Slavko Jovičić -

СРБИ - знамо ли ми ко смо и коме припадамо или су нам важније свакодневне глупости и разна сплеткарења и оговарања!

Autor sjovicicslavuj | 23 Januar, 2016 | read_nums (197)

     

     ДАНАС ЈЕ СТОТИНУ ГОДИНА

    ОД ВЕЛИКОГ СРПСКОГ СТРАДАЊА!

     

    23. јануара 1916. – Послије окупације Србије у Првом свјетском рату и повлачења преко Албаније, у Крфском каналу је почело сахрањивање српских војника у „Плаву гробницу“.

     

    23. јануара 1916. – Послије окупације Србије у Првом свјетском рату и повлачења преко Албаније, у Крфском каналу је почело сахрањивање српских војника у „Плаву гробницу“.

    Послије великих напора, којима су били изложени у албанским гудурама током пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, српски војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености.

    Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да их сахрањују у мору.

    Према званичним али непотпуним подацима, до 23. марта 1916. у Крфском каналу сахрањено је 4.847 српских војника и официра.

    +++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
    ++++++++++++++++++++++++++++++++++

    Пјесма посвећена српским јунацима страдалим у Првом свјетском рату и хиљадама њих, који су своје животе завршили у "Плавој гробници"...
                                                   +++++++++++++++++++++++
    Пјесма преузета од аутора Милутина Бојића...

    Милутин Бојић је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог свјетског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове збирке је и пјесма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника.

    И сам пјесник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море.

    Иако је живио само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности.

    У свом кратком животу ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин овековјечио је језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Али није дочекао да опјева побједе и ослобођење у које је чврсто вјеровао. Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесничког успона.
    ****************
    СЛАВА И МИЛОСТ МИЛУТИНУ БОЈИЋУ. Могу претпоставити да је врло мали број људи, односно СРБА, икада и чуо за овог српског јунака, који је свој живот завршио на самом почетку, дакле у 25. години
    ...
    Славуј.

     

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva