Данас је тачно стотину година од славне Мојковачке битке и ратних дана кад су СРБИ и ЦРНОГОРЦИ били као рођена браћа. Данас се много тога промијенило, нажалост.
Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2016 | read_nums (293)О значаjу и
последицама Mоjковачке битке наjбоље говоре речи владике Николаjа
Велимировића:
"Да не беше оног крвавог
Божића на Mоjковцу, не би било ни нашег васкрсења на Kаjмакчалану".
"НЕМОЈТЕ се бојати јунаци, ако буду крвави бадњаци." Тако је Јанко Вукотић, пре тачно сто година, храбрио своје соколове, који су у избушеним капутима и опанцима задржали аустријску аждају.
Српски
ариљерци, знатно вичнији од црногорских у руковању топовима, посебно лаким
француским "дебанжовцима", на заједничким положајима користили су
свако затишје да црногорским тобџијама пренесу своје знање.
Уочи Mоjковачке битке воjницима фалило
свега, осим високог морала коjи jе био и пресудан у тоj бици.
И данас, након сто година од Mоjковачке битке,
подељена су мишљења о томе да ли jе црногорска воjска узалуд гинула, како тврде
поjедини псеудо црногорски историчари или jе то била jедна славна епопеjа чиjе
су жртве вредне сваког поштовања.
Наjвећи значаj Mоjковачке битке огледа се у томе
што jе слаба и малоброjна црногорска воjска спречила аустроугарске воjнике да
пресеку повлачење српске воjске преко албанских планина.