Некад је била војничка команда: "На парове разбројс'! Први, други...први..."
Данас лопови броје паре стечене разним лоповлуцима:
"Први милион, други милион... итд.... итд."!

Ови свети и дивни мученици и јунаци вере Христове беху најпре први великаши на двору цара Максимијана. И сам их цар уважаваше много због храбрости, мудрости и верности. Али кад чу цар, да су ова два великаша његова хришћани, промени љубав своју према њима на гнев.
И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди, те свукоше с њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху улицама града Рима на подсмех свима и свакоме.
По том их посла цар у Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се одрекну Христа, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише ови светитељи: „и чест и бешчешће, и живот и смрт — све је једно ономе ко иште царства небескога."
Антиох баци Сергија у тамницу, и нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским оде Господу.
Пострада св. Вакх у граду Варвалису.
Тада Сергије свети би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни витези вере Христове око 303. г.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /20. 10./ умро је непоновљиви Чкаља, који је годинама уносио радост у наше домове и који нас је засмијавао до суза....

ЗА СJЕЋАЊЕ....
На данашњи дан /20. 10./ рођен је славни Бранислав Нушић српски књижевник, драмски писац и приповједач. Члан Српске академије наука и умјетности. Дипломата...

времена за чекање...
за преживљавање.
Један од дванаест великих апостола.
Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја.
На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20)!
После силаска Св. Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га.
У Индији св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтеше живети после крштења свога, и отпуштене.
Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа.
Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома.
Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна.
И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.
Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20)!
После силаска Св. Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га.
У Индији св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтеше живети после крштења свога, и отпуштене.
Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа.
Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома.
Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна.
И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.
НЕК' ТРАЈЕ ЖИВОТ...

Одавно се нисам исмијао као сад!!!
-----------------------------------------
Након побједе у Литванији која је одвела фудбалску репрезентацију Босне и Херцеговине на свјетско првенство у Бразилу, славило се у градовима Федерације БиХ. Осим свега овога догодило се нешто и сасвим бизарно и смијешно. Наиме један навијач, Харис Трешњо кренуо је са групом пријатеља на утакмицу, али на њихову жалост завршили су у кривој држави. Харис који је иначе шумар из Овчара за неке медије је испричао шта се догодило:
"Ја и мојих неколико јарана смо кренули на утакмицу да навијамо за Босну, али умјесто у Литванији ми смо завршили у Латвији. Зај**али смо се кад смо куповали карте за пут и нисмо примијетили да идемо у криву државу. Кад смо стигли тамо, видили смо ми све нека тишина, нема наших навијача нигдје.
Питали смо неке људе на енглеском гдје су сви и гдје се игра фудбалска утакмица. Испричали смо како смо дошли из БиХ да навијамо за наше, али су нам се само смијали и говорили да смо јако далеко од стадиона. Један млађи момак нам је онда дошао и објаснио како смо у кривој држави и како се не игра у Латвији него Литванији. Лутали смо још мало главним градом Латвије да се увјеримо.", рекао је Харис.
Харис је касније још испричао како никад није разликовао те двије земље Литванију и Латвију и како су били љути на јарана који им је купио карте. Али ипак, на крају су се добро провели и у Латвији. Пронашли су кафић који је преносио утакмицу Босне и Херцеговине и Литваније и уз пуно латвијског пива прославили успјех БиХ репрезентације.
"Ову глупост памтићу сигурно до краја живота.", рекао је Харис.
Након побједе у Литванији која је одвела фудбалску репрезентацију Босне и Херцеговине на свјетско првенство у Бразилу, славило се у градовима Федерације БиХ.
"Ја и мојих неколико јарана смо кренули на утакмицу да навијамо за Босну, али умјесто у Литванији ми смо завршили у Латвији. Зај**али смо се кад смо куповали карте за пут и нисмо примијетили да идемо у криву државу. Кад смо стигли тамо, видили смо ми све нека тишина, нема наших навијача нигдје.Питали смо неке људе на енглеском гдје су сви и гдје се игра фудбалска утакмица. Испричали смо како смо дошли из БиХ да навијамо за наше, али су нам се само смијали и говорили да смо јако далеко од стадиона. Један млађи момак нам је онда дошао и објаснио како смо у кривој држави и како се не игра у Латвији него Литванији.
Харис је касније још испричао како никад није разликовао те двије земље Литванију и Латвију и како су били љути на јарана који им је купио карте. Али ипак, на крају су се добро провели и у Латвији. Пронашли су кафић који је преносио утакмицу Босне и Херцеговине и Литваније и уз пуно латвијског пива прославили успјех БиХ репрезентације.
"Ову глупост памтићу сигурно до краја живота.", рекао је Харис.
Хариса треба прогласити за шумара деценије
и оправдано за почасног грађанина Сарајева,
јер ако почасна грађанка Сарајева може бити
па зашто онда не би могао бити и Харис,
зашто,
зашто не би могао бити (!?)
Сјећање на најпопуларније ауто,
ауто које никад није издало возаче
- СТАРИ И ПРЕДОБРИ "ФИЋКО"
Nazivi ulica u Sarajevu veličaju bošnjačke vojskovođe i muslimanske ličnosti, pa je tako recimo Abrašević sada Cocalić. Proterani i srpski umetnici i narodni heroji
Oni tvrde da je reč o zatiranju svega srpskog, kako bi se legalizovalo etničko čišćenje, a Sarajevo „zacementiralo“ kao bošnjačko-muslimanska prestonica u kojoj nema mesta za Srbe. Posebnu diskriminaciju i povredu ljudskih prava Srbi vide u činjenici da su ulice u kojima žive dobile nazive po bošnjačkim vojnicima iz proteklog rata, za koje se sumnja da su čak počinili ratne zločine nad Srbima.
Iz naziva sarajevskih ulica proterani su čak i srpski umetnici i narodni heroji koje su pre rata uvažavali pripadnici sva tri naroda.
Tako u Sarajevu više nema ulica sa imenima Njegoša, Vuka Karadžića, Vojvode Putnika i drugih znamenitih Srba. Sada se Ulica Boriše Kovačevića zove Mehmeda Spahe, Đure Đakovića - Alipašina, Save Kovačevića - reisa Džemaludina Čauševića, a Gruje Novakovića Bajrama Zenunija.
- Godinama ukazujemo na ovaj problem, ali nas niko ne uvažava. Srbi u Sarajevu jednostavno nemaju nikakvo pravo glasa. Reč je o političkom i sistematskom zatiranju svega srpskog. Poruka je jasna - u ovom gradu, koji se lažno predstavlja multietničkim, nema mesta za Srbe - rekao je, za „Novosti“, predsednik Demokratske inicijative sarajevskih Srba Jovo Janjić.
----------------------------------------------------
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić, kaže, za „Novosti“, da sarajevske vlasti diskriminatorskim odlukama nastavljaju sa progonom Srba iz ovog grada.
- Svaki element srpskog identiteta je zatrt u Sarajevu i širom FBiH! U Sarajevu, gde je pre rata živelo više od 160.000 Srba, sada ih ima nekoliko hiljada.
Zapravo, na prostoru cele Federacije sada ima svega pet odsto od predratnog broja Srba. U ovom entitetu nema ćirilice, srpskog jezika, srpskih spomenika, niti obeležja. Škole godinama nose ratne nazive. Zato se Srbi i danas iseljavaju iz FBiH - tvrdi Jovičić.
---------------------------------------------------------
ŠKOLA “308. SLAVNA BRDSKA“
U FBiH i dalje ima više od deset škola sa spornim nazivima. Iako su ti nazivi osporeni pred Ustavnim sudom, jer su dodeljeni u čast ličnosti ili događaja iz proteklog rata u BiH, ili se sa njim identifikuje samo jedan od tri konstitutivna naroda, federalne vlasti godinama odbijaju da ih uklone. Među spornim u Kantonu Sarajevo su osnovne škole „Velešićki heroji“, „Porodice efendije Ramića“, „Mirsad Prnjavorac“ i „Izet Šabić“ iz Vogošće, te „Hašim Spahić“ u Ilijašu. U Hercegovačko-neretvanskom kantonu sporan je naziv škole „Lipanjske zore“ u Višićima, a u Srednjobosanskom kantonu Srednja škola „308. slavna brdska“ u Novom Travniku, te osnovne „Jozo Gadžić Čupo“ u Stojkovićima, „Braća Jezerčić“ u Divičanima i „13. rujan“ u Vitezu.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.-Sarajevo-Iz naziva ulica proteruju Srbe
Јутрос је снијег "обукао" љепотицу Јахорину...
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
па ко буде морао нека и куса!?
Како већ рекох, завршен је попис у БиХ. Тек сад нико ништа неће знати нити ће се моћи поуздати у било које податке, јер је било толико манипулација да би нам требао још један двомјесечни попис, али овај пут да се попишу само манипулатори и разни мешетари који су на разне начине вршили злоупотребе. Једино што овај пут нећемо моћи да кривимо тзв. међународну заједницу, јер они овај пут заиста нису ни у чему учествовали.

То може и мора свако да сам уради! Наравно да је за тако нешто потребно велико одрицање, али најважнија је воља и настојање да се стреми ка зацртаном циљу.
Пут ка том циљу мора бити реалан, а кад је он реалан, онда је и остварив. Свака имагинација или импровизација је само оспоравање сопствене самоинцијативности за успјехом и само је сметња за реализацију могућег остварења.
Дакле, вољни моменат и одлучност су најважнији мотивациони фактори за постизање успјеха. Но, од нечега се треба кренути. Треба од нечега почети, а кад се започне, онда се не смије одустати, јер резултати сваког успјеха су само ствар великог труда, воље, одрицања, упорности и наравно жеље за постизањем резултата.
Ти резултати никад не долазе само због жеље, већ те реалне жеље треба и остваривати, треба се за тако нешто борити. Најважнија борба је - побиједити самог себе! Касније на ред долазе и оне друге ствари, али оне се могу много лакше остварити.
Такође, никад не треба одустајати на пола пута, јер ако се направи бар још неколико корака напријед и циљ ће се указати. А тада треба уложити и додатне напоре и треба ићи само напријед и само напријед. Другог начина нема. Да има, онда све ово напријед о чему сам говорио не би имало никаквог смисла. Зато се само осмишљеним стварима може побиједити свака бесмисао.
Јер, само је један живот, а безброј је животних циљева пред сваким човјеком.
Они људи који те циљеве и остваре значе и да уживају у животу.
Они који у томе не успију, нажалост, неће никада имати другу шансу, а ни прилику.
ЖИВОТ ЋЕ НА СВЕ СТАВИТИ ПЕЧАТ!













