

На данашњи дан, 8 децембра 1991. године ЗВЕЗДА је постала шампион свијета!
Иако
су послије Барија остали без Роберта
Просинечког, Драгише Бинића, Слободана
Маровића, Рефика Шабанаџовића и Стевана
Стојановића, као и тренера Љубомира
Петровића, подмлађени тим предвођен
Владицом Поповићем одиграо је једну од
најбољих утакмица у Звездиној
историји.
--------------------------------------------
ЦРВЕНА
ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем
саставу: Милојевић, Радиновић, Василијевић,
Југовић, Белодедић, Најдоски, Ратковић,
Стошић, Панчев, Савићевић,
Михајловић.
-----------------------------------------------
Треба
нагласити да Чилеанцима није помогло
ни то што су више од једног полувремена
имали играча више пошто је Дејан
Савићевић, асистент код првог гола,
искључен у финишу првог полувремена.
СРБИЈИ желим све најбоље и нека вам је Бог на помоћи на путу не само грчког сценарија, већ и још неких држава, које ће велике и најјаче земље ЕУ прогутати ради својих пуних стомака, а не због бриге за Србију и за српски народ....
Један исјечак из свеобухватне анализе и пута од Грчког сна до потпуног колапса и до пропасти земље, која је и даље на рубу провалије...
За БиХ је срећна околност што ни за 20 година неће бити у прилици да уђе у ЕУ и да тако и дефинитивно пропадне...
За претпоставити је да ће до тада пропасти и сама ЕУ,
Да ли ће се моје прогнозе и остварити остаје да се види? Али не бих волио да она стара пословица: "Пропали као Грчка" и нас стигне. Међутим, стварно, ево стигла је Грчку...
Шта је Грчкој дало чланство у Европској унији? Данас се на ово питање може одговорити недвосмислено. Ништа добро. Чак и присталице «европског пута» признају да је земља у току погледњих година практично у потпуности изгубила национални суверенитет, да се одрекла самосталне спољне политике и да је доспела у финансијско ропство. Најсликовитије је ситуацију у Грчкој окарактеризовао угледни јерарх Грчке Православне Цркве митрополит Месогејски и Левреотикијски Николај: «Узели су нам наш национални идентитет, осећање сопственог достојанства, а после тога су нам уништили и економију.»
По подацима угледног атинског листа «То Вима», крајем првог полугођа 2013. године државне дужничке обавезе Грчке су достигле 321 милијарде евра. Дакле, само у 2013. години спољни дуг земље се повећао з 16 милијарди евра. Још за 18 милијарди је порастао у периоду од јуна до децембра 2013. године.
Чак и званична статистика
сведочи о осиромашењу становништва,
колосалном порасту незапослености и
вишеструком повећању стопе криминала.
У годинама чланства у ЕУ уништена је
грчка индустрија. Колосални ударац је
задат и грчкој пољопривреди.
Пре
уласка у ЕУ Грци су извозили пољопривредне
производе, а сад их увозе. Раније је
Грчка имала неколико фабрика за
производњу шећера и неколико великих
фабрика трикотаже. Сад нема ниједну.
Некада су у земљи била развијена
бродоградилишта, а сад су практично
нестала. Директиве ЕУ су довеле до
смањења риболова, производње памука,
виноградарства и многих других облика
пољопривреде.
После уласка у Европску
унију за Грке су одређене квоте које
су уведене како не би било превелике
производње робе: треба производити
толико меса (и не више!), толико млека,
брескви, поморанџи и маслиновог уља,
иначе се плаћа казна. Услед тога је
најозбиљније настрадала производња
вина у земљи. Плодно дрвеће и виногради
који нису ушли у квоте били су
посечени.
Ушавши у јединствену
Европу Грци су се одрекли тога да земља
сама подмирује своје потребе и почели
су да се уклапају у општеевропску поделу
рада. Градили су постиндустријску
економију с доминантном сфером услуга,
због чега су их европски чиновници
хвалили и стављали на треће место у ЕУ
по темпу економског раста после
Ирске и Луксембурга.
НАПОМЕНА:
/У
наставку текста анализа је још
свеобухватнија, али и ово што сам поставио
јасно говори да су велике земље увијек
гутале оне мање и да су их велики увијек
пустошили, јер никад нико никоме ништа
није џаба давао.../.

А мајка јој беше потајна хришћанка, која преко свог духовног оца приведе и Екатерину вери Христовој. У једној визији св. Екатерина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на руци њеној.
Беше Екатерина врло даровита од Бога и врло добро школована у грчкој философији, медицини, риторици и логици, а при том беше и необичне лепоте телесне.
Када злочестиви цар Максенције сам приношаше жртве идолима и наређиваше другима да и они то чине, св. Екатерина изађе смело пред цара и изобличи идолопоклоничку заблуду његову.
Видећи је цар јачу од себе у мудрости и знању, позва 50 најмудријих људи, да се с њом препиру о вери и да је посраме.
Но Екатерина њих надмудри и посрами. Разјарени цар нареди да се свих 50 мудраца сагоре у огњу.
Ови мудраци, по молитви св. Екатерине, пред смрт сви исповедише име Христово и објавише себе хришћанима.
Када мученица беше у тамници, приведе у веру праву војводу царског Порфирија са 200 војника и саму царицу (Августу–Василису).
Сви пострадаше за Христа. При мучењу св. Екатерине јави јој се ангел Божји, заустави и изломи точак, на коме света девојка би мучена; а по том јави јој се и сам Господ Христос и утеши је.
После многих мучења Екатерина би мачем посечена у својој 18. години, 24. новембра 310. године. Из њенога тела истече млеко место крви. Чудотворне мошти почивају јој на Синају.
За вјечну славу и Царство небеско Светог Стефана

Храм припада првој фази моравске школе и послужио је за узор многим каснијим црквама.
Црква у основи има сажет триконхос са кубетом над централим делом, које носе пиластри, прислоњени уза зид и истовремено грађени припратом, изнад које се уздиже четвртаста кула, нешто нижа од кубета, чија права функција није поуздано утврђена.
На прозорима, порталима и розетама, налази се вешто резана плитка декоративна пластика. По свему судећи, живопис првобитно није ни постојао, а цркву је осликао зограф Андра Андрејевић тек између 1737-1740. године, од чега су сачувани само фрагменти. Иконостас из 1844. године очуван је у целини.
У последње време око цркве се врше обимна археолошка ископавања. Откопани су темељи многих грађевина старог града, од којих је најбоље очуван остатак високе куле.

I pored brojnih izlaganja i osuđivanja, parlamentarci ponovno nisu ništa poduzeli, tek je usvojen niz zaključaka kojima se obvezuje Vijeće ministara da razmotri situaciju u institucijama koje su dobile negativna mišljenja i da izradi mjere kojima bi se smanjili troškovi, dok je jedina učinkovita inicijativa odbačena.
Na sjednici Zastupničkog doma mnogo se govorilo i o standardima koji vladaju u BiH, pa je tako zaključeno kako nam je standard Škoda, a kako naši dužnosnici voze BMW i Audi, ali i kako nitko tko je u vlasti nikada neće podignuti ruku da se to promijeni sve dok sjedi u vlasti.
Zanimljiva poruka pred kraj rasprave na kojoj su iznesene mnoge optužbe došla je od zastupnika Slavka Jovičića koji je kazao kako ova sjednica nema smisla i poručio revizorima: “Uzaludan posao ste uradili jer ovo nikoga ne zanima.”
- U čemu je razlika između ovih koji su racionalno trošili i ovih koji su nemilice bančili?! Sedam godina postavljam ista pitanja, a nitko iz Parlamenta ili drugih zgrada nije odveden zato što je bančio državni novac, kazao je Jovičić dodajući kako nije logično da tajnice u institucijama nose službene telefone i troše 450 maraka mjesečno, a da pomoćnici ministara imaju službeni automobil za “kafić i more”.
- Ovdje nitko ni za što nikada neće odgovarati…
Naše institucije ne uhićuju lopove u institucijama, svi su isti…Prepisuju jedni od drugih jer vide da se ne kažnjava…
Kod nas je sve po sustavu “selo gori, a baba se češlja”, a nitko ne vidi da je i baba odavno izgorjela, rekao je Jovičić i dodao da je nesuvislo raspravljati o onome što je potrošeno prije godinu dana, a u isto vrijeme ništa ne raditi da se novac rastrošnim institucijama smanji.
Piše: Vanja Bjelica-Čabrilo


S. MIŠLjENOVIĆ | 05. decembar 2013.
Popis 2013. Šta pokazuju preliminarni rezultati i kakva je demografska slika u RS
Od predratnih 156.000 Srba ostalo desetak hiljada. Zamenile ih Sandžaklije i vahabije
Sarajevo
BANjALUKA - Popis stanovništa u BiH pokazao je da u Sarajevu, najvećem gradu u BiH, danas živi 436.000 stanovnika, ili oko 90.000 manje u poređenju sa rezultatima popisa iz 1991. godine.
Ali, još će biti zanimljivije kada se ozvaniče i podaci o nacionalnoj i verskoj strukturi. Zasada je procena da od predratnih 156.000 Srba u Sarajevu živi desetak hiljada. Grad koji je nekada bio poznat po multikulturalnosti, danas je postao bošnjačka kasaba.
U gradu gde su održane zimske Olimpijske igre 1984. godine, gde su živeli Zdravko Čolić, Goran Bregović, pa režiser Emir Kusturica, pevali „Indeksi“ Davorina Popovića i skečeve snimali „Nadrealisti“ Neleta Karajlića, sada više nema ni traga od zajedničkog života, ili bratstva i jedinstva. Takav grad otišao je u istoriju. Danas u Sarajevu postoji šerijatska policija. Na ambasade pucaju vahabije. A samo se ponekad neko priseti da kaže da je u Sarajevu pre rata živelo više od 150.000 Srba.
Ratna dešavanja su učinila da Srbi budu etnički očišćeni iz Sarajeva, a njihovo mesto zauzele su Sandžaklije i razne grupe koje su dolazile iz islamskih zemalja da ratuju u BiH. Za lojalnost su nagrađeni ostankom u Sarajevu. Oni danas predstavljaju vahabijski pokret.
Srbi koji su proterani iz Sarajeva svoj novi dom su pronašli u Istočnom Sarajevu, koje čini šest opština: Sokolac, Pale, Istočna Ilidža, Istočno Novo Sarajevo, Trnovo i Istočni Stari Grad, a u kojima živi oko 90.000 stanovnika.
------------------------------------------------------
BEZ ĆIRILICE
DA nema budućnosti za Srbe u Sarajevu jasno pokazuju i podaci o upisu dece u škole. Tako u pojedinim sarajevskim školama nema upisanog nijednog srpskog đaka. A ono malo đaka što se i upiše, mora da uči historiju i da piše latinicom, jer ćirilice više nema.
---------------------------------------------------------------------
Koliko su Srbi bili meta ratne vlasti u Sarajevu pokazuje i podatak Saveza logoraša RS da je u ratu samo na području grada na Miljacki bilo 136 logora za Srbe.Kroz njega je golgotu prošlo na hiljade sarajevskih Srba. Mnogi su i živote okončali po kazamatima smrti. Poražavajuće je da su se logori nalazili i u kasarni „Viktor Bubanj“, gde je danas sedište Suda i Tužilaštva BiH.
Slavko Jovičić Slavuj, poslanik SNSD u Parlamentu BiH, rođeni Sarajlija, ali i logoraš, kaže za „Novosti“ da je Sarajevo postao izgubljeni grad za Srbe.
- Evo jedan od podataka, koji je zanimljiv. Danas u Sarajevu imate 250 džamija, a pre rata ih je bilo 78. Sarajevo je sada bošnjački grad u kojem nema mesta za Srbe. Smešno je da o Sarajevu sada pričaju ljudi koji do pre nekoliko godina nisu znali da hodaju po Sarajevu bez turističkog vodiča. A s druge strane, mi rođene Sarajlije smo proterani iz grada samo zato što smo Srbi - ističe Jovičić.
On navodi da u Sarajevu nema više ni srpskih doktora, koji su bili ponos medicine regiona.
- U Sarajevu nedostaje oko 600 doktora srpske nacionalnosti. Oni su bili krem društva i ponos grada. Ali u ratu su oterani i ubijani - navodi Jovičić.
Koliko je Sarajevo očišćeno od Srba svesni su i u Demokratskoj inicijativi sarajevskih Srba. U ovoj organizaciji navode da je Sarajevo najočitiji primer progona Srba, koji se nastavio i nakon rata.
- Srbi ne mogu da se zaposle u Sarajevu. Gurnuti su na marginu društva - navode u ovoj organizaciji.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.-Sarajevo-Srbe zamenile Sandzaklije i vahabije
4. 12. 2013.
ЗВЕЗДИНИ каратисти прваци свијета

У прошлом мандату био сам члан комисије за избор текста химне БиХ. На Конкурс је стигло 336 "радова", ако се тако могу назвати пристигли текстови...
Било је ту свега и свачега, од преписивања цијелих текстова познатих пјесника и разних плагијата, па до помињања краља Твртка Котроманића, Велике Госпе из Међугорја, севдалинки и иних других неупотребљивих тзв. текстова....
Ту се нашло мјеста и за пјесму о Радовану Караџићу: "Сиђи Рашо, сиђи са планине, ниси сиш'о четири године"...
Неизоставна је била и она: "Нема те више Алија"...итд.
Била је ту и цијела пјесма Алексе Шантића: "Остајте овдје" и у наставку - "Док одавде нисте било гдје побјегли"!?
Изјава преузета из данашњих /4. 12./ дневних новина "Ослобођење"!

Када
се Пресветој Деви Марији навршише три
године од рођења, доведоше је родитељи
њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у
Јерусалим, да је предаду Богу на службу
према ранијем обећању своме. Три дана
пута има од Назарета до Јерусалима; но
идући на богоугодно дело тај пут не беше
им тежак.
Сабраше
се и многи сродници Јоакимови и Анини,
да узму учешћа у овој светковини, у којој
узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји.
Напред иђаху девице са запаљеним свећама
у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена
с једне стране оцем својим а с друге
мајком. Беше Дева украшена царским
благолепним одећама и украсима, како и
приличи кћери царевој, невести Божјој.
За
њима последоваше множина сродника и
пријатеља, сви са запаљеним свећама.
Пред храмом беше 15 степена. Родитељи
дигоше Деву на први степен, а она онда
сама брзо узиђе до врха, где је срете
првосвештеник Захарија, отац светог
Јована Претече, и узевши је за руку уведе
је не само у храм него у Святая Святыхъ
у Светињу над Светињама, у коју нико
никада не улажаше осим архијереја, и то
једанпут годишње.
Свети Теофилакт
Охридски вели, да је Захарија „ван себе
био и Богом обузет" када је Деву уводио
у најсветије место храма, иза друге
завесе, иначе се не би могао овај поступак
његов објаснити. Тада родитељи принесоше
жртву Богу, према закону, примише
благослов од свештеника, и вратише се
дома, а Пресвета Дева оста при храму.
И
пребиваше она при храму пуних 9 година.
Док јој беху родитељи живи посећиваху
је често, а нарочито блажена Ана. Када
пак родитељи њени беху Богом одазвани
из овога света, Пресвета Дева оста као
сироче, и не жељаше никако до смрти
удаљавати се из храма нити ступати у
брак.
Како то беше противно и
закону и обичају у Израиљу, то она по
навршетку 12 година би дата свети Јосифу,
сроднику своме у Назарет, да под видом
обручнице живи у девствености, те тако
и да своју жељу испуни и привидно закон
задовољи. Јер у то време не знаде се у
Израиљу за девојке завештане на девство
до краја живота. Пресвета Дева Марија
беше прва таква доживотно завештана
девојка, и њој после следоваху у цркви
Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица
и девственика.
ОВО ЈЕ ОВАКО!

Sarajevo 02. 12. 2013
Uoči utakmica na Svetskom prvenstvu u Brazilu, reprezentativci BiH moraće, kao i do sada, da mumlaju vlastitu himnu!

Istina, u takvoj situaciji je već decenijama Španija, pa to nije bila prepreka da fudbaleri ove zemlje osvoje i Evropsko i Svetsko prvenstvo. Razlika između BiH i Španije je ta što je tekst himne ovde prvorazredno političko pitanje.
Političari
već godinama pokušavaju da reše taj problem, ali ne uspevaju, što
izaziva razne, vrlo često i veoma posprdne komentare.
- Vredni mladi
ljudi, pre svih, i svi drugi građani BiH svakodnevno ostvaruju izuzetne
rezultate na svim poljima kojima se bave, a pogotovo oni koji se bave
sportom. Podsećam celu javnost i sve odgovorne da je BiH deo narednog
SP-a u Brazilu i da su i pre tog događaja građani ove zemlje zaslužili
da imaju himnu koju će pevati prilikom predstavljanja svih nas - tvrdi
Ivanković Lijanović.
----------------------------------------------------------
Zemljo trouglasta
Međutim, iako ova inicijativa zvuči ozbiljno, ona je samo nastavak farse koja traje godinama. Podsećamo, pre dve godine postojala je i komisija za izbor teksta himne BiH koja je radila nekoliko meseci, došla do konačnog teksta, koji je zatim glatko pao na sednici Parlamenta
Podsetimo, komisija je završila posao tako što je dva predloga teksta, autora Benjamina Isovića iz Sarajeva i Dušana Šestića iz Banjaluke, spojila u jedan tekst. Inače, Dušan Šestić je autor muzike himne koja nosi naziv "Intermeco", a mediji su svojevremeno pisali da je ova kompozicija plagijat.
-------------------------------------------------------------
Član te komisije bio je poslanik Slavko Jovičić, koji za naš list kaže da ni Lijanovićeva ni bilo kakva slična inicijativa nema nikakve šanse za prolazak.
- Bilo kakav tekst da se usvoji, oni
fanatikosi će pevati ratnu himnu BiH, tako da je bespredmetno bilo šta
raditi po tom pitanju. Reprezentacija će igrati u Brazilu, sa ili bez
teksta himne. Ni Španci ne pevaju, pa su najbolji na svetu.
Nema šanse da se napiše tekst koji bi odgovarao i Srbima, i Hrvatima, i Bošnjacima, i Sejdiću, i Finciju - kaže Jovičić.
Tekst himne često je predmet rasprava, ne samo u političkim krugovima. Na internetu su brojne diskusije na kojima se mogu pročitati razni stihovi. Tako na jednom od foruma neko predlaže da himna počne stihovima: "Zemljo trouglasta,/ Mnogo si nam krasna/ Al' nam baš i nisi jasna", dok drugi u svoj predlog uvrštava i entitete stihovima "Bosno i Hercegovino,/ ni Srbima nisi mrska/ kada je u tebi napredna/ Republika Srpska".
-----------------------------------------------------
Isović: Stvar politike i dobre volje
Scenarista
kultne serije "Lud, zbunjen, normalan" Feđa Isović kaže za Press RS da
je tekst himne, kao i sve ostalo, stvar politike i dobre volje da se
neki posao završi.
- Čitao sam neke tekstove, evo ovaj mog rođaka
Benjamina Isovića, i pokušavao naći šta je to što bi moglo nekome da
smeta. Nisam ništa našao. Meni su ta rešenja sasvim prihvatljiva.
Međutim, nisam siguran da će bilo šta da reši ovaj problem i da će
dovesti do toga da BiH dobije himnu. Videćemo, sa himnom ili bez nje,
ići će se u Brazil - kaže Feđa Isović.
-----------------------------------------------------
Rotacija ili la-la-la
Prijedorski
glumac Željko Kasap kaže da bi se rešenje oko teksta himne BiH moglo
naći u poštovanju nacionalnog ključa. On predlaže da se naprave tri
himne i da se rotiraju svakih osam meseci, kao što se rotira tročlano
Predsedništvo BiH.
- I onda, na koju himnu "padne" da je
predsedavajuća u trenutku kada počne takmičenje, ta će se pevati u
Brazilu. Ili to, ili neka tekst bude neutralni stih "la-la-la", pa mogu i
to da pevaju. Ni to nikoga ne vređa. Može i treće rešenje, neka
fudbaleri, svaki za sebe, zamisle za koga pevaju i onda neka u sebi
osećaju i obrate se svom kantonu, opštini, entitetu. Šalu na stranu,
teško će se doneti neko rešenje koje svima odgovara. Možda je i najbolja
varijanta bez teksta - kaže Kasap za Press RS.
Beograd 02. 12. 2013
Agencije
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je na 12 godina ratnog starešinu policije BiH Iliju Jurišića zbog napada na kolonu vojnika JNA u Tuzli 1992. godine

Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je sudu u završnoj reči da Jurišića osudi na 15 godina zatvora, dok je njegova odbrana tražila oslobađanje od optužbi.
Jurišiću je prvu presudu kojom je bio osuđen na 12 godina zatvora zbog krivičnog dela nedozvoljena sredstva borbe, odnosno napada na kolonu JNA 1992. godine, ukinuo Apelacioni sud u Beogradu 11. oktobra 2010. i istog dana mu je ukinuo i pritvor u kojem je proveo dve i po godine.
Njemu se ponovo sudilo zbog optužbe da je kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine.
U napadu na kolonu JNA iz zasede je ubijeno više od 54 vojnika JNA, a ranjeno 44.
Prilikom dogovorenog napuštavanja kasarne i grada Tuzla, paravojne formacije tzv. Patriotske lige, Zelenih beretki i jedinica Teritorijalne odbrane BiH iz zasede su napale kolonu vojnih vozila, koja je u mirnodopskoj formaciji napuštala grad.
--------------------------------------------------------------
Напомена:
КОМЕНТАР: Славко Јовичић Славуј
Е, па лијепо богами. Напокон се неко ко је имао храбрости нашао и у судском вијећу Вишег суда у Београду у Одјељењу за ратне злочине да изрекне затворску казну, неспорном ратном злочинцу Илији Јуришићу.
Тек сад, као и раније, почеће оркестрирана хајка свих позваних, а биће највише оних непозваних, из реда бошњачког народа и готово из цијеле Федерације БиХ, који ће осути дрвље и камење по српском правосуђу и наравно по Србији.
За очекивати је да их, као и у свим ранијим приликама, предводи Жељко Комшић, члан Предсједништва БиХ и носилац "златног љиљана", који ће опет, као и до сад, некоме у Србији пријетити да ће добити "по прстима"...
Комшићу ће друштво правити и неизбјежни градоначелник Тузле Јасмин Имамовић, па онда бивши високи политичар и у рату надређени Јуришићу, сада пензионер Селим Бешлагић, као и актуелни предсједавајући Представничког дома и мој колега у парламенту БиХ Денис Бећиревић.
У овом тренутку нико жив не може чак ни прогнозирати колико ће се огласити представника тзв. невладиних организација и разних самозваних бораца за заштиту људских права који ће осудити пресуду ратном злочинцу Илији Јуришићу. Иста слика је у бошњачком тзв. невладином сектору као и у Србији, почевши од разних Наташа Кандићки, те Соња Бисерко, па Сташа Зјајевићки /жене у црном/ итд. итд...Наиме, немогуће је и предвидјети ко се све налази на плаћеничким антисрпским јаслама разних Сороша и другог бјелосвјетског олоша. Али зато се зна да су сви они ту да заједно нападају Србију и правни поредак у Србији. Ништа чудно, па зато их странци и финансирају.
Међутим, тај сценариј давно је написан и много пута до сад су виђене исте матрице осуда које су стизале из Сарајева и из Тузле, јер забога, осим Срба ниуједном другом народу није било ниједног ратног злочинца и ниједан припаднок тзв. Армије БиХ /читај муслиманске и хрватске војске у БиХ/ никад није починио ниједан ратни злочин над Србима (!).
Близу тридесет хиљада Срба који су страдали у претходном рату у БиХ се само поубијало и на десетине хиљада српских логораша, који су затварани у муслиманске казамате смрти, "добровољно" се јављало у логоре да трпи вишегодишња злостављања и мучења каква свијет и цивилизација не познају.
Један од тих несрећника био сам и ја ...У муслиманским конц-логорима провео сам 1.334 дана или 44 мјесца, а сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца (!).
Пошто се у случају Јуришић ради о првостепеној пресуди за очекивати је да га Апелациони суд у другостепеном поступку поново ослободи, што не би било никакво изненађење, јер ваља Србијанском правосуђу гајити добре и братске односе са беха правосуђем.
Машалаааааа...

1. децембар 2013.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Кад су важни историјски датуми увијек напишем - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај, не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише страдавао.
И по свему судећи, ево ни данас ове чињенице никога не интересују и зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати и биће тако све до судњега дана...
Драги пријатељи,
поздрављам вас у првом дану,
посљедњег мјесеца
у овој години....






