Slavko Jovičić -

Ko се боји истине?!

Autor sjovicicslavuj | 21 Jul, 2008 | read_nums (528)

    Истина о страдању сарајевских Срба руши мит о Сарајеву као мученичком граду. Зашто не питају Мирка Пејановића шта он зна о злочинима над Србима, каже Славко Јовичић

    ИСТОЧНО САРАЈЕВО, Отварање питања страдања Срба у Сарајеву изазвало је праву панику бошњачких власти, јер се тиме до темеља руши мит о Сарајеву као "мученичком" граду у којем су жртве били само и искључиво Бошњаци.

    Башћаршија

    Ово је за наш лист изјавио посланик у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић Славуј, додајући да због тога сваког страдалог Србина у Сарајеву данас „покушавају да обуку у униформу бошњачке Армије БиХ".

    Према његовим ријечима јасно је да истина о страдању Срба у Сарајеву не одговара бошњачким представницима власти и тамошњим интелектуалним круговима, јер се њоме ратно Сарајево удаљава од препариране слике која је годинама сервирана јавности, према којој су страдали једино Бошњаци.

    - Због тога је из Сарајева покренута општа халабука којом се настоје оспорити непобитне чињеннце да су хиљаде сарајевских Срба били жртве планираних и организованих злочина - казао је Славко Јовичић.

    Он је за драстично умањивање српских жртава у Сарајеву оптужио ранијег предсједника федералне Комисије за тражење несталих, а данас члана колегија директора Института за нестале особе БиХ Амора Машовића и његове најближе сараднике. Они, тврди Јовичић, желе да се „истина о страдању сарајевских Срба поново стави под тепих и прекрије заборавом; да се претвори у причу коју ће јавности представљати само једна, бошњачка страна".

    Амор Машовић

     - Али, не могу се читаве људске судбине сакрити под тепих, не може се страдање хиљада људи, стотина цијелих породица гурнути у заборав - упозорава Јовичић.
    Према његовом мишљењу, Амор Машовић и његови сарадници умјесто што покушавају да прикрију злочине почињене над Србима, требало би да помогну да се истина утврди и објелодани.

    - Ако имају часне намјере, не видим зашто би им сметао наш покушај да документујемо и расвијетлимо злочине који су почињени над Србима - вели Славко Јовичић. Он сматра да сви они који негирају или умањују страдање Срба требало би да питају ратног члана Предсједништва БиХ Мирка Пејановића о његовим сазнањима.

      Мирко Пејановић

    - Пејановић је јавно саопштавао како лично зна да је у Сарајеву убијено преко три хиљаде Срба, па оправдано постављамо питање да ли ће бошњачки политички кругови и њега уврстити међу фалсификаторе - каже Јовичић.

     - Он, као бивши логораш из злогласног логора смрти „Силос“, тврди да су сарајевски логораши свједоци да су у том граду постојала 124 логора у које су затварани, мучени и ликвидирани Срби.
    - Због тога не можемо да прогутамо причу о вишенационалном граду у којем су сви његови становници имали једнака права. Сарајево је за Србе био град пакла и казамата - нагласио је Славко Јовичић.

     Његов став је да се о ратним страдањима не смије говорити са политичким емоцијама и циљевима. Мора се утврдити истина, а она је основни предуслов да једни другима пруже руку и да отпочне процес међунационалног повјерења. До искреног  помирења међу народима тешко да ће икада и доћи, јер помирење је индивидуални чин сваког појединца, а не колективитета, нити  неког националног корпуса. Јер, помирење засновано на заблуди, свјесно изграђеној кривој слици о ратним збивањима једноставно није могуће.

     Што се тиче података о страдању свих народа у претходном грађанско рату у БИХ, које је у јавност изнио Мирсад Токача, Јовичић каже да то нису тачне цифре.

    - Знам поуздано да ниједна владина, нити невладина организација из Републике Српске никада није остварила никакву сарадњу са Институтом који води Мирсад Токача, па се поставља оправдано питање на основу чега је Токача дошао до података о страдању Срба у претходном рату -  закључио је Славко Јовичић.

    Драган Викић, командант муслиманске и хрватске Специјалне ратне и после ратне полиције

     СТРИЈЕЉАЊЕ

    - Сарајевски Срби су доживјели стравичну голготу у неколико првих ратних мјесеци и све се то дешавало пред очима Амора Машовића. Зато би он, за почетак, могао да открије барем истину о судбини осам припадника тада регуларне Југословенске народне армије, које су специјалци Драгана Викића i Кемала Адемовића стријељали у центру Сарајева, стотињак метара од зграде Предсједништва БиХ, пред стотинама очевидаца - каже Славко Јовичић.


    My picture!

Kategorije

Arhiva