Slavko Jovičić -

КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ - Да се не заборави!

Autor sjovicicslavuj | 16 April, 2020 | read_nums (133)

    На данашњи дан, 16. априла 1865. године 

    умро је славни српски композитор, мелограг,
    диригент, пијаниста и музички писац
    КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ

    Уврштен у 100 најзнаменитијих 

    Срба у нашој историји


    Корнелије Станковић је први српски школовани музичар – композитор, диригент, мелографиста, пијаниста и музички писац.

    Рођен је 23.8.1831. године у Будиму (западни део Будимпеште),
    гдје је и преминуо 16.4.1865. године.



    КЛАВИРСКА: "Устај, устај Србине" (са варијацијама), 1852; "Словенски кадрил", 1855; "Што се боре мисли моје" (са варијацима) 1857; "Српски народни кадрил" 1859; "Бугарски кадрил" и "Српска полка" 1862.

    ВОКАЛНА: Песме за драму "Преводнице српске слободе" или "Српски хајдуци" Ђ. Малетица; мес. хор "Црногорац Црногорки"; "Химна Србије".

     "Српске народне песме" (6 збирки  које садрже уједно клавирске и хорске хармонизације. Збирке су овде наведене по првој песми која је у њима: "Ој таласи", 1851; "Сећаш ли се оног сата", 1853; "Ускликнимо с љубављу", 1859; "Ја сам Србин, српски син", 1859; "Полечела шаренптица", 1862; "Праг је ово милог српства", 1863).

    ЦРКВЕНА:
     "Две литургије", 1851 и 1852; "Православно црквено појање у српскога народа" (I књ., "Литургија Јована Златоустог", 1862; II
     књ., "Тропари, кондаци, ирмоси од Божића до Спасовадне" 1863; III књ., "Тропари, кондаци, ирмоси од Спасовадне до Ваведења", 1864); "Српско црквено карловачко појање ("Блазена" I-8 гласа, 1822). Необјављени записи карловачког појања у 17 свезака у Архиву САН.

    Станковићев гроб 
    у Алеји великана на београдском Новом гробљу

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva