Slavko Jovičić -

ОСМОМАРТОВСКО "НАЧРТАНИЈЕ" ... Цртица из свакодневице ... Поглед из мог многоугла

Autor sjovicicslavuj | 10 Mart, 2020 | read_nums (78)

    ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


    Прошао је 8. Март – Дан жена. Данас је 10. март. Је ли и данас Дан жена или је дан за жене. 

    Са свих страна пљуштале су честитке за празник. Мушкарци, онако како их је сам Бог створио, утркивали су се у честитањима. Много је разлога за то. Неки су то радили што заиста поштују и цијене жене и што имају џентлименске манире који им не дозвољавају да то забораве. 

    Било је и оних који то раде из навике, онако по инерцији, јер су се угледали на неке њима сличне.

    Било је и оних мушкараца који су сами прославили Дан жена. Још од старина било какво славље је незамисливо ако нема алкохола и разних мезетлука.

     Алкохол опија и није то откривање топле воде, већ само дигресија и упоредни параметар који се мјери са са опијеношћу без алкохола. И ту има много варијанти. Неки су опијени љубављу према вољеној жени, а неки према женама које би хтјели "да имају", како се то каже, али никако им се не да да то и остваре.

    Некако ми све ово изгледа поједностваљено. Није довољно убједљиво, а ни сликовито, јер многи воле само да гледају слике из једног јединог разлога што слике "говоре све". Има и оних који никад ништа нису видјели на слици нити су разумјели поруку коју им шаље слика. Рекло би се - каква слика, таква и прилика.


    Ово ће бити много убједљивије. Ово стварно појачава значај и даје потпуни смисао празнику и честитањима.

    Познато је да су данас у моди разна честитања. Ништа чудно. Народ има времена на претек. У посљедње вријеме изгледа да су у моди накнадна честитања. Ретроактивна честитања. Није на одмет да поново драгим дамама честитам 8. Март Дан жена и то са данашњим датумом. Десети је март, па шта. Нико још није заборавио шта је било прије два дана. Зато и обнављам честитку да се не заборави, јер је заборавност једна од лошијих људских особина.

    Додуше, постоје и они који никад ништа не заборављају и који ће и оног другог увијек на нешто подсјећати, најчешће на дугове и на рок њиховог враћања. А данас је свако свакоме нешто дужан. Мало је недужних и невиних. Процеси су то. То се зове живот. Јер, ријека никад није текла, већ вода увијек тече и потоком и ријеком. Океани нигдје не теку, јер су опколили копно и немају гдје. А кад се нема гдје, онда се нема ни куд.

    Ајд' здраво, до неког сљедећег осврта кад будем знао гдје ћу и како ћу и до неког новог честитања и славља.

    И на самом крају да не заборавим -  свима онима који увијек имају разлога нешто да славе ЧЕСТИТАМ.
     

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva