Slavko Jovičić -

Из трагичне српске прошлости - 5. октобар 1812. године ... Заборављене српске јунакиње које није могуће наћи ни у једном другом народу у историји!

Autor sjovicicslavuj | 5 Oktobar, 2021 | read_nums (63)

     ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

    5. октобар 1812. године





    Знамо ли за многе несреће нашег рода 
    из наше, у многим периодима 
    трагичне прошлости. 

    За многе је важан 5. октобар 2000. године, 
    кад је у великим демонстрацијама у Београду 
    државним ударом срушена власт 
    Слободана Милошевића, али ...

    Али, није се тог датума десио само преврат прије 21. годину. 

    Два иста датума, али и два различита догађаја ... 

    Овај из новије историје је датум рушитељског преврата и незапамћене пљачке Београда и, такође, онај 5. октобар прије више од два вијека
     - датум незапамћеног историјског подвига и спаса срског поноса 
    СРПКИЊА хероина, незапамћен у историји људског рода.

    Дакле, 5, октобра 1812. године, прије више од два вијека десио се један од највећих подвига који су извеле српске жене, мајке, сестре и кћери српског рода.

    Многи не знају да се на данашњи дан 1812. године у селу Скела код Обреновца догодила трагедија, када је око 50 српских дјевојака бјежећи пред Турцима одлучило да скоком у Саву заједнички оду у смрт.

    Срби су успјели да у Првом српском устанку протјерају Турке са ових простора, али послије неколико година мира услиједио је мировни споразум Русије и Турске у Букурешту 1812. године, након чега је Србија препуштена на милост и немилост Турцима.

    Велика офанзива на Србију почела је неколико година касније, а нарочито велике турске снаге кренуле су из Босне (око 130.000 војника). Слом устаника био је извјестан пред огромном непријатељском силом, а Турци из Босне су са запада надирали ка Београду. 

    На путу им се нашло и село Скела код Обреновца, а чин на који се тада одлучила група жена и дјевојака заувијек ће остати упамћен у српској историји.

    Око 50 српских дјевојака и жена, бјежећи пред Турцима који су жељели да их силују, скочиле су у ријеку Саву држећи се за руке. 

    Све су се удавиле, али су се сачувале од турског злостављања.



    Хоће ли икада неки сценариста написати сценариј 
    о људским вриједностима које немају цијену.

    Хоће ли икада неки режисер снимити филм за који му не треба много времена, а сценариј је написао сам живот, а историја само потврдила.

    То су само питања на која неко мора дати одговоре или је можда много лагодније куповати турске серије и удобно из фотеље бринути о великом "љубавнику" Сулејману Величанственом.

    Колико ће још проћи деценија или можда вијекова па да схватимо 
    сву српску трагедију, наивност и неразумност, 
    као и небригу за нашом историјом. 

    Много тога је склоњено и заборављено. 
    Заборавили смо и сами себе, нажалост.

    На велику срамоту људске вриједности су постале лоповлук, похлепа, грамзивост и све пошасти такозваног модернистичког времена и свијета.

    Хоће ли нас икада из сна пренути лелек Српкиња-хероина које нас из Царства небеског опомињу на погрешан пут којим срљамо, 
    јер уопште и не знамо куда идемо. Тумарамо од немила до недрага.

    И на крају поновно подсјећање о самом догађају. 

    Зашто баш на крају?
    Једноставно што се крај најдуже памти.
    5. октобра 1812. године, прије више од два вијека 
    у селу Скела код Обреновца, 50 српских дјевојака 
    и жена, бјежећи пред Турцима који су жељели 
    да их обешчасте, скочиле су у ријеку Саву 
    држећи се за руке и све су се удавиле, 
    али су сачувале свој образ и достојанство.

    Нека њихова жртва буде наук новим генерацијама
    да Србин зна и за нешто скупље од главе.
    Зна, али слабо памти. 

    Амнезија постаје укоријењена српска болест.

    Ако нам још има лијека и ако већ није прекасно
    да се почнемо будити из дубоке коме 

    у којој деценијама као народ само вегетирамо.

    Вријеме је за национално отрјежњење
    и оздрављење српског народа.

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva