Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 5 Maj, 2016 | read_nums (182)
 
 
Данас је велики хришћански празник - Свети Великомученик Георгије - Ђурђевдан.

За тај велики прољећни празник плодности везани су многи обичаји - устаје се рано и купа у рекама, одлази у природу, бере биље којим се крми стока, плету вијенци и њима украшавају куће, стока и кошнице, опасује се врбовим и дреновим прућем, у њиве се постављају крстови од лескове младице, коље се жртвено јагње... У доба војевања Срба против Турака настала је изрека "Ђурђев данак, хајдучки састанак".
-----------------------------------------------------------------


Ријечи Светог владике Велимировића 

Боже, 
благослови оног 
ко улази у овај 
дом, заштити и 
сачувај оног 
ко 
излази из њега ,
и дај мир ономе 
ко у њему остаје.
АМИН
 
 
У вријеме када римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових сљедбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила са њим у своју родну Палестину.

Израстао је Георгије у лијепог и храброг младића, те због тога би узет да служи у војсци поменутог цара Диоклецијана. У својој двадесетој години добио је висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), али због показане храбрости у биткама, цар га произведе за војводу. Но, пошто је био хришћанин, он се супротстави цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају. Раздијели сву своју имовину и пође за својом вјером и истином. Цар се јако разгњеви због тога, и нареди да га баце у тамницу, те да га свирепо муче да би се предомислио.

Али све те муке не утицаше на младог Георгија, већ напротив, оне још више ојачаше вјеру у њему те он још више узнесе хвалу и благодарност Богу. Страшне су биле његове муке, али његова вјера би толико јака, да, иако, кидан на парчад и као трска ломљен, он издржа све, јер знао је да је Господ са њим, јер посла анђела у виду младића, који га охрабри речима: "Радуј се"!

Видјевши тај призор, војници се уплаше и одмах обавијестише цара о свему. А он нареди да светог мученика Георгија баце у ров пун креча и да га тако затрпаног држе три дана. Али, ни то не могаше наудити светитељу, што јако разгнијеви цара, те он смишљаше друге муке којима је наставио мучити Георгија, али све беше узалуд, јер беше воља Божија да увенча светог Георгија, вјенцем вјечне славе.

Погубише младог Георгија заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову вјеру, 3. априла 303. године.

Таква су славља великих подвига храброг војника, такве су његове борбе и славне побједе над непријатељима. Нека се његовим молитвама и ми удостојимо удјела праведних и стајања са десне стране Господа. Велика чудеса чинио је свети Георгије и у току овоземаљског живота, а то је наставио и после представљања Богу.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++


Autor sjovicicslavuj | 5 Maj, 2016 | read_nums (232)

Пјесма Ђурђевдан настала је возу смрти који је путовао из Сарајева за Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвијесности.

У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе први пут је запјевао: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“

„Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бјежати из Сарајева. Уточиште су налазили на сусједним планинама или пак у Србији. Наравно, одређен број људи је остао у свом граду, вјерујући да у душманима ипак постоји мрва човјечности и емпатије. Нису ни претпоставили шта им ђаволи спремају.

Освануо је шести мај 1942. године. Било је то хладно сарајевско јутро. Полиција Независне државе Хрватске (НДХ) наредила је да се Србима припреми „ђурђевдански уранак“. У четири сата ујутру у град су се сливале колоне заробљеника из Јајце-касарне – са брда изнад Бембаше. Придружили су им се сапатници из логора Беледије, Ћемалуше те Централног и Градског затвора као и касарне Војводе Степе. Колоне су се сусреле на Обали Кулина бана где су дочекали воз смрти.
 
Башчаршија - Усташе одводе похапшене Србе у воз смрти Сарајево - Јасеновац
 
 
Наиме, трамвајска пруга у Сарајеву имала је ширину ускоколотрачне жељезнице па је воз из Брода по наредби руководства НДХ ушао у град.Пред очима српских мученика на Обали Кулина бана појавила се дуга композиција теретних вагона која се простирала баш колико и колона затвореника – од Вјећнице па све до Електроцентрале.
 
 У колони је било око три хиљаде Срба, махом младих људи. Међу њима је било и домаћина који су утамничени заједно са својим синовима. Разуларени усташа пред колоном је узвикивао: „Ђе сте Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!“.
 
На вагонима је писало „седам коња или четрдесет војника“ а усташе су у један вагон уводиле и до двије стотине људи. Воз смрти је тог истог 6. маја 1942. године, на Ђурђевдан из Сарајева кренуо у Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су падати у кризе због страха и неизвијесности. У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе запјевао је: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“
 
По доступним свједочењима, усташе су због пјесме Ђурђевдан затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору збијени једни до других. Од три хиљаде колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло двије хиљаде душа, а њих двије стотине је преживјело тортуру. Захваљујући преживјелима ми данас знамо за овај догађај.
 
 Под утиском ове приче, Горан Бреговић је обрадио пјесму коју су пјевали заробљеници – „Ђурђевдан је“. Та пјесма је у међувремену постала планетарни хит који се изводи на више свјетских језика.
 
 
На нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове пјесме. Сви смо свједоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке. Било би сјајно када бисмо за промјену почели поштовати нашу прошлост. То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан.

 
Нека је вјечна слава свим жртвама
јасеновачког усташког казамата смрти!
 
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Maj, 2016 | read_nums (220)

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 Вјерујући народ и хришћанско васкрсње
- васкрсење православља и светосавља

 
Ни у дане највећег хришћанског празника Васкрса неки нису мировали. Заправо, нису престајали са увредама које су долазиле, како од стране оних чији Васкрс није празник и чија је вјероисповијест другачија, тако и од оних унутар једне религије, па наравно и унутар исте вјероисповијести. 

На питање да ли је ово вријеме када се људи осјећају увријеђеним и онда кад то заиста нису, што се мене тиче, остаће без одговора. Јер заиста не знам одговор.

Скоро да се ништа не може казати или нешто написати, а да се неко, дакле онај други не нађе повријеђен. Вријеме је такво као да постоје дежурни узбуњивачи широких народних маса и само је у почетку важно са неким се не сложити и ако је икако могуће бити бржи у клеветама и то пустити у етер и “Радио Милева” ће то одаслати на све стране свијета.

Мало је оних који прихватају различитости међу људима у многим сферама друштва, а те разлике постоје и да их не набрајам, нема потребе. Некад давно или ко зна кад, али датира то још из Брозовог времена, неко му је дотурио папирић на којем је писало да су наше разлике наше  богатство!? Каква хипокризија и лупетање по менталним склоповима нормалног човјека. Да је тако, па не би у силним разликама прошла два миленија и у сталним сукобима цивилизација и у сиромаштву, прво духовном, па онда и у материјалном, без којег је незамислив опстанак друштвене заједнице у цјелини.

Једноставно, запали смо у нео-квази толентаризам који се пропагира само да би се људи привољели вечини. Посљедица таквог пута је једноумље, а оно никада никоме доброг није донијело. Више него опасни су они који оспоравањем слободе говора и изражавања покушавају да заштите и да очувају мир. Међутим, мир се чува тако што се самопоштовањем бране други људи. Требала би се напустити пракса да је за све недаће овог свијета неко други крив. Али такође треба знати да то није могуће! И баш због тога и све тако вртимо се у зачараном Врзином колу из којег се не види излаз.

Најгори су они који стално говоре да има наде. То говоре они који су се разним лоповлуцима енормно обогатили и који својим безобразлуцима и цинизмом позивају напаћени народ на стрпљење и на толеранцију до неког бољег сутра. А таквим лопужама је најважније да им је добро данас и надају се да ће се тако наставити и сутра.

Данас је четврти дан по Васкрсу и не би било добро да наставим овако, а још горе би било да ућутим и да ништа не кажем. Најважније је да не гријешим душу, а знам да не чиним никакав гријех, јер и Богу је драга свака милост, а народу је кроз његово постојање и трајање увијек била на услузи Божија милост и безгранична љубав према човјеку.
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Maj, 2016 | read_nums (179)
 
Вјечна 
ти слава 
и хвала
– српски јуначе!
 
 
 
На данашњи дан, 4. маја 1999. године, у ваздушној бици против четири НАТО авиона на небу изнад Ваљева у авиону „Миг 29″ погинуо је пилот потпуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачког авијацијског пука у Батајници. 

На радио вези забележене су његове последње речи у неравноправној борби: „Имам их, имају и они мене“… Посмртно је унапређен у чин пуковника.

Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, погинуо је једино мајор Зоран Радосављевић.

4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције Крушик, као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра. Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом МиГ-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара.

Павловић се упустио се у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, нажалост, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху.

Остаци његовог авиона пали су у село Петница. Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2016 | read_nums (193)
ЗВЕЗДА
ЈЕ ПРВАК СРБИЈЕ!
 
 
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ОСВОЈИЛА ТИТУЛУ!

Црвено-бели 27. пут постали шампиони државе у фудбалу!

Сада је девет бодова разлике између Звезде и Чукаричког, 

три кола прије краја, с тим што црвено-бели имају 
и утакмицу мање. 

Црвена звезда је 19. пута била првак 

некадашње велике Југославије

Потом је пет пута освајала титулу 
у СР Југославији и Србији и Црној Гори

А, ово јој је треће шампионско звање у Србији: 
2007, 2014. и 2016. године. 

На 33 утакмице, 
Звезда је постигла чак 85 голова,

 а примила 22.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2016 | read_nums (283)

ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ УЛИЦИ 
У САРАЈЕВУ

Никад српска историја
и бошњачка повијест
неће доћи до истине,
јер се до истине
не долази компромисом.

+++++++++++++++++++++++
 
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ И ПОКОЈ ДУШАМА
ЗВЈЕРСКИ ЛИКВИДИРАНИМ ЉУДИМА!
 
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2016 | read_nums (180)
 


СВЕТЛИ УТОРАК, ВАСКРСНИ УТОРАК (грч: Τρίτη Διακαινησίμου), други дан по Васкрсу, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника - Васкрса, како у Црквеним богослужењима, тако и у домовима Православних верника. Службе су исте као и претходна два дана.

…И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге. А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус. И када га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин“ (Мт. 28, 1-20).
Народни обичаји

У већини наших крајева, Васкршњи празници трају три дана. На Васкрсни уторак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У народу се овај уторак сматра најбољим уторком у целој календарској години. Понегде се у селима, мада није раширен обичај, одржавају свадбе, јер се време празновања Хришћанске Пасхе сматра посебном благодаћу, па се та благодат жели пренети и на нове супружнике и њихову новоосновану породицу.
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2016 | read_nums (117)

За сјећање и за памћење.
На данашњи дан /3. маја/ рођена је сјајна
и непоновљива српска глумица

ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ
 
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Maj, 2016 | read_nums (157)
 
ПИШЕ Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Ратни члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић никад није изашао пред суд и да суд каже је ли крив или није за злочин у сарајевској Добровољачкој, данас Улици Хамдије Крешевљаковића 3. маја 1992. године.
Нећу да спекулишем, јер нисам ни судија ни тужилац. Ја само тражим правду за српске жртве. Нека Ејуп Ганић изађе пред суд и нека се докаже је ли крив или није. Нажалост, надао сам се да ће то утврдити Хашки трибунал, јер сам још давно лично предао предмет "Добровољачка улица" бившем главном хашком тужиоцу Карли дел Понте.
 
Антисрпски тужилац и жена монструм
Карла дел Понте
Моје надање се није остварило, јер док је она била главни тужилац Хашког трибунала није хтјела да отвори ниједан предмет гдје су Срби страдали. Свима је познато да је Хашки суд био политички и селективни суд који је имао задатак само да суди Србима.

Послије престанка вођења истрага од стране Хашког трибунала никада ни Суд БиХ није отворио предмет "Добровољачка" и тако је Ганић, један од главних актера у случају "Добровољачка улица", сад за сад, амнестриран од одговорности. Постоје живи свједоци и бројни документи, тонски и видео-записи захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин над припадницима ЈНА.
 
 Заробљени војници регуларне ЈНА


Ганић и даље као папагај понавља већ излизану матрицу да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације - Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи. 
И данас подсјећам Ганића и живе муслиманске злочинце да је ЈНА тада била једина регуларна армија у бившој Југославији.

То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД у Београду Ворен Цимерман, који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе је имао и Ганић.
 
Припадници "Зелених беретки" врше запречавање улице
и онемогућавају пролазак колоне возила ЈНА

Надам се да ће једног дана бар суд у Београду отворити предмет "Добровољачка",  јер ако суд у Њемачкој и САД може да суди за злочине почињене на подручју бивше Југославије, онда не видим разлог зашто Ганићу не би могао да суди и суд у Беогрду. Још увијек се надам да ће Ганић завршити на суду у Београду, али немам ништа против да ускоро буде процесуиран и пред Судом БиХ.


Безброј пута сам поставио питање зашто Суд БиХ и тужилаштво нису отворили тај, као и неке друге  предмете гдје су Срби страдали, али увијек сам добијао исти одговор  - "истражне радње су у току".

Ганић је годинама понављао исту неаргументовану причу да су Срби 2, маја срушили "пола Сарајева".

Њему се у магли причањавало да је пола Сарајева било сравњено вјероватно због  једне виле чији је власник био Србин, а коју је у току рата отео, као што су отели многе куће и пословне просторе Срба које им ни дан данас нису вратили, као ни огромну имовину Српске православне цркве. Кад смо већ код Српске православне цркве желим да подсјетим да је један дио Сарајева изграђен на имовини СПЦ која још није враћена.

Тужилаштво за ратне злочине Србије покренуло је крајем 2010. године истрагу против 19 држављана које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.

Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се као високи политички и војни функционери тадашњих власти БиХ терете за издавање наређења за напад, за планирање и организовање напада на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.

Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на војну болницу, Дом ЈНА и касарну Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић као чланови Предсједништва БиХ организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу /у међувремену умро/ и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.
 
Ратни чланови такозваног Предсједништва БиХ
Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић

Ганић и Кљујић су према пријави, издали наређење за напад иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.

Упркос доказима за овај злочин који су достављени и Тужилаштву БиХ још нико није одговарао. 
Autor sjovicicslavuj | 2 Maj, 2016 | read_nums (141)

2.5.2016. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Сремска Митровица

Мега Лекс - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:

1. утакмица: ЗВЕЗДА - Мега Лекс

95:88 (27:25, 21:20, 20:25, 27:18)

2. утакмица: ЗВЕЗДА - Мега Лекс 

93:74 (26:21, 26:18, 20:21, 21:14)

3. утакмица Мега Лекс - ЗВЕЗДА 

49:61 (16:24, 18:13, 6:9, 9:15)


ЗВЕЗДА ЈЕ
 
 

ШАМПИОН
 
 

АБА ЛИГЕ
  
ОДБРАЊЕНА

ПРОШЛОГОДИШЊА ТИТУЛА!



 
За ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ су играли:
Кинзи 4, Ребић, Дангубић 2, Митровић 6, 
Лазић 2, Мицић 5, Симоновић 9, Гудурић 2, 
Јовић 3, Милер 18, Цирбес 9, Штимац 1.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Maj, 2016 | read_nums (237)
 
Овако је изгледао Храм Светог Саве у Њујорку.
+++++++++++++++++++++++++++++
 
На Дан коначног затварања усташког концентрационог логора смрти у Јасеновцу, на данашњи дан - 29. и 30. априла 2006. године био сам у Њујорку на обиљежавању Дана страдања у Јасеновцу, на позив директора њујоршког Института за холокауст и геноцид Берија Литучија.

30. априла био сам гост ТВ "Глас Америке" гдје сам између осталог рекао: Данас српски народ у Њујорку има спомен обиљежје које симболизује страдање и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу.

У оквиру обиљежавања Дана страдања у усташком концентрационом логору смрти у Јасеновцу, у организацији њујоршког Института за холокауст и геноцид, 29. априла служен је и парастос жртвама Јасеновца у Српској православној цркви "Свети Сава" у Њујорку.

Истог дана, у амфитеатру који је био у саставу Храма Светог Саве говорио сам о страдању српског народа на просторима бивше Југославије. Говорио сам о српском страдању у грађанском рату у БиХ, страдању Срба у Хрватској, погрому Срба на Косову и Метохији и злочиначкој НАТО агресији на Србију... 

 30. априла одржана је комеморација у Спомен парку жртвама холокауста у Њујорку, гдје сам такође говорио. Тада сам избројао 37. камених стубова на којима су исписана мјеста страдања Јевреја и мјеста фашистичких логора холокауста.

Само на једном каменом спомен обиљежју пише:
УСТАШКИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
- ГЕНОЦИД НАД СРБИМА,
- ЈЕВРЕЈИМА и
- РОМИМА

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
 
НЕВЈЕРОВАТНО је да је на десетогодишњицу моје посјете Светом храму и мог боравка у Њујорку - потпуно изгорио Храм Светог Саве.
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Maj, 2016 | read_nums (137)

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Ако не би било живота на земљи, 
онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, 
а ни васкрсења човјека. 

Од како је настао свијет и од кад је настао човјек, људи су усмјерени једни на друге. Зато смо ваљда и ми тема једни другима или су они други тема нашег интересовања. Ко смо заправо ми? Јесмо ли они први или смо ипак они други? Заиста није јасна граница између значајног и оног сасвим небитног.
 
Није ни мало лагодно бити у крилу између самоће сопственог живљења и јединствене повезаности са другима. Кроз цијело настајање и постојање човјечанства увијек је вријеме било битан и пресудан фактор, али не као атмосферска појава, већ вријеме као категорија трајања и то од настанка свијета, па све до данас, а тако ће бити и у будуће. 
Вријеме и разне историјске епохе и раздобља имала су пресудну улогу на људе и на њихову борбу за биолошким опстанком, некад са већим, а често и са мањим успјехом. Није могуће направити границе између епоха времена, јер људи су увијек посматрали безначајне ствари као саставне дијелове стварности. Данас је за историју безначајан управо конститутивни елемент стварности, стварности времена.
Не зна се колика је била граница између садашњости и оног некада и када је она уопште и настала или је та граница остала само у менталном склопу данашњег човјека. Колико смо премостили ту границу и јесмо ли се навикли на њу или смо у ери савремене цивилизације тај јаз људског раздвајања помјерили на забрињавајућа и неодржива стања или смо у сопственим формираним језгрима мислили да је могуће да сами и изоловано формирамо, на почетку сопствену, а касније и колективну слику нације и религије за коју мислим да је једино исправна, при том не оспоравајући и другим народима и религијама да и они за свој народ имају своје мишљење, које се никако не поклапа са мојим.
Но, ипак све полази од појединца, јер да нема појединца не би било ни колективитета, а ни друштвене заједнице. Дакле, сваки појединац, по природи ствари, постаје свјестан да је његов живот њему најважнији и то је исправно поимање ствари. Јер није могуће посматрати само појединца ван контекста друштва у цјелини. Није могуће, а није ни сврсисходно нечију судбину изоловано посматрати, јер свака ситница је важна управо ради цјелине. Та или те ситнице укрштају жеље и реакције, појединачне жеље и енергију и из појединачног гледања свака таква прича и угао посматрања добијају највећу ширину и елаборирају продужење људске врсте и то природним путем и по јединственој матрици без које не би ни постојало човјечанство.
Та матрица никада неће бити замијењена неком другом формулом. Остаће заувијек редослијед рађања... Мајка и отац, па дијете и све тако у круг и ширење у цикличне никад затворене кругове. Јер без та три бића не би било могуће ни живјети по Светом тројству, нити би постојао овоземаљски живот.
Ако не би било живота на земљи, онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, а ни васкрсења човјека. 

Живот се живи и мора се даље и само напријед. Са таквим размишљањима завршићу и овај текст и наставићу га у неком другом времену ...
 
 

Autor sjovicicslavuj | 1 Maj, 2016 | read_nums (143)
 
Хришћани славе Васкрс три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обиљежени Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима Светог апостола Павла, записаних у апостолским дјелима: "Ако Христос не васкрсне, празна је проповијед наша и празна је вјера наша".
Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју вјеру и побједу живота над смрћу.

…И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се. Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали…

 
«Prethodni   1 2 3 4
    My picture!

Kategorije

Arhiva