Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 23 Avgust, 2019 | read_nums (19)
 
На данашњи дан, 23. августа рођен је
славни српски композитор, мелограг,
диригент, пијаниста и музички писац
КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

КЛАВИРСКА: "Устај, устај Србине" (са варијацијама), 1852; "Словенски кадрил", 1855; "Сто се боре мисли моје" (са варијацима) 1857; "Српски народни кадрил" 1859; "Бугарски кадрил" и "Српска полка" 1862.

ВОКАЛНА: Песме за драму "Преоднице српске слободе" или "Српски хајдуци" Ђ. Малетица; мес. хор "Црногорац Црногорки"; "Химна Србије".

— "Српске народне песме" (6 збирки  које садрзе уједно клавирске и хорске хармонизације. Збирке су овде наведене по првој песми која је у њима: "Ој таласи", 1851; "Сецас ли се оног сата", 1853; "Ускликнимо с љубављу", 1859; "Ја сам Србин, српски син", 1859; "Полецела саренптица", 1862; "Праг је ово милог српства", 1863).

ЦРКВЕНА: "Две литургије", 1851 и 1852; "Православно црквено појање у српскога народа" (И књ., "Литургија Јована Златоустог", 1862; ИИ књ., "Тропари, кондаци, ирмоси од Бозица до Спасовадне" 1863; ИИИ кн., "Тропари, кондаци, ирмоси од Спасовадне до Ваведења", 1864); "Српско црквено карловацко појање ("Блазена" И-8 гласа, 1822). Необјављени записи карловацког појања у 17 свезака у Архиву САН.
-------------
Станковићев гроб 
у Алеји великана
на београдском Новом гробљу
Autor sjovicicslavuj | 22 Avgust, 2019 | read_nums (33)
 
На данашњи дан, 22. августа 1854. године
рођен је будући краљ Србије

МИЛАН ОБРЕНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

Autor sjovicicslavuj | 22 Avgust, 2019 | read_nums (28)
 
На данашњи дан, 22. августа рођен је
Добрица Ерић
Био је српски књижевник, пјесник, 
прозни и драмски писац.



ПРКОСНА ПЕСМА

Ја,
кћи Божја,
Србија,
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу пред сведоцима:
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!
 

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко.
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам.
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву.
Крива сам што се дрзнух
против кривде,
крива сам што опет славим 

своју крсну славу!

Крива сам што пишем 

и читам ћирилицом.

Крива сам што певам,
смејем се и псујем,а понекад и лајем.


Крива сам, и признајем
да не знам што знам, 

и да знам што не знам.

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом,
пре него што се заценим од смеха.
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!


Крива сам и грешна, 

дакле што постојим.
и кад већ постојим и још дрско стојим,
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу.
Ако не признам црно ми се пише,
цео свет ће на моју Земљу да кидише.
Руље бивших људи. лопова и гоља,
чопори робота и других монструма,
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружа слика озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра,
то је слика ваше свести и подсвести.


То нисам ја, споља то сте ви - изнутра!
Много смо важне Земљо моја мила,
Ја и моје сестре Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда и неправда.

Шта ће овде џихадије,
крсташи, амери,
који ми черече синове и кћери.
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге.
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен. зима.
И није страшнија поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза,
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.

Злонамерници сити и манити,
све ми забранисте у рођеној кући,
ал' не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући.
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете, ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина,
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам, а ви зажмурите.
Иначе ће вам се очи распрснути 

од сјаја мог лица.

Само пожурите.
Што пре ме разапнете, 

пре ћу васкрснути!

Добрица Ерић
Autor sjovicicslavuj | 21 Avgust, 2019 | read_nums (27)
 
Пјесма за данас
 
Владислав Петковић ДИС
 
Био је велики српски пјесник и родољуб.

За вријеме Првог свјетског рата,
преживио је повлачење преко Албаније,
одакле је пребачен на Крф,
а затим транспортован у Француску.

При повратку у Грчку брод потапа
њемачка подморница код Крфа.

Слика

Autor sjovicicslavuj | 21 Avgust, 2019 | read_nums (30)
На данашњи дан, 21. августа умро је 
славни српски композитор
СТЕВАН ХРИСТИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји
------------------------
Гроб СТЕВАНА ХРИСТИЋА, 
славног српског композитора и педагога ...

Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2019 | read_nums (40)
 
Истог датума (20. августа) су рођени:
Слободан Милошевић
и Драган Николић

Истог датума (11. марта) су и умрли.


Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2019 | read_nums (20)
 
На данашњи дан, 20. августа
рођен је славни српски глумац
- непоновљиви 
ДРАГАН НИКОЛИЋ

Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2019 | read_nums (24)
 
На данашњи дан, 20. августа рођен је
Слободан Милошевић

Много је било оних који су волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА.

Наравно, било је и оних који су оспоравали и који нису волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА

Много тога из биографије СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА је познато и нека се тиме баве историчари и сви они који су заинтересовани.

Увијек ће бити оних који ће памтити МИЛОШЕВИЋА као правог предсједника,
као што ће бити и оних који га ни смислити нису могли.

Историја ће дати одговор ко је био СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ.

 
Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2019 | read_nums (30)
 
На данашњи дан
20.8. рођен је славни Србин
ЈОВАН СКЕРЛИЋ 
Његово дјело чини један од темеља 
српске националне културе.

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


 

Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2019 | read_nums (35)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Има ли нас још увијек тамо, 
гдје нас више никад неће бити!

На данашњи дан ...




   Некад  давно ...  
Давно је то било!

Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио је и Храм Светог Преображења Господњег.

Некада су у самом центру Сарајева одзвањали 
звуци српских пјесама и игара у порти Храма, 
али и на главној улици.

НЕКАД БИЛО ... 
Прије 80 и више година у центру Сарајева 
уз десетине хиљада присутних Срба, 
углавном обучених у националне ношње 
- СЛАВИЛО СЕ.  
На слици лијево у горњем дијелу види се постројена 
 краљева војска у част и у славу прославе 
Светог Преображења Господњег.

Били су то празници српског саборовања уз једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије посљедњег рата, а толико их је и данас.

У предратном Сарајеву /1992. г./ било је 78 џамија, четири католичке и три православне цркве и једна јеврејска синагога. 
Данас у Сарајевском кантону /десет општина предратне Скупштине града Сарајева/ има преко 220 џамија.

Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе. 
Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.

Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме,  данас се окупи једва пар стотина Срба и то највећи број их дође из Републике Српске: из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, са Пала и околних мјеста у Републици Српској.

А некад, дакле прије прошлог рата окупљало се и преко 20-30 хиљада Срба.

Био сам један међу ријетким Србима који је из Републике Српске одмах по завршетку рата поново одлазио у Свети храм Преображења Господњег. Вратила су ми се сјећања из времена кад ме на данашњи дан још као дијете  водила мајка на велико славље код наше Свете цркве. Након завршетка рата двије године сам узимао микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су пјесаме: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села", "Београдски мали пијац" итд.

Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду скоро без Срба. Тако ће остати и у наредним вијековима. О тим прошлим временима можда ће неко некада да прича, али и то ће бити ријеткост.

Укратко, само ћу да подсјетим да су пописом становништва из 1971. додине Срби чинили већину становништва у Сарајеву, уосталом као и у цијелој Босни и Херцеговини.

Можда ће некад неки историчар или хроничар времена негдје записати да су прије у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву граду који је прије посљедњег рата, послије Београда, био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке који чине преко 95 одсто становника федералног Сарајева.

Данас умјесто велике свечаности тужна слика.

И оно што је најгоре, више не постоји ни минимум могућности за неко евентуално "преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем су и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђивале и оно мало Срба који су дошли на молитву и на вишечасовну прославу нашег православног празника, крсне славе и имена Светог храма. 

И оно мало Срба што се окупило моћи ће само да кажу да су били код Светог храма и да су се поново вратили у Републику Српску.

ЗБОГОМ Сарајево!
Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2019 | read_nums (22)
 
На данашњи дан, 19. августа 2016.
у дубокој старости у Дому за стара лица
умрла је

МИРА СТУПИЦА



Некад је била и прва дама ондашње Југославије
/супруга Цвијетина Мијатовића,
предсједника Предсједништва СФРЈ/,
а живот је завршила у старачком дому.

ТУЖНО!
Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2019 | read_nums (19)
 
У ноћи између 18. и 19. августа стријељан је
славни шпански пјесник
Федерико Гарсија Лорка
Резултат слика за Лорка - Славко Јовичић
Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2019 | read_nums (16)

Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им престрадања показати делимично славу Своју божанску.

Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. 

Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије. 


Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

Свети Јефрем Сиријски: Беседа на Преображење Господа и Бога, Спаситеља нашег, Исуса Христа

Небу да открије блесак човечанства, 
Земљи и људима истину Божанства. 
Нека небо види Посланика свога, 
Нека земља позна Спаситеља Бога.

Амин

Autor sjovicicslavuj | 18 Avgust, 2019 | read_nums (35)
Љубомир Стојановић
Био је српски државник, политичар и филолог, 
редовни члан Српске краљевске академије.

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји
  

Мирослављево јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у 12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада километара, важне станице је везују и за ужички крај.

Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају 
краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд. 
Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановић, 
односи га у Беч, да би се израдило фототипско издање.


Он надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.
Autor sjovicicslavuj | 17 Avgust, 2019 | read_nums (42)

 
МИРА СТУПИЦА


Некад давно ...

Умрла је 19. августа 2016. у дубокој старости 
у Дому за стара лица ...
--------------------------
Autor sjovicicslavuj | 17 Avgust, 2019 | read_nums (17)
 
Никада не смијемо заборавити наше 
славне претке који су прославили српски народ!

Колико мало живота,
а колико пуно заслуга за наш народ, 
културу и историју.
 

На данашњи дан, 17. августа 1908. умро је
РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ
Разочаран у корумпирану власт 
и лопове у врху власти 
одавао се све више боемском  животу, 
много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан 
умро је у 35. години живота у Београду.


Уврштен у 100 најзнаменитијих

Срба у нашој историји


Радоје Домановић, 

биста на Калемегдану, Београд

----------------------
Иако је умро млад и прије више од једног вијека 
- никад ова мисао славног 
СРБИНА РАДОЈА ДОМАНОВИЋА 
није била актуелнија као у овом времену!

Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2019 | read_nums (44)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 

Бошњаци користе сваку прилику да

 лажима представе "истину" о ратним дешавањима, па им за то добро дође и овакав фестивал кад у Сарајево пристигну многе званице и странци ... Сарајевски филмски фестивал у конвексном огледалу искривљене и препариране беха стварности, креиране из сајевске кухиње с циљем фабриковања само једне - бошњашке истине!


 
25. издање Сарајево Филм Фестивала 

Од 16. до 23. августа у федералном Сарајеву биће одржан Сарајевски филм фестивал, као међународна манифестација филмске смотре културе.

И не само да ће тај фестивал бити екранизација бројних филмова, већ ће као и претходних година бити у функцији никад заустављене ратне пропаганде и одвођења страних гостију на мјеста тзв. опсаде Сарајева, са главном "туристичком атракцијом" - посјета тзв. "Тунелу спаса за ратно и опсједнуто Сарајево".
Свака посјета "Тунелу" је догађај који дубоко вријеђа српски народ у БиХ, а посебно у Републици Српској. Нажалост, Срби све то морају да гледају /наравно ако хоће, али гледају то махом они који не воле Србе/. Дакле. гледају они који мрзе Србе. Горе од тога је што Срби морају да плаћају телевизијску таксу и за ТВ БХ1, коју скоро са пола новца финансира и Република Српска, односно плаћају и Срби. Да буде јасније: ТВ БХ1 је већ дуги низ година медијски покровитељ фестивала и у стопу прати боравак страних делегација и глумаца којима се презентује само једна и то препарирана истина о тзв. Сарајевском "Тунелу спаса" и друга подручја ратних дешавања у и око Сарајева..

Наиме, прије двије године /2016/ као најважнији и почасни гост филмског фестивала (SFF-a) у Сарајево је долазио славни холвудски глумац Роберт Де Ниро. И након што је допутовао, Бошњаци су га одмах "из авиона" прво одвели да посјети тзв. "Тунел спаса".

Исти "туристички програм" и ове године очекује стране госте и познате глумце /имена још не знам/. Имена гостију и наравно програм посјета тзв. "Тунелу спаса" пропратиће као и свих претходних година беха ТВ, коју узгред речено годинама не гледам, али нажалост, ТВ таксу и за ту једнострану и селективну пропагандну телевизију морамо да плаћамо ...

Желим да подсјетим да сам још 2010. године, када сам у то вријеме био у другом мандату посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине обновио своје постављено посланичко питање на сједници парламента БиХ. Питање је било: По којем праву и на основу које одлуке ви Бошњаци, који волите да кажете да представљате државу БиХ, стране госте кад посјећују Сарајево водите у обилазак фамозног ратног "Тунела" итд.

Након мог иступања и посланичког питања четири године ниједна страна делегација није посјетила фамозни "Тунел" у организацији протокола тзв. државе БиХ.

Изгледа да то више никога од Срба у институцијама БиХ не интересује и нема више никога да заустави лажи против Срба, као и лажи о самом "Тунелу"!
Роберт Де Ниро у пратњи Мирсада Пуриватре, директора сарајевског филмског фестивала у обиласку фамозног ратног сарајевског "Тунела" /2016. година/.

Скраћенитекст са једног од најпосјећенијих
бошњачких антисрпских портала:

U pratnji direktora SFF-a Mirsada Purivatre Robert De Niro 
je prvo obišao Jevrejsko groblje.
Jevrejsko groblje je nacionalni spomenik koji svjedoči 
u višestoljetnom prisustvu Jevreja u glavnom gradu BiH.

Tokom opsade Sarajeva Jevrejsko groblje je bilo uporište Vojske RS 
sa kojeg je svakodnevno pucano po Sarajlijama, najčešće iz snajpera.

De Niro je posjetio i lokalitet Zlatišta iznad Sarajeva 
sa kojeg se pruža pogled na cijeli grad. 
Upravo sa Zlatišta je artiljerija VRS gađala mnoge ciljeve u gradu.

Nakon Jevrejskog groblja De Niro je obišao ratni Tunel spasa na Dobrinji.

Tunel je ispod piste Sarajevskog aerodroma 
spajao opsjednuti dio grada s ostatkom države.
U pratnji direktora SFF-a Mirsada Purivatre 
Robert De Niro je prvo obišao Jevrejsko groblje.

А стварна истина о фамозном "Тунелу спаса " је сљедећа - као логораш из злогласног концентрационог логора "Силос" са још 30 својих сапатника пребачен сам у логор у Храсници и 6,5 мјесеци /198 дана/ свакодневно био сам изложен најтежим физичким радовима на копању траншеја и канала за фамозни тунел, као и физичким злостављањима и пребијањима и то је истина, а не она коју фабрикују Бошњаци и није она таква како је предочавају својим гостима који посјећују федерално Сарајево. 

На копању прилазних траншеја /канала/ убијено је око 50 Срба из логора у Храсници и шест српских логораша доведених из логора "Силос" у логор "Храсница" у Храсници. За те муслиманске злочине осуђени су неки муслимани, али пошто се ради о првостепеним пресудама не бих да их коментаришем. 

О каквој блокади Сарајева се радило ако су необориве чињенице да су највећа ратна људска и материјална страдања претрпјеле оне сарајевске општине у којима су у току рата управо Срби држали власт - Илиџа, Хаџићи, Вогошћа, Илијаш и Трново, као и дијелови општина Ново Сарајево и Нови Град.

Тако су разним лажима трајно забетониране најмање четири “истине" о ратним дешавањима и све оне заједно никад неће бити само једна и стварна истина која је недјељива и на коју нико нема ексклузивно право.

У БиХ ће увијек постојати доминатна бошњачка “истина”, мало мања хрватска, затим српска која слабо допире до јавности и наравно она која је стално била у етеру свјетске јавности, а то је “истина” тзв. међународне заједнице која је цијело ратно и послије ратно вријеме наклоњена само једном народу у БиХ – бошњачком. И тако ће остати и за наредне деценије и вијекове, јер на многобројним истинама нема компромиса!
------------------------------
Овом приликом могу, такође, само да напоменем да је 31. јула прошле године, полиција Србије на граничном прелазу са Босном и Херцеговином ухапсила Хусеина Мујановића, ратног управника злогласног логора за Србе у Храсници.
--------------
Недавно је на челу бројне турске делегације у посјети бошњачком Сарајеву био турски министар одбране Нуретин Цаникли.
Бошњаци су их по правилу прво одвели да посјете "Тунел спаса", како га они зову и зваће све док буде свијета.

Турски министар одбране са бројном турском делегацијом у обиласку тзв. "Тунела спаса" /на слици/.
------------------------
Дакле, сав гламур црвених тепиха, луксузне тоалете и лептир машне који бљеште на гостима Сарајевског филмског фестивала је у другом плану у односу на сву пропагандну машинеријубошњачке ратне једностране "истине".
Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2019 | read_nums (31)
НЕДА УКРАДЕН





Нова слика са Јадрана ... 
 
Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2019 | read_nums (38)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 16. 8. 1984. године 
умро је непоновљиви 

ДУШКО РАДОВИЋ



 -------------------------------
Autor sjovicicslavuj | 15 Avgust, 2019 | read_nums (42)
Споменко Гостић

Рођен 15. августа 1978.
 
Умро 20. марта 1993. 

Био је војник и најмлађи одликовани борац Војске 
Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. 
 
Одликован је Медаљом заслуга за народ.


Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.


Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
+++++++++++
Послије рата
Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.

 Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено. 

У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу. 

На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.

 19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака. Откривена је и спомен плоча у знак и сјећање на ЈУНАКА Споменка Гостића.


Мурал Споменку Гостићу у Козарској Дубици.
++++++++++++
    My picture!

Kategorije

Arhiva