Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 16 April, 2015 | read_nums (138)
 
 

У околини Сарајева ноћас је поново регистровано подрхтавање тла, друго за само четири дана. Епицентар земљотреса јачине 3,2 степена Рихтерове скале био у региону Пала.

 

Према подацима хидрометеоролошког завода, земљотрес је регистрован у 4.08 часова на дубини од 3,4 километра.

 

Исто подручје прије четири дана погодио је земљотрес јачине 4,3 степена према Рихеру, који је два часа иза поноћи пробудио и узнемирио грађане Сарајева, Пала и околних мјеста.

 

Иначе, земљотреси јачине између 4,0 и 4,9 степени по Рихтеру се сматрају лаганима и значајнија оштећења објеката су ријетка.

 

 

Autor sjovicicslavuj | 16 April, 2015 | read_nums (160)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

За глупост не треба пуно ријечи. У тек укључени телефон укуцам поруку - "Хеј гдје си? Шта има"?

Гледам у екран и не знам има ли смисла да пошаљем такву поруку? Заправо, ономе коме желим да пошаљем поруку постављам питање, а на такву бесмислицу ни сам себи не могу да дам одговор. Зар заиста ништа паметније нисам у стању да смислим? 

Па онда гдје ми је увод? А било би логично да почнем са поздравом, барем оним уобичајеним: "Здраво"!

Тек онда долази оно стандардно и неизбјежно - "Шта има"?!

Ех, увијек су присутне те дилеме. Али, кад нешто стигне онако право ниоткуд, онда то треба и да заврши са нигдје и никоме. Дакле, без јасне визије и концепције свака добра, па и она најплеменитија идеја ће пропасти. А племенито и људски је јавити се другоме и питати га барем за здравље, па тек онда,  гдје је и шта ради? 

Разлоге што се не јавља, па ваљда она или он знају. Или је можда све пало на мене и можда она или он чекају да сам себе питам како сам или да им одмах кажем гдје сам и шта радим, а да њу или њега ништа и не питам!

Али кад сам већ укуцао такву поруку и са таквим питањима, ма послаћу је, па макар на одговор чекао данима или га уопште и не добио? Ко зна шта ће бити? Послах поруку! "Гдје си? Шта има"?
 
 
Autor sjovicicslavuj | 14 April, 2015 | read_nums (164)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
У славу, милост и захвалност Господу Богу
 
И у дане најрадоснијег хришћанског празника Васкрса неки не мирују. Заправо, не престају са увредама које долазе како од стране оних чији Васкрс није празник и чија је вјероисповијест другачија, тако и од оних унутар једне исте религије, па наравно и унутар исте вјероисповијести. 

На питање да ли је ово вријеме када се људи осјећају увријеђеним и онда кад то заиста нису, што се мене тиче остаће без одговора. Јер стварно не знам одговор!

Таква су времена да се скоро ништа никоме не може казати или нешто написати, а да се неко, дакле, онај други не нађе повријеђен. Вријеме је такво као да постоје дежурни узбуњивачи широких народних маса.

Мало је оних који прихватају различитости међу људима у многим сферама друштва. Те разлике постоје и нема потребе да их набрајам. Некад давно или ко зна кад, али датира то још из Брозовог времена. Неко му је дотурио папирић на којем је писало да су наше разлике наше богатство!? Каква хипокризија и лупетање по менталним склоповима нормалног човјека. Да је тако, па не би у силним разликама прошла два миленија у сталним сукобима цивилизација и у сиромаштву, прво духовном, па онда и у материјалном без којег је незамислив опстанак друштвене заједнице у цјелини.

Једноставно, запали смо у нео-квази толентаризам који се пропагира само да би се људи привољели већини. Посљедица таквог пута је једноумље, а оно никада никоме доброг није донијело. Више него опасни су они који оспоравањем слободе говора и изражавања покушавају да заштите и да очувају мир. Мир се чува тако што се људским самопоштовањем бране други људи. Треба напустити праксу по којој је за све недаће овог свијета неко други крив. Због таквог селективног приступа суштини стално се вртимо у зачараном Врзином колу из којег се не види излаз.

Најгори су они који стално говоре да има наде. То говоре они који су се разним лоповлуцима енормно обогатили и који својим безобразлуцима и цинизмом позивају напаћени народ на стрпљење и на толеранцију до неког бољег сутра. А таквим лопужама је најважније да им је добро данас и надају се да ће се тако наставити и сутра.

Данас је Васкрсни уторак и не би било добро да наставим овако, а још горе би било да ућутим и да ништа не кажем. Најважније је да не гријешим душу. Мислим да због оваквог става и погледа на стварност не чиним никакав гријех. Јер народу је кроз његово постојање и трајање увијек била на услузи Божија милост и безгранична љубав према човјеку.
 
Autor sjovicicslavuj | 13 April, 2015 | read_nums (199)
 
 

СВЕТЛИ УТОРАК, ВАСКРСНИ УТОРАК (грч: Τρίτη Διακαινησίμου), други дан по Васкрсу, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника - Васкрса, како у Црквеним богослужењима, тако и у домовима Православних верника. Службе су исте као и претходна два дана.

…И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге. А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус. И када га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин“ (Мт. 28, 1-20).
Народни обичаји

У већини наших крајева, Васкршњи празници трају три дана. На Васкрсни уторак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У народу се овај уторак сматра најбољим уторком у целој календарској години. Понегде се у селима, мада није раширен обичај, одржавају свадбе, јер се време празновања Хришћанске Пасхе сматра посебном благодаћу, па се та благодат жели пренети и на нове супружнике и њихову новоосновану породицу. 

 

 

Autor sjovicicslavuj | 13 April, 2015 | read_nums (205)
Срео сам много људи. Многе од њих сам и упознао. Много прича смо једни другима испричали. Ријетко која је почињала или се завршавала, а да у њој није поменута љубав, неријетко и мржња. Велика је разлика између та два појма или боље речено – између та два стања, стања духа, толеранције, (само)поштовања и потпуног безнађа.

Ма колико сами себе оптерећивали ситним, па и оним крупним људским бригама, пословима и проблемима, увијек се негдје у подсвијести или свијести, негдје у дубини душе крије нека стара рана са тешким ожиљцима тегобног живота. Увијек или у већини случајева појаве се свјетлосне сјенке љубави која побјеђује сваку усамљеност и самоизолованост, па на крају крајева и тугу и тешке ране из прошлости.

Није живот само музика, поезија, умјетност и свака друга божија благодет. Живот је и борба против усамљености и сваке врсте бола, страдања и патњи.

Чак шта више, много пута та бол и страдања нас чине узвишеним и ојачаним у способностима да осјећамо и да трпимо свакојаке патње. Чудноватно је, али и таква стања су природна и иманентна су само човјеку, па се и у томе могу наћи и неке љепоте. Јер, за све се побринула природа, па тако и сунчан и лијеп дан мора се догодити након облака, кише и суморних тренутака. Сва та природна дешавања само се пресликавају у стварни живот живих бића и створења, од Господа Бога створених као баланс страдања и недокучиве љепоте проткане љубављу коју једино пружа живот.

Дакле, од настанка свијета све је у равнотежи љепоте проживљених дана, коју лијепим чине управо они лоши и суморни дани људске свакодневице.

Само живот омеђен сваком врстом љубави има смисла и он се одвија као садржај у посуди која је омеђена зидовима како би дала смисао оној празнини унутра. Сличне ствари и једино упоредиве су и са људским срцем које зна да воли. Јер и сама љепота је значајна само ако се може упоредити са оним лошим стварима и нељепотом.

Љубав би требала бити круна живота сваког човјека. Требала би бити звијезда водиља око које се врти читав свијет нашег битисања. Љубав би требала бити једини садржај свега онога што чинимо или не чинимо док живимо и постојимо на овоземаљком свијету.

Зато живимо за љубав и са љубављу према ближњем свом, али и према другим људима, јер сваки егоизам није ништа друго већ потпуна искључивост и деградација смисла људског постојања.
 
 
                       И зато, и не само због тога - ЖИВЈЕЛА ЉУБАВ!
 
Autor sjovicicslavuj | 12 April, 2015 | read_nums (173)
 

 
 
 
У недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан!

На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите.

Није овде јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао". Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели. Радују се људи, радује се сва природа!

Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог
доласка.
 
 

Autor sjovicicslavuj | 12 April, 2015 | read_nums (190)
Са поноћне Васкршње литургије
у храму Сабора светог арангела Гаврила
у Палама.


Autor sjovicicslavuj | 11 April, 2015 | read_nums (266)
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
 
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
 



Autor sjovicicslavuj | 11 April, 2015 | read_nums (141)

 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
 МОРА СЕ ДАЉЕ И САМО НАПРИЈЕД!
Цртица из свакодневице ...
 
Јутарња кафица са друштвом. Уобичајени скоро свакодневни ритуали. Конобар исти. Нико ништа не наручује. Зна он ко шта пије и кад кога чиме треба да послужи. Јутро освануло. Неуобичајено или нас је само изненадило, јер смо и против своје воље навикнути да гледамо снијег и да носимо најтоплију зимску гардаробу. Да човјек не зна да је април помислио би да се још увијек налази у јануару.
 Јутрос је нешто посебно. Срео сам много  познатих, али и неких непознатих људи и код већине сам примијетио ужасан недостатак веселости на њиховим лицима. Осмијеха скоро да и нема. Изгубили су се или су само на тренутак ишчезли у суморној стварности свакодневног туробног живота.

Изгледа, а то се на многима од њих и примијети да се још нису ослободили мрачних и тамних боја и блиједила које се накупљало цијелу зиму, а које не може да се трансформише у прољећни  бљештави колорит спектра боја обасјаних тако жељеним сунчевим зрацима.

Људи су опрхвани својим свакодневним бригама и заогрнути су мрачним сликама из суморног и тешког живота. Свој очај и године тешког живота као да покушавају да склоне из својих нејасних погледа, али не полази им то за руком. Превише је неправде сакривено у њиховим напаћеним душама. Види се то. Осјети се то. То се најбоље може закључити из скоро истих прича, као да су све скинуте са једне матрице туробног живота. Невеселе приче се сливају са свих страна и као капи воде стапају се у заглушујући водопад који одјекује у ушним дупљама.

Превише је умора на лицима обичних људи и само још палчеви којима неки врте на столу дају наду да се обнавља живот у својим цикличним круговима и по оној народној: “Доћи ће бољи и срећнији дани”! 
Биће боље!

Има наде, има. Сутра је најрадоснији хришћански празник који Христовим васкрсењем оставља иза себе смрт и многе недаће обичног човјека. 

Мора се даље и само напријед. Живот је рођењем и дарован и дат да се живи!
 
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Autor sjovicicslavuj | 11 April, 2015 | read_nums (172)
 
11.04.2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Чангвон
 
СТИЖЕ СЈАЈНА ВИЈЕСТ!
 
ИВАНА МАКСИМОВИЋ изборила визу за Oлимпијске игре у Риjу

Oлимпиjска вицешампинка из Лондона у стрељаштву ИВАНА МАКСИМОВИЋ изборила jе данас визу за Игре у Риjу 2016. године, пошто jе осваjањем сребрне медаље на Свјетском купу у кореjском Чангвону испунила норму.

ИВАНА МАКСИМОВИЋ jе освоjила друго мјесто у дисциплини ваздушна пушка 10 метара са укупно 207,7 кругова, иза Хрватице Сњежане Пеjчић, коjа jе имала 1,4 круга бољи резултат.
 
ИВАНА МАКСИМОВИЋ jе пети члан српског тима за Рио 2016, након колегиница из репрезентациjе AНДРЕЕ АРСОВИЋ и JАСНЕ ШЕКАРИЋ и пливача ВЕЛИМИРА СТЈЕПАНОВИЋА и ЧАБЕ СИЛАЂИЈА.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 April, 2015 | read_nums (136)
 

У Велику суботу совршавамо Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни. 
Стога, Својом неизрецивом снисходљивошћу, Христе Боже наш, смилуј се на нас. Амин. 

Синаксар 

Онај који сједињује све беше подигнут на Крст, и цела творевина ридаше видевши Га обнаженог на Дрвету. Сунце сакри зраке, звезде одбацише свој сјај, земља се страшно потресе, море се повуче а камење распаде. Многи гробови се отворише и устадоше многа тела светих. Пакао је јечао а Јевреји се стараше како да прошире лажне вести против Христовог васкресња. А жене ускликнуше: „Ово је преблажена субота у коју Христос спава, али ће устати у трећи дан!"

Јутрење, Велика субота

Данас је у гробу Онај Који држи творевину на Своме длану. Камен покрива Онога Који је прекрио небеса славом. Живот спава, пакао дрхти а Адам је ослобођен од окова. Слава Твоме благоустројењу, Којим си све испунио, дарујући нам вечну суботу, Твоје пресвето Васкрсење из мртвих.

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.
 
Autor sjovicicslavuj | 10 April, 2015 | read_nums (177)
 
 ВЕЛИКИ ПЕТАК
 
У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус уствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!" Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи.
Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале.
Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас. Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдалином и још неким женама. Нема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тело свога Сина и Бога. Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра субота (када се ништа не ради), а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.
Празновање
---------------
У време када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници у највећем реду и са дубоким поштовањем, прилазе Плаштаници и целивају је. На Велики петак се стрго пости (храна се спрема на води), зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама.
 
Autor sjovicicslavuj | 9 April, 2015 | read_nums (151)
 
 
Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2015. године
ИРИНЕЈ
по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Ако си и у гроб сишао, Бесмртни,
но разорио си силу пакла
и васкрсао си као победитељ, Христе Боже,
женама мироносицама говорећи: Радујте се!
и Својим апостолима мир дарујући,
Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење!
Ову песму бесмртности, драга наша децо духовна, певамо неућутно у ове дане у којима прослављамо Христово Васкрсење, које се догодило, како сведоче древни тајновидци Божји, у исти онај дан у који је Бог у почетку, ни из чега, створио небо и земљу.
У исти тај дан, сагласно истим тајнозналцима, избавио је Господ Свој изабрани народ из египатског ропства; зато се он и зове Пасха – то јест прелаз из ропства у слободу у Господу кроз Црвено море.
Пуноћа Божјег присуства у Његовој творевини открива се управо у тајни Христовог Васкрсења, овога светога дана у који Му појемо: У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у рају с разбојником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући, Неограничени.
Очевидно је, да се Васкрсење Христово јавља и показује не само као победа над смрћу и пролазношћу, него и као откривење пуноће Божанског промисла о свету и човеку.
Најдубља чежња човекова јесте чежња и вапај за слободом и бесмртним животом. Но, истинска слобода човекова је само она слобода која га ослобађа од тираније пролазности и смрти – свака друга и другачија слобода представља чежњу за њом или просто привид слободе.
Сила, пак, Христовог Васкрсења јесте управо квасац једине истинске слободе, као квасац и залог бесмртности и вечног живота. Том силом и божанском светлошћу се обједињује Бог и човек, обасјава небо и земља, анђели и људи, време и вечност. Светлошћу Васкрслог Христа и Љубављу Божјом, прожети и загрљени, постају једно у Христу Васкрсломе преци и потомци, сва људска покољења, и сва творевина сабрана у Цркви као Његовом Богочовечанском телу.
Ми Хришћани смо по томе Хришћани што смо сведоци и носиоци тог вечног и непролазног људског достојанства, поставши, по благодати, „синови Светлости и Дана“.
Отуда је празновање Христовог Васкрсења – празновање Живота вечног и непролазног. Земаљски живот је само семе за тај вечни живот. То семе се зачиње у материној утроби, силом и дејством једног за свагда делотворног Божанског благослова: Рађајте се и множите се, и напуните земљу. (в. 1. Мој 1,28).
У светлости Христовог Васкрсења – свако зачеће, рођење, и свако људско биће има вечни смисао, представља рађање за вечност, као и нашу вечну људску одговорност за њега.
Васкрсли Христос, „Који је смрћу смрт уништио и онима у гробовима живот вечни даровао,“ основа је човекове пробуђености за одговорност за свако људско биће, не само у времену него и пред вечношћу. Исповедајући Васкрсење Христово и верујући у опште Васкрсење мртвих, ми исповедамо и постајемо свесни своје непролазне одговорности за светињу сваког људског бића и сваког створења, и празнујемо неуништивост вере и људске наде у вечни смисао живота, у Христу, Богу љубави, Жртвованом „за живот света“.
Данас, као и одувек, самољубље и саможивост прете да униште значај ове и овакве несебичне саможртвене Христове љубави, на чијем пламену се греју сва бића и сва створења. Само вера у човекову бесмртност и вечну одговорност за свој живот и дела сажиже својим пламеном саможивост као лажно начело живота, откривајући, да је у саможртвеној љубави према Богу и ближњем, нашем вечном брату и сабрату, излаз и спас из свих човекових заблуда, мрака и безизлаза. Само душе обасјане и обновљене светлошћу Васкрсења Христовог и надом у опште Васкрсење мртвих ослобађају се себичности и непоштења, страха и грамзивости; задобијајући стид и доброту, налазе праву меру свега што је пролазно и равнотежу између светиње општег и заједничког добра и личних потреба; уче се братском дељењу добара и срдаца у тајни ломљења хлеба живота, то јест, у Тајни Причешћа Телом и Крвљу Христовом.
Славећи Васкрсење Христово, „у Коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17,28), руковођени пастирском бригом, позивамо вас, браћо и сестре, да исповедате и чувате своју веру православну, и то, не речима, већ животом – делатно и истрајно. Чувајмо се свих оних који „долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 7,15). У миру и љубави похађајмо своје храмове и своје светиње, учествујући у богослужењу и причешћујући се Божанским Тајнама Христовим.
Знамо добро шта значи држати се здравог учења о побожности, а шта, пак, значи и куда води залудно препирање, „од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка” (1. Тим 6,4-5). Зато, у заједничкој молитви, „сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!” Једним устима и једним срцем пева се молитва јединства вере и заједништва Духа Светога, на славу Свете Тројице и очување православне црквено-народне саборности.
Помолимо се Господу Васкрсломе да се мир врати свуда одакле је протеран, на првом месту у наша срца и у наше домове. Чувајмо светињу хришћанскога брака, јер је она основ узвишене, здраве и честите хришћанске породице.
Велики руски старац, Свети Серафим Саровски, све своје посетиоце је увек поздрављао речима: „Христос васкрсе, радости моја,!” показујући тиме да Црква Христова и њени светитељи живе у реалности Васкрсења. Дај Боже да и ми будемо сведоци те истине, и да у нашим душама и на нашим лицима непрестано блиста радост Васкрсења.
Поздрављајући вас, браћо и сестре, најрадоснијим Васкршњим поздравом, позивамо вас да живите у љубави према Богу и ближњима, ходећи тако путем који води у вечни живот, јер ћемо само тако постати и бити синови и кћери Васкрсења. Стога, чувајте у љубави тајну живота коју је установио и осветио Сâм Бог. Ово ради благостања и угледа нашега, ради наше деце – највећега блага, због којих живимо и радимо. Искрена верност и узајамно праштање да не изостане.
Кад знамо да је Господ са нама и у нама, треба Њему и да се обратимо, Њему своју тугу и муку да исповедимо. Он ће нас утешити, ојачати и кроз овоземаљски живот водити. Чувајмо тај Божји дар у себи, и чувајмо се да Господа не увредимо својим гресима. Кад нас непријатељ нападне, завапимо попут Апостола Петра: „Господе, спаси ме!“ (Мт 14,30).
У животу ћемо доживети многе невоље, неправде и жалости, али знајмо да Господ – уколико смо са Њим – и највећу жалост претвара у радост, и да је Својим ученицима и Апостолима, а преко њих и свима нама рекао: „У свету ћете имати жалост; али не бојте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16,33).
На овај Празник над празницима, обрадовани радошћу Васкрсења Христовог, поздрављамо све: мајку која чува чедо под срцем и нагнуту над колевком свога болесног детета; поздрављамо оне који страдају и пате, прогнане правде Божје ради; поздрављамо све презрене и понижене, и сужње у тамници; поздрављамо трудбенике и раднике, путнике по сухом, мору и ваздуху; поздрављамо учене и неуке и све оне који трагају за вечним смислом и тајном живота; поздрављамо све болесне и напаћене; поздрављамо све људе поздравом вечне победе: Христос васкрсе – веру, наду, љубав и вечни живот донесе, тугу и смрт однесе!
Овим поздравом, обрадујмо нашу браћу и сестре на Косову и Метохији који данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслога над силама таме.
Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовној деци наше Цркве која живе на свим континентима, али са којима смо у молитви сједињени, да се са нама радују Васкрсењу Христовом, које нас позива да чувамо јединство Свете Цркве Христове, да у љубави и слози једни са другима чувамо „јединство Духа свезом мира” (Еф 4,3), и да никада своје земаљске интересе не стављамо изнад интереса Цркве и свеопштег добра нашег народа.
Нека мука и тескоба наших дана узмакне пред светлошћу и радошћу Васкрсења Христовог! И никада не заборавимо да Васкрс значи почетак, сигурни залог и темељ нашега Васкрсења.
У радости Васкрсења Христовог загрлимо једни друге и сва створења, и запевајмо свету песму вечног живота и Светлости:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победивши и онима у гробовима живот даровавши.
Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!          
Дано у Патријаршији српској у Београду, Васкрсу 2015. године.
Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ 
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ 
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ 
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН 
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ 
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ 
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ 
Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ 
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ 
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН 
Епископ умировљени славонски САВА
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ 
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ 
Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД  
 
Autor sjovicicslavuj | 9 April, 2015 | read_nums (136)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
Зима продужила. Календарски. Зна се тачно кад почиње и до када траје, али природа не гледа у календар. Природа има своја правила која не зависе од казаљки на сату. Додуше, доста тога што нам долази из природе зависи од људи, али и од нељуди који систеамтизовано, а богами и стихијски уништавају природу и њене дарове.

Међутим, у оближњем парку, у тој малој зеленој оази и простору буде се стабла украсног дрвећа и зеленила. Гране још нису окићене листовима, али дрвеће и цвијеће живе у ритму снијега, кише и вјетра. 

Ближи се Васкрс и као да вјерским ритуалом жели да обнови живот створења на земљи. Птица још увијек нема. Негдје чекају на свој повратак. Тишину и зимску пустош без дјечије граје само вјетар расјеца на неправилне кришке времена. Сунце као да дријема и стидљиво се помаља. Јутро је давно одмакло и не знам шта зима још увијек тражи на крају прве трећине априла.

Парк је само један заборављени простор у урбаном дијелу града, али не и свијета, којег сламају разне пошасти, које пријете опстанку цивилизације.
Парк и све у њему живи животом снијега, кише и вјетра, одбијајући се тако од бетонских зидина за чије разлоге постојања знају само архитекте.

Губи ли април своје мјесто у календару, мјесто најљепшег мјесеца и почетка рађања, буђења и обнављања живота. Још увијек су видљиви само црни трагови пупољака који би се већ давно пробудили и развили да није зима одлучила другачије.

Кроз парк прође по нека мама која за руку води своје чедо, али га не пушта, јер дијете нема са киме да се поигра, осим са снијегом и по неком грудвом.

Окопниће и снијег, али почеће кише и опраће расути пепео хладних дана и вапаја за топлином и сунцем. Нестаће тако сивило и трагови зимског мртвила на хоризонту прољећних радости. Кренуће живот и расуће се невјероватном лакоћом у спектру боја новог живота људи, птица и биљака.

Упркос свему, потпуно буђење природе вратиће и радост на лица људи који настављају да живе и да трају ...

 
Autor sjovicicslavuj | 8 April, 2015 | read_nums (168)
 
 ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
 
Православни вјерници данас ће обиљежити Велики четвртак као знак сјећања на Тајну или Посљедњу вечеру Исуса Христа и његових ученика.

Ово је један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне недјеље када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.

Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хљеб и, подијеливши га апостолима, рекао: "Ово је тијело моје које се за вас ломи ради опроштења гријехова".

Затим је узео чашу вина и додао: "Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завјета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања гријеха".
Христове ријечи понављају се на Велики четвртак на литургијама прије причешћа вјерника, по узору на прво причешће Христа и његових апостола.

Празник је један од дана одређених за причешће вјерника, који су поштујући православни канон, "постили на води" најмање пет посљедњих дана.
На литургијама се вјерници причешћују хљебом или нафором - тијелом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.

Празновање у свим храмовима Српске православне цркве почиње литургијом Светог Василија Великог која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике.
 
Autor sjovicicslavuj | 8 April, 2015 | read_nums (134)

 

 За сјећање и памћење

На данашњи дан /8. априла/ рођен је

славни српски књижевник, сликар, новинар

МОМО КАПОР 

Autor sjovicicslavuj | 8 April, 2015 | read_nums (162)
 

 

Арханђелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор по два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла. Овај Арханђел Божји научио је Мојсија писању књига, исприча му све о постанку света, стварању првог човека Адама, о потопу и раздељењу народа, објасни му положај планета небеских, научи га аритметици, геометрији и свакој другој мудрости.

 

Он пророку Данилу протумачи виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, обавести га о времену ослобођења људи Божијих из вавилонског ропства и о времену првог доласка Христа у свет, оваплоћеног од Пречисте Деве Марије.

 

Он се јави праведној и светој Ани и рече јој да ће затруднети и родити преблагословену кћер која ће се звати Марија.
Он се јавио и светом свештенику Захарији, стојећи са десне стране кадионог олтара и благовестио му да ће његова жена Јелисавета родити светог Јована Претечу Господњег.

 

Овај првак Божији, послат од Бога у Назарет да јави Пречистој Деви Марији, обрученој за праведног Јосифа о њеном зачећу Сина Божјег осењењен и дејством Светог Духа у њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост свете Деве Марије. А кад се Господ наш роди у Витлејему, овај Анђео Господњи јави се пастирима који су чували ноћну стражу код стада свог и рече им: "Јављам вам велику радост, данас нам се родио Спаситељ!"

 

Сматра се да је овај анђео јавио са неба Христу пред његово добровољно страдање, крепећи га док се подвизавао у усрдној молитви. Овај анђео Господњи јавио се Мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово Васкрсење из Гроба. Он, који је био Благовесник зачећа и рођења Господњег, показује се благовесником и Васкрсења Његова.

 

Сећајући се ових јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање, да би људи прибегавали ка заштити и помоћи овог заступника и добротвора рода људског и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашег.

 

Autor sjovicicslavuj | 7 April, 2015 | read_nums (125)

 

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


По јутру се познаје дан, лијепо се каже у народној пословици.
Буђење, па устајање и умивање и онда уобичајени јутарњи хигијенски ритуал. Прикладна јутарња гардароба и наравно незаобилазна јутарња кафица.


Распоред активности у току дана зависи од обавеза и каквог таквог дневног плана, мада се никад ништа сто одсто не може испланирати, а још мање од тог плана се може и остварити.


Но крећемо. Почиње дан. Ипак и након свега, у току дана највише волим оно вријеме које стиже у предвечерје. Тај дио дана у себи носи мир и спокој и одмарање од дневних послова, ма какви да су били.


Приближава се ноћ и сјенке постају све дубље и тајанственије. Боје природе су природније. Људи су опуштенији, да ли због дневног премора или због задовољства што су многе дневне активности реализовали или због унутрашњег задовољства и захвалности Богу на још једном дарованом дану живота.


Вечерње шетње су инспиративне, али све зависи како их ко користи? Некоме је задовољство шетати у природи. Неки други се, пак, одлучују за поновну и неизоставну посјету кафићима, док они који су у прилици и који имају своју башту опредјељују се да свратите у свој врт снова и да тако задовоље сва чула унутрашњег задовољства и љубави и да се диве расцвјеталом цвијећу.


Посебно задовољство и опуштање је у сусрету и додиру са стабљикама цвијећа које не зна да говори. Али и цвијеће, такође, живи свој живот. Мирис руже, босиљка, рузмарина или процвалих љубичица стварају мир у души и маме осјећаје и жељу да сваки цвијет човјек принесе лицу и да осјети живот у двоје, живот човјека и биљке у јединству пурпурног предвечерја, протканог неизмјерном љубави.


Неке друге биљке, а цвијеће посебно, захвална су жива бића која су спремна за невидљиву реакцију на неизговорене ријечи. Биљке сву љубав узвраћају мирисом и повијањем на вјетру, као да желе да се умиљавају и траже руке да их загрле. Цвијеће на све начине дарује узвишену радост живота и свог постојања.


Све од Бога даровано скупљам у себи и са собом носим у ноћ. Носим у мрак који се спушта. Али и у мраку тражим свјетло да освијетлим радост у души још једног дана, који тек треба да се роди.

 
 
Autor sjovicicslavuj | 6 April, 2015 | read_nums (233)
 

                                                Данас, 7. 4. 2015. су: БЛАГОВИЈЕСТИ

 
БЛАГОВИЈЕСТИ

Живећи у Јерусалимском храму 12 година, Пречиста Дева Марија све своје време је проводила у читању Божанских књига из којих се поучавала Закону Господњем. Често је читала речи пророка Исаије: "Девојка ће затруднети и родити сина (Иса. 7,14), и тада је пламтела неисказаном љубављу према тој одабраној девојци, која ће родити Месију, Спаситеља света, не слутећи да је то баш она, од Бога изабрана још пре свог зачећа. Када наврши 14 година, првосвештеници и свештеници јој саопштише да је дошло време да оде из храма и да ступи у брак, како је тадашњи Закон налагао. Она се испочетка успротивила њиховој одлуци, јер од њеног рођења, родитељи је посветише Богу и она сама дала је завет да ће до краја живота остати девојка и да не може живети и бити жена смртном човеку. То запрепасти и уплаши свештенике, те одлучише да је збрину у дом њеног сродника Јосифа, где ће моћи да настави свој дотадашњи живот, безгрешно, чувајући своје девство.
 

Дође време да се роди Спаситељ света, Месија и то се догоди тако што једног дана, док је Пречиста Дева Марија седела у својим одајама читајући пророчанство Исаијино, дође арханђел Гаврил и саопшти јој радосну вест. Поклони се он Богоматери са речима: "Радуј се Благодатна, Господ је с тобом. Радуј се, јер си благословена ти међу женама и благословен је плод утробе твоје"!

Слушајући речи анђела Господњег, Пречиста се покори вољи Господа свог и одговори: "Ево слушкиње Господње нека ми буде по речи твојој" (Лук. 1,38).

И одмах, након тих речи у утроби њеној светој, дејством Духа Светога, изврши се зачеће без икакве телесне насладе, али не и без Духовне и заче се Син Божији и Слово постаде Тело и усели се у нас очовечењем.

Пошто анђео обави благовест и побожно и са страхопоштовањем одаде дужно поштовање оваплоћеном Сину Божијем у утроби Деве Марије, он оде и узнесе се ка Господу, славећи тајну Божијег очовечења са свим небесним силама у неисказаној радости.

Овим је архангел Гаврил отворио прву страницу Новог Завета да он представља радост за све људе.

Благовести се сматрају великим и између осталог веома радосним празником. Тог дана узносе се молитве и хвале Пречистој Деви Марији, која и нас својом молитво
м чува и усрећује баш као што је и сама била обрадована.


Народни обичаји
***********
Док Благовести не прођу људи се још увек боје зиме. Време око Благовести, нарочито кад почне да пада снег или суснежица, зове се бабини козлићи, бабинијарци, бабини позајменици или бабини укоди. Народ слави Благовести као велики празник, па се може чути уверење да је толико велики празник да на тај дан ни птице у шуми не савијају гнездо. Светкују га највише жене због порода. Нероткиње одлазе у цркве и манастире, где су иконе посвећене Благовестима и моле се светој Богородици.

Опште раширено веровање је да се на овај дан треба умити у потоку или реци. Тимочком крајином овог дана по брежуљцима и пропланцима пале се ватре, а младићи и девојке играју око ње. На Благовести се сади паприка да би била блага. Од тог дана почиње сетва јарих жита и тада се износи семе на сунце. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари 

обрезују лозу.
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva