Slavko Jovičić -

Славна сликарка Катарина Ивановић умрла је 22. септембра 1882. године

Autor sjovicicslavuj | 22 Septembar, 2019 | read_nums (34)
     
    На данашњи дан, 22. септембра 1882. године
    у столном Београду у Мађарској преминула је
    КАТАРИНА ИВАНОВИЋ
    Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд
    у Алеју народних хероја на Новом гробљу.

    Од 1876. била је члан Српског ученог друштва
    и тако је постала прва жена академик код Срба.

    ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА
    СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА

    Катарина Ивановић је рођена 15. маја 1811. године у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему, у Аустријском царству. Дјетињство је провела у малој српској заједници у Београду. Талентована од дјетињства, сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у Пешти. Касније је њен дар за ликовну умјетност уочила и мађарска грофица Чаки, која јој је омогућила да сликарство учи у Бечу у Умјетничкој академији, гдје жене у то доба иначе нису имале приступ.

    Даље се усавршавала на Академији у Минхену, гдје студира скоро двије године историјско сликарство. Ту је започела студију познате композиције „Ослобођење Београда 1806“. Године 1846. одлази у Београд, у ком остаје свега годину дана. Извјесно вријеме живјела је у Паризу и Загребу. Путовала је по Холандији и Италији, гдје је много научила о савременом сликарству. Пред крај живота вратила се у Београд, гдје је живјела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртву природу.

    У српско сликарство је унијела нове теме: жанр сцене и мртву природу. Стилски у раскораку између бидермајера и романтизма, опробала се и у сликању историјских композиција, али је највише домете досегла у портрету, а посебну цјелину чине аутопортрети.

    Међу њена најпознатија дјела спадају: „Аутопортрет“ (1836), „Портрет младог мушкарца“ (1837), „Грожђе с корпом“ (1838), „Српски Хомер“ (цртеж 1839), „Портрет Симе Милутиновића Сарајлије“ (1840), „Италијански виноградар“ (1842). Послије 1846. „Портрет кнегиње Персиде Карађорђевић“, „Портрет војводе Стевана Книћанина“, „Дјеца Павла Станишића“, „Београђанка“, „Млади Данић“, „Дјечак са соколом“ и др. Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.

    Она је од 1876. члан Српског ученог друштва и тако је постала прва жена академик код Срба. 

    Преминула је у Столном Београду у Мађарској 22. септембра 1882. године.

    Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд у Алеју народних хероја на Новом гробљу.

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva