Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 17 Januar, 2015 | read_nums (162)
 
 
На данашњи дан, 17. јануара 1834. године, 
док други народи нису ни знали шта су новине, 
у Србији, у Крагујевцу штампане су прве НОВИНЕ СЕРБСКЕ! 
Изашао је први информативни лист штампан у земљи!

НАПОМЕНА: Те новине су тада биле вриједне 
и нису биле ни налик неким данашњим 
смеће таблоидима и неким контејнер новинама!
 

Autor sjovicicslavuj | 14 Januar, 2015 | read_nums (184)

 Данас, 14. 01. је: Свети Василије Велики - ВАСИЉЕВДАН

Данас је МАЛИ БОЖИЋ! 
Данас је Православна, српска нова година!
--------------------------------------------
  Рођен у време цара Константина. 

Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена.

Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.

Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје - Василије се пунозаслужно назива Великим.

У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену.

Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу.

По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1(14. јануара) 379 године, преселивши се у Царство Христово.
---------------------------------------
ПРОЛОГ:
ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ
----------------------------
Осми дан по свом рођењу, Господ наш Исус Христос би донет у храм и би обрезан, сходно постојећем закону, још од времена Аврамова. Тада Он и доби име Исус, што је још и пре Његовог зачећа, Арханђел Гаврил наговестио Пресветој Деви Марији. Ово Старозаветно обрезање претходи Новозаветном Крштењу, а сам тај чин Обрезања Господа нашег, указује нам на то како је Он на себе примио истинско тело људско, а не привидно. Заправо, хтео је Он да испуни и свој закон који даде кроз пророке и праоце, јер каже Он: "Не дођох да укинем закон, него да га испуним" (Мат. 5,17). Као такав, би обрезан и Његова крв потече и осети бол и плакаше, као што и доликује човеку. Симболика се огледа у томе, што је баш био обрезан по телу, да би нама установио духовно обрезање, јер Његовим Обрезањем заврши се Стари Завет, који се везује искључиво за тело, а заче се Нови духовни Завет.

Ето, због тога је човек дужан да, поред свог тела обрезује и своје духовне страсти, а то су: јарост, гнев, завист, гордост, нечистоту и многе друге грехе и греховне жеље. Обрезање у Старом Завету је установљено као Крштење и очишћење од прародитељског греха, иако се заправо овај грех не може очистити тако, до Христовог добровољног проливања Крви за нас и Његовог страдања.

Беше Исус човек, али без човечанског греха и натприродно рођен од безгрешне мајке и не беше Њему потребно да трпи оно што је Законом прописано, али пошто је био дошао да узме на себе грехе целог света, претрпе Он и Обрезање као и сваки грешник. Тако започе Његово страдање за нас и поче Он пити из чаше из које је морао попити све до дна. Приликом Обрезања проли Он своју Крв из једног дела тела, а напослетку из целог и то у потоцима. Још као дете, беше навикнут Он на патње и бол и поче веома рано страдати.

Његово име Исус, у преводу значи Спасење и његова сила је очигледна, јер оно удиви анђеле и уплаши ђаволе. То име је силно оружје, као каже и сам Јован Лествичник: "Свагда именом Исусовим удри противнике, јер јаче од овог оружја нећеш наћи ни на небу ни на земљи".

Јер је Исус, ономе који се приљубљује уз Њега - просвећење ума, лепота душе, оздрављење тела, помоћник у невољи, радост у жалости.

Ето, због чега је значајно Обрезање Господа, којим Он испуни Закон, а после га замени Крштењем у Цркви Својој.

Autor sjovicicslavuj | 14 Januar, 2015 | read_nums (150)
 
Почела је Православна нова /јулијанска/ година 
 
за Српску, Руску и Грузијску православну цркву, 
 
Јерусалимску патријаршију и Руску заграничну цркву 
 
које обиљежавају два велика хришћанска празника 
 
- Обрезање Исуса Христа и Светог Василија Великог. 
 
Православна нова година у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
дочекана је, углавном, у кругу породица
и у многим угоститељским објектима!

 
Autor sjovicicslavuj | 13 Januar, 2015 | read_nums (202)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
 
Сваки дан читам дневне новине “ПРЕСС” Републике Српске. Тако у “Пресс”-у од 12. јануара ове године на другој и трећој страни читам врло коректан текст који је написала новинарака Бранкица Спасенић и ту се не може ништа змјерити, па чак ни њеном избору саговорника. Тема је актуелна и ова тема је узбуркала јавност у БиХ, јер је потпредсједник Федерације БиХ Мирсад Кебо у емисији РТ РС објелоданио неке ствари и јавно показао документацију о почињеним злочинима над Србима од стране припадника такозване Армије БиХ.

Основно питање на које ниједан текст, па ни телевизијска емисија не дају одговор, а оно је кључ свега – Какве свејдоке српска страна изводи пред релевантне судске институције?! Можете имати брда и брда докумената, али ако пред судовима немате релевантне свједоке који ће својим свједочењима то и потврдити – све је узалуд и све пада у воду.

Мој примјер, а има их безброј, најбоље илуструје све оно о чему говорим. Наиме, концентрациони логор “СИЛОС” је први предмет који се води пред Судом БиХ и он управо илуструје све супротно о чему су саговорници “Пресс”-а говорили на тему Кебине документације. Процес је и даље у току и ниједном својом изјавом не желим да га ометам.

Као што је познато при Влади Републике Српске постоји Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и зар је нормално да ме из те институције никада нико није контактирао по било чему, иако сам у два наврата седам дана свједочио у Суду БиХ. Све што је тај Центар могао да сазна било је могуће на основу извјештаја новинске Агенције БИРН која једина има ексклузивна права да о свим процесима који су везани за ратне злочине у потпуности извјештава.

Да будем још јаснији, ма нико се из Бања Луке, а поготово из тог Владиног Центра ни по дупету није почешао, а камоли да је покушао бар да се распита о именима свједока или да се упита – како ја болестан могу седам дана да проведем у судници и да будем изложен поновним патњама и да по не знам који пут преживљавам сва страдања гледајући злочинце у судници, а да неки други српски свједоци буду сат или два или уопште неће да се одазову без привођења полиције. 
Како су неки, и то Срби, свједочили у неким предметима било би много боље да се на суду никада нису ни појавили, јер би без њиховог "свједочења" пресуде биле сигурно изречене, овако, на нашу жалост нису.То су суштински проблеми зашто нема пресуда над злочинцима из реда бошњачког и хрватског народа који су починили стравичне злочине над Србима, а не гомиле разних материјала и политичка галама која долази из Републике Српске од које нико нема никакве користи. На ово упозоравам већ више од деценије и тако стално, али није било никаквог ефекта, нажалост.

Тачности ради, морам да истакнем одличну сарадњу са господином Симом Тушевљаком који се о свему бринуо и како да одем на суд и како да се вратим и цијело вријеме је био уз мене, јер се и сам увјерио у каквом сам био лошем здравственом стању. (Симо Тушевљак је кординатор у МУП-у РС за истраживање ратних злочина, али како сазнајем ни такав човјек није по вољи некима, који се тобоже брину о страдању Срба и о процесима пред Судом БиХ!?). Многим српским силним галамџијама могу само да кажем – како вас барем није стид и страх Бога!

Да се не схвати погрешно, али дегутатно је то и није људски лупати по новинама а у пракси ништа не подузимати да се то стање промијени. Узећу примјер моје бивше колегинице - посланице у парламенту БиХ Душанке Мајкић, која је знала у каквом стању идем да свједочим и зар мислите да ме икада, прво као човјека, па онда и као колегу упитала како се одвија суђење и како се ја осјећам поново преживљавајући све ратне страхоте. Ма није јој ни на ум пало да ме упита једну једину ријеч. 
Не улазим у то што ме као човјека никада није подносила. Међутим, то су њени проблеми и то је карактер њене личности, а ето, као данас и она брине о страдању Срба и о предметима на Суду БиХ. Ако ништа друго, онда би било људски да се никад не јавља,  јер тако не би чинила гријех према нама - над којима су почињени страшни злочини.

Сви који се иоле разумију у право и правосудни систем барем би требали да знају основну ствар – НЕМА НИКАКВЕ ОПТУЖНИЦЕ, А НИ ПРЕСУДЕ, АКО НЕМА ПРАВИХ СВЈЕДОКА који ће наводе и садржај из оптужнице потврдити на суду! Све друго је обична фарса и млаћење празне сламе, а Срби су склони томе и сталним неутемељеним нападима на некога другог. А и сами знају да ништа, ама баш ништа нису подузели у проналажењу правих свједока. САМО ЈЕ СВЈЕДОК ВАЖАН НА СУДУ, а не брдо наводне документације коју нема ко да потврди у судском процесу.

Autor sjovicicslavuj | 11 Januar, 2015 | read_nums (151)
 
11. 1. 2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Сремска Митровица
Мега Лекс – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 75:77 (19:14, 14:27, 19:19, 23:17)

ЗВЕЗДА НАСТАВЉА 
ДА ХАРА АБА ЛИГОМ!
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је забиљежила седамнаесту побједу у низу у АБА лиги! 
Пала је и Мега Визура, у драматичној завршници! 

То што је завршница утакмице била драматична крива је ЗВЕЗДА, 
јер је ЗВЕЗДА половином четврте четвртине имала предност од 10 поена, 
али тада долази до пада у игри наших кошаркаша, 
који су ипак успјели да исправе оно што су сами били закомпликовали.

Међутим, умало од сигурне готовина ЗВЕЗДА није направила вересију, 
али кад се све добро заврши - побједи се не гледа у зубе!
 
Autor sjovicicslavuj | 10 Januar, 2015 | read_nums (290)
 
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /10. јануара/ умро је ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.
Једна од највише изговараних реченица 
или синтагми или поука у српском народу је дјело Лазе Лазаревића: 
"СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ"!
********************
Живио је само 40 година. Његова приповијетка "Све ће то народ позлатити", 
као да је јуче написана. По мени, наравно, она је сад актуелнија, 
него у оно доба кад је написао ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2015 | read_nums (149)
                                      
                                                     За подсјећање и за памћење....

                                                ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Има једна сјајна анегдота коју, као и неки учесници свечане сједнице Скупштине српског народа, тог, сада већ историјског дана - 09. 01. 1.992. године, на Светог архиђакона Стефана, никад нећу заборавити све док будем жив.

Наиме, иако сам водио тим безбиједности и био задужен да све протекне у најбољем реду, запала ме је и захвална улога у којој се нисам прославио.

Пред сам почетак сједнице неко је требао са касетофона да пусти химну "Боже правде".

У кабинету смо имали најновију линију и неко из организације  доставио ми је касету на којој је била химна и мене је запала та улога да поред тога што сам бринуо о безбиједности  и то урадим?

Али, пошто је била нова линија са даљинским управљачем, никако ми није успијевало да пустим химну "Боже правде"!
Шта год сам притискивао на даљинском, увијек ми је ишао "Марш на Дрину", композиција са друге стране касете. Иако сам све то увјежбавао у другој просторији, али није ишло, па није.
Звао сам многе да и они покушају, али нико, као ни ја, није знао како да пусти химну?!

И као што се многе ствари случајно дешавају, ето, десило се тако да један електричар Србин, који се ту случајно затекао, има исту линију и само је он знао како се са даљинским "рукује"!  Показао ми је и након што сам три пута поновио радње да се не обрукам, успио сам и тако сам се нашао, ни крив ни дужан, у Радном предсједништву сједнице и први пустио химну!

Нико није могао да ми замјери што је почетак сједнице "из техничких разлога" каснио више од 15. минута, па ни тадашњи предсједник СДС Радован Караџић који ме стално пожуривао.
И након свих перипетија заорила се ХИМНА "БОЖЕ ПРАВДЕ" и тако је почело стварање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

О атмосфери у Сарајеву, о страху за српски народ, о свим другим детаљима нећу да говорим, јер видим да о неким догађајима из тог времена говоре они који су били далеко од свих тих збивања, али и од мјеста дешавања, но, ето....
 ------------------------
 НАПОМЕНА:  
 На тој, сада  већ историјској сједници Скупштине српског народа, која је одржана у Сарајеву, присуствовали смо, а и даље су активни у политици - само садашњи предсједник РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Милорад Додик и Драган Калинић / у то вријеме оба посланици у Скупштини БиХ, изабрани као кандидати Странке реформских снага Анте Марковића/. Све до прије неки мјесец и ја сам био политичар /посланик у два мандата у Парламентарној скупштини БиХ/,

Ма могао бих много тога да напишем, али само ћу додати да је на тој сједници било присутно 76 српских посланика и то: 70 из СДС-а; 4 из Странке реформских снага /Странка Анте Марковића, тадашњег предсједника СИВ Југославије/ и 2 посланика из СПО /Странка Вука Драшковића/...Иако је прошло 23. године од тог дана сјећам се скоро свих детаља, па чак и имена свих посланика. Неки од њих, нажалост, нису више међу живима.              
 
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2015 | read_nums (143)
Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2015 | read_nums (142)

ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА

СВИМ СРПСКИМ ЈУНАЦИМА

КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ

ЗА СТВАРАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

 
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2015 | read_nums (310)
Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2015 | read_nums (140)


ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Прође и најрадоснији хришћански празник Рођење Господа Исуса Христа. Славило се, не може се рећи да није. Чак су славили и они којима уопште и није било до славља, јер ионако, свакодневно, на једвите јаде састављају крај с крајем и сви су они, без обзира на све крајеве, увијек на неком почетку. А почети било шта или се покренути према било чему, увијек је било тешко и претешко. Јер, како било гдје кренути, кад је и тамо гдје би се кретало и ишло, велика неизвијесност и само је она колико толико загонетна у односу на свакодневну сурову извијесност, извијесност у борби за голим преживљавањем.

Дакле, славило се, мада су и славља изашла далеко ван обичајног права, вјерске традиције и црквених правила. Празнична славља код нас су скоро попримила “такмичарски” карактер у надметању једних наспрам других. То је најуочљивије и видљиво је на сваком кораку у потпуно раслојеном друштву, раслојеном на оне пребогате и на огроман број оних који се цијелу годину боре како да се “оправдају” пред Богом и да на какав такав начин обиљеже бар три најзначајнија вјерска празника у години, а то су породична крсна слава, затим Рођење и напокон Васкрсење Исуса Христа, нашег спаситеља.

Ево већ данас стигао нам још један велики, за РЕПУБЛИКУ СРПСКУ и за све грађане који воле РЕПУБЛИКИ СРПСКУ – највећи празник. Дошао је 23. рођендан РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ! А рођендани се увијек славе и они се никад не заборављају. Датуми рођења су трајно уписани  у матичне књиге рођених, али су трајно и меморисани у памћење сваког човјека. Пошто је ово “колективни” рођендан РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, онда је он и рођендан свих становника и како рекох, свих оних којима је РЕПУБЛИКА СРПСКА на срцу и свих оних који је ВОЛЕ!

У том нераскидивом слављу и обиљежавању најрадоснијег празника Рођења Исуса Христа, па јучерашњег сабора Пресвете Богордице, те данашњег Светог архиђакона Стефана, односно рођендана и Дана РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, добро је да се све више људи окреће духовности, а не само да тавори у ишчекивању вјечитих обећања да ће се живот учинити љепшим ако се нешто конкретно материјално има. Не треба подсјећати да је духовност била скоро па “убијена” у доба тоталитарног комунистичког режима и генерације из тог времена не сносе никакву одговорност, јер је комунистичка чизма сваког појединца стискала за врат и газила је сваку слободу јавног изражавања. И сам сам један од тих многобројних и из тог времена, који носим трауме тоталитаризма, јер су ме, почевши од основне школе и даље погрешно учили.

Учили су ме прво учитељи у основној школи да више волим злочинца Јосипа Броза, чак скоро више него своје родитеље! Култ наметнуте личности и злочинца Броза свакоме је усађиван и примао се као пелцер, али тада у тим годинама нисам знао о каквом се ради злу. Но, ипак у свему томе имао сам и среће, јер сам имао дивне и побожне родитеље, а и покојни ђед је био око 40 година предсједник Црквеног одбора парохијске надлежне цркве у коју сам као дијете ишао на вјеронауку. Памтим то, али памтим и многа друга зла из неких претходних времена, мада сам тада мислио да су то времена благостања. Признајем да сам био у заблуди.

Дакле, духовност је била потпуно потцијењена и маргинализована и треба је учинити све битнијом за опстанак и за егзистенцију људског рода. Увијек, а поготово у овим свечарским данима треба се подсјећати да нас је кроз цијелу историју вјера спашавала да не нестанемо и да данас постојимо у овој земљи, која је могла бити много боља и срећнија да је било више памети, поштовања, међунационалне толернције и мудрости.

Све је то давно негдје записано, али долазили су људи, боље речено нељуди, који су рушили све оно што је било добро, а покушавали су да силом и својим лудим главама уређују свијет онако како је то само њима одговарало. Невјера у Господа Бога учинила је многа зла и на нама је да кроз вјеровање, а то конкретно значи чинити добро, поново се призовемо памети, моралном и честитом животу. Ако ово не будемо напокон схватили, онда , сигуран сам, нема нам помоћи. Ако се будемо и даље разједињавали неће бити још много историјских прилика да се саборујемо и сабиремо у чињењу свакодневних малих, добрих дјела.

Коначно је питање да ли вјерујемо или не вјерујемо постало наша лична, приватна ствар, коју никоме не треба силом наметати. Мислим да се та стална халабука око тога напокон завршила, јер никад се неће сазнати да ли су више у Бога вјеровали они који су тврдили да не вјерују или они који су говорили да вјерују.

Много зла нанијела су нам бесмислена размишљања и стална куњења неких људи и то баш у оно у шта ни они сами нису вјеровали.

На крају, нема потребе да се кунем нити да сумњам у опстанак и трајање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

Једноставно, у то вјерујем и убијеђен сам да ће и садашња, али и будуће генерације знати да сачувају и да развијају РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
То ни мало неће бити лако, али ни кроз цијелу историју нашег постојања никада нам није било лако.
Међутим, и у таквим околностима као народ опстајали и остајали смо и опстаћемо и остаћемо и даље да трајемо и да живимо!

Зато живи трајно и срећно РЕПУБЛИКО СРПСКА!

СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!
На многаја љета!
Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2015 | read_nums (179)
Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.

Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.

Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију,

 очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.

На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.

Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.
А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.

Последњеречи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај".

Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве".

Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.
*************************************************************
Браћи СРБИМА и сестрама СРПКИЊАМА који Светог првомученикa 
и архиђакон Стефана - СТЕФАНДАН, сутра /09.01./, 
славе као своју крсну славу, уз божији благослов, 
желим сваку срећу и упућујем честитке! 
Нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху, 
духовни напредак и свако благостање!

АМИН!
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2015 | read_nums (158)

Другог дана празника Рождества Господа и Спаса нашег Исуса Христа, 8. јануара, Православна Црква порославља и Сабор Пресвете Богородице.

Мир Божији! Христос се роди!

Данас, сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част.

Цела природа и сва твар поклонила се Христовом рођењу, а први од људи, који су му пришли, били су пастири. Чувајући стражу код стада својих, изненадили су се појавом анђела и славом Господњом, која их је обасјала. И гле, небески благовесник им рече: „Не бојте се, јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас, у граду Давидову, роди Спаситељ, који је Христос Господ".

И одједном се појавило мноштво анђела који хваљаху Бога најлепшом песмом која се икада чула: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!" Изненађени и уплашени пастири, су одлучили да пођу до Витлејема и виде шта се догодило. „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио." Када су стигли, угледали су дете где лежи у јаслама и поклонили му се.

Овај сусрет са Христом, oзначио је преокрет у њиховом животу. Новим ритмом закуцала су њихова срца и неискуственом топлином загрејале су се и обрадовале њихове душе. „И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели како је било речено."

Други пак који су се поклонили Новорођеном Христу, били су учени и славни мудраци са Истока. Ови „звездочитачи" посматрали су небеска тела и угледали нову, Месијину звезду, коју су пророци наговештавали. Одмах су пошли Новорођеноме да му се поклоне. "И гле, звезда коју видеше на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде над местом где беше дете" Угледавши Христа, поклонили су му се као Богу и даривали га: златом, тамјаном и смирном. Истину коју су до тада тражили међу звездама, пронашли су у новорођеном детету, у Ономе који је дошао са неба: Сунцу Правде, Истоку са висине, Ономе који јесте од пре настанка времена и пре створеног света. „И пошто су у сну поучени да се не враћају Ироду, вратили су се другим путем у своју земљу."

Мудраци, дакле, нису хтели да се врате истим путем и сретну са Иродом, који је хтео погубити Богомладенца, већ су, како сведочи Свето Јеванђеље, у своју земљу отишли другим путем и на тај начин омели Иродове зле намере. Али они су променили не само пут већ и начин живота. Ова њихова духовна промена била је истинита поука и порука свима, па и нама данас - да сви који се одлуче да пођу Христу и да му се поклоне, одлазе даље кроз свој живот другим, лепшим, бољим, истинитијим, и безбеднијим путем, од онога којим су Му дошли. Одлазе преображени, препорођени, покајани. Једном речју, бивају нови људи.

Зато и ми пођимо у сусрет Христу и поклонимо му дарове свога срца: веру, наду и љубав, а Он ће их преобразити и умножити у нама. Веру ће учинити још чвршћом, наду поузданијом, а љубав искренијом, чистијом и плодотворнијом. Ако овако поступимо, онда ћемо и ми, попут пастира и мудраца, као и свих других који су се Господу поклонили, осетити радост овог сусрета, срећу и лепоту коју нам нико и никад неће моћи узети. Јер Он, живи и истинити Бог, биће са нама.

Христос, Син Божији, Цар љубави, оваплотио се да својом већном младошћу подмлади свет, да својом неизмерном љубављу загреје хладна срца, да пламеном Светог Јеванђеља осветли наш род и да својим речима спали царство Сатане, оца лажи, и сваког зла на земљи.

Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост разума, у којој, они који се звездама клањаху, од звезде научени беху да се поклоне Теби - Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока; Господе, слава Ти!

Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2015 | read_nums (112)
 
 
ДА СЕ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ!
           За сјећање и за памћење...

            На данашњи дан,
      дан Христовог рођења,
      умро је један од највећих
    свјетских научника
     - славни СРБИН 
 НИКОЛА ТЕСЛА!

Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2015 | read_nums (421)
 
 
 
Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог, 
данас прослављају Српска православна црква 
и цркве које поштују Јулијански календар.
 
 
Долазак Спаситеља
 

Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звијезда која се кретала од Истока према Западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.

Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом вијеку, у вријеме цара Аркадија. Овај датум се и данас поштује, с тим што се он, према јулијанском календару, поклапа са грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују јулијанско вријеме тог дана славе празник рођења Исуса Христа.

На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вриједности вјере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први гријех.

У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног спаситеља и поклонила му се као Богу.

"У исто вријеме, над земљом израелском појави се велика сјајна звијезда која бјеше необична стога што се није кретала од истока ка западу, већ се кретала према југу, а не бјеше на висини као све звијезде већ у висини птичијег лета", пише у Јеванђељу.

Звијезду су четрдесет дана пратили тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор, и стигавши у Јерусалим, у Витлејемској пећини, над којом се зауставила звијезда, поклонили се дјетету "као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља".

Цар Ирод је, у страху за свој пријесто, наредио да се у Витлејему побију сва мушка дјеца до двије године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према Јеванђељу убијено је 14.000 дјеце, али је света породица пребјегла у Мисир у Египту, гдје је живјела до Иродове смрти.

                                                        Слављење на Божић

 

На Божић у кућу први долази положајник /полазник/. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому.

Божић је увијек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умјешена од пшеничног брашна без квасца.
У чесницу се ставља златан или сребрни новчић. Чесница се за ручком искључиво ломи рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.

Српска православна црква и њени вјерници Божић славе три дана, који су у њеном богослужбеном календару обељежени црвеним словом.
Други дан Божића је Сабор пресвете Богородице који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља,
док се трећег дана слави свети архиђакон Стефан.

Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који као свој богослужбени поштују јулијански календар.

У вези са Божићем код Срба постоје бројни, али у понечему и различити обичаји. Међутим, поздрављање за овај празник је свугде исто:           

Христос се роди! 
 Ваистину се роди! 
 
 
 

Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2015 | read_nums (182)

 

Српска православна црква прославиће данас Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Рођење Исуса Христа - Божић.

Службама бденија и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се Рођење Спаситеља чији се долазак на свијет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај за хришћанство.

У православне домове се на тај дан уноси бадњак, коме је Црква дала посебан смисао. На тај дан ујутро најстарији мушки укућанин усијече храстово или церово дрво - бадњак, који треба одсјећи са три ударца тако да падне на исток.

Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака симбол је растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа.

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлејемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и којем су се најприје поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.

Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао, јер је Христос дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу. "Ко је гладан нека дође к мени ја ћу га нахранити и које жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељу Христовом.

На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе - посна јела, риба, суве шљиве, ораси...

Божић је увијек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила Божићног поста.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

 

Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2015 | read_nums (206)

 Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2014. године

                                                         ИРИНЕЈ

                                                по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:

                           МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!


Заиста, велика је тајна побожности:
Бог се јави у телу, оправда се у Духу,
показа се анђелима, проповеди се незнабошцима,
верова се у свету, вазнесе се у слави
(1. Тим 3,16)

Прослављамо, браћо и сестре, и ове године Господње дан Христовог Рождества, дан у који је Бог сишао на земљу, у који се Јединородни Син Божји оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве да би нас људе, смртне и пролазне, обдарио животом вечним.

Божић је дан у који је Бог постао човек, да би људи постали богови по благодати; Божић је дан откривања вечне истине о Богу, човеку и свету; Божић је дан у који се сјединило Небо и Земља, у који је засијала свету вечна светлост богопознања; Божић је дан у који су се људи измирили са Богом и познали да су синови Божји – да су сви људи браћа и вечна сабраћа, призвана на узајамну љубав, мирење и праштање.

Радосна вест о рођењу Сина Божјег благовести нам најпре двоједну истину: истину о Христу Богочовеку, истинитом Богу и истинитом Човеку, Сину човечјем, једноме и истоме Јединородном Сину Очевом чији је род неизразив и Који је истовремено из царскога рода Давидова. Тако, по богонадахнутим речима Светог Владике Жичког: на Њему се испуњавају обе заповести Божје: ко воли Њега, воли савршеног Бога; ко љуби Њега, љуби савршеног Човека, и у Њему исконску човечност, све људе и сва створења Божја.

На Божић нам се јављају, откривају и дарују три основне светиње људског и свеукупног постојања: светиња оца и очинства, светиња мајке и материнства, светиња детета и детињства. Управо зато Црква, припремајући се за Христово Рождество, слави пред Божић: Детинце, Материце и Оце. Тако, у Христу као Детету младом, Богомладенцу, Предвечном Богу – како Му на Божић певамо – свако зачеће у утроби мајке и свако рођење задобија вечни смисао; свако новорођено дете постаје светиња. Исто тако је светиња и материнство, освештано богоматеринством Пресвете Богородице, јер утроба матере не рађа више децу за смрт и пролазност: свако рођење новог детета после Христовог рођења постаје рођење за вечност. Тако је тиме и земаљско очинство постало светиња, зато што су му корени у небеском очинству Бога Оца, Христовог и нашег вечног Родитеља.
Рождеством Христовим, дакле, јавља нам се и дарује величанствена и неизрецива Тајна небеске Заједнице Оца и Сина и Светога Духа, Једнога Бога љубави у Тројици прослављанога. Њиме земни отац, мајка и дете постају огледало те надумне тајне, као Црква Божја и као породица – Црква у маломе. Јединство света и јединство људског рода, јединство и неуништиво заједништво утемељени су у јединству Божјем и вечној Заједници љубави Оца и Сина и Духа Светога.

Стварајући видљиви и невидљиви свет, Бог га испуњује Својом љубављу и призива на узрастање у тој љубави и савршенству, по мери Божјег савршенства, нарочито када се тиче разумних бића: „Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт 5, 48). Тако стварајући свет, Бог већ тада почиње да ствара Цркву као заједницу свега постојећег. А пуноћу тог стварања и свеукупног дела Божјег управо представља Христово Рождество – дан у који се Бог очовечио да би се човек и творевина обожили. Зато је Црква Божја, као тело Христово, место и заједница остваривања те пуноће, место узрастања и усавршавања „док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове“ (Еф 4,13). Породица је основна ћелија те и такве Цркве Божје, слика Божје тројичне љубави. Зато Апостол народâ Павле, кад говори о светињи брака, исту упоређује са љубављу којом је Христос заволео Цркву, приносећи и жртвујући Себе за њу, и завршава богонадахнутим речима: „Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви“ (в. Еф 5,25-32).

Када људи поричу и заборављају Бога љубави, распада се породица као њено земно остварење и јављање – то јест, заједница мушког и женског као Света Тајна љубави и рађања за живот вечни. Што је мање вере у Бога, што је мање Бога и Божје љубави у људима, то је све мање љубави у људским односима; све је мање истинске љубави у браку, породици, друштву – то све више међу људима и у људима царује лажна љубав и самољубље.

Људско биће је по природи и призвању створено за љубав. А као што људски организам потребује здраву храну, то човек, губећи праву љубав и здраву храну, замењује их сурогатима љубави и хране. Такав човек постаје неспособан да схвати и прихвати вечну Истину, Којој певамо на Божић: Рождество Твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу богопознања; још мање може такав човек да схвати и прихвати речи Бога Који се јавио у телу: „Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света“ (Јн 6, 51).

Није ли наше доба поново кренуло путем смрти, путем замењивања истине Божје лажју, путем служења твари уместо Творцу? Заиста, човек је данас у опасности више него икада да замени Бога сатаном, лажним божанством и лажним знањем, истинску љубав оним што Свети Јован Боговидац назива „похот телесна, и похот очију и надменост живљења“ (1. Јн 2, 16). А када год је човечанство у историји кретало тим путем, неминовно се налазило у предворју своје катастрофе и пред пропашћу своје цивилизације.

Наше слављење Божића, као слављење Бога љубави и истинске човечје љубави, као и светиње рађања за вечни живот, догађа се у времену човекове употребе али и злоупотребе Божјег давања и дарова. Та злоупотреба неминовно изазива поремећај основног поретка и правила живљења, узрок је зла и многих болести, угрожава здравље како човека тако и природе, и доводи до губљења смисла живота. Одбацивање и гажење древних хришћанских и свечовечанских моралних основа живота, и на њима грађеног истинског људског постојања и достојанства, води поремећају саме наше природе и живота.

Христово Рождество позива на повратак исконским моралним вредностима, на уздржање, на целомудреност живота младих, на светињу брака, подвиг, пост и молитву.

У овом, дакле, нашем времену, у којем је све на продају – нарочито светиња љубави и смисла живота, Богомладенац Својим Рождеством позива све људе свих времена на задобијање вечне божанске љубави, бесмртног здравља и пуноће живота, у заједници Бога Оца и Сина и Духа Светога, Једног Бога у Тројици слављенога.

И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији, и поручујемо им да остану и да живе са својим светињама.

Молитвено се сећамо и нашег брата и саслужитеља, Архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, који у тамници неправедно издржава казну само зато што се определио за јединство Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Такође се молитвено сећамо и свих оних који било где невино пате и страдају.
Молимо се новорођеном Христу да у години која долази буде мање немира а више мира, мање мржње а више љубави, мање неслоге а више слоге, и призивамо благослов Божји на вас, децо наша духовна, ма где да сте у свету, да у миру и љубави са Богом и људима прославите Божић, поздрављајући једни друге радосним и древним поздравом:

Мир Божји – Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2015. година!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2014. године.

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Autor sjovicicslavuj | 4 Januar, 2015 | read_nums (180)
 Је­дан од Пе­то­чи­сле­ни­ка, уче­ник Све­тих Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја. Са Све­тим Кли­мен­том је пу­то­вао у Рим, где се про­сла­вио чу­до­твор­но­шћу и уче­но­шћу. Го­во­рио је мно­ге је­зи­ке. Вра­тив­ши се из Ри­ма, њих дво­ји­ца су се на­ста­ни­ли на оба­ла­ма Охрид­ског је­зе­ра.

Све­ти Кли­мент је по­стао епи­скоп у Охри­ду, а Све­ти На­ум је осно­вао ма­на­стир на ју­жној оба­ли Је­зе­ра. Око Све­тог На­у­ма се са­бра­ло мно­штво мо­на­ха, ода­свуд са Бал­ка­на.

Био је ди­ван под­ви­жник, му­дар учи­тељ, чу­до­тво­ран мо­ли­тве­ник и ду­хов­ник. Пре­во­дио је Све­то Пи­смо и дру­ге бо­го­слу­жбе­не књи­ге са грч­ког на сло­вен­ски је­зик.

Чи­нио је чу­да још за жи­во­та. Ње­го­вим чу­до­твор­ним мо­шти­ма и да­нас при­сту­па­ју мно­ги бо­ле­сни, осо­би­то умо­бол­ни. Упо­ко­јио се у пр­вој по­ло­ви­ни X ве­ка.

Туциндан нема везе са Светим Наумом, него долази од народног обичаја да се на тај дан "туку" (кољу) печенице (крупицом соли или ушицама секире) за предстојећи празник Божић.


НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

На овај празник се у селима коље јагње или прасе, и припрема као печеница за Божић.. У Поповом пољу чобанице секу пруће од јасеновог или дреновог дрвета и то трудећи се да их одсеку у највише три покушаја. На прутовима се већ налазе пупољци, и све се то заједно уноси у кућу са бадњаком.

Деца се не туку, јер се мисли да ће бити још гора и да ће им изаћи чиреви од батина.

Autor sjovicicslavuj | 4 Januar, 2015 | read_nums (186)


                                                  4. 1. 2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Љубљана
                                                      Олимпија - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 
                                              81:91 (22:19, 25:27, 22:21, 12:24)

Кошаркаши 
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ савладали су Олимпију у Стожицама и наставили са сјајним партијама! ЗВЕЗДА је са побједом у Љубљани стигла на 16-0 и до новог рекорда АБА лиге по броју узастопних побједа. ЗВЕЗДУ су до новог рекорда водили БИБИ МАРЈАНОВИЋ и НИКОЛА КАЛИНИЋ и спријечили расположену Олимпију да направи подвиг и побиједи Звезду.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Вилијамс 7 поена и 2скока, Ребић, Дангубић 7поена, Митровић 8поена и  4скока, Лазић 3поена, Блажич 11поена и  2скока, Калинић 21поен и 5скокова, Марјановић 15поена 6скокова, Teјић 2поена, Џенкинс 5поена, 2асистенције 3украдене лопте, Јовић 7поена, 4скока, 6асистенција и 4украдене лопте, Цирбес. 5поена 6скокова. Тренер: Радоњић

                              Шеснаеста побједа ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ 
                                    у исто толико мечева у АБА лиги.

                                                     Заправо, 
ЗВЕЗДА је од старта лиге 
                                                      забиљежила све побједе 
                                                   и оборила је све рекорде АБА лиге!

                                 ЗВЕЗДА ДОМИНИРА!

Autor sjovicicslavuj | 4 Januar, 2015 | read_nums (165)
 
Да се НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /4. 01./ рођен је 
Његова светост
владика НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ.
“Бирајте, Срби: 
живот или смрт, 
част или срамоту, 
светлост или таму, 
правду или неправду, 
Бога или ђавола. 

Бирајте!

Бирајте 
или Христа 
или Барабу.

Од тог избора 
зависила вам је 
сва ваша прошлост.
Од тога зависиће 
и сва ваша будућност.”


Манастир Лелић, у селу Лелић покрај Ваљева
 
 
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ: Имао сам срећу! Некад давно прије рата у БиХ, све што сам могао да пронађем о Светом владики ВЕЛИМИРОВИЋУ и све оно што је Његова светост написао, успио сам много тога и да прочитам. По нешто сам и научио, али нажалост  - никад довољно. Тек тада сам видио да сам о многим стварима само по нешто знао или само онако површно. 
Заправо, знао сам врло мало или скоро ништа. Но, на вријеме сам се опаметио и схватио све претходне комунистичке заблуде које су ми упумпавали комунистички идеолози и идиоти.
Није било разлога да се покајем због погрешног пута којим сам претходно ишао, јер  тај пут нисам ја ни бирао. На њега ме поставио злочиначки Брозов систем, који је убио више Срба него Нијемци и усташе заједно. 
Било је то вријеме живота на кредит, како неки кажу благостања. И није било тешко тако живјети са испраним и препарираним мозговима.
Ни дан данас нисмо се освијестили и питање је да ли ћемо се икада опаметити!?
Да ли ћемо напокон знати КО СМО и ШТА СМО и ОДАКЛЕ смо КРЕНУЛИ!?
Само је неизвијесност извјесна, јер нико ни предвидјети не може гдје ћемо стићи?!
 
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva