СРБИ - знамо ли ми ко смо и коме припадамо или су нам важније свакодневне глупости и разна сплеткарења и оговарања!
Autor sjovicicslavuj | 23 Januar, 2016 | read_nums (390)
ДАНАС ЈЕ СТОТИНУ ГОДИНА
ОД ВЕЛИКОГ СРПСКОГ СТРАДАЊА!
23. јануара 1916. – Послије окупације Србије у Првом свјетском рату и повлачења преко Албаније, у Крфском каналу је почело сахрањивање српских војника у „Плаву гробницу“.
23. јануара 1916. – Послије окупације Србије у Првом свјетском рату и повлачења преко Албаније, у Крфском каналу је почело сахрањивање српских војника у „Плаву гробницу“.
Послије великих напора, којима су били изложени у албанским гудурама током пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, српски војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености.
Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да их сахрањују у мору.
Према званичним али непотпуним подацима, до 23. марта 1916. у Крфском каналу сахрањено је 4.847 српских војника и официра.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Пјесма посвећена српским јунацима страдалим у
Првом свјетском рату и хиљадама њих, који су своје животе завршили у
"Плавој гробници"...
+++++++++++++++++++++++
Пјесма преузета од аутора Милутина Бојића...
Милутин Бојић је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог свјетског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове збирке је и пјесма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника.
И сам пјесник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море.
Иако је живио само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности.
У свом кратком животу ипак је стигао да
опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније,
и на такав начин овековјечио је језиву визију плаве гробнице код острва Вида –
острва смрти. Али није дочекао да опјева побједе и ослобођење у које је чврсто
вјеровао. Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесничког успона.
****************
СЛАВА И МИЛОСТ МИЛУТИНУ БОЈИЋУ. Могу претпоставити
да је врло мали број људи, односно СРБА, икада и чуо за овог српског јунака,
који је свој живот завршио на самом почетку, дакле у 25. години...
Славуј.
