Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 14 April, 2019 | read_nums (55)
 
Репрезентативац Србије у рвању грчко-римским стилом, 
Виктор Немеш, освојио је данас бронзану медаљу 
у категорији до 77 килограма 
на Европском првенству у Букурешту.

У борби за треће мјесто Немеш је побиједио 
Турчина Ченгиза.

Немеш је стигао до треће континенталне медаље, 
након два сребра у руском Каспијску (2018) и Риги (2016).
 

 
Autor sjovicicslavuj | 13 April, 2019 | read_nums (118)

Манастир Покрова Пресвете Богородице,

Карно код Сребренице

 Ð¤Ð¾Ñ‚ографија корисника Славко Јовичић Славуј

На мјесту данашњег храма по предању се налазио манастир из Немањићког периода, предпоставља се да је то била задужбина краља Драгутина. Тај манастир је највјероватније страдао у вријеме доласка османлија у ове крајеве. На локацији Купрес на Црном Врху, на мјесту познатом као „Црквина“, налазио се храм који је порушен такође у вријеме османлијске најезде. Данас је то мјесто обиљежено Часним Крстом. Неких четристо метара од тог локалитета подигнута је спомен чесма четворици мученика убијених 9. маја 1992. године од стране муслиманских злочинаца.

 

Градња данашњег храма Покрова Пресвете Богородице започета је 1893. године, а завршена је 1896. године и осветио га је митрополит Николај (Мандић). Сазидан је од камена и прекривен лимом. На храм је дозидан звоник 1925. године, а звоно је даровао Краљ Александар Карађорђевић. Мајстори су били чувени осаћански неимари, које је и Књаз Милош Обреновић позивао да граде и зидају по слободној Србији.

 

Овај храм је неколико пута страдао и обнављан. Најприје је руинирани храм обновио прото Тихомир Митровић 1956. године, да би због насталих оштећења у тешком невремену 1973. године чекао на обнову до 1979. године.

 

У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992. године храм је опљачкан и запаљен, скинут је кров, а сав инвентар уништен. Том приликом је изгорио и иконостас са вриједним иконама. Све ово су учиниле муслиманске војне снаге из Сребренице.

 

Обновљен је и саниран да се у њему може богослужити 1996. године. Манастирски живот почиње доласком јеромонаха Луке (Бабића), који за кратко вријеме заједно са народом подиже конак и започиње обнову храма и подиже спомен бисту свештенику Бобану Лазаревићу, који је страдао 1992. године.

Autor sjovicicslavuj | 13 April, 2019 | read_nums (112)
 
Пјесма за данас ... Ђура Јакшић
С Т А З Е
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 12 April, 2019 | read_nums (83)
 
Пјесма за данас ... Душко Трифуновић ЛУДО И НЕЗАБОРАВНО
 
Слика 
Autor sjovicicslavuj | 12 April, 2019 | read_nums (67)
 
На данашњи дан, 12. априла 1941. године
погинуо је проф. др 
академик
Владимир Ћоровић


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји



Након атентата Гаврила Принципа, 28. јуна 1914. у Сарајеву, Ћоровића су ухапсиле аустроугарске окупационе власти. На познатом бањалучком „велеиздајничком“ процесу, чији је првооптужени био Васиљ Грђић, Ћоровић је најприје осуђен на пет, али му је Врховни суд повисио казну на осам година робије због интензивног рада у „Просвјети“. 

Нови аустроугарски цар и краљ Карло IV, под снажним притиском свјетске јавности, извршио је 1917. године замашну амнестију политичких затвореника, па је Ћоровић пуштен из затвора у Зеници, гдје је углавном издржавао казну. Тада се настанио у Загребу, па је са групом југословенски усмерених писаца (Нико Бартуловић, Иво Андрић и Бранко Машић) уређивао часопис „Књижевни Југ“.

У то вријеме је почела његова запажена сарадња са југословенским политичарима у разним земљама, а нарочито у Аустроугарској, као и припремање документарне Црне књиге (Београд-Сарајево, 1920) о страдању и патњама српског народа у Босни и Херцеговини.

У улози делегата у привременом народном представништву, Ћоровић је био присутан 1. децембра 1918. године у Београду на свечаном проглашењу уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу.

Од 1919. године, када је изабран за ванредног професора на Филозофском факултету, Ћоровић је непрестано живио у Београду. Великим личним радом, изванредним научним резултатима, створио је риједак углед и утицај и изузетну каријеру: 1921. постао је редовни професор на Филозофском факултету, за дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1922, а за редовног 1934. године.
 
Двије године био је и ректор Београдског универзитета, током школске 1934/35 и 1935/36 године. Смијењен је послије студентског штрајка.
 
Послије напада Нијемаца на Југославију, напустио је Београд и кренуо у емиграцију заједно са више тадашњих истакнутих југословенских политичара, али је авион којим је управљао Синиша Синобад и којим су путовали оборен 12. априла 1941. године изнад Олимпа у Грчкој. Авион је пао у близини града Еласоне и у тој несрећи погинуо је и Владимир Ћоровић.

Почетком 1910. оженио се Јеленом Скерлић, сестром Јована Скерлића, имали су двије ћерке.

Када је 1941. несрећно погинуо, још увијек се налазио у пуној снази, ближе средини него крају свога стваралачког пута. Уза све то, он је оставио у рукопису толико списа, добрим дијелом већ припремљених за штампу, да би само то за неког другог научника значило добар животни биланс.

Autor sjovicicslavuj | 11 April, 2019 | read_nums (73)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ Славуј 


Дође то с годинама или је, заправо, било потребно много времена да прође, па да схватим да у претходном периоду многе ствари нисам знао и да тек сад долазим до многих истина. 

Много раније оне су ми биле чак и потребније како бих разумио и како бих посложио све чињенице у мозаик времена у којем сам живио.

 Имао сам срећу да се дружим са неким паметним људима, мада би ближе истини могло да буде: врло често сам био у друштву паметних људи. Тада сам мислио да је било лако да се приближим тим људима. 

А баш то лако које ми се тада чинило, уствари било је само пука случајност или стицај разних околности које су се дешавале, онако спонтано. Додуше, за почетак циљ је био да нешто паметно чујем и научим. Мада нисам имао неких великих претензија, па да то што чујем и запамтим и да онда некад кад ми за многе одлуке буде било потребно много више памети то и искористим, свакако у свом интересу.

Много раније или мало касније, мислио сам да су такве ствари једноставне и да сам остварио циљ самим тим што ми се то десило. Међутим, тај циљ је био много далеко, па можда и још даље и од саме близине људи са којима сам био у друштву. 

Иако су ми многи циљеви били достижни они су се губили у мојим нереалним очекивањима.  Послије тога упуштао сам се у јурњаву са временом и у настојању да све оно што сам пропустио, а пропустио сам много тога, касније и надокнадим. То и данас траје. А вода и даље тече.

 
Autor sjovicicslavuj | 11 April, 2019 | read_nums (51)
 
Пјесма за данас ...
Жак Превер ЗА ТЕБЕ ЉУБАВИ Рођен је 4. фебруара 1900. године у Нејиу на Сени,
париском предграђу на ивици Болоњске шуме.
Анархиста, одметник и сањар. Умро је 11. априла 1977. године.
 
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 11 April, 2019 | read_nums (52)
Јелена Жигон

Умрла је 10.априла 2018. године у Београду.
Била је српска и југословенска глумица.

Њен супруг је био глумац Стево Жигон,
а кћерка глумица Ивана Жигон.



Autor sjovicicslavuj | 10 April, 2019 | read_nums (67)

Рођен је 21. септембра 1940. године у Влаховићима код Љубиња, у Херцеговини. Основну школу похађао је у родном мјесту, а гимназију у Стоцу.

 

Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1964. године.

 

Након хапшења и судског процеса 1981. због књиге Вунена времена, Окружни суд у Београду осудио га је на двије године затвора. Врховни суд Србије смањио му је казну на годину дана, коју је једним дијелом издржао.

 

Иако је судском одлуком враћен на посао, неколико година није могао објављивати нити јавно наступати. Овај „случај“ био је повод за забрану или „повлачење из продаје“ више књига, листова и часописа који су се солидарисали са пјесником.

 

Одлазак пјесника у затвор 1983. године био је повод за организовање значајних протестних вечери.

 

Објавио је, у више издања, књиге пјесама: Туга пингвина, Модрица, Кукута, Вунена времена, Изабране и нове пјесме, Црно руно, Вунена времена са Оптужницом и Одбраном на суду и многе друге.

 

Његове пјесме и есеји преведени су на петнаестак језика међу којима су енглески, француски, њемачки, руски и шпански.

 

За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног члана 21. јуна 2004. године. 
Члан је Српског ПЕН центра.

 Ð¤Ð¾Ñ‚ографија корисника Славко Јовичић Славуј

Autor sjovicicslavuj | 9 April, 2019 | read_nums (78)
 
Алекса Шантић

И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА
 
 
Autor sjovicicslavuj | 8 April, 2019 | read_nums (93)



Рођен је У Сарајеву 8. априла 1937. године, од мајке Бојане Капор (дјевојачко Велимировић) и оца Гојка Капора. Отац Гојко Капор радио је као финансијиски стручњак у Сарајеву, гдје је срео своју будућу супругу.

Заробљен на почетку рата као резервни официр краљеве војске, одведен је у Нинберг, гдје је провео пуне четири године. 13. априла 1941. за вријеме бомбардовања Сарајева пала је бомба на стару турску кућу у којој су се склонили Момова мајка Бојана, Капорова бака и мали Момо.

Сви су погинили осим Мома, кога је мајка заштитила легавши преко њега.

О мајци је Капор знао врло мало, зато што се о њој ријетко говорило у породици, вјероватно због жеље најближих да дијете заштите, не обнављајући му сјећање на преживљени ужас и не продубљујући додатну трауму коју је носио у себи.

Ратне године Момо проводи у Сарајеву код бакине сестре Јање Барош, а отац га годину дана по завршетку рата доводи у Београд.

По матурирању Капор се одлучује за студије сликарства. Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности са просјечном оцјеном 9,9.
У вријеме дипломирања на Академији упознаје гимназијалку Ану Пјеротић, касније студенткињу психологије. Момо и Ана вјенчали су се 1964. и из овог брака родиле су се кћерке Ана Капор (1964) и Јелена Капор (1968.)


Превођен је на француски, руски, њемачки, пољски, чешли, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Једина пјесма славног МОМЕ КАПОРА - М И Р

На питање зашто не пише поезију 
кад би му то као умјетнику 
и писцу ишло од руке, одговарао би:

"Ма није то за мене. Данас сви Срби пишу песме"!

 



 
Част и привилегија су били - 

бити пријатељ и дружити се са Момом Капором,
 
па макар то биле и ријетке прилике ...


Хвала ти Момо ...
 
Autor sjovicicslavuj | 8 April, 2019 | read_nums (45)
 
 

Арханђелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор по два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла.
Овај Арханђел Божји научио је Мојсија писању књига, исприча му све о постанку света, стварању првог човека Адама, о потопу и раздељењу народа, објасни му положај планета небеских, научи га аритметици, геометрији и свакој другој мудрости.

Он пророку Данилу протумачи виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, обавести га о времену ослобођења људи Божијих из вавилонског ропства и о времену првог доласка Христа у свет, оваплоћеног од Пречисте Деве Марије.

Он се јави праведној и светој Ани и рече јој да ће затруднети и родити преблагословену кћер која ће се звати Марија.
Он се јавио и светом свештенику Захарији, стојећи са десне стране кадионог олтара и благовестио му да ће његова жена Јелисавета родити светог Јована Претечу Господњег.

Овај првак Божији, послат од Бога у Назарет да јави Пречистој Деви Марији, обрученој за праведног Јосифа о њеном зачећу Сина Божјег осењењен и дејством Светог Духа у њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост свете Деве Марије. А кад се Господ наш роди у Витлејему, овај Анђео Господњи јави се пастирима који су чували ноћну стражу код стада свог и рече им: "Јављам вам велику радост, данас нам се родио Спаситељ!"

Сматра се да је овај анђео јавио са неба Христу пред његово добровољно страдање, крепећи га док се подвизавао у усрдној молитви. Овај анђео Господњи јавио се Мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово Васкрсење из Гроба. Он, који је био Благовесник зачећа и рођења Господњег, показује се благовесником и Васкрсења Његова.

Сећајући се ових јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање, да би људи прибегавали кж заштити и помоћи овог заступника и добротвора рода људског и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашег.
Autor sjovicicslavuj | 7 April, 2019 | read_nums (77)
 
Јустин Поповић, рођен у Врању
на Благовијести 7. априла 1894.

Преминуо у манастиру Ћелије, истог дана
на Благовијести 7. априла 1979. год.

Новоканонизовани српски светитељ. 
Био је архимандрит манастира Ћелије, 
доктор теологије, 
професор Београдског универзитета 
и духовник.


Напомена: 

Први пут сам био у дилеми шта да поставим испод објаве о Светом Јустину.

Ако обиљежавам рођење неког знаменитог Србина онда постављам пригодну илустрацију.

Ако означавам дан смрти за неког познатог Србина и ако је био вјерник, онда постављам свијећу са пламеном.

У овом случају нисам знао шта да поставим, јер је Његова светост и рођен и умро истог датума.
Autor sjovicicslavuj | 7 April, 2019 | read_nums (56)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 7. априла умро је

ЈОВАН ДУЧИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
 



Споменик Јовану Дучићу у родном Требињу
Autor sjovicicslavuj | 7 April, 2019 | read_nums (47)

 БЛАГОВИЈЕСТИ


Живећи у Јерусалимском храму 12 година, Пречиста Дева Марија све своје време је проводила у читању Божанских књига из којих се поучавала Закону Господњем. Често је читала речи пророка Исаије: 

"Девојка ће затруднети и родити сина (Иса. 7,14), и тада је пламтела неисказаном љубављу према тој одабраној девојци, која ће родити Месију, Спаситеља света, не слутећи да је то баш она, од Бога изабрана још пре свог зачећа. Када наврши 14 година, првосвештеници и свештеници јој саопштише да је дошло време да оде из храма и да ступи у брак, како је тадашњи Закон налагао. 


Она се испочетка успротивила њиховој одлуци, јер од њеног рођења, родитељи је посветише Богу и она сама дала је завет да ће до краја живота остати девојка и да не може живети и бити жена смртном човеку. То запрепасти и уплаши свештенике, те одлучише да је збрину у дом њеног сродника Јосифа, где ће моћи да настави свој дотадашњи живот, безгрешно, чувајући своје девство.


Дође време да се роди Спаситељ света, Месија и то се догоди тако што једног дана, док је Пречиста Дева Марија седела у својим одајама читајући пророчанство Исаијино, дође арханђел Гаврил и саопшти јој радосну вест. Поклони се он Богоматери са речима: "Радуј се Благодатна, Господ је с тобом. Радуј се, јер си благословена ти међу женама и благословен је плод утробе твоје"!

Слушајући речи анђела Господњег, Пречиста се покори вољи Господа свог и одговори: "Ево слушкиње Господње нека ми буде по речи твојој" (Лук. 1,38).

И одмах, након тих речи у утроби њеној светој, дејством Духа Светога, изврши се зачеће без икакве телесне насладе, али не и без Духовне и заче се Син Божији и Слово постаде Тело и усели се у нас очовечењем.

Пошто анђео обави благовест и побожно и са страхопоштовањем одаде дужно поштовање оваплоћеном Сину Божијем у утроби Деве Марије, он оде и узнесе се ка Господу, славећи тајну Божијег очовечења са свим небесним силама у неисказаној радости.

Овим је архангел Гаврил отворио прву страницу Новог Завета да он представља радост за све људе.

Благовести се сматрају великим и између осталог веома радосним празником. Тог дана узносе се молитве и хвале Пречистој Деви Марији, која и нас својом молитвом чува и усрећује баш као што је и сама била обрадована.


Народни обичаји

Док Благовести не прођу људи се још увек боје зиме. Време око Благовести, нарочито кад почне да пада снег или суснежица, зове се бабини козлићи, бабинијарци, бабини позајменици или бабини укоди. Народ слави Благовести као велики празник, па се може чути уверење да је толико велики празник да на тај дан ни птице у шуми не савијају гнездо.

Светкују га највише жене због порода. Нероткиње одлазе у цркве и манастире, где су иконе посвећене Благовестима и моле се светој Богородици.

Опште раширено веровање је да се на овај дан треба умити у потоку или реци. Тимочком крајином овог дана по брежуљцима и пропланцима пале се ватре, а младићи и девојке играју око ње. На Благовести се сади паприка да би била блага. Од тог дана почиње сетва јарих жита и тада се износи семе на сунце. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари обрезују лозу.
 

Autor sjovicicslavuj | 6 April, 2019 | read_nums (70)
Пјесма за данас ... Бранко Радичевић СРПСКО МОМЧЕ Помаже Бог свим вјерујућим људима!
 
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 6 April, 2019 | read_nums (51)
 
6. април 1941. године

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату 
без објаве рата напала Југославију. 

Београд, који је три дана раније 
проглашен отвореним градом, 
у 6.30 часова напала су 
234 бомбардера и 120 ловаца.


Већина житеља југословенске пријестонице 
је затечена на спавању, јер је била недјеља. 
Не зна тачно колико је тада људи погинуло, 
а процјене су да је било 2.000 до 4.000 жртава, 
а можда и више.


Уништено је више стотина зграда, међу којима 
и здање Народне библиотеке Србије - 
установе основане 1832. - са око 300.000 књига,
укључујући средњовјековне списе
непроцјењиве културне вриједности.
 


Храбри пилоти Шестог Ловачког Пука 6.4.1941. 
са тридесет седам авиона оборили су 
четрдесет шест њемачких летилица.


Храбри српски ЈУНАЦИ Шестог ловачког пука 
који су погинули 6. априла 1941. године, 
супростављајући се њемачким фашистичким 
агресорима и авио-нападачима на Београд

СРПСКИ ЈУНАЦИ
 
 - ВЈЕЧНА ВАМ СЛАВА 
У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ!

 
У одбрани нашег неба живот је положило 11 пилота. 

То су Милош Жунић, Живица Митровић, Михо Клавора, 
Јован Капешић, Душан Борчић, Добрица Новаковић, 
Бранислав Тодоровић, Милутин Петров, Карло Штребенек, 
Владимир Горуп и Миливоје Бошковић.
 Владимир Горуп и Миливоје Бошковић.  


----------------------
Фашистички злочинац Александар Лер:

Знао је фашистички злочинац Александар Лер 
на шта треба ударити и шта треба уништити! 

Јер, ако једном народу уништиш културу и прошлост 
- он неће имати никакву будућност! 
Тај народ ће нестати! 

Ми смо опстали, хвала Богу!
 
Autor sjovicicslavuj | 5 April, 2019 | read_nums (108)
 Добро јутро! Помаже Бог свим вјерујућим људима.
Слика
Autor sjovicicslavuj | 5 April, 2019 | read_nums (48)
 
Из славне српске прошлости ...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 5. 4. умрла  је

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ


Уврштена у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

 
------------------
 

Споменик Исидори Секулић
испред Педагошког факултетау Сомбору 
    My picture!

Kategorije

Arhiva