Autor sjovicicslavuj |
4 Avgust, 2019 |
read_nums (236)
Мироносица равноапостолна. Родом из места Магдале, украј језера Генисаретског, из племена Исахарова. Била је мучена од седам злих духова, од којих ју ослободи Господ Исус и учини здравом.
Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом.
По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе!
У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља.
Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу, и сахрањена, по предању, у оној истој пећини, у којој и седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, по том оживелих, па онда умрлих (в. 4 август).
Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом.
По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе!
У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља.
Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу, и сахрањена, по предању, у оној истој пећини, у којој и седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, по том оживелих, па онда умрлих (в. 4 август).
Autor sjovicicslavuj |
3 Avgust, 2019 |
read_nums (186)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
***
Па можда и јесте тако,
ако се гледају главни параметри пролазног времена
***
***
***
***
Све је данас различито.
***
Истина, уз небеску грмљавину,
***
Ваљда и они тако на својим језицима
називају дане.
3.8.2019.
ДОБРО ЈУТРО!
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
***
Многи би рекли
- данас је дан као и сваки други ...
- данас је дан као и сваки други ...
Па можда и јесте тако,
ако се гледају главни параметри пролазног времена
и ако се статистички посматра вријеме ...
***
Данас је дан када се неко рађа.
Данас је дан када се неко рађа.
***
Данас је дан када неко умире природном
или насилном смрћу.
Данас је дан када неко умире природном
или насилном смрћу.
***
Данас је дан када се неко радује,
али и дан када неко тугује и плаче.
Данас је дан када се неко радује,
али и дан када неко тугује и плаче.
***
Данас је дан када нико неће добити нови посао,
али није сигурно да неко неће добити отказ.
али није сигурно да неко неће добити отказ.
***
Данас је мало оних који раде на неком послу,
али сви су забављени око неких послова.
али сви су забављени око неких послова.
***
Данас нико неће примити плату.
***
Данас ће неко плаћати рате кредита,
или ће плаћати комуналне услуге и друге рачуне.
или ће плаћати комуналне услуге и друге рачуне.
***
Данас сви раде нешто различито
и није то ни налик на неки рад,
и није то ни налик на неки рад,
барем није на онај озбиљан.
Све је данас различито.
***
Ето јуче на Светог пророка Илију у многим крајевима
Ето јуче на Светог пророка Илију у многим крајевима
је било грмљавине и небеских муња, које за опомену
и за опамећивање човјечанству шаље Свети Илија,
а то значи да барем у мом крају неће бити љешника. Истина, уз небеску грмљавину,
немогуће је занемарити чињеницу да на овим трусним подручјима никада није недостајло разних грмљавина
и то у свим сферама живота.
Рекло би се, грми на све стране.
Грми и са неба, али и на земљи,
грми због огромних проблема у друштву.
грми због огромних проблема у друштву.
***
Код нас је јутро,
док је на неком другом дијелу свијета
већ настала ноћ, а на неком дијелу свијета
још увијек је петак.
већ настала ноћ, а на неком дијелу свијета
још увијек је петак.
Ваљда и они тако на својим језицима
називају дане.
***
Гледам кроз прозор.
Гледам кроз прозор.
Сунце обасјало све, и небо и земљу и природу.
Све бљешти и земља након кише гори од врућине.
Autor sjovicicslavuj |
2 Avgust, 2019 |
read_nums (193)
Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу.
Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изјести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу.
У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова.
Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу.
Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изјести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу.
Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу.
Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).
Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).
Autor sjovicicslavuj |
2 Avgust, 2019 |
read_nums (263)
Рођен је 8. јуна 1931. године у Београду.
Био је српски пјесник,
есејиста и преводилац,
један од најистакнутијих пјесника
у савременој српској поезији.
Радио као новинар и уредник Радио Загреба;
био је уредник у „Просвети“ и „Нолиту“.
Умро је у Београду 28. јула 1996. године.
Autor sjovicicslavuj |
1 Avgust, 2019 |
read_nums (161)
Покушавам од заборава да отргнем
славне Србе који су живјели са нама
или у нашој близини, а које су сви заборавили ...
Трагична судбина једне Српкиње ...
Прва жена инжењер у Њемачкој била је Српкиња ...
И ово је један од примјера који показује
да скоро ништа или врло мало знамо
о себи /о нама/ самима ...
Други пишу ...
Рођена је 5. јула 1887. године у Нишу.
Трагично је завршила живот
27. децембра 1966. године у Београду.
Адвокат Михаило Бончић и његова супруга Kатарина добили су кћер Јованку 1887. године. Рођена је у Нишу, прва три разреда основне школе завршила је у Пожаревцу, а четврти и шест разреда гимназије у Пожаревцу. У Београду је похађала Трећу мушку гимназију, где је матурирала 1905. године и потом се уписала на Архитекстонски факултет.
Пошто је завршила седми семестар студија, Јованка Бончић отишла је у Немачку на даље школовање, и то у Дармштат. Тамо је упознала Украјинца Андреја Kатеринића, инжењера, за кога се касније и удала.
У аналима Дармштатског престижног универзитета остаје забележено да је Бончићева стекла академско звање архитекте и диплому инжењера 18. јула 1913. године чиме је постала прва жена у историји Немачке која је стекла диплому инжењера.
О овом необичном догађају известиле су и берлинске „Илустроване новине“, и то тако што су на целој насловној страни објавили фотографију дипломаца где је међу младићима и једина девојка – млада Јованка Бончић.
Kолико је ова Српкиња била значајна у немачком „граду науке“ гховори и чињеница да једна награда Универзитета у Дармштату носи њено име, баш као и једна улица у студентском кампусу. Награда „Јованка Бончић“ додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке, а прва је додељена на стогодишњицу њеног дипломирања.
Бончићева је са супругом Андрејем Kатеринићем много путовала. Венчали су се у Русији, живели у Петрограду, Риги, Москви, Kозељеву, Kијеву, Падолском и у Бирзули код Одесе, а у Југославију су се вратили бежећи од револуционарних превирања. Имали су тројицу синова – Михаила, Петра и Виталија. У својој домовини Јованка Бончић је одликована орденом Св. Саве Петог реда 1928. године, а десет година касније орденом Југословенске круне Петог реда.
Андреј Kатеринић пројектовао је зграду Основне школе „Kраљ Александар И“ у Дечанској улици у Београду (1930, данас зграда Музичке школе „Станковић“) и зграду Средње техничке школе у улици Војислава Илића, док је његова супруга Јованка Бончић – Kатеринић оставила Србији неколико архитектонских дела.
Српској престоници је оставила зграде Учитељског (зграду Женске учитељске школе краљице Марије) и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Kовиљачи. Радила је и на реконструкцији дела дома „Анкера“ у Балканској улици у Београду, учествовала је у извођењу зграде Правног факултета арх. Петра Бајаловића, пројектовала болницу у Деспотовцу и гимназију у Смедереву, као и неколико зграда основних школа у Србији.
Током 1941. године није радила, да би јој 1942. године били додељени мање значајни задаци у Министарству грађевина. У пролеће 1944. године отишла је на дужност у Петровац на Млави, где је изводила мање радове и дочекала крај другог светског рата, после кога се вратила у Министарство грађевина где је 1945. године пензионисана.
Јованка Бончић остала је у српској престоници све до своје смрти. Настрадала је је у свом стану у Београду 27. децембра 1966. у пожару који је сама изазвала заспавши са неугашеном цигаретом.
Autor sjovicicslavuj |
1 Avgust, 2019 |
read_nums (170)
Пјесма за данас ...
Душко Трифуновић
ИМА НЕШТО У ТОМ...












