Slavko Jovičić -

Цртица из свакодневице....Никад се не игра утакмица “љубави”, јер се не зна вријеме њеног трајања, а ни коначан резултат

Autor sjovicicslavuj | 11 Septembar, 2014 | read_nums (1348)

     ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

    Сви гријеше! Закључак или констатација или тврдња, како год се то звало, најважније је да је тачно!

    Некад давно мислио сам да правим грешке само због тога што сам тежио и покушавао да идем у сусрет ка нечему што није постојало. Никад нисам волио илузије, јер сам знао да ме илузије и разна маштање никада неће завољети. А оно што не волиш и што тебе никада неће моћи да заволи не може се звати љубав!

    Јер љубав се не тражи! Љубав нико није оставио тек тако на неком познатом путу и кад неко други наиђе да је онако готову само “љубавно” покупи, пригрли и да настави живот проткан само љубављу.

    Нисам имао среће јер сам много пута пропустио прилику да идем на мјеста гдје би ме љубав пронашла. 

    Трагао сам за реалним стварима не осврћући се ни лијево ни десно, истина по некад сам се обазирао иза себе, али то ме, нажалост, није опаметило.

    Знао сам да ми ни реалност неће помоћи да нађем неку особу коју бих почео одмах да волим, као што сам знао да ни мене нико неће вољети само због тога што некоме треба љубав. Иако из неких других разлога многима сам требао. Уздао сам се у интуицију и моћ тренутка у којем се дешавају изненадне ствари иако нисам "играо" на фактор изненађења. Признаћу, мало сам вјеровао и у нека спонтана дешавања.

    Шта год сам у животу радио знао сам да до резултата могу доћи само напорном радом и трудом, који је био далеко од свакодневних “блејања” у туђа дворишта, јер други су своја дворишта уредили за себе, а не за мене. То је одувијек познато, а с моје стране давно и препознато.

    Не постоје људи који увијек држе отворено срце, као што нема ни оних који своје срце држе стално затвореним! Кад је тако, а јесте, онда је врло опасно затворити се у самог себе и настојати живјети само у свом свијету. То чак није могуће ни само уз музику, књиге, пјесме, шетње итд...

    Они који су само своји могу бити срећни на тренутак и програмирани су на мах и нехат. Али шта имају од тога? Имају моменат среће која се касније губи у сатима, данима и у будућем времену туге и неспокоја.

    Такође, није добро ни само давати себе за све и свашта, јер таквим понашањем људи прелазе у “предмет” интересовања других, а временом постају и њихова опсесија.

    На крају, најлакше би било казати да би сви требали да играју за љубав и за њену побједу. Међутим, друго је питање да ли је то и могуће? Није, нажалост!

    Но, ипак сви живе за дан када ће сама љубав, онако од себе, заиграти за некога и када ће љубав побиједити.

    Вријеме трајања “такве утакмице” је непознато и ничим није ограничено, као што, такође, нико  предвидјети не може коначан резултат...


4 Komentari & 0 Trekbekovi od "Цртица из свакодневице....Никад се не игра утакмица “љубави”, јер се не зна вријеме њеног трајања, а ни коначан резултат"

    Ако се за свако добро треба помучити, а љубав је Добро над добрима, онда је све јасно. Без крви, труда и зноја нема љубави. :)
    Истина је да сви погрешујемо, али ко падне нека устане. Љубав је поље које тражи непрестано делање.

    Срећан Празник! :)

    Autor pricalica 11 Septembar 2014, 11:01

    Има много дефиниција о љубави!
    Међутим, ниједна није комплетна и ниједна не може дати одговор на питање
    - шта је то љубав?
    ****************************
    Све је подређено индивидуалним осјећајима и поимању љубави.
    Лаконски одговор би био - љубав значи волити и бити вољен.
    Но, није то одговор.
    Јер, цвијеће се воли, али ниједан цвијет не може да узврати ту љубав.

    Немам намјеру да се на овакав начин бавим тим стварима,
    само ћу потврдити то што си рекла:
    "Љубав је поље које тражи непрестано делање"...

    Хвала на честитки.
    Велики поздрав за тебе!

    Autor sjovicicslavuj 11 Septembar 2014, 13:14

    Зато што љубав не дефинише "шта", већ "ко". :)
    Једном приликом је код мене била девојчица од три године и док смо се договарале о сарадњи нашег дружења :) рекох јој отприлике да мора бити добра. Она је рекла да хоће, али је ја упитах чисто да чујем шта она мисли о томе: шта значи бити добар? Без имало размишљања она је одговорила: Сара и Дуња! То су иначе две девојчице из комшилука, једна мало старија од ње, друга млађа. Мора бити да је неко негда у причи рекао (њој) да буде добра као оне, или да оне јесу добре и дете је то тако разумело. Ја сам у потпуности са тим сагласна.
    Јер и Бог је Љубав.

    То је, рецимо, моја философија.

    Свако добро, Славко.

    Autor pricalica 11 Septembar 2014, 14:09

    Никад нећемо бити као Сара и Дуња!

    Тешка су ово времена, јер свако мисли да је најпаметније оно што он мисли.
    Изгубљени су многи критерији у друштву , а најгора ствар која нам се десаила је што смо изгубили морал и што смо избрисали понос за сопствени народ, који се вијековима борио за свој опстанак и останак на овим балканским вјетрометинама и вукојебинама!

    Autor sjovicicslavuj 12 Septembar 2014, 01:04
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva