Slavko Jovičić -

Швендимен обуставио истраге о Тузланској колони и Брадини

Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2009 | read_nums (364)

    Datum: 11.12.2009
    Autor: Г. Маунага, М. Филиповић

    БAЊA ЛУКA - Руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен је у петак, посљедњег радног дана, обуставио истраге у "предмету Бешлагић и други", који су осумњичени за ратни злочин у Тузли 15. маја 1992. године над припадницима ЈНA.

    Швендимену мандат за ову функцију истиче у понедјељак, 14. децембра.

    Тужилаштво БиХ је саопштило да је Швендимен обуставио и истраге у предмету против Вахида Aлагића, Фаика Шпаге и Зије Ланџе. Они су били осумњичени за почињене ратне злочине над Србима у селу Брадина у Коњицу у мају 1992. године.

    Швендимен сматра да је истрага у овим предметима проведена у складу са законом и да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против иједног именованог осумњиченог за ратне злочине, саопштило је Тужилаштво БиХ.

    - Када је ријеч о особама које су означене као осумњичени, не постоје докази који испуњавају стандарде довољне да би их се могло оптужити за злочин - наводи се у саопштењу Тужилаштва БиХ.

    Наведено је да је Швендимен у четвртак дао сагласност на одлуку Колегијума тужилаца Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ да се истрага у "предмету Бешлагић и други" обустави. Селим Бешлагић је био ратни градоначелник Тузле.

    МУП РС затражиће од ВСТС-а да преиспита одлуке Тужилаштва БиХ и да предмете "Тузланска колона" и "логор Брадина" додијели другом тужиоцу, те да се обнови истрага у ова два случаја.

    Координатор Тима за истраживање и документовање кривичног дјела ратног злочина у МУП-у РС Симо Тушевљак изјавио је Срни да је МУП РС изненађен овом одлуком Тужилаштва БиХ, наводећи да ће као подносилац службених извјештаја и кривичних пријава, МУП РС искористити сва правна средства.

    Одлука Тужилаштва БиХ најбоља је потврда да је Тужилаштво БиХ политичка, а не правосудна институција, и како се дневнополитички манипулише истрагама на штету Срба, рекли су Срни у Влади РС.

    - То је још један доказ да је крајње вријеме да се редефинише статус и Суда и Тужилаштва БиХ и да странци у улогама судија и тужилаца у БиХ немају више шта да траже - кажу у Влади и додају да је Швендимен и овом одлуком показао да су све примједбе на његову непрофесионалност и пристрасност у потпуности на мјесту.

    Предсједавајући Парламента БиХ Милорад Живковић каже да Швендимен поступа по узору на високе представнике који су на крају мандата доносили одлуке уперене против РС и Срба.

    - Он на одласку из БиХ жели да се додвори Бошњацима и онима који су их по задатку послали у БиХ. Јасно је да су стране судије и тужиоци у БиХ дошли по задатку, али је очигледно да не могу да остану јер не могу да помогну правосудном систему - каже Живковић.

    Извршни секретар СНСД-а Рајко Васић каже да се ради о Швендименовој освети због отказивања гостопримства страним судијама и тужиоцима у БиХ.

    - Други разлог такве одлуке је покушај да се због тих наводних истрага странци оставе у БиХ. Aли то није никаква политичка трагедија, јер БиХ иначе не истражује злочине који су почињени овдје и не третира их једнако - каже Васић.

    Тужилаштва и судови у БиХ се, додаје, кад-тад морају преузети у своје руке и сви злочини се морају истражити. Чекајући, каже, да то ураде страни тужиоци и судије, нећемо ништа постићи.

    - Не треба то схватити као трагедију него као политички притисак и ситно калкулисање. Да је хтио, Швендимен је то до сада све могао да истражи - истиче Васић.  

    Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић огорчен је Швендименовом одлуком о обустављању истраге у случају "Тузланске колоне" и злочина почињених над Србима у Коњицу.

    - Ријеч је о невјероватној и скандалозној одлуци, јер је Швендимен обуставио истраге у два стравична злочина над српским народом и то неколико дана пред одлазак из Тужилаштва БиХ - казао је Дукић.

    Истакао је да је ријеч о Швендименовом невиђеном безобразлуку и лицемјерству.

    - Не могу да вјерујем да као странац који је дошао овдје да ради по правним нормама и примао баснослован лични доходак, може да буде толико лицемјеран према једном народу и да учини овакав уступак Бошњацима на самом одласку у СAД и истеку мандата у БиХ - рекао је Дукић.

    Овим потезом, додао је, Швендимен жели да каже да је српски народ злочинац, а бошњачки жртва.

    - Свјестан да Срби нису подржавали останак страних судија и тужилаца, Швендимен је очигледно желио да напакости Српској - казао је Дукић.

    Предсједник БОРС-а Пантелија Ћургуз рекао је да је неприхватљив једностран приступ Тужилаштва БиХ да обустави ове истраге.

    - Борцима је одавно јасан однос Тужилаштва БиХ и појединаца у Суду БиХ када је ријеч о процесуирању ратних злочина над српским народом, јер они раде по смишљеном пројекту чији је циљ да се српски народ и РС представе као агресори а други браниоцима БиХ - изјавио је Ћургуз.

    Бивши логораш и посланик у Парламенту БиХ Славко Јовичић каже да Швендимен није био на озбиљној функцији, да би вијест о обустављању истрага злочина против Срба схватио као новогодишњу шалу.

    - Немам доказа за тврдње да је Швендимен за овакве одлуке добио велики новац, али сигурно да је много новца добио на функцији коју је обављао, а не радећи ништа. Ради се о цинизму, хипокризији и понижавању српског народа - каже Јовичић.

    У нападу бошњачких снага на колону ЈНA у Тузли маја 1992. године убијено је најмање 50 војника, а рањено 44. За ове злочине пред Вијећем за ратне злочине Окружног суда у Београду Илија Јуришић је осуђен на 12 година затвора.

    Свједочење

    Злочини у Брадини и Главатичеву, који су се на терет стављали Aлагићу, Ланџи и Шпаги, само су дио злочина над Србима у Коњицу. Тог 25. маја 1992. године, када су српско село Брадину напале удружене снаге Зелених беретки, Хрватског вијећа одбране и Хрватских оружаних снага убијено је 44 Срба, 36 из Брадине и осам из оближњег села Брђани.

    Њих 26 је сахрањено у масовној гробници у порти православног храма у Брадини.

    Преживјели Срби су послије напада на Брадину заробљени и одведени у злогласни логор Челебић, гдје су мучени и убијани.

    - Нема те куће која тога дана није била завијена у црно - испричао је некадашњи мјештанин Брадине Благоје Ђорић.

    На земљи Богдана Куреша, убијеног на кућном прагу, изграђена је џамија. Преживјела Богданова дјеца одавно траже да се џамија измјести са њиховог срушеног огњишта и процес је у току. Недуго по изградњи на џамији је постављена спомен-плоча на којој пише да је "25. маја 1992. Брадина ослобођена од четника".

    Бивши житељ Брадине Борислав Глигоревић био је затворен, са сином Миланом, у логор Челебић.

    - Изгубио сам сваку наду да ће злочини у Брадини икада бити кажњени, а злочинци изаћи пред лице правде. Овдје је живот заувијек стао - испричао је Глигоревић.

    Страхиња Живак, којем су у Брадини стријељани синови Слободан и Велимир, мајка Босиљка и десет ближих рођака, написао је 11 књига у којима свједочи о злочину у овом мјесту.

    "Босић није надахнут"

    Предсједник Српске демократске странке Младен Босић није желио да коментарише обустављање истраге у вези са случајем "Тузланска колона" и почињених злочина над Србима у Коњицу.

    - Нисам надахнут да то коментаришем - казао је Босић.

    Текст на линку: glassrpske./vijest/


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva