БиХ - Подељена мишљења о делиоцима правде
Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2009 | read_nums (363)
Део званичника БиХ сматра да стране судије и тужиоци треба да остану, док други нису задовољни досадашњим радом странаца и поручују им да „почну полако паковати кофере”
Од нашег дописника
Сарајево – Одлуку Савета министара БиХ да не подржи предлог измена и допуна закона, које би омогућиле страним судијама и тужиоцима да могу наставити да раде у Суду и Тужилаштву БиХ и након децембра ове године када им истиче мандат, један број званичника БиХ осуђује, јер сматрају да међународни „делиоци” правде треба да остану, док је други подржавају зато што нису задовољни досадашњим радом странаца и поручују им да „почну полако паковати кофере”.
Посланик у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић каже „нису нам ни требали, јер резултат њиховог досадашњег рада, кад је реч о процесуирању злочина над Србима, своди се само на несувислу изјаву портпарола Тужилаштва БиХ да су предмети отворени и истрага је у току”.
„Неколико стотина предмета, који садрже и конкретне доказе, намерно се годинама држе у ладицама јер међународне судије и тужиоци нису заинтересовани за процесуирање и злочина који су почињени над српским народом.
Главну улогу у томе има шеф Посебног одељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен који, успут речено, има учинак испод 10 одсто и месечну плату коју ни боље плаћени у овој земљи не могу зарадити чак ни за годину дана.
Наравно, у ситуацији која јесте, одговорност не може избећи ни главни тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин. За разлику од њега, Срби су давно схватили стратегију коју, у оквиру институције којом он руководи, развијају странци, због чега никада нећемо, бар што се СНСД-а тиче, подржати продужење њиховог мандата”, каже Јовичић.
Досадашњим учинком међународних судија и тужилаца није задовољан ни председник невладине организације „Кроација либертас” Лео Плочкинић, који је „Политици” изјавио да није искључена ни могућност подизања кривичних пријава против свих запослених у Посебном одељењу за ратне злочине „због непокретања судских поступака за случајеве за које имају довољно доказа”, јер на тај начин „они постају саучесници у извршавању дела ратног злочина”. Истовремено тврди да је рад странаца и незаконит и противуставан јер „нису положили заклетву држави БиХ и правосудним институцијама”.
„С друге стране они су злоупотребили рад у правосудним институцијама БиХ јер су су у различитим процесима користили двојно, односно вишеструко држављанство како би стекли противправну корист. Комплетан рад правосуђа БиХ је, заправо, додатно искомпромитован и кроз сарадњу са параобавештајном и илегалном бошњачком службом АИД”, тврди Плочкинић.
За разлику од оних који би радо да погледају у леђа међународним судијама и тужиоцима, председница Суда БиХ Медџида Кресо и главни тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин здушно се залажу за њихов останак и врло су љути на Савет министара БиХ што није подржао предлог ресорног министарства да им се продужи мандат и после 2009. године. Кресо тврди да су „присуство међународних судија и њихово искуство, као и допринос који дају у процесуирањима предмета пред Судом БиХ, још увек добродошли”, док Барашин упозорава да би „њиховим одласком настали огромни проблеми”. Он чак тврди да би „одлазак странаца значио правну блокаду” и могућност „обнављања, односно враћања на почетак неких судских процеса који трају и који су готово приведени крају”. Већина таквих предмета односи се, како извештава Балканска истраживачка мрежа (БИРН), на случајеве ратних злочина за које су осумњичени Срби, и то је оно из чега треба извлачити закључак о досадашњем раду међународних судија и тужилаца, али и грчевитој борби појединаца да им продуже мандат.
