Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2014 | read_nums (228)
Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2014 | read_nums (160)
Вјерујем стручњацима из Астрономског друштва "Руђер Бошковић" једног од најстаријих астрономских друштава у Европи и најстаријег на Балкану.
 
Још давне 1934. године основала га је група тадашњих студената.
 
Ево они су тачно најавили кад је почела јесен.


Међутим, што се мене тиче јесен је почела одмах након што су окопнили сњегови, дакле тамо негде у марту ове године....



Autor sjovicicslavuj | 22 Septembar, 2014 | read_nums (172)
 
Синоћ  је у конгресној сали Хотела Терме на Илиџи 
у Сарајеву одржана церемонија 19. по реду 
избора Мисс БиХ за Мисс свијета. 

Од 26 учесница, у селекцију је прошло 13 дјевојака
које су се бориле за титулу Мисс БиХ.

За побједницу је гласао осмочлани жири, 
као и публика. 
 
Ленте су додијељене другој пратиљи Мисс БиХ,
  Белми Ибрахимовић (20) из Сребреника, 
првој пратиљи, Антонији Вучић (18) из Кисељака.
 
Титулу Мисс БиХ за Мисс свијета понијела
Исидора Боровчанин (18) са Пала.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 21 Septembar, 2014 | read_nums (170)

Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејем, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејем, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарет за Јоакима, и у старим данима својим роди пресвету Богородицу Марију.

50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро.

Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан". Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме.

Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету".

И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.


Autor sjovicicslavuj | 21 Septembar, 2014 | read_nums (152)
Autor sjovicicslavuj | 21 Septembar, 2014 | read_nums (144)
 
 
21. 9. 2014.

Јуниорски репрезентативци СРБИЈЕ у џудоу, 
браћа НЕМАЊА и СТЕФАН МАЈДОВ 
освојили су златну, односно брознану медаљу 
на Европском првенству у Букурешту. 
Браћа МАЈДОВ, џудисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ, 
медаље су освојили у категорији до 81 килограма.

У току самог такмичења НЕМАЊА МАЈДОВ 
је имао великих проблема, 
јер је послије полуфиналног меча осјетио јак бол у рамену. 
Али храбри српски репрезентативац није желио да пропусти
 ову шансу и скупио је сву снагу, 
стегнуо зубе, што се и исплатило. 
Освојио је титулу шампиона Европе.

НЕМАЊА МАЈДОВ је на путу ка злату побиједио 
Алија Цеценоглуа из Турске, 
 Грка Константиноса Саридиса, 
Украјинца Виктора Макуку, 
Левана Гугава из Грузије. 
У финалу је српски џудиста побиједио 
Грузијца Ушангија Маргијана.

 
Да тријумф репрезентације СРБИЈЕ буде комплетан 
побринуо се и СТЕФАН МАЈДОВ.

И СТЕФАНА је као и његовог брата НЕМАЊУ  
повреда стопала пратила од првог меча. 
Али СТЕФАН је јуначки  успио да превазиђе тај бол 
и да оствари овакав резултат. 
Бронза се осваја и зато је СТЕФАН 
и био пресрећан оствареним резултатом.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 21 Septembar, 2014 | read_nums (195)
 
21. 9. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Токијо
АНА ИВАНОВИЋ ШАМПИОНКА ТОКИЈА!
****************************
АНА ИВАНОВИЋ - Каролина Вознијацки
2:0 (6:2; 7:6/7:2/)

Српска тенисерка АНА ИВАНОВИЋ освојила је четврту титулу ове сезоне, 
пошто је у финалу WТА турнира у Токију побиједила Каролину Вознијацки.
Уједно, АНА је оборила и сопствени рекорд у броју побједа у једној сезони. 
Наиме, ово је 52. побједа АНЕ ИВАНОВИЋ у 2014. години. 
Бољи резултат АНА је имала само далеке 2007. године са 51. побједом.

ИВАНОВИЋЕВА је ове сезоне претходно славила у Окленду, Монтереју и Бирмингему, 
а на путу до нове титуле савладала је Азаренку, Шафарову, Кербер 
и сада Вознијацки, и то све без изгубљеног сета.

ИВАНОВИЋЕВА је спектакуларно одиграла завршницу првог сета у којој је 
освојила чак 14 поена у низу и у великом стилу је дошла до вођства.
 
АНА је пропустила три брејк шансе на старту другог сета, 
а онда је и Вознијацки подигла ниво игре 
и гледали смо много неизвјеснију борбу.
Низ од четири брејка прекинула је
ИВАНОВИЋЕВА гемом на свој сервис за 4:4,
а послије тога за Вознијацки
шанси више није било.
 
У тај брејку Ана је била сталоженија 
и заслужено је дошла до 15. титуле у каријери.
 
АНА је тако помела Данкињу која је у одличној форми,
али АНА је бриљирала и Вознијацки је привела "к познајију" тениса.
 

Autor sjovicicslavuj | 20 Septembar, 2014 | read_nums (189)

 

Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. 

Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.

И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном.

Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, Oлтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.

Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.
   

Autor sjovicicslavuj | 20 Septembar, 2014 | read_nums (477)
 
 
20.09.2014. | PIŠE: JELENA MILANOVIĆ
 

 

Ne znam za slučaj da se bilo ko dobrovoljno odrekao neke funkcije ili fotelje ako je u nju jednom zasjeo. "Starosjedioci" na funkcijama će sve učiniti da samo oni ostanu i koristiće sva sredstva da potpuno - bokserskim žargonom rečeno - nokautiraju one za koje procijene da su im protivnici u borbi za političku funkciju. Tu se uključuje sva raspoloživa logistika, od radio Mileve, pa do raznih gatara i horoskopskih znalaca i analitičara opšte prakse, samozvanih poznavalaca svega i svačega, odnosno istine radi - poznavalaca ničega.

U prošlom razgovoru za Oslobođenje kazali ste kako će EU propasti za deset godina. Kako gledate na najave iz Srbije koje kažu kako će naše komšije okrenuti leđa Rusiji upravo zbog Evropske unije?

 
- I sad nisam promijenio mišljenje. Zapravo, Evropskoj uniji odgovara ovakvo haotično stanje na Balkanu. Jedini način da se razvijene evropske države riješe svog tehnološkog i industrijskog otpada je da preostale zemlje bivše Jugoslavije drže daleko od svog članstva. Dakle, Evropska unija koristi BiH, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju, a pogotovo Srbiju, kao rezervnu deponiju za odlaganje svojih proizvoda, koje nikome ne može prodati osim nama. Zato i Srbija balansira i još se ne opredjeljuje ni za jednu, a ni za drugu stranu. Ipak, to su unutrašnje stvari Srbije i neka se političari iz Srbije sa tim problemima bore. I novi sastav Evropske komisije mi daje za pravo da sam blizu istine šta se može očekivati u narednim godinama. Nakon referenduma u Škotskoj, Katalonija je sljedeća, a to su sve tendencije koje ne mogu održati Evropsku uniju u ovakvom obliku organizacije.

Zašto Vas nema na listama i hoćete li sa oktobrom završiti svoj politički angažman?

    - Vaše pitanje je jednostavno, ali ono zaslužuje kompleksan odgovor. Naime, poznato je da sam u dva mandata bio poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH. U prvom mandatu nisam pripadao nijednoj stranci, jer za mene članska partijska knjižica ne znači ništa. Za mene je riječ najvažnija. Kad dam riječ, e to ne mijenjam bez one najveće nužde, pa čak ni tada. U drugom mandatu, od 2010. godine pa do danas, bila je nešto drugačija situacija. Učlanio sam se na nagovor mog prijatelja Mladena Zirojevića, koji je u to vrijeme bio predsjednik Opštinskog odbora SNSD-a u Istočnom Novom Sarajevu i koji je bio ministar u Savjetu ministara BiH. Zaista, moram još jednu činjenicu da istaknem.

Drugi su odlučili

 
U tom periodu, kako već rekoh, Mladen Zirojević je bio ministar u Ministarstvu za ekonomske odnose i trgovinu, a ja sam bio predsjednik nadležne parlamentarne Komisije za trgovinu i carine. Odlično smo sarađivali. Ono što je najbitnije, gospodin Zirojević je puno dao za SNSD, ali doživio je to što je doživio, nešto slično meni. Nema ga više u politici, a od oktobra neću ni ja biti direktno politički angažovan. Drugi su tako odlučili. Da odmah kažem da je o tome najmanje odlučivao predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik. To pomalo izgleda ironično, jer je jasno da posljednju riječ u stranci daje predsjednik Dodik. Međutim, neki likovi koji se stalno motaju oko Dodika su predsjedniku servirali razne podatke, pa i laži i to sve radi svojih pozicija i radi njihovog ostanka i opstanka na političkoj sceni. Još jednom da naglasim - jedino se ne ljutim na predsjednika Dodika. O nekim njegovim saradnicima i visokim funkcionerima SNSD-a imao bih mnogo toga lošeg da kažem, ali to ne bi bilo korektno, jer bi mnogi dušebrižnici jedva to dočekali. Izgovor bi pronašli u tome: Sad kad su ga njegovi otpisali iz svih političkih struktura i sa političke scene, evo ga Slavuj progovorio. E to se neće desiti, jer se nikada nisam bavio intrigama, lažima i ogovaranjima, kao što su to protiv mene govorili neki, pa čak i moje ranije kolege, a i koleginice, gradeći tako svoje pozicije.
 
Budući da ste jedini državni poslanik koji nije putovao niti izostao i sa jedne sjednice Parlamenta, kome biste, gledajući zasluge, od današnjih kolega poželjeli da dobije i novi mandat, članstvo u komisijama, dnevnice sa putovanja...?
 
- To ste u pravu i sve se može provjeriti u stručnim službama Parlamenta. U prošlom sazivu održano je 98. sjednica i jedino Šefik Džaferović i ja nikad nismo izostali ni sa jedne. U ovom mandatu sam jedini koji sam prisustvovao svim sjednicama Parlamenta, pa čak i onda kad sam u dva navrata u zgradi Skupštine primao infuziju zbog mnogih zdravstvenih problema. Dakle, u ovom sazivu će biti održane 73. sjednice Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine. Da odmah kažem da je to malo sjednica, s obzirom na probleme u kojima se nalazi BiH. Novi saziv Parlamenta će morati to da promijeni. Gledam, u susjednoj Srbiji zasjedaju dva dana raspravljajući o samo jednom amandmanu na neki zakon. Kod nas to nije bio slučaj. Uostalom, i BiH je sama po sebi poseban slučaj.

U ovom mandatu nisam uopšte otvorio vrata blagajne, jer nisam putovao na račun BiH ni do Kiseljaka, dok neki nisu izlazili iz blagajne i možete lako provjeriti ko su ti poslanici i koliko su naplaćivali razne privilegije na brojnim, ali i sasvim nepotrebnim putovanjima. Nema gdje se nije putovalo. Postavlja se opravdano pitanje - kakve koristi je od tih silnih putešestvija imala BiH? Nije imala nikakve koristi ni BiH, a ni njeni građani, već samo ogromnu finansijsku štetu. Po Zakonu o dostupnosti informacija, imate pravo da sve ovo o čemu govorim i provjerite. Zaprepastili biste se kad biste došli do podataka kolika su bila primanja nekih poslanika, ne plate, već primanja, a u to ulazi svašta - plaćeno korištenje mobilnih telefona, putni troškovi, dnevnice, odvojeni život... Ma razna čudesa od čije pomisli i cifri me glava zaboli. Ne napadam ja sve to iz razloga što nisam ja imao pravo na sve te privilegije, već jednostavno to iznosim kao činjenicu. Svi novinari koji prate rad Parlamenta BiH o ovome znaju i znaju da sam na sve te anomalije mnogo puta ukazivao, ne po kuloarima i kafićima, već za skupštinskom govornicom.

Čista kurtoazija

 
I šta poručujete onima koji će vas naslijediti u skupštinskim klupama?

- Ne odlučujem ja ko će biti izabran u novi saziv parlamenta. Svima želim uspjeh, kad kažem svima, onda je to čista kurtoazija, jer mora da znate da u politici nema ljubavi. Radi se samo o čistom i to ličnom interesu svakog pojedinca. Pa i mi u istom klubu smo pili zajedničke kafe samo pred početak i na kraju sjednice. Bili smo zajedno četiri godine, neki i osam i mnogi od nas i ne znaju koliko članova porodice ima neko od kolega, a da ne govorim o nekim drugim stvarima. Narod bi za ovakvo stanje rekao: "Okolo (za javnost) gladac, a unutra (međuljudski odnosi) jadac"!

 
Konstatovali ste kako su mnoge stranke, bar iz onoga što se čita u medijima, odlučile za podmlađivanje - podmićivanje kadrova, pa će se moći glasati i za one mlađe od 70 godina! Jesu li mladi nezainteresovani ili se stari ne daju otjerati iz politike?

- Biće i podmlađivanja, ali to će biti simbolično. Ne znam za slučaj da se bilo ko dobrovoljno odrekao neke funkcije ili fotelje ako je u nju jednom zasjeo. Naprotiv, "starosjedioci" na funkcijama će sve učiniti da samo oni ostanu i koristiće sva sredstva da potpuno - bokserskim žargonom rečeno - nokautiraju one za koje procijene da su im protivnici u borbi za političku funkciju. Tu se uključuje sva raspoloživa logistika, počevši od radio Mileve, pa sve do raznih gatara i horoskopskih znalaca i analitičara opšte prakse, samozvanih poznavalaca svega i svačega, odnosno istine radi - poznavalaca ničega!

 
Kako gledate na hapšenja vehabija širom Bosne i Hercegovine?

- To je pitanje koje zaslužuje najveću pažnju. Mislim da bi mi trebalo cijelo Oslobođenje da bar obični narod uvedem u problematiku tog velikog i opasnog problema bezbjednosnog aspekta. Jer, bezbjednost je dinamična kategorija. Ona nije statična i ne može se to naučiti samo iz knjiga i iz literature. Kad sam bio gost u američkom Kongresu u Washingtonu - nisam tada bio poslanik i ovo naglašavam da mi ne bi bilo ko prigovorio da sam i ja arčio narodne pare - imao sam priliku da razgovaram sa njihovim nekim stručnjacima za bezbjednost. Zamislite, došao neki anonimni lik iz balkanske vukojebine i sad kao Amerima drži slovo o bezbjednosti, a neki od njih nisu znali ni gdje se geografski nalazi BiH. Rekao sam im ovo: Svaka i najsavremenija i najobučenija obavještajna služba može da otkrije potencijalne teroriste i izvršioce najtežih krivičnih djela, ali nijedna od tih službi nikada neće moći da predvidi kad će ti opasni likovi krenuti sa svojim terorističkim aktivnostima. Isto sam ponovio u njemačkom Bundestagu. Moram se čak i pohvaliti da su moji sagovornici bili oduševljeni mojim konstatacijama i upozorenjima šta svijet i čovječanstvo mogu da očekuju od potencijalnih terorističkih organizacija ili kako ih neki "umiljato" nazivaju - pokreta.

 
Najavili ste kako ćete tužiti BiH. Je li tužba spremna i hoće li Vam se pridružiti još neko od bivših logoraša?

- Tačno. Na jednoj od prethodnih sjednica Parlamenta javno sam rekao da ću podnijeti apelaciju Ustavnom sudu BiH, prije svega radi moralne satisfakcije, a u apelaciji ću pokrenuti i zahtjev i za ratnu odštetu koju će morati država Bosna i Hercegovina da isplati onim osobama koje su pretrpjele mnogobrojna ratna poniženja i zlostavljanja po koncentracionim logorima koje su osnivale i koje su držale sve strane u bh. ratnoj kataklizmi. Naime, sve međunarodne konvencije su na mojoj strani i na strani žrtava. Pa je tako i BiH, koja je potpisnica mnogih konvencija, bila dužna i morala je da poštuje i Ženevsku konvenciju o zabrani zlostavljanja i torture svojih građana. Pogotovo se to odnosi na Protokol III Ženevske konvencije. Dakle, država je bila dužna da poštuje sve međunarodne konvencije. U ovom slučaju to je BiH, koja je priznata članica Ujedinjenih nacija. Želim da otklonim sve sumnje u pozitivan ishod ovog predmeta. Ali, o tom-potom, biće više riječi kad za to dođe vrijeme. Sam ću pokrenuti taj postupak i svako od žrtava ko mi se pridruži dobro je došao. Siguran sam da će Ustavni sud BiH prihvatiti moju apelaciju i da neće biti potrebe da idem dalje do Strasbourga, jer ne želim da budem novi Sejdić - Finci, mada su njih dvojica, a ja sam krećem u proces: Jovičić u predmetu protiv BiH!

 
Dokad će narod u BiH živjeti uz krilaticu: Neka je živa glava?

- Narod može sve da istrpi. Niko, pa naravno ni ja ne mogu da odredim granicu i vrijeme do kojih može narod da propada. Još u prošlom sazivu Parlamenta BiH u nekoliko navrata sam pokretao inicijativu za koju sam tada, a danas pogotovo bio ubijeđen da nam samo okretanje ekonomiji može obezbijediti opstanak i izlazak iz letargije i potpunog kolapsa i neimaštine u kojoj živi većina stanovništva u BiH. Za tu inicijativu dobio sam saglasnost u Predstavničkom domu, ali ona nikad nije i realizovana. A moj prijedlog je bio da se održi posebna plenarna sjednica oba doma Parlamentarne skupštine BiH, na koju bi se pozvali svi relevantni faktori koji bar nešto znaju o ekonomiji i da se donesu hitne mjere za izlazak iz krize. No, nažalost, takvim stvarima niko se u BiH ozbiljno ne bavi, osim naravno raznih kvazianalitičara opšte prakse koji su preplavili medije samo da im dopune programe. U krajnjoj varijanti, isti ti analitičari nikad ništa dobroga nisu donijeli napaćenim narodima, osim što su sami sebe uhljebili na razne jasle Soroša, Konrad Adenauera i ko zna sve kakvih stranih finansijera.

 
Dakle, da se vratim svojoj inicijativi. Tada sam predlagao da se na toj tematskoj sjednici bavimo samo ekonomskim temama, pa da tako - prva tačka bude: Gdje se danas nalaze građani BiH i kako uopšte žive svoje teške živote. Druga tačka - ekonomija, treća: Program mjera za izlazak iz krize i tako redom... ako treba do 101. tačke dnevnog reda, ali samo ekonomija i opet ekonomija i sve što je vezano za ekonomiju i privredu.

Prosipanje magle

 
Šta bi se onda, po Vama, trebalo prioritetno uraditi da narod napokon počne bolje živjeti?

- Uvažavajući činjenicu da na vaše pitanje ne mogu odgovoriti kontrapitanjem, ali evo: Postalo je besmisleno slušati svaku vlast koja pominje borbu protiv kriminala. Korupcija je umiljato zvanje za veliki broj lopova koji su se enormno obogatili u ratnom vremenu i to na patnjama i na krvi svih naroda. Od tog vremena treba krenuti. Ali, ko to da uradi? Zar oni lopovi koji prije rata nisu imali dana radnog staža u knjižici i koji su preko noći postali enormno bogati, pljačkajući jadnu sirotinju koju su pod plaštom patriotizma gurnuli da gine za "dobrobit" lopova i lopuža koji danas raspolažu ogromnom imovinom, dok jadni i čestiti narodi gledaju samo kako da prežive?!

 
No, da se vratim na osnovno pitanje za koje sam se stalno zalagao u Parlamentu. Dakle, sam dragi Bog nam je dao prirodne, privredne i intelektualne resurse od kojih bi svi mogli dobro da žive u BiH. A to su: poljoprivreda, energetika i voda. Međutim, političkoj oligarhiji je lakše da se raznim nametima i porezima održava na vlasti, nego da se uhvate pravog posla, a to su razvojni projekti u kojima se mogu otvoriti na hiljade novih radnih mjesta. Takvim stvarima se malo ko bavi, jer je lakše otvoriti neki privatni fakultet i samo štancati diplome i proizvoditi nove kadrove od kojih niko nikada neće imati nikakve koristi, pa ni sami ti "kadrovi" koji za par dana dođu do diploma. Ali, to su neke druge stvari i pitanja koja skoro nikoga ne interesuju.
 
Jednom ste kazali da procedura imenovanja čelnih ljudi sigurnosnih agencija BiH predstavlja pravu farsu. Budući da je i u pravosuđu slična situacija, kako to promijeniti?
 
- Ponekad mi se čini da sve što radimo - radimo namjerno pogrešno samo da ne bismo uspjeli. Ako išta znam, a čini mi se da bar nešto znam, onda mi je oblast bezbjednosti po filingu najbliža. Bezbjednost nije apsolutna kategorija. Bezbjednost je dinamična slika svakog demokratskog i uređenog društva, što naravno nije slučaj sa BiH. Gledajući sa globalnog aspekta na taj fenomen - bezbjedne zemlje (mada takvih skoro i nema), ne želeći da bilo koga prepadam - slobodno mogu reći da se radi o imaginarnoj slici stvarnosti u turbulentnim svjetskim previranjima i interesima za dominacijom onih jakih i velikih i potčinjavanjem sebi - onih malih i slabih država i naroda. Ovo ću najbolje ilustrovati sljedećim primjerom. Naprosto se naježim kad nekog političkog avanturistu čujem da eto kao on tobože nema "čarobni štapić" i da ne može neke stvari da promjeni?! (Sic!). Pa, niko i od takvih voluntarista i avanturista i ne traži da budu mađioničari, jer je narodu ionako previše raznih iluzionista koji "isijavaju pameću", već narod traži da svaka vlast ne bude sama sebi cilj, nego da stvara pretpostavke i zakonske okvire da i taj narod može da živi dostojno čovjeka. Eto ga sad - dostojno. Ničim izazvan, evo i ja odoh u iluzioniste. Nažalost, u našem društvu malo je realista i praktičara koji bi se uhvatili ukoštac sa mnogobrojnim problemima i koji bi te probleme i rješavali. Za ovo o čemu govorim najbolji pokazatelj je predizborna kampanja i razne mesije koje narodu obećavaju kule i gradove, a sve sa jednim ciljem - "Narode, propašćeš ako mi ne ostanemo na vlasti. Ne zna se koji su dovitljiviji u prosipanju magle, možda su, ipak, oni drugi koji žestoko jurišaju na fotelje, koji su još radikalniji: "Narode, ako mi ne dođemo na vlast, svi ste propali." Nije ovo moj rekvijum niti žal što ponovo neću biti ni na jednoj listi, niti kandidat za neku funkciju. Ovo je realnost koju svaki čovjek vidi i osjeti.

U prethodnim izbornim ciklusima prije konačnih rezultata prognozirali ste dosta tačno ishod. Ko će biti pobjednici na izborima u BiH?

 
- Sa sigurnošću mogu da kažem da će kao i svih prethodnih godina, pa i decenija, jedini gubitnici biti narodi. Kad kažem narodi, onda mislim na tri konstitutivna naroda u BiH: Srbe, Bošnjake i Hrvate i naravno na sve druge iz kategorije Sejdić - Finci. Najveći dio kampanje gotovo svih biće usmjeren prema svojim nacionalnim grupama i davanjem "upozorenja" šta bi se moglo očekivati od onih drugih naroda koji bi željeli da ostvare dominaciju nad onim malobrojnijim... No, to nisu stvari kojima bi se trebao posebno ja baviti, jer sam ovaj put u ulozi posmatrača, kao što je to i većina građana. Prije samih održavanja izbora dosad sam uvijek "kovertirao" rezultate i pobjednike i pokazao se kao odličan prognozer. I vama ću dati jednu takvu kovertu, ali pazite - nije to ona koverta za podmićivanje i kako to mnogi umiljato zovu - korupcijom. To su samo rezultati koje očekujem. Mada mislim da nikoga to neće interesovati, jer u ovoj zemlji nikome niste interesantni ako niste čak ni kandidat za nešto.

S obzirom na to da niste ni kandidat kako rekoste, a poznato je da ste bili jedan od najaktivnijih poslanika čime ćete se baviti nakon oktobra?

 
- U politici, već sam rekao - nema ljubavi. Politika vam je borba za lični status i neku poziciju u društvu. Koliko god da ste se trudili da nešto učinite ili da promijenite nabolje, uvijek ste nailazili na one druge koji su vas osporavali i to samo radi učvršćivanja njihove vlastite pozicije, pritom ne birajući sredstva ni metode da vas olajavaju, omalovažavaju i potpuno diskredituju pred onima koji odlučuju o vašoj političkoj sudbini, a to su politički lideri stranaka. Jeste li ikada čuli da se neki političar odrekao svoje fotelje ili funkcije u korist nekog svog kolege? Taman posla, pa to bi bilo veće iznenađenje nego da ispravite "krivu Drinu". Takvi se ne bi odrekli fotelja ni u korist svoje djece, jer su svoju djecu već udomili na dobre pozicije, kako se to kaže - nepotizmom. Ma kakav crni nepotizam? Radi se o vlastitoj percepciji lične koristi. Politika vam je sredstvo i umijeće da se izborite za lični status, a narod će se svakako za nešto i za nekoga opredijeliti. Da li ste ikada vidjeli samu ovcu negdje na livadi da mirno pase? Ne, to nikada nećete vidjeti. Ovca će krenuti za svojim stadom. Jeste ovo tragikomična alegorija naše stvarnosti, ali narod je sve to preživio, pa će preživjeti i naredne izbore. Narodu će biti tako kako će biti... Biće malo zadovoljnih, a mnogo više nezadovoljnih i tako će se sve ponovo vrtjeti u vrzinom krugu, do nekih novih takozvanih plenumaša koji će pokušavati da promijene ono što je u ovakvom društvu skoro nepromjenjivo. A sve bi moglo i moralo biti drugačije.

 *********************************

Malo ko brine o komšiji
 
Pred Cecin koncert u Istočnom Sarajevu pisali ste kako je "bezbjednost podignuta na prvi stepen, u najmanju ruku, kao da će se u našem gradu održati samit Putin - Obama". Od svega toga samo se pojavila informacija kako su dotičnu slušali Dodik i Orić. Vaš komentar?

- Da. Pisao sam o tom koncertu, dakle od same najave, pa do njegovog održavanja. Zaista je bila vrlo napeta situacija, bogami kako da se trebao održati samit: Putin - Obama. Takvu negativnu atmosferu podgrijavala su neka bošnjačka udruženja i podizali su tenzije do neslućenih razmjera. Opštepoznato je da su takve stvari interesantne za sluđivanje naroda, pogotovo ako se prave u kuhinji jednog entiteta usmjerenih protiv onog drugog. Dimenzije takvih huškačkih izliva mržnje su stravične i razorne, posebno kad se zakuhaju u jednom narodu, a onda se sve okrene protiv onog drugog ili trećeg naroda. Ovaj prostor je na vjetrometini raznih interesa i pogodno je tlo za podizanje stalnih tenzija, pa i mržnje prema onom drugom ili trećem, a sve po poznatom klišeu: "Neka komšiji crkne krava". Međutim, malo ko se brine za komšiju. Ne znam ko je sve bio na tom koncertu? Zbog zdravstvenih problema nisam išao, ali drago mi je da se koncert održao i da je sve prošlo bez nekih velikih incidenata. Ono što sam saznao iz medija je da je policija Republike Srpske odigrala veliku ulogu i da je svojim profesionalnim odnosom sve učinila da se koncert održao bezbjedno i sigurno po sve učesnike. Jer, bezbjednost uvijek mora biti na prvom mjestu, a pjesme i igara, odnosno igrarija nikad neće nedostajati.

************************************

 Medij za sluđivanje naroda

Hoće li nas nakon "Sulejmana Veličanstvenog" okupirati i kakav veći investitor iz Turske?

- I o tome sam mnogo puta pisao i javno govorio, prvo u Parlamentu, pa i u onim medijima koji su željeli to i da objave, jer evo u Parlamentu svaki novinar koji izvještava sa sjednica ima svoje političke ljubimce. Svaka redakcija ima svoju stranku koju podržava. Svaka stranka ima svoj medij putem kojeg dodatno sluđuje sve narode. Znam iz ličnog iskustva kako to ide. Recimo, poznato je da sam bio više nego aktivan na sjednicama. Govorimo sam, recimo o nekoj temi i sutra u novinama vidim da su svi različito prenijeli ono o čemu sam izlagao i šta sam zastupao. Imam velikog iskustva u novinarstvu, jer sam i sam pisao, zapravo bio sam kolumnista i izvještač za neke od najpoznatijih printanih medija, posebno u Republici Srpskoj i u Srbiji. Velika novinarska "produkcija" objavljenih tekstova ostala je iza mene i ostala je negdje zabilježena.

*********************************

ЛИНК: Текст на сајту "Ослобођења"

 

Autor sjovicicslavuj | 18 Septembar, 2014 | read_nums (263)
Autor sjovicicslavuj | 18 Septembar, 2014 | read_nums (262)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Увијек некако случајно или са намјером "налетим" на неке друштвене мреже и онако летимично погледам неке текстове. 

За прегледавање коментара који иду у тим полемичним, безвезним и бјесомучним расправама, ево да кажем - немам времена, а још искреније - ама уопште ме и не интересују. У тој баражној ватри и у размјенама коментара никад нема консензуса, нити се расправе заврше у некој иоле прихватљивој толеранцији. Тачније, увреде су саставни дио таквих расправа у којима ће јаје бити округло, а лопта ће бити у облику јајета?!

Остаје питање да ли су бројна вријеђања оног другог и другачијег само саставни дио мозаика сиромаштва вокабулара у свеопштем безнађу и слуђености оних који су посљедица напретка или назадовања цивилизације или је у питању нешто сасвим друго. На таква  питања немам одговора.
Ипак треба рећи да се ради о примитивизму, некултури, безобразлуку и о неизбалансираној поремећености острашћених аутора разно разних памфлета и о ауторима текстова који одишу свакојаком мржњом. Ради се заправо о манифестовању и о испољавању илузија у њиховим главама са поремећеним садржајем, а све због њихове немоћи да буду неко и нешто, а у ствари су нико и ништа!

Не постоји ствар коју ће неко изговорити, а да се као по аутоматизму, ничим изазван, не нађе онај неко други и не осјети повријеђеним. Разлози за увреде се не могу ни побројати, али ево само неких, које би требале бити повод да се крене онако рафално са увредама...народ, нација, вјера, раса, политика, спортска навијања, пол, боја косе и очију....итд. итд..

Узалуд су, изгледа, прошли миленијуми од настанка и напретка цивилизације, а да се при том још увијек нисмо научили или привикли на стварност. А она је сљедећа – различити смо у много чему, али и слични у многим стварима које су ирелевантне у односу на све оне разлике које разједињују људе и које су стални реметилачки фактор у разумијевању и потребној и подношљивој толеранцији живота наспрам суживота и живљења.

У којој смо фази квази самоцензуре или оне наметнуте цензуре, е то не знамо?! Али много тога знамо. Знамо да су посљедице таквог стања очигледне и да се манифестују с једне стране између сфере једноумља и крајње деструктивног стања, и с друге стране неприхватљивог понашања које се претвара у безумље.

Зато ни вријеђања и понижења немају својих почетних као ни крајњих параметара чиме би била ограничена. Међутим, увијек или у већини, та вријеђања се крећу у распону од локалног, па до глобалног нивоа, од приватног, па до општег стања у свеукупним друштвеним односима. 

Ријетко кад или скоро никад се ниједан појединац не упита јесу ли оваква догађања везана и за његову кривицу, да не кажем и за његову одговорност за таква понашања. Не. Мислим да ће за појединца увијек неко други бити крив, јер забога, тако се најлакше ослобађа самодеструкције и свих негативности које су иманентне сваком човјеку. Али, то је само покушај, а сви покушаји се не завршавају и позитивним исходом...

Додуше, лијепо је бити свјестан своје позиције и бити умјерен у својој стварности, али то су само прокламовани циљеви и нека виђења, која у основи не пролазе на коњуктурној узаврелој свакодневној сцени и у борби за опстанком, а врло често и за преживљавањем.

И сасвим на крају, мали је праг толеранције и нико о њему не води рачуна. Заправо, о таквим стварима не треба маштати. Но, треба имати на уму да маштање није против законито. Својим ногама не можете поклопити цијелу планету. Зато и не само због тога, већ и због много других разлога, вријеђања и увреде треба схватити само као слабост, по некад и као болест оних људи који су такви какви су и који у себи имају усађене најниже пориве мржње. Јер забога, чињенично је да без тога не могу да функционишу, па тако ни да опстају у времену сталних тектонских, друштвених и цивилизацијских промјена у друштвеним кретањима мјереним односом – “појединац у колективитету”!
 
Autor sjovicicslavuj | 16 Septembar, 2014 | read_nums (607)

Autor sjovicicslavuj | 15 Septembar, 2014 | read_nums (232)
 
 
15. 9. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Бангалор
***************************
ФИЛИП КРАЈИНОВИЋ сачувао СРБИЈУ 
у Свјетској групи Дејвис купа.

Српски тенисери укупним скором 3:2
елиминисали Индију на њеном терену.
Меч прекинут због кише у недјељу, 

а који је одлучивао да ли ће Индија или СРБИЈА 
опстати у Свјетског групи Дејвис купа окончан је 
побједом ФИЛИПА КРАЈИНОВИЋА.

СВИ МЕЧЕВИ БАРАЖА
********************
ЛАЈОВИЋ – Бармби 3:0 (6:3, 6:2, 7:5).
КРАЈИНОВИЋ – Деверман 3:1 (6:1, 4:6, 6:3, 6:2).
Бопана, Паес – Зимоњић, Бозољац 3:2 (1:6, 6:7, 6:3, 6:3, 8:6).
Деверман – Лајовић 3:2 (1:6, 6:4, 4:6, 6:3, 6:2).
КРАЈИНОВИЋ – Бармби 3:0 (6:3, 6:4, 6:4).
 
Млади тенисер је свој други меч у каријери
на три сета у два дана и више од два сата 
ријешио без изгубљеног сета против Бамбрија – 
са 3:0 (6:3, 6:4, 6:4) 
и СРБИЈИ донио коначну побједу од 3:2.

Меч је у понедјељак ујутру КРАЈИНОВИЋ 
наставио од вођства 1:0 у сетовима и 4:4 у другом
и успио је да свјеж преломи ривала 
и обезбиједи СРБИЈИ мјесто 
у жријебу у првој групи Дејвис купа.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 15 Septembar, 2014 | read_nums (224)
 
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!
СРБИ СУ СПАСИЛИ ЕВРОПУ! 

На данашњи дан /15. септембра/ 1918. године почео је пробој Солунског фронта, у Првом свјетком рату. Једна по једна окупаторска сила је падала пред славном Српском војском!


Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила. Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје 


30. септембра. Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.
 
Autor sjovicicslavuj | 15 Septembar, 2014 | read_nums (229)
 
СРБИЈА ДРУГА НА СВИЈЕТУ!

СРЕБРО КОЈЕ СИЈА КАО ЗЛАТО!

***********************************
БРАВО СРБИЈО!
 
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Septembar, 2014 | read_nums (143)
 
ПИШЕ Славко Јовичић Славуј
 
     Не може све да чека!
     Не може се све ни чекати!
 
      Поготово се не може чекати да однекуд, само од себе, падне било шта или да падне ниоткуд.

     Неке ствари се не могу одлагати, 
а поготово се не могу одлагати у недоглед.

     За многе ствари треба се борити, а неке треба и тражити.
Неке ствари треба жељети, али те жеље морају бити реалне и оствариве.

     Неке ствари се могу одложити за сутра, или за неко будуће вријеме, али вријеме није могуће одложити.

     Оно што је јасно и гласно казано, по логици ствари,  требало би бити и разумљиво, али не мора увијек бити и прихватљиво и за онога према коме је и упућено.

     Зато и не стоје дилеме сад ћу, или могу и сутра, или можда је то и глупо, или није то баш разумно.

     На крају крајева,  никад ништа само од себе неће доћи.
     За све постоје неки узроци, а за узроке морају постојати и разлози.

     Да напишем ову кратку недјељну "цртицу" из свакодневног живота и нисам имао неког посебног разлога, али ето ипак ово написах...
 
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Septembar, 2014 | read_nums (137)
 
ДАВНО СМО KРЕНУЛИ...
 
ТРАЈАЛИ СМО КРОЗ ТЕШКА
 
И БУРНА ИСТОРИЈСКА ВРЕМЕНА,
 
ТРАЈЕМО ДАНАС
 
И ТРАЈАЋЕМО УБУДУЋЕ...
 

Autor sjovicicslavuj | 13 Septembar, 2014 | read_nums (163)

У земљи Кападокији, у селу Сисану, живели су благочестиви супружници, Сусотион и Марта, родитељи Светог Симеона, који је био васпитан у хришћанском духу. Још као дете, одлазио је у цркву, а након службе одлазио би он на неко усамљено место и своје слободно време проводио је у молитви. Напустио је родитељски дом веома рано отишавши у манастир, где се свима покоравао и служио, живећи строго, узимајући храну само једном седмично. Слава светог подвижника разнесе се свуда и почеше долазити многи, чак издалека, доносећи своје болеснике ради исцељења, истеравања демона...

И нико ко је дошао к њему, није се вратио празан, него је свако добио оно што је и тражио: неко исцељење, неко утеху, неко корисну поуку. Сви су се радосни враћали својим кућама, славећи Бога Свети Симеон Столпник, када би исцелио некога, увек је говорио: "Прослављај Бога који те исцелио и никако се не усуђуј рећи да те Симеон исцели, да те што горе не снађе".
Временом, све то блаженом Симеону постаде тешко, те он нађе начина да се избави од тога и сазида себи стуб на коме поче живети у посту и молитви. И би први Столпник. Тај први стуб био је висок 6 лаката, а временом му људи почеше дизати један по један стуб (од 12 лаката, 22 лакта, 36...), којима се он као лествицама пењао ка небеском свету, трпећи много на њима од кише. Проведе много година у свом подвигу, одликовавши се и даром пророшства. Чинио је многа чудеса и исцељења за свога живота, те тако би и после његовог упокојења. Када чесне мошти Светога Симеона беху положене на припремљену носиљку, патријарх желећи да узме на благослов неколико длака из свете његове браде, пружи руку, а она му се осуши.

Тек након усрдних молитви, рука патријархова постаде здрава. Примивши светитељево тело, мештани Антиохије га однесоше у велику цркву и догоди се много чудеса и исцељења на гробу његовом. На месту где је био његов стуб подигнута је прекрасна крстолика црква и велики манастир, те се тако испуни обећање његово, да он никада неће напустити своје место, и тако и би, јер ту, на том месту многи се излечише и многа чуда се догодише. Изнад стуба се јављала велика и сјајна звезда, која је обасјавала цео крај. То свето место било је неприступачно за жене и строго се пазило да женска нога не крочи ни на праг. Једном се једна жена усудила, преобучена у мушко, дотаћи се прага црквеног, али истог тренутка пала је мртва. Од тада ни једно женско није прилазило ни близу ограде.

    My picture!

Kategorije

Arhiva