ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан /26. 2./.

24. 2. 2014.
"Људи моји, шта је ово? Шта ће се ово догодити", да је жив - вриштао би Младен Делић.

Ватерполисткиње ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ потопиле су Врачар резултатом 16:7 у шестом колу шампионата Србије. 
Врачар – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 7:16 (2:2, 1:4, 2:5, 2:5)

********************************
Врачар је у дербију шестог кола Прве женске лиге успјешно одолијевао ЗВЕЗДИ само у првој четвртини, која је завршена резултатом 2:2. Наше ватерполисткиње су већ у другом периоду игре ушле у свој ритам и препознатљивом игром почеле су да повечавају предност.

ЗВЕЗДА се послије шест кола налази на другом мјесту у првенству Србије са 15 бодова. ЗВЕЗДА је у досадашњем току шампионата постигла највише, а примила најмање голова од свих клубова.

На челу табеле је Сента, која је једини тим са максималним учинком од свих шест побједа и 18 бодова.

24. 2. 2014. Да јучерашњим сјајним побједама спортиста ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ додам и овај кошаркашки "цунами" наших ЗВЕЗДАШИЦА
*************************
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – Јагодина 102:53 (30:14, 21:11, 24:17, 27:11)


Кошаркашице ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ збрисале су са терена екипу Јагодине у Београду у 20. колу Прве женске лиге Србије. Црвено-беле су већ у првој четвртини стекле велику предност и на крају стигле су до рекордне побједе у овој сезони.

На крају било је само (!) 49 кошева разлике за наше дјевојке!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је шест кола прије краја лигашког дијела шампионата Србије на другој позицији на табели са 17 побједа и три пораза. Испред су само кошаркашице Радивоја Кораћа са скором 19-1.

СВЕ НА ЈЕДНОМ МЈЕСТУ,
а и лакше је запамтити, 
мада је било све очекивано!

САСВИМ ОЧЕКИВАНО!

ДОМИНАЦИЈА ТРАЈЕ!

ЗВЕЗДА - Партизан 63:57  (20:15, 13:14, 12:15, 18:13).

23. 2. 2014.
БРАВО ЗВЕЗДО!


Очекивано
ДОМИНАЦИЈА!


Рибница - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:3 (21:25; 24:26; 19:25)

Недјеља, 23. 2. 2014

У дерби дуелу против лидера на табели, нишког Железничара, ЗВЕЗДА је била боља.

*************************
ЗВЕЗДА је наступила ослабљена, јер због проблема око регистрације играча за први тим, ЗВЕЗДА је наступила са јуниорима, али је ипак скинула скалп лидеру првенства.

 -----------------------------------------------

Завештања великог жупана српског Стефана Немање свом сину светом Сави

Завјештање језика
+++++++++++
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.

Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.
***********************************
Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо гдје се језик једног народа таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.

Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.

И ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.