ПИШЕ Славко Јовичић: Зарадите милионе, не отимајте их
Autor sjovicicslavuj | 25 Januar, 2011 | read_nums (660)
Не слажем се са тумачењем да би се Република Српска (РС) ускоро могла суочити са хиљадама нових тужби становника Сребренице, Приједора и Фоче за надокнаду ратне штете, јер адреса за те тужбе и оне које су већ поднесене може бити само држава Босна и Херцеговина.
Као један од логораша који је претрпео тортуре у пет логора које је током рата у БиХ формирала власт Алије Изетбеговића, имао бих пуно морално и свако друго право да тужим државу БиХ, али то, ево, ни након 15 година од краја рата, нисам учинио. Питам да ли је тим особама које прете тужбом против РС стало до одржања државе БиХ, до бољег живота и помирења, за шта је једини основ поштовање државе која је настала у Дејтону у новембру 1995. године, а која се само уз тамо договорено може одржати. Па, и Срби су били логораши, документ о томе, стенограм седнице ратног Председништва БиХ, где су забележене речи Алије Изетбеговића да постоји логор Тарчин, предао сам у руке Карли дел Понте када сам био у Хагу. Суштина Алијиних речи била је: Ево, Срби имају логоре, морамо и ми да имамо логоре.
Дакле, признали су да их имају, и шта ако сад сви почну да туже, где ће бити крај? Може, али само крај БиХ, на овај начин неодрживе државе. Кажу да ће из Сарајева ускоро стићи још 1.000 тужби за ратну нематеријалну штету почињену у Сребреници и да су у припреми и тужбе из Фоче и Приједора.
Како чујем, крајем прошле године на адресу Правобранилаштва РС стигле су 1.334 тужбе становника Сарајева, у којима се одштетни захтеве мере стотинама милиона марака. У Правобранилаштву Српске објашњавају да су тужбе против РС засноване на пресудама Хашког трибунала за ратне злочине против официра Војске РС, и сматрају да је овај проблем потребно подићи на највиши политички ниво.
Слажем се, јер то значи да о проблемима целе БиХ треба да разговарају представници сва три конститутивна народа у БиХ, а до данас је незабележено у историји да се ратна репарација тражи против своје државе. Иначе, цела прича је врло сумњива, јер су пуномоћи појединих тужилаца неисправне и очито је знатан број тужби потписало неко анонимно лице у име других, наводно оштећених. Ја сам у логору Силос у Тарчину био до 27. јануара 2006. године. Да ли је тада трајао рат? Не, рат је био окончан два месеца пре мог ослобађања.
Затворили су тај логор тачно на дан када је у Другом светском рату затворен Аушвиц. Симболично, зар не? Па, ко треба да тужи и тражи одштету? Да закључим: само држава БиХ има правни субјективитет и само она може бити тужена страна. Они који желе на овакав начин ослабити РС, која је економски просперитетнија од Федерације БиХ, не мисле добро ни Србима, ни Бошњацима, ни Хрватима.
Због тога ту своју бруку и срамоту крију иза туђих имена, чије су потписе злоупотребили. Не би било лоше да се, док још није касно, врате са тог пута којим су кренули, јер ако тако наставе може бити касно, може да буде расписан референдум, па онда неће више бити повратка назад.
Ми Срби из Српске већ смо довољно испровоцирани некаквим бутмирским, прудским, априлским или не знам каквим пројектима уставних промена, којима је требало да избледи име и надлежности Српске, за које смо се изборили током крвавог грађанског рата.
Економска снага Српске боде неком очи, па би да нас пљачкају. Поручујем им: Не можете политички, па економски покушавате да рушите Српску. То неће проћи.
