Ивица ШУТАЛО: ''Ништа не бих посебно. Подржао бих ово све, саговорнике. Други мај мора остати за нас један датум којег се сарајлије морају сјећати и цијела Босна и Херцеговина. Јер, да другог маја нисмо пркосно стали, одбранили овај град, не би било ни овог града ни Босне и Херцеговине''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Ево завршавамо јављање са пункта број четири. То су били наши саговорници Мушан Ковач и Ивица Шутало. У реализацији овог дијела програма са овога пункта, судјеловали су људи који су цијели рат пружали активан отпор агресији на БиХ: Аднан Ибричевић, Џевад Делић и Мухамед Окерић. Репортер са пункта број четири био је Раде Трбојевић.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Ево прелазимо на пункт три. Господине НУмићу, Ви баш нисте у цвијету младости, уз дужно поштовање момцима који су устали да бреане овај град и ову земљу и сад имате 67 година. Када сте, значи ''92. имали 57, ипак сте узели пушку и цијело вријеме били у одбрани''.

 Џевад НУМИЋ: ''Тада сам имао 57 година. '92. године кад сам почео сарађивати са организацијом 'Зелених беретки'' и могу Вам рећи да је овај град и одбранила ова младост. У ствари, то су бранили патриоти овог града,  а највише, вјерујте, највише је било тих са падинских дијелова овога града, који су устали не жалећи своје животе. Могу вам рећи на крају ове емисије да је... Видим да се приводи крају... Да можда мало и популаришем 'Зелене беретке'. Недавно је изашла и књига 'Живи мртвима'. У њој је 1224 погинулих бораца А РБиХ, 'Зелених беретки', 'Патриотске лиге' и свих других, овај асоцијација, које су браниле овај град и ову државу. А од 1225, њих је погинуло у 1992. години - њих 660. Шта то говори,? То говори да је у првим налетима највише људи погинуло. Гинула је младост. Она је у тенама и слабо обучена, али са једним невиђеним моралом, са једним полетом који је задивио цијели свијет, да смо могли да се одупремо једној таквој сили''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Господине Бацковићу, по чему ћете Ви памтити други мај 1992. године? Шта је то било пресудно''?

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Пресудно, пресудна је  жеља младости Сарајева да Сарајево буде оно што јесте и оно што имамо данас. Наравно, не у оваквом облику каквим га имамо данас. Наиме, жеља да сачувају свој град грађани Сарајева.  И овом приликом на крају,  желио бих поздравити оне грађане Сарајева који су остали да чувају и да у коначно сачувају свој град. И коначно прецизно - све оне који су били ту и бранили Сарајево. Нису га бранили само они са пушком, него сви који су остали бранили су Сарајево''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: Џевад Топић-Топа?

 Џевад ТОПИЋ  ТОПА: ''Ја бих поздравио свију и за крај рекао да се зна ко је урадио све. И неистина никад не може да дође до изражаја. Ја мислим да је овај град, иначе  у принципу, и прије другог маја, одбранила младост и сарајлије, али праве Сарајлије и са осталим који су дошли у овај град. Значи, свима фала за  што су урадили. То,  јер ми данас не би били ово што јесмо да није било тога''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Ја се захваљујем мојим гостима Неџаду Нумићу, Џеваду Топићу и Заиму Бацковићу.  У реализацији овог јављања из студија три судјеловали су: Ризо Лукачевић, Бранко Васић, Нихад Пенава, Нермин Шуњ и Азра Сиповић. На крају, дужна сам да изразим захвалност пословном систему УПИ, који нам је омогућио да у њиховом простору направимо импровизовани студио''.

 Водитељ ЂУРО КОЗАР: ''Јасна, хоћемо ли се и ми одјавити

 Водитељ Јасмина: ''Па, ево полако приводимо крају ову нашу данашњу четверосатну емисију. Изволите!

        Водитељ Ђуро КОЗАР:  ''Ево ја бих на крају. Само да уважени командант војне полиције из тог времена господин Керим Лучаревић Доктор каже, у име нас, из овог студија, једну  завршну ријеч.

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Ја бих се, прије свега, захвалио Вама кад сте ме позвали. Ово је први пут у задњих десет година да сам и ја дошо да, на неки начин, евоцирамо неке  успомене. Мислим да би требало да буде више оваквих емисија због аутентичности догађаја из тог доба, о  и о њима могу само да причају, само они који су активно учествовали. Тако ће се доћи до једне објективне истине, која ће послужити да се тај период не заборави. Желио бих поздравити све слушаоце, прије свега борце, који су преживјели све те страхоте, посебно борце у јуришним јединицама, јер то су најтежа борбена дејства, која су они осјетили на својим леђима. Мислим да није им се на адекватан начин држава одужила, за све што оно су урадили и надам се да ће у наредном периоду настојати да  бар неко повести мало више рачуна о тим који су одбранили,  ово што данас имамо  и што настојимо да буде Босна и Херцеговина каква је била и прије рата''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево пожељели нешто на крају да кажу и остали судионицви у овом студију. Ево, колега Ивелић''.

 Кристијан ИВЕЛИЋ: ''Па, неком ће то звучати као патетична реторика, али треба казати једну ствар у име наших мртвих, у име оних који су преживјелу и који, унаточ свему, сматрају и свих година разочарања и онога што нам је рађено изнутра и извана, од стране меуђународне заједнице. Дакле, у име свих оних који сматрају и даље Босну и Херецеговину својом домовином, а и у име свих покушаја извана и изнутра да се селективном меморијом пребрише сјећање и наше заједничке успомене. Треба казати да је 2.5. један од кључних датума наше укупне повијести, свих нас Босанаца и Херцеговаца који смо бранили ову земљу, да је коначно након дугих низа година резигнације, шутње, прешућивања, или замагљивања на десету обљетницу. Овај датум обиљежен како треба, не само на нашем медију и да би у том смислу требало се надати да ми који смо преживјели, да ћемо једнога дана дочекати да Босна и Херцеговина, за коју смо  стали у одбрану прије десет година и да ће једнога дана бити онаква, какву смо жељели да буде''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Доктор Накаш''?

 Др Бакир НАКАШ:  ''Ево и ја бих на крају, након свих ових изјава - желио да се сјетим свих оних који данас нема са нама и у свих оних који ће доћи иза нас. Да замолим све оне који мугу да то омогуће, да истина о Сарајеву, да истина о Босни и Херцеговини не буде заборављена и не буде причана устима и пером оних који нису били у Сарајеву и оних који нису били у Босни и Херцеговини.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ја бих се на крају захвалио свим учесницима у студију. Овде су били уважени ратни команданти:  господин Драган Викић и господин Керим Лучаревић, бивши специјалац и наш колега Кристијан Ивелић. Доктор Накаш, технички  реализатор био је Елвир Хето, а водитељ и уредник у овом студију био је Ђуро Козар.

 Водитељ Јасмина: ''Ево, остало нам је још десет минута до краја емисије. Сад предлажем да чујемо једну лијепу композицију, а онда ћемо да се опростимо са још једним гостом који је остао у нашем студију.....након композиције.....

 (режија емитује пјесму 'Понеси заставу Драгане Викићу'' – оп.а)

 Водитељ Јасмина: Ево пред крај смо данашње емисије поштовани слушаоци, у којој смо говорили о другом мају хисторијске битке за Сарајево и за БиХ и у којој смо говорили о храбрости бранитеља Сарајева и Босне и Херцеговине. Наравно, и вас поштовани слушаоци наших суграђана. Господин Кемо Adемовић специјалац, легендарни специјалац, ево, да за крај  и вама каже''.

 Кемо АДЕМОВИЋ: ''Прије свега, желим да Вам се захвалим на позиву и учествовању у овој емисији. Шта на крају рећи? Чули смо много информација и да ја не бих сада понављао. Прије свега, желим да поручим свим грађанима Сарајева, Босне и Херцеговине - да се овог важног датума - другог маја присјећају, али не зато да се само сјећају тог датума ради сјећања, него да се зло не понови. Са друге стране, желим да поручим свима онима који брину о борачким популацијама, шехитским породицама, ратним војним инвалидима итд., да уложе максимум напора да овим популацијама обезбиједе што бољи живот: да обезбиједе посла демобилизираним борцима. И на крају, још једном хвала''.

 Водитељ Јасмина: ''Хвала вам што сте се одазвали нашем позиву. Поштовани слушаоци,  у протекла четири сата покушали смо се сјетити догађаја који су се десили на данашњи дан. Ако смо успјели у нашој намјери биће нам задовољство, ако нисмо биће прилике да поново о томе причамо.

Данашњу емисију реализовали су: Нермин Хоџић, Елвир Хето, Дијана Бечо, Слујеман Југо, Јадранко Одаловић, Перо Напрта, Милан Ђајић, а ја сам Јасмина Дучић - Нухоџић.

 Лудилу нема лијека, али сва срећа, има краја! До виђења''!

К Р А Ј