Slavko Jovičić -

Јован СТЕРИЈА ПОПОВИЋ - Да се не заборави!

Autor sjovicicslavuj | 13 Januar, 2021 | read_nums (22)

     

    13. јануара 1806. године у Вршцу je рођен

    Јован СТЕРИЈА ПОПОВИЋ

    Уврштен у 100 најзнаменитијих
    Срба у нашој историји



    На смрт једног зликовца

    Шта? Тако брзо? Ни три пуна лета
    Његове славе не потраја зрак
    И као печурка, у калу зачета,
    Прсну о густи тврда гроба мрак.

    Крваве руке (биче некада људ'ма)
    Многи по свету што сејаше страх,
    Скрштене леже на леденим груд'ма,
    Сутра да пређу у трулеж и прах.

    Каква страхота! Судба судом строга,
    Што казни позно, ал праштат не зна,
    Ни да с' причести не даје му рока,
    Нит да се каје за сва своја зла;

    Већ са крвничком, тешком душом клетве
    Одлази на пут, страхом обузет,
    Гди многе душе, свирепства му жертве
    С осветним лицем трче му на срет.

    Сузе и њине поднешене муке
    Змијама равно трзају му груд,
    И с писком љутом, суве дижућ руке,
    Прате га к трону свевишњем на суд.

    Тврди, неумолим, гордник негда холи,
    Сад исти пузи као последњи црв,
    Клечећи дркће, и за милост моли,
    Ком сладост бјеше проливати крв.

    Гди му је сила? Она крута глава,
    Што злобно бедни попираше свет?
    Помркну сјајност, оде празна слава,
    И пређе страшан, сад је паучни сплет.

    Прашино светска, зашто паклу даде
    Вечно блаженство за сујете сан?
    Смрт твоја свету ублажава јаде,
    Смрт твоја општег весеља је дан.

    Всује ти сузе ласкатељи точе.
    Числећи лажно твоје врлине,
    Всује и гробне са натписа плоче
    Траж оманут слабост светине:

    Зликовца дела из спомена људи
    Не може стрти лицемера труд,
    И чак из гроба повест грешне буди
    Строги да приме по заслуги суд.
    -------------------
    Споменик Јовану Стерији Поповићу у Вршцу

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva