Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2016 | read_nums (184)
 

Другог дана празника Рождества Господа 
и Спаса нашег Исуса Христа, 8. јануара , 
Православна Црква порославља 
и Сабор Пресвете Богородице.


Мир Божји - Христос се роди!
 

Данас, сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част.

Цела природа и сва твар поклонила се Христовом рођењу, а први од људи, који су му пришли, били су пастири. Чувајући стражу код стада својих, изненадили су се појавом анђела и славом Господњом, која их је обасјала. И гле, небески благовесник им рече: „Не бојте се, јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас, у граду Давидову, роди Спаситељ, који је Христос Господ".

И одједном се појавило мноштво анђела који хваљаху Бога најлепшом песмом која се икада чула: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!" Изненађени и уплашени пастири, су одлучили да пођу до Витлејема и виде шта се догодило. „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио." Када су стигли, угледали су дете где лежи у јаслама и поклонили му се.

Овај сусрет са Христом, oзначио је преокрет у њиховом животу. Новим ритмом закуцала су њихова срца и неискуственом топлином загрејале су се и обрадовале њихове душе. „И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели како је било речено."

Други пак који су се поклонили Новорођеном Христу, били су учени и славни мудраци са Истока. Ови „звездочитачи" посматрали су небеска тела и угледали нову, Месијину звезду, коју су пророци наговештавали. Одмах су пошли Новорођеноме да му се поклоне. "И гле, звезда коју видеше на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде над местом где беше дете" Угледавши Христа, поклонили су му се као Богу и даривали га: златом, тамјаном и смирном. Истину коју су до тада тражили међу звездама, пронашли су у новорођеном детету, у Ономе који је дошао са неба: Сунцу Правде, Истоку са висине, Ономе који јесте од пре настанка времена и пре створеног света. „И пошто су у сну поучени да се не враћају Ироду, вратили су се другим путем у своју земљу."

 

Мудраци, дакле, нису хтели да се врате истим путем и сретну са Иродом, који је хтео погубити Богомладенца, већ су, како сведочи Свето Јеванђеље, у своју земљу отишли другим путем и на тај начин омели Иродове зле намере. Али они су променили не само пут већ и начин живота. Ова њихова духовна промена била је истинита поука и порука свима, па и нама данас - да сви који се одлуче да пођу Христу и да му се поклоне, одлазе даље кроз свој живот другим, лепшим, бољим, истинитијим, и безбеднијим путем, од онога којим су Му дошли. Одлазе преображени, препорођени, покајани. Једном речју, бивају нови људи.

Зато и ми пођимо у сусрет Христу и поклонимо му дарове свога срца: веру, наду и љубав, а Он ће их преобразити и умножити у нама. Веру ће учинити још чвршћом, наду поузданијом, а љубав искренијом, чистијом и плодотворнијом. Ако овако поступимо, онда ћемо и ми, попут пастира и мудраца, као и свих других који су се Господу поклонили, осетити радост овог сусрета, срећу и лепоту коју нам нико и никад неће моћи узети. Јер Он, живи и истинити Бог, биће са нама.

Христос, Син Божији, Цар љубави, оваплотио се да својом већном младошћу подмлади свет, да својом неизмерном љубављу загреје хладна срца, да пламеном Светог Јеванђеља осветли наш род и да својим речима спали царство Сатане, оца лажи, и сваког зла на земљи.

Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост разума, у којој, они који се звездама клањаху, од звезде научени беху да се поклоне Теби - Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока; Господе, слава Ти!

 
Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2016 | read_nums (143)
           
 
На данашњи дан, дан Христовог рођења,
      умро је један од највећих свјетских научника 

 - Славни СРБИН 

НИКОЛА ТЕСЛА



Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2016 | read_nums (192)
 
МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звијезда која се кретала од Истока према Западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.
Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом вијеку, у вријеме цара Аркадија. Овај датум се и данас поштује, с тим што се он, према јулијанском календару, поклапа са грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују јулијанско вријеме тог дана славе празник рођења Исуса Христа.

На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вриједности вјере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први гријех.


У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног спаситеља и поклонила му се као Богу.


"У исто вријеме, над земљом израелском појави се велика сјајна звијезда која бјеше необична стога што се није кретала од истока ка западу, већ се кретала према југу, а не бјеше на висини као све звијезде већ у висини птичијег лета", пише у Јеванђељу.

Звијезду су четрдесет дана пратили тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор, и стигавши у Јерусалим, у Витлејемској пећини, над којом се зауставила звијезда, поклонили се дјетету "као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља".

Цар Ирод је, у страху за свој пријесто, наредио да се у Витлејему побију сва мушка дјеца до двије године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према Јеванђељу убијено је 14.000 дјеце, али је света породица пребјегла у Мисир у Египту, гдје је живјела до Иродове смрти.

Слављење на Божић

На Божић у кућу први долази положајник /полазник/. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому.

Божић је увијек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умјешена од пшеничног брашна без квасца.

У чесницу се ставља златан или сребрни новчић. Чесница се за ручком искључиво ломи рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.

Српска православна црква и њени вјерници Божић славе три дана, који су у њеном богослужбеном календару обељежени црвеним словом.
 Други дан Божића је Сабор пресвете Богородице који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља,
док се трећег дана слави свети архиђакон Стефан.

Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који као свој богослужбени поштују јулијански календар.


У вези са Божићем код Срба постоје бројни, али у понечему и различити обичаји. Међутим, поздрављање за овај празник је свугде исто:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2016 | read_nums (181)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Из наше славне прошлости!

Mоjковачка битка, одиграна пре тачно сто година, представља и "доказ да Давид може победити Голиjата"

Значаj велике Mоjковачке битке, одигране на Бадњи дан и Божић, огледа се у томе што jе мала црногорска воjска успела да заустави вишеструко моћниjег неприjатеља и омогући братскоj српскоj воjсци да се повуче до албанског приморjа, сачека савезничке бродове и спас на Kрфу и Бизерти, да касниjе пробиjе Солунски фронт и дође до Kаjмакчалана, капиjе своjе отаџбине

О значаjу и последицама Mоjковачке битке наjбоље говоре речи владике Николаjа Велимировића: 
"Да не беше оног крвавог Божића на Mоjковцу, не би било ни нашег васкрсења на Kаjмакчалану".

У саставу црногорске Санџачке војске налазиле су се и три српске батерије. Оне су још на Дрини придодате војсци сердара Јанка Вукотића. Храброшћу своје посаде и командира капетана Драгољуба Младеновића, те батерије су се прославиле и остале у сећању сваког војника.

"НЕМОЈТЕ се бојати јунаци, ако буду крвави бадњаци." Тако је Јанко Вукотић, пре тачно сто година, храбрио своје соколове, који су у избушеним капутима и опанцима задржали аустријску аждају.

Сердар Јанко Вукотић
 

Српски ариљерци, знатно вичнији од црногорских у руковању топовима, посебно лаким француским "дебанжовцима", на заједничким положајима користили су свако затишје да црногорским тобџијама пренесу своје знање.

 Уочи Mоjковачке битке воjницима фалило свега, осим високог морала коjи jе био и пресудан у тоj бици.
И данас, након сто година од Mоjковачке битке, подељена су мишљења о томе да ли jе црногорска воjска узалуд гинула, како тврде поjедини псеудо црногорски историчари или jе то била jедна славна епопеjа чиjе су жртве вредне сваког поштовања.

Наjвећи значаj Mоjковачке битке огледа се у томе што jе слаба и малоброjна црногорска воjска спречила аустроугарске воjнике да пресеку повлачење српске воjске преко албанских планина.

Стогодишњица Mоjковачке битке обиљжена jе у Црноj Гори, Републици Српскоj и Србиjи.
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2016 | read_nums (171)
 
 
Моја маленкост у разговору са Звонком Богданом.


Звонимир „Звонко“ Богдан, рођен је 5. јануара 1942. године у Сомбору. Пјевач је поп-фолк и староградске музике.Поред тога што је познат као сјајан пјевач, он је такође и композитор, сликар, пјесник и џокеј. Препознатљив је и по својим учтивим и џентлменским манирима. Његове пјесме носе мирисе равнице, прошлих дана, боемског живота, Дунава.

Његове пјесме су посвећене женама.

Пјесме певају о љубави, коњима који слободно јуре.  У младости је био ожењен глумицом Гизелом Вуковић. У Суботици посједује винарију „Звонко Богдан“.

Звонко Богдан пјева оригиналне и традиционалне пјесме (нарочито оне везане за Буњевце, уз пратњу тамбурашког оркестра. Прву ауторску пјесму „Сваке ноћи теби певам“ снимио је 3. децембра 1968. године. Једна од пјесама по којој је познат, а коју је сам компоновао је "Еј, салаши на северу Бачке" коју је написао 16. фебруара 1971. 45 година рада обеиљежио је концертом 24. новембра 2013. у Сава Центру у Београду.
 
 
--------------------------------
 
 ------------------
 
Kada padne prvi sneg
------------------
Kada padne prvi sneg 
kada padne prvi sneg

Ja upregnem konja dva
dva vatrena sokola 
pa se sankam noc i dan
(2x)

Mnogo zena srecem tad 
mnogo zena srecem tad

Svakoj blagi osm'jeh dam
poznajem je ili ne
ni jednoj se ne rugam
(2x)

Svaku zenu volim ja 
svaku zenu volim ja

Bila ona plavusa
smedja il' garavusa 
svaku zenu volim, ja
(2x)
 
Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2016 | read_nums (193)
 

Српска православна црква прославиће сутра Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Рођење Исуса Христа - Божић.

Службама бденија и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се Рођење Спаситеља чији се долазак на свијет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај за хришћанство.

У православне домове се на тај дан уноси бадњак, коме је Црква дала посебан смисао. На тај дан ујутро најстарији мушки укућанин усијече храстово или церово дрво - бадњак, који треба одсјећи са три ударца тако да падне на исток.
Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака симбол је растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа.

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлејемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и којем су се најприје поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.
Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао, јер је Христос дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу. "Ко је гладан нека дође к мени ја ћу га нахранити и које жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељу Христовом.

На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе - посна јела, риба, суве шљиве, ораси...

Божић је увијек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила Божићног поста.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

 

Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2016 | read_nums (144)
 
Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2015. године
ИРИНЕЈ
по милости Божјој
 
Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве –
свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:
 
 МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Певајте Господу, благосиљајте име Његово,
Јављајте из дана у дан спасење Његово!

Казујте по народима славу Његову,
По свим племенима чудеса Његова!”
(Пс. 96, 2 – 3)

Овим речима, браћo и сестре у Христу Господу и драга наша децо духовна, позива нас свети цар Давид на данашњи празник и празнично славље које нам је Сâм Господ припремио Својим Рођењем од Пресвете Дјеве Марије у пећини витлејемској. Гле, пре две хиљаде годинâ Пресвета Дјева Марија дође у Витлејем јудејски са праведним Јосифом пописа ради. Али, попис Јосифов међу браћом својом и у роду своме послужио је домостроју спасења и испуњењу пророштва пророка Михеја, који Духом Светим пророковаше овим речима: „А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изићи Онај који ће бити Господар у Израиљу, којему су изласци од искони, од вечних времена” (Мих. 5, 2).

На данашњи дан се испунило ово пророштво. Јер, гле, Пресвета Дјева роди у Витлејему Јудином Онога „којему су изласци од искони, од вечних времена”, Бога Реч (Логоса) Који се на чудесан начин оваплоти од Пресвете Дјеве Марије и роди у Граду Давидову. Гледајући то, до тада невиђено чудо, анђели на небесима задрхташе, небо звездом на Истоку и земља пећином у Витлејему то пропратише! А ми, како рече цар Давид, певајмо данас Господу Богу нашем, благосиљајмо Име Његово, увек и непрестано  свима око нас  објављујмо Спасење Његово, свим народима који су са нама и око нас казујмо славу Његову и предивна чудеса Његова, славу Његову са којом се не може упоредити никаква слава овога света, и  предивна чудеса Његова која око људско не виде и ум људски не може објаснити!

Рођење Господа Исуса Христа јесте историјски догађај који је истовремено обрадовао и небо и земљу, али и многе у Израиљу и Римској Империји узнемирио. Анђели и пастири славе га у Витлејему; мудраци са Истока, пратећи звезду водиљу, путују ка Јерусалиму, а Ирод и сав Јерусалим уплашише се када чуше од мудрацâ питање: „Где је цар јудејски који се роди?” (Мт. 2, 2).  Земља и небо обрадоваше се Спаситељу своме, а Ирод и сав Јерусалим уплашише се праведног Судије свог. Бог Реч (Логос) – Друго Лице Пресвете Тројице, предвечни Син Божји – оваплоћује се и рађа у времену као Богочовек Исус Христос како би спасао човека, слику Своју! То је суштина и смисао овог историјског догађаја и празника. Али, он у себи носи и једну другу поруку, поруку која се односи на човека, односно поруку о величини, 

узвишености и назначењу човека, поруку о томе због чега се, ево,  Сâм Бог смирава рађајући се у пећини витлејемској. Са друге стране, овај празник нам сведочи и о безграничној љубави Божјој према човеку и свету. Бог, браћо и сестре и драга децо духовна, никада не оставља и не одбацује човека, икону Своју, нити овај свет, који је премудро створио, оставља без милости и доброте Своје. Увек га држи на длану Своме јер је Сведржитељ, обнавља га и спасава јер је Спаситељ. То је највећа и најузвишенија порука, не само овог божићњег празника него и свих спасоносних празника Господњих.

Већ у Старом Завету говори велики и свети пророк Исаија о рођењу Емануила, односно Онога чије име значи с нама је Бог. „Ето, Девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће му име Емануил” (Ис. 7, 14), говори пророк и, гле, као да је и сâм сведок тога чудеснога Догађаја, додаје: „Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира” (Ис. 9, 6). Рођење сваког детета је сâмо по себи велика радост, а колика тек радост треба да нас обузме и испуни због Рођења Богомладенца Емануила, Исуса Христа, Који је, уистину, Диван, Бог силни и Кнез мира! Знајући то, драга децо духовна, радујемо се и веселимо данас, као што су се радовали и веселили анђели на небесима и пастири у Витлејему певајући: „Слава на висинама Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк. 2, 14), јер је с нама Бог!

Данас, више него икад, потребни су мир на земљи и добра воља међу људима и народима! Мир на земљи и добра воља међу људима вечити је вапај неба и земље. Какав мир, каква воља и међу каквим људима? – упитаће неко. Јеванђелски одговарамо: божићни, божански Мир, Који нам се роди у Витлејему јудејском – Новорођени Богомладенац Исус Христос. Он Сâм јесте Мир Божји међу нама. Препознајмо Га, прихватимо Га и нека Он постане и наш Мир у немиру овога света! Добра воља међу људима мора бити резултат тог божанског Мира. Оволики недостатак добре воље у свету, па и међу нама хришћанима, показатељ је одсуства Мира Божјег међу нама. Да бисмо имали мир међу собом, прво успоставимо лични мир са Богом својим, Богом нашим! Помиримо се са Њим кроз покајање, кроз петровски вапај: „Господе, помагај! Изгибосмо!” Онда ћемо лако – као деца Божја, као Народ Божји, као браћа и сестре –  успоставити и добру вољу и мир међу собом.

Шта видимо у савременом свету? Видимо да су се људи и народи веома удаљили од Бога. Али не само од Бога већ и међусобно, јер то једно са другим иде. Видимо да  свеспасавајуће Име Божје и Самога Бога многи више псују  неголи што Га славе и призивају у помоћ. Видимо да се највећи грех, грех убијања човека и читавих људских заједница, свакодневно врши, и то, често, у име Божје. То је за нормалан ум и разум непојмљиво. Питамо се: зар је могуће да неко са именом Божјим на уснама убија невину децу, жене, заробљенике и прогнанике? У име којег и каквог Бога то чини? У име које и какве религије то чини? Због овакве псевдорелигијске изопачености имамо оволико немира и страхова у свету, који нису ништа друго до ли  плодови активне безбожности псевдоверникâ. Браћо и сестре и драга децо духовна, позивамо вас у име Бога, у име Новорођенога Христа Господа, да чувамо себе и свој народ од свепагубног богохуљења и грехова који вапију до небесâ. Ако је Господ дошао да спасе свакога човека, обнови му стваралачко назначење и дâ му живот вечни, како онда да се ико дрзне да човеку одузме божански дар живота, било у мајчиној утроби било овде на Земљи?

Без истинског и животног мира са Богом својим немогућ је мир са браћом својом, немогућа је и добра воља међу људима и народима. Знајући то, браћо и сестре и драга децо духовна, позивамо вас да се измиримо са Богом својим. Завапимо Му у покајању као онај изгубљени, блудни син у јеванђелској причи, а Он ће нас раширених руку примити!

Уместо добре воље и љубави међу људима и народима  сведоци смо планетарне експанзије егоизма, суревњивости, антагонизама и надгорњавања – порока који изазивају забринутост, страх и зебњу за будућност овога света. Упутимо молитву Богомладенцу Христу да онима који данас воде своје народе, па и читав овај свет, подари  мудрост и доброту, љубав и смиреност, како би овај свет извели из најдубље моралне и егзистенцијалне кризе!
У овој празничној радости поздрављамо све вас, нашу духовну децу и светосавску браћу и сестре широм света, у отаџбини и расејању. Поздрављамо вас и позивамо вас: помиримо се са Богом и међусобно и будимо деца Божја и Народ Божји! Развијмо и покажимо добру вољу међусобно и према свим људима око нас! Кроз ту добру вољу међу људима будимо светлост свету и со земљи! Живимо свето и честито и испунимо завет отаца којим су нас заветовали за Царство небеско!

Посебно поздрављамо нашу браћу и сестре на нашем мученичком Косову и Метохији, у нашој духовној колевци. Молимо се Богомладенцу Христу да их духовно и божански, као пророка Данила и свете младиће у Вавилону, охрабри и учврсти у опредељењу да буду и остану верни завету наших светих предака. Апелујемо на све прогнане и избегле са ове наше свете српске земље, као и све прогнане и избегле са својих вековних огњишта, из Далмације, Лике, Славоније, Барање, са Баније и Кордуна, као и из разних крајева Босне и Херцеговине, да учине све што до њих стоји да се врате на своја вековна огњишта, да их обнове, унапреде и сачувају за покољења која ће доћи.

Грех је, међутим, поменути невољнике, страдалнике и прогнанике српског рода, а не сетити се свих невољника, страдалника и прогнаника из других народа и земаља, ма које вере они били, а нарочито наше браће и сестара на Блиском и Средњем Истоку, у Украјини и у Африци, посебно у ове свете и благе дане када прослављамо Рођење највећега Страдалника и Прогнаника у историји, Богочовека Исуса Христа, Победника над злом, смрћу и сатаном. Сећајмо их се молитвено и помозимо им делатно кад можемо и колико можемо!

Независно од тога где живимо и радимо, у отаџбини или расејању, драга децо духовна, ми смо један, хришћански, православни и светосавски народ који су Божић и божићњи етос на посебан и јединствен начин обликовали. Божић је у срцима нашим, у душама нашим. Славећи Божић у радости и миру са свим и сваким, учили смо се светости живљења и страху Божјем. Поздравом Мир Божји – Христос се роди и отпоздравом Ваистину се роди ми смо формирани као народ мира Божјег и добре воље. То је наш велики духовни капитал. Умножавајмо га кроз правилно и свето  слављење овог великог празника! Божић нас је васпитавао у свему ономе што је свето, честито и миломе Богу приступачно. Знајући то, још једампут вас позивамо: чувајмо јединство вере и Цркве светосавске и светињу овог божићњег празника као зеницу ока свога! Не дозволимо никоме да нас дели по било ком основу! Српска Православна Црква била је, јесте и биће гарант нашег духовног и народног јединства! У то име поздрављамо вас радосним божићним поздравом:
 
Мир Божји - Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2016. година!
 
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2015. године.

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ


Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ


ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Januar, 2016 | read_nums (177)
 

На два дана пред Божић, 5. јануара по новом а 23. децембра по старом календару, је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић.

 

Некада се печеница „тукла“ – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда убијено или ошамућено прасе и јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош.

 

Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. На Туциндан, по народном веровању, децу „не ваља“ тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева.

 

Autor sjovicicslavuj | 4 Januar, 2016 | read_nums (121)
 

Ученик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише, помоћу цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера.

Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који и дан-данас краси ту обалу, – као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства – и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним. Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана.


Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма, и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцељењима од тешких болести, понаособ лудила. 
Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога.

 
Autor sjovicicslavuj | 3 Januar, 2016 | read_nums (143)
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Да се НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /4. 01./ рођен је 

Његова светост 
владика НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ.
 
 
 +++++++++++++++++++++++++++++++

 “Бирајте, Срби: 
живот или смрт, 
част или срамоту, 
светлост или таму, 
правду или неправду, 
Бога или ђавола.

Бирајте!
Бирајте
или Христа
или Барабу.

Од тог избора 
зависила вам је 
сва ваша прошлост.
Од тога зависиће 
и сва ваша будућност.”

 
Манастир Лелић, у селу Лелић покрај Ваљева
 

Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ: Имао сам срећу! Некад давно прије рата у БиХ, све што сам могао да пронађем о Светом владики ВЕЛИМИРОВИЋУ и све оно што је Његова светост написао,  успио сам много тога и да прочитам. По нешто сам и научио, али нажалост  - никад довољно. Тек тада сам видио да сам о многим стварима само по нешто знао или само онако површно. 

Заправо, знао сам врло мало или скоро ништа. Но, на вријеме сам се опаметио и схватио све претходне комунистичке заблуде које су ми упумпавали комунистички идеолози и идиоти.

Није било разлога да се покајем због погрешног пута којим сам претходно ишао, јер  тај пут нисам ја ни бирао. На њега ме поставио злочиначки Брозов систем, који је убио више Срба него Нијемци и усташе заједно. 

Било је то вријеме живота на кредит, како неки кажу благостања. И није било тешко тако живјети са испраним и препарираним мозговима.

Ни дан данас нисмо се освијестили и питање је да ли ћемо се икада опаметити!?

Да ли ћемо напокон знати КО СМО и ШТА СМО и ОДАКЛЕ смо КРЕНУЛИ!?

Само је неизвијесност извјесна, јер нико ни предвидјети не може гдје ћемо стићи?!

 

Autor sjovicicslavuj | 2 Januar, 2016 | read_nums (206)
  
Оци или Очеви или Очићи 


У прву недељу пред Божић празнује се овај празник. 
Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, 
а ови им се "дреше" поклонима, исто као и мајке.

Оци, Материце и Детинци су чисто породични празници 
и за тај дан домаћице припремају свечани ручак 
на којем се окупи цела породица.
  
Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, 
слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, 
старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. 
А зна се да је породица темељ једнога друштва - државе и цркве.
  
 
 

Autor sjovicicslavuj | 2 Januar, 2016 | read_nums (144)

 С обзиром да данас не излазе новине, 
онај ко воли и ко има времена и прочитаће.


 

  ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Стигла је Нова 2016. година. Свако је прославио онако како је могао и како је морао. А морао је да слави онако како је могао. Сви би знали како су требали да дочекају долазак новог љета. Но, знати и моћи није исто. Сам дочек Нове године зависио је од много фактора, мада не знам зашто се уопште дочекује Нова година, кад она и без наше воље сама долази.  Елем, било како било, Нову годину сам дочекао са супругом. На тренутак сам занемарио  борбу са својим сталним здравственим проблемима, који су посљедица четверогодишњих стравичних мучења по муслиманским коц-логорима у претходном грађанском рату у Босни и Херцеговини. Два сина отишла су са својим друштвима. Кћерка је Нову годину чекала са својом породицом.                    

Дакле, Нову годину дочекао сам уз телевизијски програм и уз интернет. На многим телевизијама били су специјални новогодишњи програми, али управљач је био у мојим рукама и покушавао сам да изаберем нешто онако за себе...То што сам бирао не значи и да сам могао по својој вољи и да изаберем нешто што већ раније нисам видио. О укусима се никад није расправљало, па самим тиме, знам да ни понуђени програми нису многе задовољили. 

Како рекох, ушли смо у годину за коју могу рећи да ће несумњиво обиљежити судбину српског народа. Биће ово врло тешка и туробна година у сваком погледу. Уосталом, која је то претходна година била лака на овим стално турболентним балканским вјетрометинама и текстонски нестабилном политичком и економском простору.

Биће времена да о многим стварима опширније пишем, али приближава се наш најрадоснији празник Христово рођење - Божић и нећу сад о многим изазовима који нас очекују у овој години.

Из Сарајева ништа ново. Ништа ново ни на западу. На истоку све је најновије. У сада већ прошлој години за све несреће званична, а још више она махалска сарајевска политика уткана у рад такозваних невладиних организација оптуживала је само српски народ. У 2015. години био је реактивиран никад напуштени пропагандни рат против Срба, а самим тиме, подразумијева се, све је било усмјерено против СРБИЈЕ и против РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.  

Дакле, истина је сасвим на другој страни. Срби су се, као и кроз цијелу своју историју само бранили. Бранили су се на својим прадједовским огњиштима и бранили су своју родну груду. Истина, у разним временима доживљавали смо стравична страдања и велике губитке становништва. Страдавали смо и поново смо из пепела васкрсавали. 

Што се тиче неких других тема и о њима се прича и причаће се, јер те приче никад и не престају.

Прича се и о народу и то увијек кад народ затреба, а у овој години ће баш требати. Међутим, мало се прича шта све треба народу? Народу свега треба и то они најодговорнији знају.

Али и о томе послије наших празника...Почео је и "свети јануар".

Биће занимљиво. Овдје и сад, па и увијек, барем никад никоме није било досадно.

 
                                                    Да онда не настављам са досадним текстом ...
                                                                       Срећна Нова година!
 
    
Autor sjovicicslavuj | 1 Januar, 2016 | read_nums (137)
 
02.01.2016.
 

Назван је Богоносцем, јер је у свом срцу и на својим уснама стално носио име Бога Живога и још због тога, што по старом предању беше узет рукама нашег Господа Исуса Христоса. 

То се десило тачно у оне дане, када је Господ наш учио своје ученике смерности, те за пример узе једно дете и стави га међу њих и рече им: "Ко се понизи као дијете ово, тај је највећи у Царству небескоме" (Мат. 18,4).

Касније, када одрасте, постаде ученик св. Јована Богослова, а затим, као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом и први уведе антифонски начин појања у Цркви, појање у две певнице (када на једној страни појање престане, на другој почиње).

Такав начин појања открио се св. Игњатију међу анђелима на небесима. Пострадао је за Господа свога, Исуса Христа, зато што не хтеде, на захтев цара Трајана, да се одрекне своје вере и принесе жртву идолима. Због тога, цар нареди да га окују и баце лавовима у арену, а они га растргоше и изједоше, тако да је остало само срце његово и пар костију.

У тим најстрашнијим мукама, све његове мисли и молитве биле су упућене Господу, да звери буду гроб његовом телу и да га нико не спречи у тој смрти.
Молитва му је била услишена.

Лавови га растргоше 103 године у римској арени.

Јављао се неколико пута из оног света, чинећи многа чудеса и помажући свакоме ко га призва у помоћ.

 
 
Autor sjovicicslavuj | 1 Januar, 2016 | read_nums (819)

За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /1. јануара/
рођен је славни српски писац 
 
БРАНКО ЋОПИЋ
 

 
Autor sjovicicslavuj | 1 Januar, 2016 | read_nums (121)
«Prethodni   1 2 3
    My picture!

Kategorije

Arhiva