Slavko Jovičić -

БРАНКО МИЉКОВИЋ - За сјећање и памћење

Autor sjovicicslavuj | 29 Januar, 2019 | read_nums (213)
     
    Бранко Миљковић 

    Рођен је у Нишу 29. јануара 1934. године

    - Године 1953. одлази у Београд на студије.

    - Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.

    - Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.

    - Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.

    - Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.

    - У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу. 


    Живио је само 27 година.


    Бранко Миљковић, је био један од најзначајнијих српских пјесника 20. вијека. Почео је да пише као средњошколац, а 1957. године објавио је прву збирку пјесама "Узалуд је будим". 

    Био је лиричар снажног интлектуалног погледа на свијет. Изузетне вербалне инвенције, ношена жаром унутрашње ватре Миљковићева поезија је заокупљена феноменом смрти и нестајања. 

    Написао је збирке пјесама: "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв  која светли", "Песме" и "Смрћу против смрти" (са Блажом Шћепановићем). 

    Надахнуто је преводио модерне руске и француске пјеснике.

     

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva