Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 6 April, 2015 | read_nums (167)

 
За сјећање и памћење ...
7. априла умро је славни
српски пјесник и дипломата
 
ЈОВАН ДУЧИЋ
 
 
Autor sjovicicslavuj | 6 April, 2015 | read_nums (182)

 ПИШЕ: СлАвКо  ОВИЧИЋ СЛАВУЈ 

ПРВО ПОШТУЈ СВОЈЕ,
ПА ТЕК ОНДА ОЧЕКУЈ,
АЛИ САМО ОЧЕКУЈ И НАДАЈ СЕ,
ДА ЋЕ И ДРУГИ ПОШТОВАТИ
И ЦИЈЕНИТИ ОНО ШТО ЈЕ ТВОЈЕ!? 
Цивилизацијски, културолошки, па на крају крајева и људски је пријатељима који припадају другим религијама, односно вјерама - честитати њихове празнике.

Међутим, на свим друштвеним мрежама стање је  исто и то траје годинама. Срби у томе предњаче. Напросто се утркују да пријатељима 
из других конфесија, честитају њихове, а да при том уопште не поштују своје празнике?!
И ко онда таквима може да повјерује у искрене намјере? Нико, јер се ради о понизности, лицемјерству и снисходљивости, која је највише иманетна Србима.

Имам и ја пријатеље који су других вјероисповјести, али никада никоме не бих било шта честитао, ако тај или та - не поштује моју вјерску припадност и ако мени не честитају моје празнике.

Ево рецимо јуче, многи Срби никоме од својих пријатеља из истог народа и исте вјерске припадности нису честитали ЦВИЈЕТИ, али су се зато утркивали да католицима честитају Васкрс.
Међутим, све добија друге конотације ако се у обзир узме чињеница да се од њихових "многобројних пријатеља" занемарљив "број", ако ништа друго, а оно бар из пристојности и културе дијалога  захвалио на честиткама (!). Изостале се и ријечи - хвала!
Свима би требало бити јасно да нема поштовања, уважавања, па ни пријатељства, ако је оно једнострано. А јуче, и не само тада, та једностраност баш је дошла до пуног изражаја.
Наравно да никоме ко не поштује моје светковине и моја вјерска осјећања нисам  упутио честитку. Јер забога, ако неко не поштује моју вјеру и моје празнике, како онда од мене може очекивати да само ја то урадим.
            Али, СРБИ су ненадмашни у снисходљивости и самопонижавању.
                            Па на радост вам било!
Autor sjovicicslavuj | 5 April, 2015 | read_nums (152)

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Никад не ћутим. Не знам и зашто бих ћутао? Увијек имам нешто да кажем, барем тако мислим. Још један је разлог зашто не ћутим. Не желим да ријечи буду заборављене, па макар се радило само о тренутку ћутања.

Постоје и друга чула која подгријавају друге и другачије осјећаје. Испред мене је простор за покрете и плес, али шта вриједи кад немам партнерку са којом бих заплесао и чију бих равнотежу њежно одржавао, правећи милион комбинација у глави о њој и њеној блискости. Но, то су само снови. Сањати није кажњиво. Мада сам довољно већ кажњен њеним изостанком из стварног постојања. Такву сам је створио у машти и себе сам оптеретио тражећи је, а она и не постоји.

Не могу сам да се вртим, јер ћу изгубити осјећај за равнотежу и за количину постојећег емотивног стања, а то није добро. Јер од превеликог окретања постоји велика могућност и да паднем. Бјелодано је и познато даје сваки пад тешко стање, поготово ако се оклијева са устајањем. Знам то од раније.  Знам из искуства. Знам да настају још већи проблеми ако се након пада брзо не подигнем и не усправим.

Музика би требало свему да даје смисао. Али није тако, јер не могу у исто вријеме и да плешем и да слушам музику, али и да ћутим. Једноставно не могу. Не постоји начин да се ухватим чисте истине и да се вратим у стабилно стање, а и како бих кад немам ни за шта да се ухватим. Само ми се чинило да сам био близу стабилног ослонца и да ми је тај ослонац био на дохват руку.

Психологија масе ме спутава у настојању да емоцијама дам простор, мада та снага у мени стално провоцира нова узбуђења која се стапају у јединство дивљења и усхићења. 

Тако сам себе заваравам, заваравам таквим стањем. Нема ње, а не знам шта би се десило да сам ћутао? Било како било нисам могао да ћутим.

Autor sjovicicslavuj | 5 April, 2015 | read_nums (149)
 
 
Из славне српске прошлости...
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /05. 4. /умрла  је

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
 
 
Autor sjovicicslavuj | 5 April, 2015 | read_nums (186)
 
 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан /5.4./ рођен је 
свјетски познати српски научник
ЈОСИП ПАНЧИЋ


Панчићева оморика!

Кликни на слику и повећај!
 
Autor sjovicicslavuj | 4 April, 2015 | read_nums (206)
 
УЛАЗАК ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа,
носећи у рукама палмове гранчице.
Библијски опис
-------------------
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.
Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен".
Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: "Ко је то?", а из гомиле народа одговорише: "Исус, пророк из Назарета Галилејског". Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: "Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!" Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: "Чујеш ли то што ови говоре?", нашта им он одговори: "Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу".
Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Начин празновања
---------------------------
Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.
Народни обичаји
----------------------
Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.
У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.
У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.
 
Autor sjovicicslavuj | 3 April, 2015 | read_nums (177)
 

Последња недеља Христовог живота на земљи, зове се Страшна седмица. То је недеља највеће славе и последњег, највећег страдања Господњег.

 

Њено обележавање почиње празником који се зове Лазарева субота. У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет.

 

Сестре су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и тражио да га одведу до његовог гроба.

 

Кад су стигли тамо, Исус је рекао да гроб отворе. У то време су у Јудеји покојници сахрањивани у каменим у пећинама. Марта је казала да су прошла четири дана од када је њен брат умро и да већ заудара, али је Христос, не обазирући се на то, тражио да се гроб отвори.

 

Пришли су људи и помакли велику стену којом је улаз у пећину био затворен. Христос је подигао руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао Лазара:
"Лазаре, изађи напоље."
И гле, чудо се догодило. Лазар је устао из мртвих и изашао из пећине омотан погребним платном, на светло дана. Исус је погледао у небо и захвалио се Оцу што му је услишио молитву.

 

То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.

 

На Лазареву суботу се беру младе врбове гране које се после вечерње службе освештавају у цркви и деле народу, зато се Лазарева субота зове и Врбица.

****************************************
На Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се послије вечерње службе освјештавају у цркви и дијеле народу, зато се Лазарева субота зове и Врбица.
Autor sjovicicslavuj | 3 April, 2015 | read_nums (169)
За сјећање и памћење...
На данашњи дан /4. 4./ рођен је
славни српски глумац ПЕТАР КРАЉ 
 
Autor sjovicicslavuj | 2 April, 2015 | read_nums (148)
 
                                                             ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
Као сваки добар српски домаћин пожељећу вам добро јутро.

Прође и 1. април, а ми још увијек не знамо ко се и даље шали, а ко говори истину?! Или боље речено, не зна се је ли дошло вријеме за максималну озбиљност или је ипак многима и даље стало до шала и смијеха...    

Мудровање би требало да буде скуп свих тема које се свакоднево нуде и које се налазе на "менију" сваког човјека, па ко воли нек' и изволи...

Ипак мислим да се тешко  одлучити за неку посебност, јер живимо у времену када је све актуелно и ништа није важно, а опет...све нам је толико познато (све што се дешава око нас), да би било просто непристојно да не дамо и неко наше виђење о свему.

Но, то зависи из којег угла гледамо исте или сличне ствари и зависи од наше перцепције и умијећа могућег, поготово у разним сферама и областима живота, које нам се на почетку чине недодирљивим и немогућим. На том путу тражења рјешења и тумарања и тамо и 'вамо, ми се увијек "укопамо" у простор ограничених домета и ту се ушанчимо у свакодневну стерилност и битишемо у летаргији безнађа. Поставља се питање - до када? Одговор је - до даљнег!

А тако не би требало да буде. Јер мора се даље и мора се само напријед, мада је пут непознат и препун изазова. А кад то није било у историји човјечанства? Било је увијек и биће заувијек.

Крећемо... Идемо даље ... Идемо само напријед!
 
 
Autor sjovicicslavuj | 1 April, 2015 | read_nums (184)

 
НЕ ДАЈТЕ ДА ВАС ДАНАС ПРЕВАРЕ! 

ЗАР ИМ НИЈЕ ДОСТА ШТО ВАС РАЗНИ ЛОПОВИ
И ПОЛИТИЧКА МАФИЈА ВАРАЈУ ЦИЈЕЛУ ГОДИНУ!
И ПОЛИТИЧКА МАФИЈА ВАРАЈУ ЦИЈЕЛУ ГОДИНУ!


 
Autor sjovicicslavuj | 1 April, 2015 | read_nums (140)
 
 
1.4.2015. директно: ПАЛЕ/Мајами
НИЈЕ ЗБОГ ПРВОГ АПРИЛА, АЛИ НОЛЕ СЕ НЕВЈЕРОВАТНИМ ЧУДОМ ИЗВУКАО ИЗ ВЕЋ ВИЂЕНОГ ПОРАЗА!
НОВАК ЂОКОВИЋ - Александар Долгополов 2:1 (6:7/3-7/; 7:5; 6:0)
***************
НОЛЕ се подигао из тоталног понора и прошао у четвртфинале Мајамија!
НОВАК ЂОКОВИЋ био је пред другим поразом у 2015. години пошто је у осмини финала турнира у Мајамију имао минус од једног сета и три гема против Украјинца Александра Долгополова, али је на крају славио.

НОЛЕ је у великом дијелу меча играо врло слабо, у неким моментима чак и очајно и изгледало је као да  се шалио са нама навијачима за 1. април, али није изгледало као добра шала. Чак напротив. НОЛЕ је био у најдубљој провалији и само необјашњивим чудом се спасио амбиса и великог пропадања у бездан.

ЂОКОВИЋ је заслужено изгубио први сет.
И удругом сету НОЛЕ је губио са 3:0 и 4:1 у гемовима, али онда као да се тек пробудио из дубоког сна почео је да игра своју препознатљиву игру, а то је значило да креће у "јуриш" на противника! НОВАК ЂОКОВИЋ је упалио све аларме,  додао је гас, опустио руку, направио серију и као феникс изникао из пепела и тако извојевао велику побједу.

НОЛЕ је, у духу онога што је приказао током цијелог тунира у Мајамију, имао великих осцилација у првом сету, али се чинило да ће ипак доћи до предности - међутим, то се није десило.

 Након изгубљеног првог сета, а онда и очајног старта у другом, НОЛЕ  је јурио и стигао Украјинца који је у првом наврату "намирисао крв", али онда је упао у клопку из које није могао да изађе. 
НОВАК ЂОКОВИЋ ЈЕ У ЧЕТВРТФИНАЛУ!


Autor sjovicicslavuj | 1 April, 2015 | read_nums (154)
 
На данашњи дан /1. априла/ 
рођен је непоновљиви Чкаља, 
који је годинама уносио радост у наше домове 
и који нас је забављао и  засмијавао до суза....
За сјећање и за памћење...

 
«Prethodni   1 2 3
    My picture!

Kategorije

Arhiva