице су пред Месне покладе, 
- У суботу пред Духове су љетње задушнице, 
- Михољске су у суботу пред Михољдан, 
- А јесење, Митровске задушнице
у суботу пред Митровдан.


На дан Задушница иде се у цркву, где се служи света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.

На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у свјетлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха.

Свијећа је симбол свјетлости Христове, која треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих.

У овој недјељи се не припрема рухо за невјесте и никако се сиротиња и просјаци не тјерају од гроба који обилазите већ им се да милостиња, мало новца или нешто хране.
Autor sjovicicslavuj | 18 Jun, 2021 | read_nums (33)
 
18. јуна 1936. године умро је 
славни руски књижевник
МАКСИМ ГОРКИ


 
Autor sjovicicslavuj | 17 Jun, 2021 | read_nums (29)

 
17. јуна 2015. године умро је 
прослављени српски глумац
ВЛАСТИМИР ЂУЗА СТОЈИЉКОВИЋ





ТУЖАН ЖИВОТНИ КРАЈ!

Живот је суров према многима. 
Увесељавао је многе, а умро је 
у великој биједи, чак толикој да није 
имао пара да купи ципеле! 

То није судбина. 
То је иронија живота којем се сви радују, 
али га многи на невјероватан начин 
и несрећно завршавају.

Autor sjovicicslavuj | 16 Jun, 2021 | read_nums (23)
 
16. јуна 1930. године умро је
Љубомир Стојановић

Био је српски државник, политичар и филолог, 
редовни члан Српске краљевске академије.

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

  
Мирослављево јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у 12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада километара, важне станице је везују и за ужички крај.

Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају 
краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд. 
Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановић
односи га у Беч, да би се израдило фототипско издање.


Он надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.
Autor sjovicicslavuj | 16 Jun, 2021 | read_nums (12)

16. jуна 1859. године 
рођен је 
славни српски сликар 

ПАЈА ЈОВАНОВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


Павле Паја Јовановић 

Био је један од највећих српских сликара 
и типичан представник академског реализма. 

Сеоба Срба

Карађорђе Петровић

Михајло Пупин,1903. 
Народни музеј, Београд
Autor sjovicicslavuj | 14 Jun, 2021 | read_nums (32)

 

 Иако није Црвено слово у црквеном календару 

Српска православна црква 

    14. јуна обиљежава спомен на светог 
    и преподобног Јустина Ћелијског
Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.

Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 7. априла 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.

Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.

Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке 


По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије.

У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.

Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.

Свети Отац Јустин је умро у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла  1979. године.

 
Autor sjovicicslavuj | 14 Jun, 2021 | read_nums (15)

14. јуна 1904. године у Сремској Каменици 
умро је српски писац и љекар

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

једна од најмаркантнијих личности 
српског друштва у другој половини XIX вијека.


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Борац за национално и политичко ослобођење,
члан Српске краљевске академије
и драматург Народног позоришта
у Београду (1890-98).

Најпознатији је као дјечији пјесник 
и аутор елегичних личних исповести
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").

Споменик Јовану Јовановићу Змају 
у Новом Саду у Змај Јовиној улици


Чика Јовин гроб на гробљу 
у Сремској Каменици
Autor sjovicicslavuj | 13 Jun, 2021 | read_nums (78)

 

У трећој, одлучујућој финалној утакмици за

Кошаркашког првака Србије ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 

побиједила Мегу

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Мега

77:65 (21:24, 23:12, 13:14, 20:15)


У другој утакмици Мега је побиједила ЗВЕЗДУ
и изједначила резултат у серији на 1:1
Мега - Црвена звезда
84:79 (35:17, 10:29, 20:12, 19:21)


У првој финалној утакмици 

Кошаркашке лиге Србије ЗВЕЗДА је прегазила Мегу!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Мега
98:69 (31:17, 26:20, 21:19, 20:13)


Autor sjovicicslavuj | 13 Jun, 2021 | read_nums (28)
СРБИН 
НОВАК ЂОКОВИЋ
НАЈБОЉИ НА ПЛАНЕТИ


НОВАК ЂОКОВИЋ - Стефанос Циципас

3:2 (6:7/6:8/, 2:6, 6:3, 6:2, 6:4)


НОВАК ЂОКОВИЋ - Стефанос Циципас 
6:2 у међусобним мечевима!







Autor sjovicicslavuj | 13 Jun, 2021 | read_nums (21)
Драгомир Бојанић ГИДРА
13. јуна 1933. године
рођен је славни српски глумац у Крагујевцу.


Autor sjovicicslavuj | 13 Jun, 2021 | read_nums (18)
 
 13. јуна 1876. изабрана је за прву жену академика у Србији.
Катарина Ивановић
- Катарина је била прва жена академски сликар у Србији

ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА
СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА

Катарина Ивановић, рођена је 15. априла 1811. године у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему, у Аустријском царству. Дјетињство је провела у малој српској заједници у Београду. Талентована од дјетињства, сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у Пешти. Касније је њен дар за ликовну умјетност уочила и мађарска грофица Чаки, која јој је омогућила да сликарство учи у Бечу у Умјетничкој академији, гдје жене у то доба иначе нису имале приступ.

Даље се усавршавала на Академији у Минхену, гдје студира скоро двије године историјско сликарство. Ту је започела студију познате композиције „Ослобођење Београда 1806“. Године 1846. одлази у Београд, у ком остаје свега годину дана. Извјесно вријеме живјела је у Паризу и Загребу. Путовала је по Холандији и Италији, гдје је много научила о савременом сликарству. Пред крај живота вратила се у Београд, гдје је живјела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртву природу.

У српско сликарство је унијела нове теме: жанр сцене и мртву природу. Стилски у раскораку између бидермајера и романтизма, опробала се и у сликању историјских композиција, али је највише домете досегла у портрету, а посебну цјелину чине аутопортрети.

Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.

Она је од 1876. члан Српског ученог друштва и тако је постала прва жена академик код Срба. 

Преминула је у Столном Београду у Мађарској 22. септембра 1882. године.

Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд у Алеју народних хероја на Новом гробљу.

Дочек Српкиње Јелене, 
угарске краљице - 1869. године

Ослобођење Београда1806. — 1857.

Смрт сиротице

Мада није знала матерњи језик, Срби у Бечу је топло примају. Ивановићева се спријатељила са припадницима српске дијаспоре и ушла је у круг око Вука Стефановића Караџића; почела је интензивније да учи српски језик и да чита књиге. 

Захваљујући пјеснику Сими Милутиновићу Сарајлији, Катарина је убрзо стекла статус савремене националне хероине. 
Пјесник је томе највише допринио својом пјесмом „Тројесестарство“ објављеном у Лајпцигу 1837. године, посвећеној Катарини Ивановић


Заузврат Катарина Ивановић 
нассликала је српског "Хомера"
СИМУ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈУ
Autor sjovicicslavuj | 12 Jun, 2021 | read_nums (27)

 
12. јуна, 1923. године рођен је
славни српски сликар, академик
Миодраг Мића Поповић

Критика у пејсажу ...

На слици је овјековечена сцена са 
Љубинком Михаиловић, Косом Бошкан,
Петром Омчикусом и аутором дјела 


Сто са  мртвом природом

 Српски сељак
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Jun, 2021 | read_nums (13)
 
12. јуна 1929. године рођена је
АНА МАРИ ФРАНК

 Јеврејска дјевојчица коју је њен дневник о скривању током Другог свјетског рата учинио симболом жртава холокауста, вјероватно је умрла раније него што се мислило, показује истраживање Музеја Ане Франк.
Закључак истраживања објављен на годишњицу званичног датума смрти Ане Франк и њене сестре Маргот који су одредиле холандске власти послије рата.

Истраживачи Ерика Принс и Гертјан Брек тврде, међутим, да су Ана и Маргот вјероватно умрле од тифуса мјесец дана раније, у фебруару 1945. године. Тај закључак је донијет на основу сјећања свједока и докумената. Истраживањем је још једном указано на тешке услове у којима су Јевреји живели у логору Берген-Белзен, где ја Ана Франк умрла када је имала 15 година.
Autor sjovicicslavuj | 11 Jun, 2021 | read_nums (29)

Суд Босне и Херцеговине изрекао је другостепену пресуду којом је Шериф Мешановић осуђен на шест година затвора за злочине против цивилног становништва на подручју опћине Хаџићи.

Проглашен је кривим као управник логора “Крупа” у Зовику, коју функцију је обављао од јуна 1992. до средине 1994. године, за незаконито затварање, нечовјечно поступање и присиљавање на принудни рад. За неке тачке оптужнице је ослобођен.

Суд Босне и Херцеговине донио је јучер, 10. јуна, другостепену пресуду којом су шесторица оптужених за злочине над цивилима на подручју опћине Хаџићи осуђени на укупно 42 године затвора.

Апелационо вијеће је поступак у односу на оптуженог Шерифа Мешановића, због његове болести, раздвојило од осталих оптужених у предмету “Силос”.

Суђење у овом предмету почело је у априлу 2012. против осморице оптужених, а првостепена пресуда је изречена у јулу 2018. године.

До обновљеног суђења је дошло након што је Апелационо вијеће укинуло првостепену пресуду у предмету “Силос”, којом су оптужени Мустафа Ђелиловић и остали били осуђени на казне затвора у трајању од пет до десет година, и обновило суђење. Мешановић је, као бивши управник у касарни “Крупа”, том пресудом био осуђен на седам година затвора.

На ову пресуду не постоји могућност жалбе.

Autor sjovicicslavuj | 11 Jun, 2021 | read_nums (25)

 
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Демократија је најлакши 
облик владања народом!

Демократију и правду је измислио мали број супер богатих свјетских моћника како
би путем силе и мотке лакше владао
са огромним бројем сиротиње у свијету.

Патерналистички ставови су врло опасни, јер у крајњој линији они за циљ имају амбицију за старатељством над оним другима и другачијим, а све због изражених тежњи за хегемонизмом и доминацијом.

Стварне патерналистичке амбиције показују само они који су јаки над онима који су слаби. Та брига није искрена нити је поштена, нити је са намјерама да се слабијем помогне. Заправо, ради се о бризи ради својих интереса и личне користи.

Нема владања над другима без доминације, а свака доминација се остварује силом и моћи. Таквим недемократским методама /уосталом,  коме је стало до демократије?/ служе се они најјачи и они који своје тежње остварују силом. Сила се у почетку манифестује најблажим вербалним методама, које касније еволуирају у притиске и уцјене и на крају се користи и оружје. То значи да се иде и до коначног слома и пораза, односно иде се и до коначног уништења оног слабијег и беспомоћнијег.

Нико своје хегемонистичке циљеве никада није остварио љубавним „методама“, већ напротив, то је могуће само гажењем свих људских права и потпуне немоћи оних који су слабији, јер да нису слабији пружили би какав такав отпор тиранима.

Но, то у вечини случајева изостаје, јер за илустрацију таквог стања најбоља је народна пословица: "Шукаст се никад не боде са рогатим“. Значење и поруку која долази из пословице они најјачи никада нису уважавали, него су силом крчили себи пут да би стигли до својих циљева, занемарујући право и правду других, углавном слабијих.

Зато су у свјетским размјерама неравноправно распоређени моћ и сила. Право и правда остају тако само фикције и они су непостојећи инструменти за одбарну слабијих и угњетаваних народа, а њих је и највећи број на овој планети, планети земљи из које све потиче и у коју се на крају крајева све и враћа, па и сам овоземаљски живот.


 
Autor sjovicicslavuj | 10 Jun, 2021 | read_nums (35)


Вијеће Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине је данас, 
10. јуна 2021. изрекло другостепену пресуду у предмету Фадил Човић и други.

 

Вијеће Одјела II за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине у кривичном предмету Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер оглашени су кривим за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из Члан 142. став 1. Кривичног законика СФРЈ, који је преузет у складу са Кривичним закоником Босне и Херцеговине и Кривичним закоником СФРЈ, у вези са члановима 22. и 30. истог закона.

 

Вијеће Апелационог одељења Суда у предмету Мустафа Ђелиловић и други 30. марта 2021. године обуставило је кривични поступак против оптуженог Мустафе Ђелиловића због смрти оптуженог, док је 20. маја 2021. године одвојило кривични поступак против оптужени Шериф Мешановић због здравственог стања оптуженог.



Претресно вијеће у саставу: 
Бегташевић Сенадин, 
Вукоје Драгомир 
и Лукес Тихомир

За злочине над српским цивилима у Хаџићима укупно 42 године затвора

Суд БиХ донио је другостепену пресуду којом су шесторица оптужених за ратни злочин против српских цивила у логору "Силос" и другим објектима на подручју општине Хаџићи осуђени на укупно 42 година затвора.

За ове злочине у поновљеном поступку судило се Бећиру Хујићу, Фадилу Човићу, Мирсаду Шабићу, Незиру Казићу, Халиду Човићу и Нермину Калемберу.

Незиру Казићу је изречено десет година затвора, 

Бећир Хујић и Фадил Човић су осуђени на по осам година, 

Мирсад Шабић на шест, 

а Халид Човић и Нермин Калембер на по пет година затвора 

за злочин против цивилног становништва, односно за нечовјечно поступање, противзаконито затварање, ускраћивање права на суђење затвореницима и одвођење на принудне радове. За неке тачке су ослобођени.

Првооптужени у овом предмету био је Мустафа Ђелиловић, који је недавно преминуо, а оптуженом Шерифу Мешановићу у односу на којег је због болести раздвојен поступак Суд БиХ ће изрећи пресуду сутра, 11. јуна.

 

************

 Након више од шест година суђења, 
Суд Босне и Херцеговине је 5. јула 2018. године, 
донио је првостепену пресуду.


Ппвостепена пресуда за ратне злочине у "Силосу"

Послије најдужег поступака у историји Суда Босне и Херцеговине – који је трајао преко шест година – изречена је пресуда осморици оптужених за злочине почињене у “Силосу”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај” на подручју опћине Хаџићи.

Суд Босне и Херрцеговине донио је првостепену пресуду за осморицу Бошњака оптужених за злочине почињене на подручју Хаџића у злогласним казаматима смрти  - "СИЛОСУ", "Крупи" у Зовику и Основној школи "9. мај" у Пазарићу.

За злочин на подручју сарајевске општине Хаџића оптужени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Халид Човић, Бећир Хујић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер.

Тужилаштво их је теретило за нечовјечно поступање, наношење физичке и душевне патње заточеницима у логорима “Силос”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај”.

Према оптужници, Ђелиловић је био предсједник Скупштине општине Хаџићи те Кризног штаба и Ратног предсједништва општине, Фадил Човић начелник Станице јавне безбједности (СЈБ) Хаџићи и члан Кризног штаба, а Мирсад Шабић командир полиције у Пазарићу.

Незир Казић је, према наводима из оптужнице, био командант Девете брдске бригаде Армије БиХ, док су Бећир Хујић и Халид Човић били управници и замјеници управника логора “Силос”. Шериф Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у “Силосу” и управник логора у магацину у касарни “Крупа”, а Нермин Калембер стражар у “Силосу”.

Суђење оптуженима почело је 19. априла 2012. године.


Суд Босне и Херцеговине потврдио је дана 12. јануара 2012. године оптужницу која оптужене Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера терети за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништа и кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника у вези са чланом 173. став 1. и у вези са чланом 180. став 1. КЗ БиХ.

На изјашњењу о кривњи одржаном 21. фебруара 2012. године, оптужени Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер су се изјаснили да нису криви. 

 На рочишту за изјашњење о кривњи одржаном 27. фебруара 2012. године оптужени Незир Казић се изјаснио да није крив.

Главни претрес у овом предмету почео је 19. априла 2012. године. Поступак је окончан изрицањем првостепене пресуде.

Судило је вијеће у саставу: Предсједник вијећа Крехо Минка, те судије Глухајић Станиша /Напомена: он је замијенио судију Љубомира Китића који је у вријеме поступка умро/ и Маренић Жељка, данас су оптуженима изрекли првостепену пресуду:


ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА:

Укупно 60 година затвора за злочине у Хаџићима

Након шестогодишњег поступка, Суд Босне и Херцеговине осудио је осморицу оптужених на укупно 60 година затвора за злочине почињене у “Силосу”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај” на подручју општине Хаџићи.

Суд БиХ осудио је Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Халида Човића, Бећира Хујића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за нечовјечно поступање, наношење физичке и душевне патње заточеницима у логорима на подручју Општине Хаџићи.

На по десет година затвора осуђени су некадашњи предсједник Кризног штаба Општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и бивши командант Девете брдске бригаде Армије БиХ Незир Казић.

Вијеће је на по осам година затвора осудило некадашњег начелника Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадила Човића, као и управника логора “Силос” Бећира Хујића, док су командир полиције у Пазарићу Мирсад Шабић и замјеник управника у “Силосу” Халид Човић осуђени на по шест година.

Бивши управник логора у касарни “Крупа” Шериф Мешановић осуђен је на седам, а некадашњи стражар у логору "Силос" Нермин Калембер на пет година затвора.

Сва осморица су осуђени за злочине над цивилима српске и хрватске, а ослобођени кривице за злочине над ратним заробљеницима, с обзиром да је Вијеће утврдило да су сви заточеници српске националности били цивили.

Вијеће није утврдило да је затварање лица националности било безбједносно оправдано, а није утврђено ни да су цивили представљали опасност”, рекла је на крају саопштавања пресуде, предсједавајућа Судског вијећа Минка Крехо.

На ову пресуду постоји могућност жалбе.


ОСУЂЕНИ СУ:

- Мустафа Ђелиловић - 10 година затвора,
- Незир Казић - 10 година затвора 
- Фадил Човић - осам година затвора,
- Бећир Хујић - осам година затвора,
- Мирсад Шабић - шест година затвора,
- Халид Човић - шест година затвора,
- Шериф Мешановић - седам година затвора,
- Нермин Калембер - пет година затвора.




О самом току суђења,  
о свједоцима Србима
и другим детаљима биће говора 
у неким наредним текстовима. 


Првостепену пресуду која није коначна не желим да коментаришем.

Овом приликом желим да истакнем забрињавајуће чињенице, а оне су:

- Зашто се неки бивши српски логораши и позвани свједоци нису хтјели да одазову на суђење (?),

- Зашто су неки свједоци били сасвим непоуздани у својим исказима на суду (!),

- Зашто су неки српски логораши свједочили у корист муслиманских злочинаца, односно зашто су били свједоци одбране оптужених (!).

- Зашто сам баш ја седам дана свједочио у Суду БиХ, иако сам једва одлазио на суђења због великих здравствених проблема, док се ниједан други свједок није задржао више од два три сата на "свједочењу" (!).
Остају само питања - ЗАШТО?

НАПОМЕНА: 
Са свједочења у Суду БиХ за ратне злочине 
почињене у логору "Силос". /10. 10. 2012. год./
Слика преузета са Федералне телевизије.
1 2 3 ... 329 330 331  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva