Кристијан ИВЕЛИЋ: ''Па, ево овако, ми овде у студију коментирали смо ове неке ствари, већ 25 минута чекамо констерирани након једне изјаве господина Хебиба који нажалост, вјероватно, сада није у студију''?

 Водитељ Јасмина: ''Још увијек је ту''.

 Кристијан ИВЕЛИЋ: ''Још увијек је ту?  Па, ево коментирали смо ту, будући да су ту заповједник специјалне и заповједник војне полиције. Морамо казати да једна ствар једноставно фактички не одговара истини, а која је то? Данас у ово доба, десет година касније,  ретуширати и отворити оно што је повијесна истина, врло је  двојбено. О чему говорим? Говорим о томе, ево живих свједока овдје поред мене, кажем, заповједника специјалне и заповједника војне полиције - да Јука Празина, уз дужно поштовање према онима који су погинули у обрани града у његовим формацијама - није био  под контролом МУП-а. Да је био под контролом МУП-а, не би радио оне ствари које је радио код 'Делминијума''. Не би завршио у Херцеговини.  Не би се придружио Кажњеничкој бојни Младена Налетилића Туте и не би судјеловао у многим стварима које су, зна се, како криминогене. Не би имао онолики број људи с досјеима, за које полиција јако добро зна, нити би извршио, нити би судјеловао у ономе што је било у пљачки 6.000 трговина у Сарајеву. Тако да морамо то нагласити, да то једноставно не одговара чињеници. Ако неком одговара да данас тврди да је тако било, бојим се, да поред живих свједока, та истина не може проћи":

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево, сад би хтио да се укључи и господин Керим Лучаревић''.

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Ево, само ја бих најкраће, јер смо дуго чекали, па на неки начин мислим да се ова емисија и приводи. Хтио бих рећи да су и познате ствари које су се дешавале са Јуком Празином. А колико је  он био под стварном контролом Републичког МУП-а? Како је онда могуће да је он упадао Сеферу Халиловићу у штаб, постројавао их доле, тражио их да их малтретира, да му потписују да је он генерал?! Па сам ја онда морао интервенисати, то истјеривати и тако даље. Неке ствари се нису смјеле догађати. Друга ствар која, то мислим, се мало повезује и за овај трећи јануар, овај, извињавам се 3. мај, то је у доба када је овај  Фикрет Абдић ишао у телевизију и  тако даље. Дешавало се то што се дешавало. Могу рећи није само телевизија о томе одлучила, одлучили су борци армије, прије свега. Могли сте о телевизији причати и пуно више, вјероватно је дала допринос, али да није било омладине, ослободилаца, бораца који нису жалили животе и дијелове тијела, вјероватно би ситуација била сасвим другачија. Међутим, у Штабу територијалне одбране Републике Босне и Херцеговине дешава се да старјешине отказују послушност и према Халиловићу и тад они говоре да ће они прихватити Абдића. Тако да ја тог трећег маја добијам хитан позив Сефера, да хитно дођем у Штаб територијалне одбране, као војна полиција. Мени је жао што није присутан и господин Сефер Халиловић, који би ми то могао и да потврди. Кад смо ми тамо дошли? Дошао сам ја са својим људима да видим о чему се дешава, јер је ситуација била тотално хаотична. Тад смо им рекли да ће се морати придржавати закона и правила које су сами усвојили и донијели, да се мора поштовати начелник Главног штаба Сефер Халиловић. У противном мораће сносити санкције, које су они кроз закон дефинисали. Након тога се помиче ситуација у Главном штабу Босне и Херцеговине, јер су видјели да је оружана сила на страни легалних органа Босне и Херцеговине''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево, сада из нашег студија''....

 Водитељ Јасмина: ... ''Ево сада''...

 Јован ДИВЈАК (упада): ... ''Само ја морам рећи, ја сам био у Штабу територијалне одбране. Прво, у то вријеме Сефер још није био начелник штаба. Био је оперативац и ја бих те замолио Лучаревићу, кажи именом и презименом ко је из Штаба територијалне одбране био спреман да подржи Абдића''?

 Керим ЛУЧАРЕВИ: ''Ја то знам. Али, када сутра дође Халиловић, буде порилика нека и он изнесе, јер ако се сјећаш''? ....

 Мушан КОВАЧ: ...''Ако не у књизи, ја их знам поименично, али не бих сад то. Нека то уради Сефер Халиловић''.

 Јован ДИВЈАК: ''Мислим да Сефер тада још није био начелник штаба''.

 Мушан КОВАЧ: ''Ма није! Али, је била општа пометња. Схватате! Али, је Сефер у тој ситуацији координирао тим мјестом''.

 Водитељ Јасмина: ''Ево, враћамо се поново другом мају. Наши гости, Сенад Хаџифејзовић и Авдо Хебиб, морају да иду. Ево, да их чујемо''.

 Авдо ХЕБИБ: ''Ја бих само на кратко желио да ме се погрешно не схвати, кад сам говорио о координацији и утицају МУП-а на организовано дјеловање највећег броја свих група у граду, а чак и група Јуке Празине, у једноме доброме дијелу. Свакоме је познато да су јединице 'Игмана', на одређеним просторима, биле под контролом и да су сачувале... Јединица 'Игман 80' је сачувала улаз у град Сарајево на Ступу и Ступскоме брду. Према томе, те јединице не можемо везати за оно што се ја апсолутно слажем, да је у тим групама и јединицама било оних који су искакали, који су правили оно против чега се, читав МУП, цијело вријеме борио. Тако да не би желио да будем  ту погрешно схваћен. Међутим, мислим да ова емисија не би била потпуна, ако не би се, један значајан догађај који се десио трећег маја, ово о чему је господин Хаџифејзовић говорио. Да је међународна заједница била добрим дијелом погрешно информисана  од њихових представника овдје,  о стању и ситуацији, која се овдје  дешава.

Ја сам самоиницијативно трећега маја назвао Раифа Диздаревића у Фојници, преко свога шефа полиције - да обезбиједимо и да покушамо успоставити контакт са Бутросом Бутросом Галијем - да му пренесемо праву информацију, јер сам знао да одавде често иду погрешне иформације према УН о стању у Босни и Херцеговини. Успјели смо, господин Диздаревић је успио успоставити директни контакт са господином Бутросом Бутросом Галијем. Дао му праве информације. Замолили смо га да учини, оним другим дипломатским путевима, да се Сарајево ипак не доведе у ону позицију у коју се било доводило и мислим да је велики допринос и господина Диздаревића и господина Фаика Диздаревића, који је анимирао,  у исто вријеме и Француску владу,  да у оквиру УН и Савјета безбједности дају, да добију прије свега праве информацију и  да дају свој одређени допринос у даљем току и борбе и информација, које су ишле одавде из Сарајева. Мислим да тај дан не би био, ова информација не би била? Мислим, била би штета ако се не би у контексту читавога овога договора и ове  ситуације првога, другога, трећег и осталих мајева - ако се не би знало, с обзиром да је то један од великих доприноса, који  ће касније имати сасвим други утицај на понашање дипломата према Босни и Херцеговини''.

 Водитељ Јасмина: ''Још један аспект наше одбране. Господине Хехбибу, хвала вам најљепша што сте се одазвали нашем позиву и били учесник и гост специјалне емисије Федералног радија. Сенаде и ти треба да идеш''...

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Ја бих само. Још пола сата има до краја емисије, мислим да неке ствари можемо закључити. На примјер, а да не погријешино. Очигледно је, сасвим очигледно, да се тог другог маја, та драма дешавала у нека два периода. Мислим, то сасвим нема дилеме. То је дакле, војним средствима покушан, сасвим  сигурно, непогрешиво дефинисан термин –државни-војни, или државни удар?! Када то није успјело преко дана, онда је сасвим очигледно да је киднаповање предсједника државе, у овој другој етапи можда случајно?! Је ли...  то исто пробало од његовог слијетања авионом у Сарајево, а све ово друго... рецимо прича, ко је гдје био у моменту? Шта се дешавало? Колико је ко био наоружан? Сва та, на неки начин конфузија, која је овдје у току  три и по сата презентирана, значи да ми само дуго нисмо говорили о томе. Само дуго нисмо говорили и да треба заиста  о оваквим стварима чешће говорити. И о овоме свему, треба некако да завршну ријеч кључну,   да неко ко је специјализиран за објашњење свега тога. Можда су то неки новинари, који имају више информација? Можда су то хисторичари? Можда су то некакко неутралнији људи итд. Али, нема никакве  дилеме, да је други мај био пресудан дан за државу Босну у Херцеговину.  Било како да се тај дан завршио у корист оних који су нападали на овај град, ми данас сигурно у овом студију не би сједили''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Колегице Дучић''...

 Водитељ Јасмина: ''Изволите!  Ево, само да се ја захвалим Сенаду Хаџифејзовићу. Хвала ти лијепа што си данас био са нашим слушаоцима''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Хвала''!

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево и Драган Викић би  треба да иде по другом послу, па да га на крају чујемо''.

 Водитељ Јасмина: ''Изволите''!