Дефиниши циљеве и крени! На том путу никад неодустај!
Autor sjovicicslavuj | 13 Oktobar, 2013 | read_nums (465)ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
На почетку само сам претпостављао, а касније кад су прошле године, схватио сам да је за сваки успјех најважније да човјек побиједи самог себе и да побиједи своје слабости.
То може и мора свако да сам уради! Наравно да је за тако нешто потребно велико одрицање, али најважнија је воља и настојање да се стреми ка зацртаном циљу.
Пут ка том циљу мора бити реалан, а кад је он реалан, онда је и остварив. Свака имагинација или импровизација је само оспоравање сопствене самоинцијативности за успјехом и само је сметња за реализацију могућег остварења.
Дакле, вољни моменат и одлучност су најважнији мотивациони фактори за постизање успјеха. Но, од нечега се треба кренути. Треба од нечега почети, а кад се започне, онда се не смије одустати, јер резултати сваког успјеха су само ствар великог труда, воље, одрицања, упорности и наравно жеље за постизањем резултата.
Ти резултати никад не долазе само због жеље, већ те реалне жеље треба и остваривати, треба се за тако нешто борити. Најважнија борба је - побиједити самог себе! Касније на ред долазе и оне друге ствари, али оне се могу много лакше остварити.
Такође, никад не треба одустајати на пола пута, јер ако се направи бар још неколико корака напријед и циљ ће се указати. А тада треба уложити и додатне напоре и треба ићи само напријед и само напријед. Другог начина нема. Да има, онда све ово напријед о чему сам говорио не би имало никаквог смисла. Зато се само осмишљеним стварима може побиједити свака бесмисао.
То може и мора свако да сам уради! Наравно да је за тако нешто потребно велико одрицање, али најважнија је воља и настојање да се стреми ка зацртаном циљу.
Пут ка том циљу мора бити реалан, а кад је он реалан, онда је и остварив. Свака имагинација или импровизација је само оспоравање сопствене самоинцијативности за успјехом и само је сметња за реализацију могућег остварења.
Дакле, вољни моменат и одлучност су најважнији мотивациони фактори за постизање успјеха. Но, од нечега се треба кренути. Треба од нечега почети, а кад се започне, онда се не смије одустати, јер резултати сваког успјеха су само ствар великог труда, воље, одрицања, упорности и наравно жеље за постизањем резултата.
Ти резултати никад не долазе само због жеље, већ те реалне жеље треба и остваривати, треба се за тако нешто борити. Најважнија борба је - побиједити самог себе! Касније на ред долазе и оне друге ствари, али оне се могу много лакше остварити.
Такође, никад не треба одустајати на пола пута, јер ако се направи бар још неколико корака напријед и циљ ће се указати. А тада треба уложити и додатне напоре и треба ићи само напријед и само напријед. Другог начина нема. Да има, онда све ово напријед о чему сам говорио не би имало никаквог смисла. Зато се само осмишљеним стварима може побиједити свака бесмисао.
За почетак свако треба да побиједи своје предрасуде и да побиједи самог себе, а онда ће му бити много лакше да пређе и преостали дио пута и да стигне до жељеног циља. Кад се то деси, треба и предахнути, треба уживати у резултатима пређеног пута, а након тога, треба ићи и према другим животним циљевима и њиховим остварењима.
Јер, само је један живот, а безброј је животних циљева пред сваким човјеком.
Јер, само је један живот, а безброј је животних циљева пред сваким човјеком.
Они људи који те циљеве и остваре значе и да уживају у животу.
Они који у томе не успију, нажалост, неће никада имати другу шансу, а ни прилику.
ЖИВОТ ЋЕ НА СВЕ СТАВИТИ ПЕЧАТ!
